Мали принц – Антоан де Сент Егзипери (први монолог)

Одрасли су ми саветовали да је боље да се бавим географијом, историјом, математиком

и граматиком него цртањем змијског цара споља или изнутра. И тако сам у шестој години
прекинуо сјајну сликарску каријеру. Био сам обесхрабрен неуспехом свог првог и другог
цртежа. Одрасли никад ништа не схватају сами, а децу замара да им стално дају
објашњења. Морао сам, дакле, да изаберем неки други позив и научио сам да управљам
авионом. Летео сам свуда помало. А географија ми је, то је тачно, много користила. Умео
сам да на први поглед разликујем Кину од Аризоне. А то је врло корисно ако човек залута
ноћу. Тако сам, током живота, често долазио у додир са мноштвом озбиљних људи. Дуго
сам живио међу одраслима. Видео сам их сасвим изблиза. То није много поправило моје
мишљење о њима. Када бих срео неког од њих ко би ми изгледао мало бистрији,
искушавао сам га својим првим цртежом, који сам стално чувао. Желео сам да сазнам да
ли он схвата. Али добијао сам увек исти договор: „То је шешир“. После чега му не бих
причао ни о змијском цару, ни о прашуми, ни о звездама. Разговарао сам о темама које он
може да разуме, као што је бриџ, голф, политика или аутомобили. Одрасли су били
задовољни што су упознали тако интересантна човека.

Мали принц – Антоан де Сент Егзипери (други монолог)

Седма планета била је дакле, Земља. Земља није ма каква планета! Рачуна се да на њој
има сто једанаест краљева (не заборављајући, наравно, црначке краљеве), седам хиљада
географа, пет стотина хиљада пословних људи, седам и по милиона пијаница, триста
једанаест милиона уображених људи, то јест око четири милијарди одраслих особа. Да
бисте добили представу о величини Земље, рећи ћу вам да је пре проналаска
електрицитета било потребно држати, на свих шест континената читаву војску од четири
стотине шездесет две хиљаде пет стотина једанаест фењерџија. Посматрано издалека то је
стварало предиван утисак. Покрети те војске били су уједначени као покрети неког балета
у опери. Прво је долазио ред на фењерџије на Новом Зеланду и у Аустралији. Затим би
ови, пошто би упалили своје фењере одлазили да спавају. Затим су улазили у игру
фењерџије у Кини и у Сибиру. Онда би и њих нестало иза кулиса. Тада су наступале
фењерџије у Русији и Индији. Затим они у Африци и Европи. Па они у Јужној Америци.
Онда у Северној Америци. И никада нису грешили којим редом треба да се појаве на
позорници. То је било величанствено. Само су фењерџије јединог фењера на Северном
полу и његов колега са јединим фењером на Јужном полу, водили беспосличарски и
безбрижан живот: они су радили двапут годишње.