www.titlovi.

com

U Pakistanu svake godine

biva ubijeno više od 1000 žena

od ruke muških rođaka koji misle

da su osramotile svoju porodicu.

Ovo je priča mlade Pakistanke

koja je bila meta jednog od

takvih ubistava zbog časti.

DEVOJKA U RECI

CENA OPROÅ TAJA

Saba je na levoj strani lica

imala ranu od vatrenog oružja

i bilo je skoro
nemoguće išta raspoznati.

Od očiju do usana
zevala je otvorena rana.

Bilo je teško slušati

devojčinu priču.

Å ta je ta jadna devojka iskusila

sasvim je nezamislivo.

Duboko me je potreslo.

Vode?

Ponavljala je: "Spasite

me. Strašno me boli."

Jeste li sada dobro? Više

vam se ne vrti? -Vrti mi se.

Molim vas, dovezite kolica.

Ovamo su Sabu dovezli

njen otac i ujak.

Pucali su u nju, a zatim

su je bacili u reku.

Reka ovde nije duboka.

Ali treba mnogo hrabrosti

da se izvučete iz nje,

posebno noću kad je vrlo mračno.

Uhvatila se za grmlje
i uspela da se izvuče.

Zločinci su brzo pobegli, a ona je

uspela da dođe do benzinske pumpe.

Zadivljen sam koliko je

bila hrabra i prisebna

iako je zadobila ustrelne

rane ruke i obraza.

To je iziskivalo mnogo hrabrosti.

Kesera sam znala četiri godine

i otac je planirao naše venčanje.

Bili smo vrlo srećni.

Keser i ja smo se čuli telefonom,

a čak smo se i sreli nekoliko puta.

Keser je vrlo nežan i drag,

ne ljuti se na mene
čak ni kad ima razloga.

Ali moj stric je bio protiv braka.

Roditelji su pitali zašto i rekao je:

"Nisu našeg statusa, siromašniji

su od nas." Otac je pitao: "Ko onda?"

Stric je rekao da bi trebalo

da se udam za njegovog Å¡uraka.

Pozvala sam Kesera

i njegove roditelje

i rekli su da dođem kod

njih pa će nas oni venčati.

I tako sam u pet ujutru

pozvala Kesera i pošla sa njim.

Našli smo obližnji sud i venčali se.

Posle venčanja s mužem

nisam provela ni jedan dan.

Samo smo razgovarali sat-dva.

Nisam bila nasamo s njim.

Nisam spavala kod svekra i svekrve.

Moji rođaci su došli po mene.

Rekli su: "Vrati se kući

da sačuvaš čast porodice.

Posle Keser može da dođe

i da te odvede časno."

Zatim su položili ruku na Kuran

i obećali da mi neće nauditi.

Imali su "Tojotu" i
strpali su me u auto.

Pošto su se zakleli na Kuran

u srcu nisam imala straha.

Ubrzo je stric zaustavio

auto i izvukao me iz njega.

Počeo je da me šamara i udara.

Bila sam pri svesti sve

vreme dok su me tukli.

Drhtala sam od straha i

preklinjala ih, ali nisu me slušali.

Uperili su mi pištolj ka
mozgu, kod slepoočnice,

a stric me je držao za vrat.

Ali uspela sam da malo nakrenem

glavu pa je hitac promašio metu.

Zatim su me ugurali u
džak i bacili u reku.

Hteli su da potonem do dna da

niko ne bi otkrio Å¡ta se desilo.

Polako sam došla svesti

i izvukla se iz reke.

Ugledala sam far

motocikla u daljini.

Počela sam da pratim to

svetlo i polako hodam ka njemu.

Došla sam do benzinske

pumpe i zatražila pomoć.

Nekad sam ovako izgledala.

Pogledajte na šta sada ličim.

To su mi obrve kad sam prvi
put otišla da ih sredim.

Kad odem kući, napraviću još

jednu kopiju da je imaš za uveče.

Mnogo me je strah noću, Kesere.

-I juče te je bilo strah? -I juče.

Noću? -Da. Trgla

sam se. -Razumem.

Šta da sam umrla te večeri? -Da

si umrla, Å¡ta bi sa mnom bilo?

