ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ

Духовни живот хришћанског становништва

Северне Македоније 1776–1872. године
(трећи део)

др Радован Пилиповић

„Нарочува бело Менде, порочува:

Како знојеш, ‘аџи Павле да си дој’eш.
Да си дој’еш, ‘аџи Павле пред Петровден,
пред Петровден, ‘аџи Павле, две недели.

Духовни капитал Пећке Патријаршије он је записао да су га сељаци у селу Горобинце зау-

ставили показивајући му развалине цркава и мана-
У времену турске владавине Пећка Патријаршија стира и других грађевина и казивајући да су „све то
је била институционална чуварка историјских пре- Срби правили, а сада је остало пусто“. Такође, овај
дања и стваралац неких нових традиција, а које су рачански калуђер је записао важну причу о Бакар-
се темељиле у даљој прошлости. Што се тиче најју-
ном Гумну кога су подигли први досељени Срби на
жнијих епархија, црквена књижевност не заостаје
Балканско полуострво. По казивању мештана они су
за стваралаштвом у поређењу са другим српским
„прво пали на Овче Поље и ту сковали од бакра гув-
крајевима. Преписивање литургијских текстова на
но, јер нису умели врћи на земљи“. Ишавши даље,
простору данашње Северне Македоније, под окри-
прошавши Демир Капију, чуо је живописна преда-
љем и за потребе тамошњих епархија (од 1346. го-
ња о Марку Краљевићу. Чак и оне епске песме, за-
дине), поткрепљено је сачуваним кодексима. Једна
писане на територији Македоније, а објављиване у
од већих збирки са македонских простора, налази се
бугарским или пробугарским збиркама од средине
у Софијској народној библиотеци у Бугарској. Први
XIX века, истичу се мотивима и сижеима из српске
објављивани каталози те библиотеке броје 25 руко-
националне историје. Ту су поред Марка Краљеви-
писа из Велеса, Дебра, Охрида, Скопља, Кратова и
ћа, (Марко Краљевиќе, Марко Краловити или че-
суседних места, а апсолутна већина њих, укупно 22
сто само Марко Крале) поменути и опевани војвода
су српске језичке редакције. Поменуто Кратово било
Момчило, Болен Дојчин, Реља Шестокрила, цар Сте-
је значајнији преписивачки центар, а из њега су пре-
фан, Ђуро Смедерлија, итд. Не заостају ни хајдуци
писивачи и илуминатори имали остварени утицај и
попут Грује (српски Дијете Грујица), Старине Нова-
на даље области. У другој половини XVI века исти-
ка или Илије Смиљанића. Заједништво народне тра-
цао се „најгрешнији и најмањи међу свештеницима,
диције и историјских предања Северне Македоније
протопрезвитер Јован Србин из места Кратова“. У
са српском динарском зоном потврда је културном
свим манастирима скопске митрополије, полошке и
доприносу јурисдикције Пећке Патријаршије на
штипске епархије уочавају се иконографски циклу-
југу 1557–1766. године. То је ојачало и потпомо-
си који представљају Србе светитеље, нарочито Све-
гло транспозицију предања, личности и догађаја из
тога Саву и Светог Симеона, а те фреске припадају
повардарске у динарску зону и обратно. Довољно
сликарској епохи после 1557. године. Када је насил-
је само погледати регистар личних имена у збир-
но угашена Пећка Патријаршије, у писму црногор-
кама браће Миладинов, Димитра и Константина, а
ског митрополита Саве московском митрополиту
које је финансирао ђаковачки надбискуп Јосип Ју-
Платону од 26. фебруара 1766, помињу се и српски
рај Шторосмајер. У неким другим епским песмама
архијереји скопски и (и)штипски који су изгнани са
својих катедри. македонске провенијенције, записаним око Струге,
Охрида и Дојрана, помињу се сви елементи из срп-
ског косовског циклуса: кнез Лазар, султан Мурат,
Народна предања Милош војвода, крвава Ситница и то са жалошћу
