GDE SI, LEGENDO?

Ovaj sešn je zamišljen kao doživljaji junaka iz bajke. Sedam gora i sedam mora,
mudri i opasni starci i starice, pustinje koje ne možeš brzo preći i neočekivane
prečice, magično oružje i mali korisni prijatelji.
Setite se šta je šta od toga u vašem životu i pokušajte da povežete sa crtežima
koje ću vam predstaviti. Ne žurite s mislima, za to služi razgovor koji ćemo
posle voditi.
To će biti dinamično razmišljanje. Sad se samo opustite, gledajte i uživajte.
Kad pomislim na legendarno u savremenoj umetnosti, prvo mi na pamet pada
Andy Kehoe.
Želim da osetite kako je to biti heroj jedne velike priče, jer svačija je priča
velika i svako je heroj.
Posle ćemo se malo spustiti na zemlju, ali hajde prvo da se podsetimo kako
izgleda magija.
Postoje neki koraci kada heroj polazi na put. Prvo mora da se pripremi.
Možda treba da spakuje torbu, možda treba da upali auto. Možda treba da izvidi
šumu u koju zalazi.
Možda će usput ubiti poneku neman. Nemani su neminovne, ali put je nekad
pust, lep i samo tvoj. Evo kako se sprema Jeff Nachtigal.
Kao što rekoh, nemani su neminovne. Ne treba praviti tragediju od toga.
Jednostavno se treba pripremiti.
Junak svake bajke ima prijatelje koji mu pomažu. Prijatelji su obično mali,
dobri i veoma korisni.
Razmišljam o odnosu bajki i života, pratite me. I ja sam u procesu.
Heroj, jedan čovek, naspram ogromne okoline koja je i prelepa i opasna. To ste
danas vi, to ste vi inače.
Vi imate svoju legendu i crtaćete je.
A sad Kosuke Ajiro. Pogledajte slobodu kojom stavlja stvari u odnose.
Razmislite o tim odnosima i da li vi možete da budete tako slobodni. Nije teško.
Ovo su čitave bajke na jednom crtežu, ovo biste skroz mogli da uradite. Treba
samo da se podeli prostor i crta unutar tih polja.
Zahteva vreme, ali crtež inače zahteva vreme, a vremena i imamo. Ali, kao što
ćemo videti, uopšte ne mora ovako.
Kad smo kod podele prostora, Gilvan Samico:
Stefan Doitchinoff aka Calma:
Želeo bih da predstavim i par ovdašnjih umetnika koji crtaju o legendarnom.
Andrej Bunuševac:
Ivana Aranđelović:

Kad smo kod Ivane, smete i pozvani ste da se igrate tekstom. Evo malo
inspiracije.
Ivana crta i precrtava o legendarnom, reciklira tekstove i slike. Igranje sa
tekstom je velika magija kad je reč o crtanju.
Mora da se koristi mudro. I sam sam počeo to da radim prošle godine, zaista
nije zezanje. Na tome mora da se radi. Ali rezultat je čarolija.
Ko se usudi da radi sveske, kao Ivana, svaka mu čast. Ja to ne umem nikako.
Tekst je moja potraga u crtanju, a sveske još nisu ni u planu.
Ali potrage su čudo, uvek čekaju i sto puta se desi da nešto što si mislio da
nikako ne umeš odjednom umeš. Potrage su čudo jer često zapravo nađeš ono
što si tražio. Šta posle s tim?
To je nova potraga.
Kad kažem da je neko legenda, da ste vi legenda, to podrazumeva hrabrost i
odgovornost. Došli ste ovde, preuzeli ste potragu na sebe.
Strašno me zanima kako će to uticati na vaš život.
Boje su magija koja može da reši ceo slučaj.
Savetujem hrabrost, Učenje crtanja je velikim delom učenje da spaseš crtež, da
ne odustaneš kad krene naopako.

Dakle, potraga. A sad pogledajte prave majstore.

Niko nije toliko usmeren na fundamentalno kao deca i svaki crtež je o herojskoj
potrazi, borbi sa nemanima i neodustajanju šta god se desilo.
Dečje crteže gledamo kao sladak proizvod obrazovnog procesa, ali oni su sami
obrazovni proces. U bajci, deca su veštice i čarobnjaci, čuvari svetog znanja.
Predlažem da učimo od njih, najiskrenije. Makar u ovoj lekciji.

Crtež je njihov jezik, koji mi učimo. Pozajmimo ga i damo sve od sebe.

A i to je neka potraga, ne odustajemo dok ne dostignemo približno taj nivo
svesti.
Zato crtanje i služi, da bar malo ostanemo deca.
MOODBOARD