Plakao bi samo četiri-pet

dana, zar ne? -Ne govori tako.

Ili tri-četiri meseca, a onda

bi me zaboravio. -Ne, nikada.

Reci mi istinu, jesi li sama izašla

iz reke ili ti je neko pomogao?

Kunem se svetim Kuranom, umrla

ako lažem, niko mi nije pomogao.

Pogledaj mi oko. Je li bolje?

Malo je crveno, inače je dobro.

-Samo je malo crveno? -Da.

Ne možemo jedno bez drugog.

Moja ljubav prema njoj je

vrlo snažna. Umro bih bez nje.

Mislim da me je Bog spasao,

jer su se zakleli na Kuran.

Bog mi je podario novi život.

Nisam čula da je ijedna devojka

preživela bacanje u reku.

To je kao greh. Pogazili su

zakletvu i snaći će ih gnev Božji.

Nikad im neću oprostiti, šta

god bilo i ko god posredovao.

Dirali su Kuran i lagali.

čak i da to zatraži neko

moćan, neću im oprostiti.
Svet mora da vidi tu braću,
sestre, roditelje, stričeve i tetke

kako se ovo ne bi ponovilo.

Trebalo bi ih javno streljati na

pijaci da se ovo nikad ne ponovi.

Ako Bog dozvoli, boriću

se u ovom slučaju.

Uz Njegov blagoslov,
krenuću napred.

Smatram da islam ne govori

o "ubistvima zbog časti".

Baš suprotno, govori da

treba čuvati prava svih ljudi.

Bili oni muškarci ili žene.

Bog joj je dao pravo da sama bira.

A skupo je platila odluku da

se uda za čoveka koga voli.

To Å¡to se dogodilo kosi se

sa svim verskim vrednostima.

Naša porodica je samo čuvala

svoj integritet i čast.

Ko može da toleriše
takvu izdaju kćerke

koja pobegne i uda se

bez dopuštenja?

Niko nije sumnjao u nas. Cela

zajednica nas je poštovala.

Sad nam se rugaju oni

koji su nas se plašili.

Nikuda više ne idemo, čak ni

kod prijatelja ni porodice.

Povukli smo se zbog sramote

kojom nas je ukaljala pred svima.

Govore da je moj otac

zanemarivao decu.

Nisam znala da će se ovo dogoditi.

Da jesam, zašto bih to dozvolila?
Majka sam joj. Mogla sam da
je prekorim i objasnim joj.

Ali muž je kipeo od besa.

Tako je to kad je čast posredi.

Žena ne sme da omalovažava druge.

Žena ne sme roditeljima

da uništi ugled.

Ova devojka će dobiti batine ako

uradi tako nešto. I biće kažnjena.

Ako ostane kod kuće, ispravno ću

je venčati pa ću dobiti poštovanje.

Saba mi nije dala poštovanje,

pobrinula se da ga izgubim.

Pokazala je nepoštovanje.
Kako sada živim, molila sam se:

"Moja kćerka je uradila

ovo, daj da umrem!"

Brat je postupio sasvim ispravno.

Eto, preživela je.

Tako joj je bilo suđeno.

Poštovanje je najvažnije.

Å ta god da je uradio,
dobro je uradio.

Uradili smo ono Å¡to smo morali.

Obeščastila nas je.

častan sam čovek.

Zašto je otišla od kuće?

Radio sam i pošteno

zarađivao da je prehranim.

Ona je postupila nepošteno.

Imam čast i ponos.

Nisam to mogao da istrpim.

Ako stavite jednu kap mokraće

u litar mleka, ceo je uništen!

To je ona uradila, sve je uništila.

Uništila je moj trud. Stoga
sam rekao: "Ne, sam ću te ubiti.

Moja si kćerka i ja ću te ubiti.

Zašto si otišla od kuće

sa strancem?"

Momka još nisam video.

Da jesam, i njega bih ubio.

I njega bih ubio.

Oboje bih ih ubio.

Taj Keser mi je razorio dom.

Pa pogledajte! Zbog
njega sam iza rešetaka.

U zatvoru ste jer ste

pokušali da ubijete kćerku.

Gospođo, islam ne dopušta da

devojka sama izađe iz kuće.

