"ЦРНИ ФРОНТ И МЕЂУНАРОДНА МАСОНЕРИЈА КАО

ЗАЧЕТНИЦИ И ПОМАГАЧИ НЕМИРА И НАСИЉА У

ХРВАТСКОЈ"
(1942)
Приредио Ф. Јункер

____________________________________________________

ЦРНИ ФРОНТ И МЕЂУНАРОДНА МАСОНЕРИЈА КАО ЗАЧЕТНИЦИ И ПОМАГАЧИ НЕМИРА И НАСИЉА

У ХРВАТСКОЈ

Кад је реч о људима Усташког режима треба водити рачуна о томе да су они скоро сви масони. Овоме би се можда
могло приговорити, да је масонерија била забрањена још под владајућим режимом 1939е године и да је сам Усташки
режим предузимао одређене мере противу масонерије интернирајући, с' времена на време одређени број њихових
чланова и развијајући протумасонску пропаганду, да би оваквим својим поступком доказао, како с' овом опасном,
кроз цели свет раширеном организацијом нема ништо заједничкога. Могло би се рећи надаље, да је истраживањима
утврђено, како у Хрватској постоји само Ivanje[домаћа] масонерија, чије ложе немају никаквих односа са правом
Андријином тј. шкотском масонеријом. Такву оцену овдашње масонерије и став Усташког режима према њој
међутим побијају следеће чињенице;

1) Распуштање масонерије 1939е године имало је значење политичког уступка

Reich-u, а заплена имовине и материјала самих ложа била је само једна фарса.
Полицијски комесар Obertinsky, који је био надлежан за спровођење ове акције у
Загребу, може потврдити како је брзо и без трага из полицијске станице наново
нестао нестао материјал, који је био одузет[масонерији]. Своју превелику
службену одговорност у овом погледу морао је и он сам испаштати
премештањем у другу покрајину

