УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

КАТЕДРА ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Одређивање температурних сума за град Сарајево

ИЗВЈЕШТАЈ

Асистент: Студент:
Мр. Санда Шушњар Милош Билинац

Пале, април 2015. године

 Увод
У наведеном извјештају видјећемо количник температурних сума за град
Сарајево (Босна и Херцеговина).

Када кажемо температурна сума мислимо на средњу дневну температуру

ваздуха одређеног подручја, у овом случају Сарајева. Овај дио
климатологије посебно је значајан за пољопривреду, јер од познавања
температурних сума директно зависи и успјешан развој сваке биљке. И ако
температурне суме нису стриктно везане за вегетацију у велико нам
помажу и олакшавају при одређивању вегетативног периода одређене
биљне врсте.

Вегетативни период је период у којем биљка расте, развија се, даје плод и
умире. Знајући температуру за почетак развоја биљке и средње дневне
температуре ( Сарајева ) у току једне године можемо израчунати да ли и у
ком периоду та биљка може да се развије. Свака биљка има свој период
развоја у којем захтјева одређену количину топлоте, која варира од врсте
до врсте. С тога прецизно израчунавање температурних сума одређеног
подручја ( у овом случају града Сарајева ), може да нам да податке о томе
која биљна врста или врсте могу да опстану и дају плод у условима које
диктира клима тог подручја.

У даљем читању извјештаја, упознаћемо се са методама која ћемо

користити да би дошли до коначних резултата које ће нам најприје дати
увид у ширину и разноликост биљног свијета који успјева у Сарајеву.
 Mетоде рада

Овом извјештају проблематику температурних сума обрадићемо посматрањем

располагајућим подацима о средњим мјесечним температурама за територију града
Сарајева ( Табела 1. )

Month: Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Average Temperature in °C 0,85 1,8 5,55 9,77 14,4 17,2 19,15 19,15 15,8 11,1 5,65 0,35

Табела 1. Средње мјесечне температуре у периоду од једне године

За почетак потребан нам је милиметарски папир А3 формата на којем ћемо направити

координатни систем у којем ће на X оси један милиметар представљати један дан, а на
Y оси десет милиметара представљати 1°C. У наставку одређујемо граничну средњу
температуру на којој биљка може почети са вегетативним процесом. За граничну
температуру узећемо Т>=10°C, и почети са израдом графикона у координатном систему
на којем ћемо постепено уврштавати податке и у завршници приказати коначни изглед
графикона, да би послије могли извршити математички дио прорачуна.

Податке уврштавамо тако да јединицу температуре (°C) уписујемо на Y осу, а

временску одредницу мјесеце уводимо на X осу. Након што смо уврстили почетне
податке у графикон ( Графикон 1. ) видимо криву која означава годишњи ток
температуре ваздуха. Такође треба нагласити да тачке пресјека граничне температуре
и криве просјечних мјесечних температура представљају прве дане у мјесецима који
имају температуру већу од 10°C ( A; A1 ). У нашем случају ријеч је о датумима 05.03 и
18.11. Од тих тачака (дана) почињемо рачунање средње температуре за мјесеце који
имају просјечну температуру већу од 10°.
 25

20

15

Series1
10 Series2

0
ar ar ar
t ril aj Ju
n Ju
l st ba
r
ba
r
ba
r
ba
r
anu bru M Ap M vgu m to m m
J e ve ce
Fe A pt Ok De
Se No

____ крива средњих мјесечних температура ____ гранична температура Т=°C

Графикон 1. Годишњи ток темпетаруре ваздуха (2014. година), са граничном
температуром од 10°C
Сљедећи корак ћемо урадити тако што из тачака А и А1 повучемо вертикалу на X осу и
тако очитамо датуме на X оси када се први пут појављује и када престаје температура
изнад које рачунамо суму. Та вертикала је приказана на сљедећем дијаграму
(Графикон 2).