Zašto bi i izašla?
Je li umirala od gladi?

Zar nije dobijala hranu tri

puta na dan? Dobijala je sve.

Da li islam dozvoljava ubistvo?

Ne, to ne piše u Kuranu.

Ali gde piše da devojka sme

da pobegne sa strancem?

Recite mi gde to piše u Kuranu?

Kako ste rekli supruzi? -"Ubio sam

tvoju kćerku jer sam tako želeo."

Supruga je plakala.
Å ta je drugo mogla?

Muž sam joj.

Ona mi je samo supruga.

Spremni ste da provedete

život u zatvoru? -Jesam.

Za poštovanje i čast spreman sam

da ceo život provedem u zatvoru.

Ko je život dao,
za njega se i brine.

Bog se stara čak i za

bube pod kamenom.

Bog će se pobrinuti i

za moju porodicu.

Možda ću život provesti u

zatvoru. Ostaću ovde. Zbog časti.

Zbog poštovanja.

Po izlasku iz bolnice krila

sam se kod Keserovih rođaka.

Sada sam u kući svekra i

svekrve, u Keserovoj kući.

Srećna sam i zadovoljna ovde.

Svi su dobri prema meni.

Ništa mi ovde ne nedostaje.

Zaveži je.

Slikao si me na prevaru.

Majko, gledaj kako mi preti.

Majko, gledaj kako govori

besmislice. -Ne budi tužibaba.

Ona mi je kao rođena kćerka. Sada

je moja kćerka. Srećna je ovde.

Rekli su joj da je naša porodica

previše siromašna i velika.

Da, mnoge dane smo proveli u

nemaštini. Bilo je teških dana.

Šta god Bog želi, tako će biti.

Živećemo od onoga što imamo,

a ona može da jede s nama.

Svekrva je dobra prema meni.

Dobro se slažemo.
Draga je i puna ljubavi.

Možda moja majka i sestre

saosećaju malo sa mnom.

Ne znam, nisam razgovarala

s njima. Nisu me posetile.
Ne znam Å¡ta misle o meni.

Ljudi koji su posetili mog

oca kažu da moli za oproštaj.

Kaže da neće da
ponovi svoju grešku.

Ali rekla sam da mu neću oprostiti.

Na sudu na utvrđivanju ročišta

stric me je kumio da mu oprostim.

Preklinjao me je.
Rekla sam mu da ode:

"Gubi se! Neću da ti oprostim.

Ovo je zaista pogrešno."

Ubistva zbog časti su prema

pakistanskom zakonu ubistva

i suđenje bi trebalo da se
vodi kao i za svako ubistvo.

Ali ono što se najčešće dešava...

Bliski rođaci po zakonu

smeju da oproste optuženom.

Na primer, ako otac ubije kćerku,

a ostatak porodice mu oprosti,

tada ubica u ubistvu zbog

časti sme da bude oslobođen.

To je jedan od razloga Å¡to

broj ubistava zbog časti raste.

Ljudi znaju da mogu

da se izvuku

nekažnjeno ako
ubiju ćerku ili sestru.

Ovaj slučaj nije samo Sabin,

to je slučaj celog društva,

jer se radi o javnom interesu,

da li će kompromis ili oproštaj

biti dozvoljen u takvim slučajevima.

Ali traženje pravde

je dugotrajan proces,
a žene su društveno i
institucionalno vrlo zakinute.

Žene u Pakistanu žive kao

drugorazredni građani ili lošije.

Ne želim da izađu iz zatvora.

Trebalo bi da ostanu tamo doživotno.

Ali neki od komšija su

apelovali na svekra i svekrvu

da odustanu od tužbe i
pristanu na kompromis.

Kažu da moramo da slušamo uticajne

i dominantne muškarce komšiluka.

Živimo u ovom komšiluku i

moramo da poslušamo njihov savet.

Uvek su muškarci iz zajednice

ti koji igraju najveću ulogu

u podsticanju stranaka
da postignu kompromis.

A on se skoro uvek kosi s

interesom žrtve zločina zbog časti.

Društvo ne poštuje ljude

čije kćerke pobegnu od kuće.

Ljudi kažu:
"Gle, kćerka im je pobegla."

