Трагедија једне Босанке

Лутање мајке која је пошла да тражи децу завршена у болници за умоболне

Чудновата је историја Марије Арманд, старе једва 40 година, родом из једног сеоцета код
Бихаћа, у Босни. Чудновата и за ових 5 недеља колико се налази у Београду, и за неколико
година унатраг, које је провела код свог и сама не зна ког по броју мужа, у Банату.

Први муж био јој је, као и она сама, земљорадник, и носио је звучно име Арманд. Петар
Арманд. По удаји са њим, настанили су се у Бихаћу, а после порођаја и треће ћерке, муж јој Је
умро. Остала је, са децом, сама, а мучила се страховито јер је и њени са села нису могли
потпомоћи материјално. У то време пада и њено познанство са неким Јоханом, са којим ступа
у дивљи брак и прелази да живи у Мостар. Али убрзо умире и он и она, данас, не зна ни сама
са колико је још мужева живила, наравно, невенчано. Главно је то да је један део од њих
поумирао, а други је, са још троје деце, дошле на свет после смрти и Арманда и Јохана,
напустио.

Од то доба, гледана већ бојажљиво од стране свих који су је познавали, претурала се

из места у место, прво у Босни а затим и даље, Херцеговини, Словенији, Славонији, Срему.
Задржала се у Банату, у Оросламашу, где се упознала и саживела са неким Радом
Будимиром, са којим је, за непуних две године, имала двоје деце, сина и ћерку.

Ни живот са Будимиром није био сретан. Јер, већ после две године, Будимир, коме је
досадила, почео је страховито тући само да би одбегла од њега. Међутим, већ уморна
животом, Марија је мирно подносила све то малтретирање његово. Будимир, који је на сваки
начин хгео да се отараси Марије тукао је сваки дан, тако да је најзад добила поремећај у мозгу.
Послата је у болницу на посматрање, пробавила извесно време тамо на лечењу а затим је
пребачена у Бихаћ. Одвојена од све деце повратила се најзад код својих у село. Али, ни тамо је
нису радо гледали.

— Не смеш се ти ничега прихваћати, говорили су јој кад би узела неки посао да ради. Ти си
болесна и иди гледај записе. Ама како ја то кад не умем? Питала би зачуђено Марија. Лако. Ти
си велена па можеш.

Пре кратког времена одлучила је да се врати у Оросламош и види своју децу. Узела је нешто
мало новаца и дошла до Винковаца. И, како се створила у Београду, како, затим у главњачи,
где је одсела 10 дана и како је протерана натраг то апсолутно не зна. Сећа се да је дошла до
Винковаца, одатле понове села на воз за Суботицу али се јуче поново обрела у Београду. Овде,
полусмрзнуту, нашли су је жандарми кварта врачарског и довели у кварт, одакле ће,
вероватно, још у току данашњег дана поново у болницу на посматрање јер има основа сумњи у
њен здрав разум.

ВРЕМЕ, 11. децембар 1925. године