Ранко Јаковљевић

МАРКО МЕСИЋ ОСЛОБОДИЛАЦ КЛАДОВА:

ПОНТИЈЕ ПИЛАТ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА

Тамо где Дунав раздваја Карпате од планинских масива Источне
Србије, везујући Панонску са Понтијском низијом, где су ветрови
олујне снаге вековима дробили ђердапско стење чинећи његовим
прахом плодно тле на којем се може узорати Небо, преданошћу
упорних Словена никло је Кладово. Од савременика често називано
српским Сибиром, оно својом историјом потврђује да сенке великих
цивилизација остављају дубоке бразде на њиховим рубним
пределима. Највећи међу великим римским царевима, Октавијан
Август потомству је оставио завештање да границе царства не
шире преко Дунава, а много времена касније испоставиће се делом
сагласја моћних европских држава да се руске политичке аспирације
завршавају на левој обали те реке. У оба случаја бивајући крајњом
тачком хоризонта, Кладову је додељена улога раскршћа тешко
проходних путева између Истока и Запада.

Када је 20-их година прошлог века постао официр Југословенске војске, Марко
Месић (1901–82) је положио заклетву краљу Александру Карађорђевићу. Затим је
1941. као часник војске новоосноване НДХ дао „присегу“ (заклетву) поглавнику
Павелићу и фиреру Хитлеру. Као заповедник Југословенске бригаде састављене у
совјетском заробљеништву од преживелих усташких бојовника заробљених у
Стаљинграду, Месић је положио заклетву другу Стаљину. Када се са овом
бригадом вратио у Југославију да се бори против Немаца, положио је заклетву
другу Титу. По резолуцији Информбироа 1948. Месић је оптужен као совјетски
шпијун.  1950. године на главном колодвору (железничкој станици) у Загребу,
Месић је пао (или је гурнут?) под локомотиву која му је одсекла обе ноге. Као
тешки инвалид од тада није излазио из стана свог брата Драгутина у Загребу.
Умро је 9 фебруара 1982.г. у Загребу.
-''Драган Р Млађеновић,Марко Месић- војник краљевске, усташке и партизанске
војске''-

6. септембра 1944. године Тито је упутио налог Главном штабу

народноослободилачке војске за хитно успостављање везе с
Црвеном армијом. После једног преласка мањег дела руске војске
између места Костол и Мала Врбица, Кладово, 6. септембра,
уласка у Кладово наредног дана у 8 сати изјутра и погибије
педесет руских војника, када се код Кладова на страни Црвене
Армије борила и јединица ЈВуО са Марком Милуновићем, чему је
уследило повлачење Руса у Турну Северин, на румунску страну,
један батаљон Девете бригаде 23. дивизије
Народноослободилачке војске са коњичким ескадроном 12.
септембра прешао је Дунав код села Радујевац. Заједно са
деловима 75. корпуса Црвене Армије, они су се код кладовског
села Вајуга вратили на српску страну 22. септембра 1944,
кренувши у напад са циљем овладавања подручјем са системом
дунавских пловидбених канала, укључујући отпорне тачке Сип и
Текија .

Кладово је од стране коалиционих снага, уз пресудну улогу трупа

Црвене Армије ослобођено 22. септембра 1944. године. Према
записима Марка Милуновића, посебне заслуге за добру
информисаност совјетских војника о стању у Кладову пред њихов
улазак могао је имати овдашњи руски емигрант, бивши царски
генерал Лав Денега, за кога су се Руси код њега распитивали
приликом првог преласка у Србију почетком септембра .Чини се
изузетно занимљивим да је уз руске снаге, учешће у ослобођењу
Кладова имала и формација састављена од бивших припадника
једне усташке хрватске дивизије, заробљене на Источном фронту.
Њен командант потпуковник Марко Месић формирао је по
налогу Црвене армије Другу интернационалну бригаду, са
запаженим учешћем у садејству са јединицама НОВЈ у војним
операцијама на подручју Кључа и Крајине .

Југословенска бригада формирана у Москви, према В. Пилетићу,

имала је три батаљона пешадије и 1-2 лаке противтенковске или
пратеће батерије-Велимир Пилетић, Судбина српског официра,
Крагујевац 2002, с. 113. Октобра 1944. Месићева бригада била је
стационирана у Бору. У извештају Среског комитета
Комунистичке партије за Бор од 16.10.1944. наводи се да су у Бору
под неразјашњеним околностима „убијени један официр из
Месићеве бригаде и једна жена“. Такође се наводи да је „У
Брестовцу једна девојка убијена од неког војника Црвене армије“
– Зборник докумената Источна Србија у рату и револуцији
1941-1945, књига 2, с. 370.

Putin odlikovao Mesića

Život piše romane, a politika istoriju. Tako je 9. maja 2005. godine ondašnji i sadašnji
predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin odlikovao je tadašnjeg hrvatskog
predsednika Stjepana Mesića za doprinos koji su hrvatski narod i Hrvatska kao država
dali u konačnoj pobedi nad fašizmom, a sve u sklopu proslave 60. godišnjice pobede nad
ovim zlom. Tada je, pored Mesića, odlikovanje primio i bivši rumunski kralj Mihael I, ali
albanski predsednik Alfred Mojsiu.

Ostaje gorak ukus u ustima ako se uzme u obzir da Rusija nikada Srbima i
Srbiji nije dala nikakvo slično priznanje, uprkos činjenici da su Srbi dali
nesrazmerno veliki doprinos u konačnoj pobedi sila dobra nad silama zla u
Drugom svetskom ratu. Sa druge strane, zanimljivo je da je Mesićev stric
Marko bio oficir mešane 369. pukovnije ustaša i domobrana, da je
učestvovao u napadu na SSSR, da je odlikovan za hrabrost nemačkim
Gvozdenim krstom prvog reda nakon Harkovske bitke, i da je konačno
učestvovao u Staljingradskoj bici gde je nakon nestanka pukovnika Pavičića
postao poslednji zapovednik ove pukovnije. Tada je zarobljen i
"prevaspitan" od strane NKVD, pa je potom kao pripadnik 1. jugoslovenske
partizanske brigade učestvovao u oslobađanju Beograda i Srbije.

Marko Mesić je poznat i kao čovek koji je ikoni Isusa Hrista u crkvi
Karađorđevića u Belom dvoru pucao direktno u čelo tokom proslave
Nove 1945. godine. Trag od pucnja i dalje može da se vidi, a član
Krunskog saveta i akademik Matija Bećković je 2013. godine rekao da
se to nikada neće sanirati da bi nam ostalo za nauk.

Direktno.rs
13. 08. 2023.13:41 25
Nakon svega KRST