Profesionalne bolesti

Rizici radnog mesta

Broj profesionalnih bolesti iz godine u godinu opada - zbog nedostatka registra, nedovoljne
edukovanosti lekara da ih prepoznaju i malog broja radnika koje pregledaju specijalisti
medicine rada. Poslodavac je prema zakonu dužan, da omogući bezbedno i zdravo radno
mesto, da upozori zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, ali i da inspekciji rada
prijavi svaku vrstu profesionalnog oboljena

U Srbiji, kao i u svetu, potraga za poslom Ili borba za očuvanje radnog mesta odavno nije
bila teža. U lakvoj situaciji malo ko razmislja da pojedina zanimanja, tačnije uslovi u kojima
se radi, mogu da budu opasni po zdravlje. Zvanična statistika, istina, pokazuje da u Srbiji
postoji mali broj profesionalnih bolesti u odnosu na okruženje i zemlje zapadne Evrope, ali to
ne znači da su ovdašnji uslovi rada bolji nego drugde. „Kvaka" je, najvećim delom, u
konceptu registracije ovakvih oboljenja.

Zatvorene liste

Najčešće profesionalne bolesti u Srbiji su oboljenja kože, pre svega hronični ekcemi, zatim i
bronhijalna astma, te vibraciona bolest, dok se maligne bolesti najčesće javljaju kao
posledica jonizujućeg zračenja, u okviru takozvanog hroničnog radijacionog sindroma, kaže
za Produzeće dr Vera Arsić, specijalista medicine rada Doma zdravlja ,,Dr Ristić".
Svest zaposlenih o
rizicima na radnim
mestima, međutim,
skoro da i ne postoji.
„Najveći broj radnika
ne zna rizike svog
radnog mesta, neki
se rizici minimalizuju,
a neki
predimenzioniraju pa
se čak može reći da
se radi i o
predrasudama.
Mnogi radnici, na primer, smatraju da je promaja štetna za njihovo zdravlje", objasnjava dr
Arsić.

S obzirom na to da ne postoje sigurni statistički podaci o, primera radi, prosečnom broju

obolelih godišnje, mogućnostima izlečenja i slično, jer postoji problem u dijagnostikovanju i
registrovanju profesionalnih bolesti, dr Arsić dodaje da je teško izdvojiti najugroženija
zanimanja. Postojeći sistem utvrđivanja, prijavljivanja i registracije profesionalnih bolesti
zasniva se, naime, na Pravilniku u kojem se nalazi 56 bolesti. S obzirom na to da ne postoji
mogućnost da se kao profesionalne priznaju i druge bolesti van tog spiska, reč je o konceptu
zatvorenih listi. Prvu grupu bolesti čine razna trovanja, odnosno bolesti izazvane hemijskim
dejstvom. Druga grupa su oboljenja izazvana fizičkim dejstvima, kao što su razna zračenja,
buka, vibracije. U trećoj grupi su takozvane uvezene bolesti, AIDS i tuberkuloza na primer.
Plućne bolesti su u četvrtoj bolesti s liste, međutim, do sad nisu utvrđene u Srbiji - nije ih bilo,
ili nisu prepoznate. Većina evropskih zemalja, za razliku od Srbije, kao profesionalne priznaje
i druge bolesti ukoliko se dokaže njihova neposredna veza sa radnim mestom, odnosno sa
štetnostima i opasnostima određenog posla. Pored toga, ovdašnji pravilnik dosta površno
reguliše uslove za priznavanje profesionalnih bolesti, ne i proceduru priznavanja. Kad je reč
o utvrđivanju povreda na radu, situacija je i teža.

Dijagnoza
„Broj profesionalnih bolesti u Srbiji iz
godine u godinu opada, zbog nedostatka
registra, nedovoljne edukovanosti lekara da
ih prepoznaju i malog broja radnika koje
pregledaju specijalisti medicine rada.
Prošle godine registrovano je samo 60
slučajeva, što ne odgovara stvarnom
stanju", kaže za Preduzeće dr Petar Bulat,
specijalista medicine rada i profesionalne
toksikologije u Institutu za medicinu rada i
radiološku zaštitu Kliničkog centra Srbije.
"To je tek petnaesti deo od broja koji se
zabeleži u Nemačkoj na isti broj
zaposlenih. Realno je da u Srbiji ima oko
900 slučajeva godišnje", dodaje Bulat, koji
je i po moćnik direktora u Institutu. U Srbiji
trenutno ne postoje registar profesionalnih
bolesti i registar povreda. Nema ni
preciznih podataka o broju povreda, jer ne
postoji obaveza da se sve povrede
prijavljuju nadležnoj instituciji - Institutu za
medicinu rada. Trenutno, postoji samo
evidencija Inspekcije rada koja, medutim, beleži samo teške povrede i smrtne slučajeve.
Činjenica da se trenutno kao profesionalna oboljenja mogu registrovati samo ona čiji
simptomi odgovaraju nekoj od 56 bolesti koje se nalaze na postojećoj listi profesionalnih
bolesti, jedan je od razloga zbog kojih se radi na izradi novih registara profesionalnih bolesti i
povreda. Ideja je da Srbija, po uzoru na zemlje Evropske unije, dobije mešovitu listu, koja će
omogućiti da se priznaju i oboljenja koja se na njoj ne nalaze, a za koja se može dokazati
jasna veza sa uslovima na radnom mestu, najavljuje Bulat.
Rak rana

Najbolji deo postojeće liste profesionalnih bolesti se, kako naglašava Bulat, odnosi na
profesionalni rak.