Ljudi s ukaljanim ugledom

gube poštovanje zajednice.

Roditelji se snažno trude da neguju,

podržavaju i brinu se za decu.

Zar roditelji nemaju pravo da

odrede budućnost svoje dece?

Da, ali mene zanima kako

ćete podržati devojčina prava?

Sopstvena porodica je pokušala

da je ubije i baci. Upucana je.

Preživela je. Odlučuje se o njenom

životu, a s njom se niste ni sreli.

čast i zemljište su
ovde česti sporovi.
Obe porodice su nam bliski komšije.

Umešali smo se da spor

ne postane još teži.

Keserovoj porodici smo rekli

da brzo postignu kompromis:

"Ako tužite komšije,

loše će gledati na vas."

Mogli bi da izbiju
dalji sukobi porodica.

Molili smo obe porodice za

kompromis. -Za kompromis?

Da, za kompromis. -Seli ste svi

zajedno da raspravite o sporu?

Gledajte, devojka ima pravo da

živi u miru bez daljih sukoba.

Njena porodica kaže da neće nikome

nauditi. Pripremamo pravne spise

pa će obe strane imati pisana

pravila koja moraju da poštuju.

Ako ih prekrše, sešćemo

zajedno i ispraviti stvar.

Želite da Saba sutra

da izjavu? -Da, Å¡to pre.

Majko, znate li o čemu

govorimo? -Da, razumem.

Žele da što ranije odete na sud

i da Saba oprosti napadačima.

Ročište je sutra. Jeste li pitali

Sabu je li spremna da da izjavu?

Moraćemo da je pitamo.

Ako isposluju oproštaj i

slučaj se završi ranije,

Å¡alje se poruka da ovaj

zločin nije ništa strašno.

Možeš da ubiješ i budeš oslobođen.

Sagledajte realnost slučaja.

Oproštaj traže ljudi koji su

je upucali i bacili u reku.
Jedino ona zna Å¡ta je
proživela u toj tmini.

Saba bi trebalo da nastavi

sa sudskim gonjenjem

kako bi poslala poruku

da su zakoni isti za sve

i da će svako ko zločin

počini biti i kažnjen.

Ne verujem da dotična
devojka želi da da oproštaj,

ali društvo će je možda

prisiliti da to uradi.

Keser je protiv nagodbe. Ali

njegov stariji brat sve rešava

pa ćemo morati da
uradimo kako on kaže

jer je glava porodice i

konačna odluka je njegova.

Kompromis je nužan.
Nema drugog rešenja.

Moramo tako jer

živimo u istom komšiluku.

Valja poštovati zakone zajednice.

Koliko dugo možemo da

živimo ovako sukobljeni?

Dve, četiri, deset godina?

Nema drugog izlaza osim

kompromisa. Dogovorimo se.

Ako slučaj eskalira, niko

nije na dobitku, ni mi ni oni.

Važno je da se izmirimo jer svi

moramo da živimo u ovom komšiluku.

Možda nam jednom zatreba

pomoć komšija. Ili njima naša.

Stoga sada moramo da ih poslušamo.

U doba sreće i nesreće moramo

da sarađujemo s tim ljudima.
Ako se oglušimo o njihov savet,
zašto bi opet sarađivali s nama?

Da. Istina je. Å ta god

uradite, ja ću se složiti.

Bog će sve ispraviti. Uzdamo

se u Kuran. Verujemo u Kuran.

Ako u budućnosti pokušaju da

nam naude, Kuran će nas štititi.

Kuran će nas spasiti.

Naša su srca čista.

Šta možemo? Ne možemo da odlažemo.

Uradi šta god želiš.

Slažem se, šta god odlučiš.

DAN ROčIŠTA

Saba, kad na sudu daš

izjavu o oproštaju.

znaš da će ti oca osloboditi? -Da.

I strica. -Da. -Shvataš

šta to znači? -Da.

Sigurno? -Biće im
oprošteno i oslobodiće ih.

Psihički si spremna da im oprostiš?

Ako Saba izjavi

da oprašta optuženima

i da ne želi nastavak procesa,

tada se slučaj na mestu zatvara.