Када је јеромонах, Јеротеј Рачанин 1704. године због хришћанског пораза, а са познатом клетвом
пролазио кроз Овче Поље, путујући за Јерусалим, светолазаревском:
28 ПРАВОСЛАВЉЕ 15. јул 2019. г. — 1256
 „Кој не скочи на Косово рамно, учешћа људи какви су били опева- У Карађорђевој војсци су се
Што год оре да му се не роди, ни у мијачким, вардарским и још тако обрели и истакли Вучко и
Машко чедо у двор да не му плаче, ширим предањима, јунака попут Кузман Чикић и Мице Брка из
нити петал да му кукурика!“ Лазаропољца Ђурчина Кокалеског Маврова, затим Јанко Поповић
или Галичанца Томе Томоског. Из из Охрида, као и браћа Новако-
Свакако да су за време фанари-
Катранице у Егејској Македонији вићи-Чардаклије, Петар и Јован,
отске управе у српским области-
потиче Петар Ичко (1755–1808), родом из Леунова. Овој групи чо-
ма, нарочито у јужним крајевима
угледан земунски трговац, прија- калија припадају Марко Крстић
некадашње управе Пећке Патри-
тељ војвода Јанка Катића и Алексе из Белице (код Кичева), Ђорђе За-
јаршије, били велики притисци
Ненадовића. Он је био Карађор- гла из Блаца (код Скопља). Њима
на оваква предања и историјске
ђев човек од поверења, заслужан се придружују Врета Коларац и
успомене, да се оне најпре забо-
за мир са Портом из 1808. године. Димитрије Ђорђевић, а за ову
раве, али ни тада оне нису ишчи-
Отприлике у исто време, у Земун двојицу храбрих бораца из 1806.
лиле, нити нестале из колектив-
су се из Катранице доселиле и Ка- године, зна се само да су били
ног памћења и народне душе.
рамате, браћа Димитрије, Анастас негде родом „из Маћедоније“,
и Филип. Читава миграциона стру- ништа ближе. И на крају, један од
Чокалије ја из јужне Старе Србије носи име најзначајнијих људи, пореклом из
у српској историји по Ичковом турском надимку. На- Македоније, тада још увек од Ту-
У тренуцима када је у народу име, њега су због опрезног, уздржа- рака поробљене, а који су ствара-
потискиван разумљив богослу- ног и паметног држања стамболски ли духовну културу у Кнежевини
жбени језик, после 1766. године, Турци назвали çок akili, што значи Србији био је Доситеј Новаковић,
поред нижег свештенства, сеоски „веома паметан“, а појам чокалија, родом из прилепског села Даб-
кнежеви и представници племен- се у Кнежевини и Краљевини Ср- нице, ђак манастира Трескавца,
ске организације чинили су једину бији усталио за брата дошљака из а много познатији као први епи-
хришћанску елиту. Нарочити вид најјужнијих области. скоп тимочки (1836–1854).
хришћанске аутономије, која је
била подлога и за културни развој,
уочава се на западу у области пле-
мена Мијака. Мијаци су се жесто-
ко обрачунавали са Арнаутима из
Дебра. Познатог мијачког главара
(коџа-башу) Тому Томоског, уби-
јеног крајем XVIII века од стране
једног бега из Дебра, осветио је,
вративши крв за крв, син Тодор.
Савременик Томе Томоског из Га-
личника био је Ђурчин Кокалески
(или само Кокале) из села Лазаро-
поља. Ђурчин Кокалески (1775–
1863) био је познати трговац и
аутор аутобиографије „Наказани-
је“. Он је издејствовао ферман од
султана за подизање цркве у свом
крају. У време Али-паше из Јањи-
не, који је палио и харао околину
Водена, Кукуша и Меглена отку-
пљивао је многобројно хришћан-
ско робље. Том периоду из места
Тресонче припада народни првак
и вођ Сарџо Брадина. Из породи-
це Брадиноваца потиче чувени
антропогеограф Томо Смиљанић
Брадина, који је о овим крајевима
оставио лепе записе.
Када је почела српска национал-
на револуција (1804–1815) – устан-
ци против турске власти, под Кара-
ђорђем и кнезом Милошем – она
није пролазила без интересовања и
15. јул 2019. г. — 1256 ПРАВОСЛАВЉЕ 29