Предности и недостаци( евроатланског,

евроазијског,неоотоманског, континенталног и
источноазијског) геополитичког усмерења Републике
Србије
Република Србија је геополитички стратегијски положена на раскршћу Истока
и Запада, што јој пружа могућност да одабере различите геополитичке
усмерење. У наставку ћу навести предности и недостатке неких
геополитичких усмерења за Србију:
Евроатлантско усмерење:
Предности:
Интеграција у Европску унију (ЕУ) и НАТО пружила би Србији приступ
великом тржишту и потенцијалним иностраним инвестицијама.
Могућност за сарадњу са развијеним земљама и институцијама које
промовишу демократију, права човека и правну државу.
Подршка у реформама, модернизацији и институционалном развоју.
Недостаци:
Могуће губљење суверенитета и ограничење у доношењу неких
државних одлука.
Могуће рестрикције у спољној политици и сарадњи са земљама које
нису чланице ЕУ или НАТО.
Потенцијални утицаји на секторе као што су пољопривреда и
индустрија због промена у трговинским односима и стандардима.

Евроазијско усмерење:
Предности:
 Стварање повезаности са земљама на простору Евроазије, укључујући
Русију и Кину, које су важни трговински партнери и потенцијални извори
инвестиција.
Приступ Шангајској сарадњи (ШАС) и Економској унији Евроазије
(ЕАЕУ), што може повећати трговинске могућности.
Диверзификација спољнетрговинских веза и сманјење зависности од
једног тржишта.
Недостаци:
Одступање од европских интеграција и могући конфликти интереса са
земљама ЕУ.
Недостатак јасне визије за дугорочне економске и политичке користи.
Ризик од веће зависности од великих суперсила и потенцијалних
притисака у спољној политици.
Неоотоманско усмерење:
Предности:
Јачање утицаја на Балкану и повратак улоге важног играча у региону.
Промовисање суверенитета и интереса унутар региона.
Могућност за реални или перцепирани повратак престижа и величине.
Недостаци:
Потенцијални конфликти са другим земљама у региону које се не
слажу са оваквим усмерењем.
Могуће недовољно прихватање од стране других европских и светских
сила.
Ризик од узајамног сукоба интереса у региону и утврђивање сфера
утицаја.

Континентално усмерење:
 Предности:
Повезаност и сарадња са земљама у оквиру Европског континента.
Могућност за трговину, инвестиције и размену искуства са суседним и
другим земљама на континенту.
Испорука природних ресурса, нафте и гаса као извора прихода.
Недостаци:
Ограничени трговински и политички потенцијал у односу на
ванконтиненталне партнере.
Могуће конкуренција са другим континенталним силама и земљама.
Ограничен приступ морским путевима и тржиштима уколико нема
приступа на море.

Источноазијско усмерење:
Предности:
Трговински потенцијал са великим и брзо растућим економијама, као
што су Кина, Јапан и Јужна Кореја.
Потенцијал за привлачење инвестиција и примењивање нових
технологија.
Могућност за сарадњу у областима инфраструктуре, иновација и
енергетике.
Недостаци:
Далечина и језичке и културне баријере могу представљати изазове у
комуникацији и сарадњи.
Конкуренција са другим земљама и регионима у привлачењу
инвестиција и трговини.
Ограничен политички и војни утицај у односу на доминантне силе у
региону.
Ово су само неке од предности и недостатака различитих геополитичких
усмерења. Које усмерење је најбоље за Србију зависи од многих фактора,
укључујући политичке, економске и безбедносне околности, као и циљеве и
интересе саме државе и њених грађана.
Теодора Шијачић IV 5