A ako se ne izvrši pravda,

možete da zamislite kako ćemo

se mi u policiji strašno osećati.

Razumem zašto je sklona kompromisu.

Naš pravosudni sistem nije

dovoljno jak da je zaštiti.

Recimo da ih proglase krivim i

osude ih na pet godina zatvora.

Kad izađu i opet pokušaju da

je ubiju, ko će je zaštititi?
A jedan od optuženih je njen otac.

Jedini je hranitelj svoje porodice.

Stoga oproštaj ima

praktičnog smisla.

Starešine su zamenile advokate.

Otpustili su mog advokata.

Prošli advokat mi je
davao dobre savete.

Novi nije sa mnom ni razgovarao.

Sa Sabinom saglasnošću tražim

oslobađanje njenog oca i strica.

Tako Saba želi. Ako želi da im

oprosti, dovoljno je da kaže:

"Želim da im oprostim.
Bila sam ljuta."

Tog popodneva je Saba

dala izjavu na sudu.

Sutradan je sudija oslobodio

njenog oca i strica.

Kad zakon dopušta ovakve nagodbe,

sud tada postaje

poput obične pošte.

Samo beleži izjavu žrtve.

A to učvršćuje nadmoć muškarca.

Isprva sam sedela napolju

i bilo mi je mučno.

Zatim me je sudija pozdravio i

pozvao da pristupim. Rekao je:

"Dete, želiš li da im oprostiš?

Imamo li tvoju dozvolu?"

Odvratila sam: "Da."

Bog nije želeo da umrem.

Pokušali su da me ubiju,
ali preživela sam.

Sudbina me je zaštitila
od njihovih metaka.
Možda u budućnosti sudbina dozvoli
da stradam od njihove ruke.

Samo Bog zna sve te stvari.

Ako ostanu mirni i nenasilni,

obe naše porodice će živeti mirno.

Ali Saba ne sme

da se sretne s njima.

Niti oni smeju da dođu kod nas.

Strah me je, ali život ide dalje.

Moramo da živimo svoje živote.

Izmirili smo se svim srcem.

Ko ima nečisto srce,

Bog to na kraju vidi.

U srcima nemamo zamerke.

Ne planiramo da im naudimo.

Nećemo ih ni na koji način

ucenjivati ili uznemiravati.

Telefonski sam u kontaktu.

Razgovarala sam sa Sabinim

starijim i mlađim deverom

i sa Sabinom svekrvom,
a zatim i sa Sabom.

Htela sam da razume da se deca

od roditelja ne odvajaju zauvek.

Jednog dana će nas posetiti.

Oprostio sam Sabi, a i ona meni.

Otpočeli smo novi život.

Posle ovog incidenta svi

kažu da me još više poštuju.

Kažu da sam častan čovek.

Kažu da sam postupio ispravno,

da je tako i trebalo da postupim.

Imam i druge kćerke.

Posle ovog incidenta svaka od

kćerki je primila bračnu ponudu

jer važim za časnog čoveka.

S ponosom mogu da kažem da mojim

naslednicima neće pasti na pamet

da urade Å¡to i Saba.

Moje kćerke će se plašiti:

"Jedna od naših sestara

je uradila tako nešto.

Ako i mi radimo isto, Bog zna

kakva će nam biti sudbina."

Da me starešine nisu prisilile,

nikada im ne bih dala oproštaj.

Rekla sam sebi: "Što duže

ostanu u zatvoru, to bolje."

Svi znaju da sam im dala

oproštaj radi dobrobiti zajednice.

Poslušala sam porodicu

i dala im oproštaj.

Ali u srcu im ne opraštam.

U dobrom sam odnosu s

majkom i ni sa kim drugim.

Rado je posećujem.

Keser i ja ćemo uskoro dobiti bebu.

Nadam se da je devojčica
pa da bude hrabra.

Nadam se da će moći

da se zauzme za sebe.

Nadam se da će moći da

čini dobro i obrazuje se.

Nadam se da će moći

da radi ako želi.

Trebalo bi da radi Å¡ta god voli.

Bog je taj koji odlučuje,

ali ja bih htela devojčicu.

Obrada: dvkv i NikolaJe

Preuzeto sa www.titlovi.com