"U tom delu, lista je otvorena, jer se priznaju sve materije koje su na listi humanih
kancerogena, koju je izradila Agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije i
koja se stalno osvežava" precizira Bulat. Na listi se, izmedu ostalih, nalaze prašina tvrdog
drveta, nikl, hrom, ali i azbest, koji se u Srbiji široko primenjuje, dok je u većini razvijenih
zemalja, sa izuzetkom Kanade koja je veliki proizvođač, njegova upotreba zabranjena.

"Reč je o kancerogenoj materiji za koju u Srbiji nije prijavljen nijedan slučaj profesionalnog
oboljenja, a doskora je, na primer, u proizvodnji Zastavinih automobila azbest korišćen za
kočnice i kvačilo, kojem su bili izloženi i radnici u proizvodnji i mehaničari koji ih održavaju"
kaže Bulat. Azbest se u Srbiji obilato koristi u građevini, za izradu cevi i krovnih pokrivača,
kao i za izolacije na brodovima. Isti materijal, recimo, u Švajcarskoj drži se hermetički
zatvoren u sefovima. Jedan od problema sa utvrđivanjem malignih bolesti leži u tome što se
ne može o njima razmišljati "inženjerski"- da će neko ko je izložen određenoj materiji samim
tim i oboleti od raka, jer bi takve supstance onda bile zabranjene, kaže Bulat. On objašnjava
da ljudi nisu jednako osetljivi i da postoje i drugi faktori koji utiču na nastanak oboljenja. "Na
primer, pad imunog sistema iz razloga koji nije vezan za posao".

Okolnost koja otežava povezivanje uzroka i posledice je i to što se rak obično javlja posle
najmanje pet godina izlaganja kancerogenoj materiji.

"Ako je neko radio sa azbestom pre dvadesetak godina, kad malignitet nastane, ne vidi se
jasna veza sa uzrokom, niti se o tome razmišlja, jer do pojave karcinoma pluća izazvanog
azbestom prođe i po trideset godina" kaže Bulat.

Povrede na radu

U Srbiji smrtno na poslu godisnje nastrada oko 40 radnika, oko 1.000 se teško povredi, a
lakše povrede zadobije oko 22.000 zaposlenih. Povrede na radu se najčešće dešavaju u
građevinarstvu, koje je najopasnija delatnost ne samo za radnike u tranzicionim zemljama
kao što je Srbija, već i u razvijenim zemljama. Do povređivanja najčešće dolazi zato što
radnici nisu dovoljno osposobljeni da rade na način koji im neće ugroziti život i zdravlje, zato
što ne upotrebljavaju sredstva i opremu za ličnu zaštitu i zato što sredstva za rad, poput
mašina ili instalacija nisu ispravna, kaže za Preduzeće Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave
za bezbednost i zdravlje na radu. Ključni uzroci povređivanja su, međutim, u
rasprostranjenom radu "na crno", čestom prekovremenom radu, nedostatku koncentracije,
kao i propusti u osnovnim merama bezbednosti. Budući da veliki broj povreda nastaje na
neprijavljenim gradilištima, rizik bi se mogao smanjiti tako što gradnja ne bi ni počinjala dok
građevinska i inspekcija rada ne potvrde da je gradilište bezbedno, ističe Duško Vuković,
predsednik Sindikata građevinarstva i industrije građevinskog materijala. "Investitori vođeni
samo ekonomskom logikom da brzo povrate uloženi novac, često ne poštuju u punoj meri
standarde zaštite, a oko 300 inspektora nije dovoljno da se pokriju sva mesta na kojima se
gradi u Srbiji", kaže Vuković o trenutnom stanju na gradilištima u Srbiji.

Opasno noću
U razvijenim zemljama, Danskoj na primer, u skladu sa odlukom Međunarodne agencije za
proučavanje raka, koja deluje u sklopu Svetske zdravstvene organizacije, u istu kategoriju
opasnosti kao i rad sa industrijskim hemjkalijama svrstan je rad noću i samo je jednu
kategoriju niže od dokazanih kancerogena, poput azbesta.

Preventiva

Jedini način, prema njegovim rečima, da se u potpunosti ukloni opasnost od kancerogenih

oboljenja na radnom mestu, jeste da se potpuno isključe one supstance koje ga izazivaju.
"Ako je kancerogena materija prisutna, ne možete napraviti radnu sredinu apsolutno
bezbednom, ali možete da preduzmete sve da bi se sprečilo obolevanje" kaže Bulat.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ključan je u ovoj oblasti, pa su inspektori rada

zaduženi za proveru koliko poslodavci u Srbiji vode računa o svojim radnicima. Poslodavac
je prema zakonu dužan da omogući bezbedno i zdravo radno mesto, da upozori zaposlene
na opasnosti koje to radno mesto nosi, ali i da inspekciji rada prijavi svaku vrstu
profesionalnog oboljenja. Da je najpraktičniji i najefikasniji način zaštite zaposlenih od uticaja
kancerogenih materija na radnom mestu izbegavanje ekspozicije i zamena kancerogenih
materija nekancerogenim tvrdi i Vera Arsić. „Pored toga, preventivni pregledi - sistematski,
prethodni, periodični predstavljaju nezaobilazni i obavezni vid zdravstvene zaštite
zaposlenih. Preventiva je neuporedivo jeftinija od troškova lečenja koje, inače, snosi
poslodavac" zaključila je dr Arsić.

Izvor: Preduzeće
www.vibilia.rs