2) Потпуно исто таквим обмањивањем при ближем разматрању разоткрива се то

да Усташки режим само привидно заузима непријатељски став наспрама
масонерији. Код хапшења и повремене интернације четрдесетак масона(у целој
Хрватској их има на хиљаде, од тога у самом Загребу 700) радило се махом о
људима, који су услед своје вишегодишње пасивности остали само по имену
масони или пак о таквима, који су већ пре[успоставе усташке власти] тога
напустили редове масонерије. Међутим уколико је овим мерама и било
захваћено неколико истакнутих масона, као што су то Др. Шврљуга, Др. Белин и
Пливерић, радило се о личној љубомори, и зависти истакнутих усташких кругова
који су се бојали да би такви људи, захваљујући свом положају у привредном
животу земље, могли свој утицај пренети и на политичко подручије. Што се
тиче горе наведене протумасонске пропаганде Усташког режима, она је и
више него скромна и очито иде за тим да, замагливши право стање ствари,
немачким круговима не открије стварне циљеве и настојања међународне
масонерије у Хрватској. Ради тога треба истакнути случај новинара Глојнарића,
који је посебно карактеристичан за истински одношај и став Усташког режима
наспрама масонерији. Године 1939е, онда кад су наводно масонске ложе биле
распуштене, Глојнарић је радио у "Hrvatskom dnevniku", новинама Хрватске
сељачке странке, што му је омогућило да свој положај искористи у правцу
развијања активне публицистичке кампање противу међународне масонерије.
Уредништво новина га је пустило на неко време да ради по милој вољи, но када
је убрзо након тога упао у расправу са уредништвом, морао га је напустити.
Глојнарић је међутим био политички много ближи хрватским националистима
него Сељачкој странци; у њеним новинама он је био само namještenik[??], будући
да националисти нису смели поседовати своје властите новине. Требало је
предпоставити сходно томе, да ће му бити омогућено да под Усташким
режимом поново преузме своју делатност. То се међутим није догодило.
Након неколико покушаја да поново дође до изражаја, Гојнарић је и под
Усташким режимом морао да напусти своје поље рада, што је само један
доказ више, да је моћ међународне масонерије у Хрватској остала иста као и
пре.
 3) Изузимајући жидовске ложе, у Хрватској је у ствари била заступљена само
Ivanje[домаћа] масонерија, која са међународном масонеријом није имала
службене везе. Уза све то било је поједине браће из неких ложа, а још увек има
таквих, који са ложама у иностранству одржавају присне односе или им чак и
припадају, тако да као експоненти интернационалне масонерије утичу и на своју
браћу у домаћим ложама. Због тога, не смемо се заваравати овом игром
Усташког режима. Напротив, требало би уложите све силе да се прави зачетници
саботаже, која се у ово земљи спроводи непрестаним потицањем на устанак,
открију и њихова акција онемогући. Ово потврђују и следећи подаци; Потпуно је
оправдана сумња да је Славко Кватерник један од покретача ове акције. Још као
официр аустро-угарске војске је био понесен амбицијом да заигра и политичку
улогу, што га је без сумње у своје време подстакло на то да се ожени ћерком
жидова Франка, тадашњег вође хрватског националног покрета. Пут ка
масонерији Славко је открио 1917е године преко безпосличара и ленштина у
Новом Саду. Тада је у ствари Славко Кватерник приступио[жидо-мађарској] ложи
"Kossuth Lajos" у Будимпешти. Године 1917е примио је од ње мандат да у Загребу
оснује ложу "Libertas", што је он и учинио. У овој ложи Славко Кватерник је
окупио све своје пословне и политичке пријатеље. Међу многима овој ложи
припадају; његов син Еуген Кватерник, Др. Будак, Др. Пук, Бенак, Генерал
Balley, пуковник Сабљак, подпуковник Душан Краљ, Др. Кошак и Др. Тот. Све
до формалног распуштања масонских ложа 1939е године ложа "Libertas"
налазила се у Бошковићевој улици бр. 33, што значи у згради у којој је било и
седиште Банке за парцелирање, која се налазила под управом Славка
Кватерника. Од посебног је значаја и жидовска масонска ложа "NOBB[??]".
Познато је, да је Славко Кватерник у добрим односима са жидовима па је и
разумљиво, што је настојао да сарадњу између своје и жидовске ложе олакша
њиховим смештајем под исти кров. Ложу "Libertas" покривала је поштанска
радница Дора Мркобрада, која је на своје име имала изнајмљен стан од 6 соба.
Када су масонске ложе биле распуштене, ложа "Libertas" се преселила у
Палмотићеву улицу бр. 64, тиме да је и овај пут била покривена именом исте
поштанске раднице. Ложа се и дан данас налази на овом месту и још увек
је[активна] посећивана, како то произилази из података с' којима располажем.
Разорна и нимало часна улога Славка Кватерника за време и након слома
Дунавске монархије добро је позната, тако је сувишно поближе се освртати на
њу. Исто тако познат је и начин његова пословања као водећег директора Банке
за парцелирање, што би могло бити темом једног гангстерског романа. Његово
политичко и војно деловање у Независној Држави Хрватској уродило је
потпуним фијаском, притом постоји оправдана сумња да је Славко Кватерник у
интересу "виших циљева" међународне масонерије спроводио саботажу на штету
немачког Reich-a. Иако се он сада налази на принудном одсуству, све упућује да
његови "партизани" настављају разорну делатност, коју је он пре спроводио. То
се у првом реду односи на његовог сина Еугена, који не престаје негативно
деловати упркос томе што је службено опозван са своје дужности.

Било би потребно због тога, да се ова опасност што пре отклони на тај начин да се Усташки режим ликвидира
и у Хрватској успостави немачка војна управа.

Загреб 2ог prosinca[??] 1942е

F.d.R.d.A
SS-Hauptscharfuhrer[??]

____________________________________________________
Извор; [Arhiv Jugoslavije, F 100, 29, 115, br. 2 979492-979500]
Посредни извор; Ivan Mužić "Masonstvo u Hrvata"