Ранко Јаковљевић

ЖИВОТ ЗА КЛАДОВО КУЋА ЗА ПСЕ

- забелешка о Ђорђу Владисављевићу-

ЂОРЂЕ ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, ВОЈНИ КАПЕТАН

Рођен 1877.г, од оца Уроша, вероватно родом из Доњег Милановца, у

Кладову 4.11.1908.г. оженио Јелисавету- Савку (1888-1968), кћер Ђорђа
Ј Михаиловића. Како пише у Светлој воштаници на хумкама
''погинуо је храбро у љутој и
кладовских јунака и мученика,
крвавој борби са Бугарима 1913, год, ког су рањеног
искасапили''. Подигнут му је споменик у породичној капели на
кладовском гробљу.

Друго ''касапљење'' породица Владисављевић је

доживела кроз мере конфискације огромних земљишних
поседа. Према извештају ОК КПС Централном партијском
комитету за месец март 1946, највећа површина ораће земље која је
одузета износи 120 хектара- ''одузето Савки (Јелисавета)
Владисављевић пензионерки- Кладово, одузето јој је све''

/Јелисавета-Савка Владисављевић рођена Михајловић (1888-3.10.1968.),

настањена у ул.Краља Александра 11, мајка je Наталије, Бојане, Марушке
(20.9.1909-29.11.1987.) и Вишеслава, правника, шездесетих година секретара
Врховног суда НР Србије. Бојана је умрла као дете, од шарлаха. Вишеслав је имао
два брака, без деце. Марушка је са кладовским среским начелником Јованом С.
Јуришином изродила децу Алексу (лекар), Миру-Мирославу (удата Маронич,
економиста), Ружу (удату Милутиновић) и Бојану (стоматолог, удата
Ракочевић)./
И летњиковац Ђорђа и Јелисавете Владисављевић
у атару данашњег насеља Пемци, пао је под удар
''државних реформи'', раних седамдесетих
прешавши у руке Пољопривредног и трговинског
комбината КЉУЧ као друштвена својина која, по
идеји твораца система друштвеног самоуправљања
''свачија и ничија- припада свакоме и никоме''. То
није омело нове заштитнике власти да се докопају
земље и летњиковца одузетих породици
Владисављевић.
Епизода о летњиковцу ушла је и у корице књиге
БИЛО ЈЕДНОМ ЈЕДНО КЛАДОВО као илустрација
повлађивања интересима угледних чланова
социјалистичке заједнице позних седамдесетих и почетком
деведесетих година протеклог века,а као ,,менаџер
препорода'' означен је на прстима брз предузетник
Хранислав, који је ''један од много својих живота ставио је
у руке закона пристајући на улогу купца у уговору којим
му пољопривредни комбинат по ''популарној'' цени отуђи
конфисковани летњиковац, а онда га експресно прода,
случајно или не, популарном активисти- директору тог
истог комбината. Зли језици тврде да је та сцена
пресликана из епизоде некада популарне тв серије
''Камионџије'' када Еуген Вербер продаје Павлу Вујисићу
мешалице за бетон како би их овај потом даље отуђио
фирми чији је претходни продавац директор''
Када су концем деведестих година потомци Ђорђа и
Јелисавете Владисављевић затражили повраћај одузетог,
дочекани су, поред законске баријере, опонирањем
чланова тадашњег комитета овековеченог у тврдњи да је
летњиковац у међувремену био толико запуштен да су у
њему једино пси могли боравити, па је његовим отуђењем
из друштвене својине само учињен допринос да буде
преуређен у зграду достојну ранијег имена.

Без обзира на данашње стање у друштву, псима дугујемо извињење .

ЂОРЂУ ВЛАДИСАВЉЕВИЋУ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА