Југоисточна Европа на путу стабилизације

и економске консолидације
Географски положај
Овај макрорегион обухвата државе
које се целом површином или делом
налазе на Балканском полуострву и
једну острвску:
Србија
Босна и Херцеговина
Хрватска
Црна Гора
Македонија
Албанија
Грчка
Бугарска
Румунија
Европски део Турске са Истанбулом и
Кипар
Друштвено и политичко уређење
Парламентарне републике на челу са
председником.
Демократија
Власт је подељена на три сектора:
Извршну власт (влада и локални органи власти)
Законодавну власт (парламент)
Судску власт (правосуђе)
Државе овог макрорегиона карактерише заостајање
у привредном и економском развоју због:
Касног развоја капитализма
Уништавања приватне својине
Великих друштвених превирања и ратова са великим
људским и материјалним жртвама
Демографске одлике
Највећи културни утицај имале су античка Грчка и
Византија а касније и Османско царство:
језик (грчки и латински) и писмо (ћирилично и
латинично, абецеда)
религија (хришћанство и ислам)
сликарство
грађевинарство (византијски стил)
Природно и механичко кретање
становништва
Негативан природни
прираштај осим у
Албанији
Емиграционо подручје –
исељавања ка развијеним
државама ЕУ,
Англоамерици и
Аустралији
Етнички састав
Урбанизација
Највише урбаног становништва имају Хрватска (58%) и
Србија (55%) а најмање Албанија (47%).
Највеће агломерације су: Истанбул (12,1 мил.), Атина (3,4
мил), Букурешт (2 мил.), Београд (1,6 мил.), Софија (1,3
мил.).
Истанбул

Атина
Привреда
Земље у развоју.
Прелаз (транзиција) на тржишну економију:
Приватизација предузећа
Отварање нових производних погона, трговинских
предузећа, банака (повећава се улога услужних
делатности)
Проширују се међународне економске везе.
Најслабије развијена држава је Албанија.
Привредни развој је успорен због војно-политичке
нестабилности.
Производи нису конкурентни на европском
тржишту – незадовољавају норме и стандарде.
Незадовољавајућа инфраструктура
Недостатак обртног капитала
Недовољна и неадекватна кредитна подршка
Стране инвестиције углавном у телекомуникацији,
производњи нафте, гаса и струје, прхрамбеној
индустрији, производњи челика и туризму.
После Другог светског рата више се улаже у развој
тешке индустрије, и поред недовољно минералних
ресурса и енергената, што неповољно утиче на
спољну трговину.
Извозе се:
пољопривредно-прехрамбени производи
индустријске сировине
полупроизводи
Увозе се:
индустријски производи
машине и опрема
50-80% трговинске сарадње за земљама ЕУ (највише
Италијом и Немачком).
Интеграције
Европска унија
CEFTA
Црноморска економска сарадња
Алпе-Адрија
Пакт за стабилност Југоисточне Европе