25

20

15

Series1
10 Series2

0
ua
r
ua
r
ar
t ril aj Ju
n Ju
l st ba
r
ba
r
ba
r
ba
r
n br M Ap M vgu m to m m
Ja Fe A e
Ok ve ce
pt De
Se No

____ крива средњих мјесечних температура ____ гранична температура Т=°C

Графикон 2. Вертикале на X оси помоћу које очитавамо датуме почетка и престанка граничне
температуре

Ти датуми су 18.04.. као датум када се први пут појављује задана температура, и 22.10.
када просјечна температура пада испод 10°C. Тачке које смо добили са спуштањем
вертикала означићемо са B и B1. У случају мјесеци када просјечна температура не пада
испод 10°C температурне суме је лако израчунати, и то радимо тако што број дана у
мјесецу помножимо са просјечном температуром. У случају мјесеци који су подјељени
(март и новембар), израчунавање је сасвим другачије.

То чинимо тако што у датим мјесецима израчунамо температурне суме за дане у

којима температура прелази задатих 10°C. Да би то постигли сљедеће што морамо да
урадимо је да повучемо вертикале са X осе из тачака у којима нам се завршава ( у
случају априла мјесеца) текући период, и започиње ( у случају мјесеца новембра )
мјесец у којем просјечна температура пада испод задане. Описану вертикалу видимо
у плавој боји. ( Графикон 3.).
 25

20

15

10 Series1
Series2

0
ua
r
ua
r
ar
t ril aj Ju
n Ju
l st ba
r
ba
r
ba
r
ba
r
n br M Ap M vgu m to m m
Ja Fe A e
Ok ve ce
pt De
Se No

Графикон 3. Мјесеци у којима температура расте преко 10°C и опада испод 10°C

Када смо поставили неопходне вертикале из краја и почетка мјесеца нове

добијене тачке ћемо означити са C и C1, те D и D1, тако што ће полазне тачке са X осе
бити C и C1, а тачке пресјека са кривом просјечне температуре D и D1. Након што смо то
завршили, на графикону се уочавају два трапеза добијена између тачака А; B; C; D и
тачака А1; B1; C; D1. Површине та два трапеза нам представљају температурне суме за
( a+ b )∗h
мјесеце април и новембар. Формулом за површину трапеза P= . Ако
2
погледамо трапез А; B; C; D, можемо примјетити да вертикалу из тачке пресјека криве
просјечних температура и задане граничне температуре ( А; B) можемо уврстити као
величину b у једначину. Из вертикале која представља крај мјесеца априла (D; C)
уврштавамо као величину а, док за последњу величину h узимамо број дана ( у овом
случају 5. ). Када све ове податке уврстимо у почетку формулу за површину трапеза
добијамо сљедеће:

-IV мјесец

( a+ b )∗h ( 10+12 )∗13

P= P=
2 2

P=¿143

T∑=143°C
Тако смо добили температурну суму за мјесец април. Исти поступак примењујемо и за
мјесец новембар, с тим да дуж (А1; B1) представљају величину b дуж ( D1; C1 )
величину а, број дана је величина h. Када уврстимо те величине у дату формулу
добијамо сљедеће:

-X мјесец:

( a+ b )∗h
P=
2

( 10+13 , 5 )∗22
P=
2

P=¿258,5

T∑=258,5°C

Као што смо раније нагласили површина трапеза одговара температурним сумама за те
мјесеце.

Када смо завршили израчунавање температурних сума за мјесеце, април и новембар,

можемо почети са рачунањем сума за остале мјесеце гдје температура не пада испод
10°C. Користићемо податке из Табела 1.

V мјесец VI мјесец VII мјесец VIII мјесец IX Мјесец

Т∑=14,4¿31 Т∑=17,2¿30 Т∑=19,15¿31 Т∑=19 , 15∗¿ 31 Т∑=15,8¿30

Т∑=446,4 Т∑=516 Т∑=593,65 Т∑=593,65 Т∑=474

Када знамо температурне суме за све мјесеце сада можемо да добијемо и годишњу
температурну суму за град Сарајево. Све што треба да урадимо јесте да саберемо све
до сада добијене температурне суме.

Т∑год.= Т ∑ a прил+Т ∑ мај+ Т ∑ јун +Т ∑ јул+Т ∑ август+Т ∑ септембар+Т ∑ октобар

Т∑год.= 3025,2 °C
Извори

- www.world-climates.com