2.3.

2 Energetske potrebe i snabdevanje energijom

Potreba za stabilnim snabdevanjem energijom

(74) Svetska tražnja za energijom raste, dok su rezerve nafte ograničene;
posledice toga su manjak energije i/ili rast njene cene. Evropskoj privredi je,
meñutim, potreban pouzdan osnov za snabdevanje energijom, što
podrazumeva veoma jaku prostornu komponentu. Usled različite strukture
tražnje i raspoloživih energetskih izvora, evropski regioni su pogoñeni na različite
načine i u različitoj meri. Oni, pak, mogu da doprinesu pouzdanijem
snabdevanju kroz istraživanje novih izvora energije i/ili novih tehnologija (pa čak
i vraćajući u funkciju stare energetske izvore i tehnologije). Evropi je potrebna
takva prostorna struktura koja bi, koliko je god to moguće, bila „otporna“ na
nestašice energije ili na povećanje njene cene.

Različita struktura zavisnosti od uvoza energije

(75) U celini posmatrano, EU i susedne zemlje su postale manje zavisne od
uvoza energije, jer se stopa nezavisnosti u periodu od 1990. do 2002. godine
povećala sa 60,9% na 64%. Na ovakav procentualni iznos je, meñutim, uticala
Norveška koja proizvodi 9 puta više energije nego što troši. Ostale zemlje moraju
da uvoze ogroman deo potrebne energije, a zavisnost je veća u zemljama-
susedima EU.

Uticaj cene nafte na Istočnu Evropu

(76) Povećanje cene nafte treba očekivati, a neke regione će ono pogoditi
više nego druge. U zavisnosti od korišćenja energije, osetljivost na promene
cena varira, jer ne zavise svi regioni od snabdevanja energijom i njene cene na
isti način. Energetski intenzivne industrije rizikuju da više ne budu profitabilne te
bi regioni u kojima se nalaze time mogli da budu veoma pogoñeni.
Zapadnoevropske zemlje koriste 50% više energije nego istočnoevropske, ali da
bi se zaradio jedan evro na Zapadu potrebno je svega 30% energije od one
koja se za jedan evro zarade utroši na Istoku. Regioni koji su veoma osetljivi na
cenu i koji su najmanje nezavisni će biti najviše pogoñeni (na primer, regioni u
Letoniji, Litvaniji, Mañarskoj, Sloveniji, Kipru, ali i u Francuskoj i Italiji), a za njima
slede regioni koji su veoma osetljivi na cenu, ali koji nisu toliko zavisni od uvoza
(na primer, regioni u Poljskoj, Češkoj Republici, Rumuniji i Estoniji). Neki regioni i
zemlje bi čak mogli da profitiraju od rasta cene energije – područja u kojima se
energija proizvodi imaće dodatne koristi, posebno ona koja proizvode više
nego što potroše.

Uticaj rasta cene goriva na ruralna i udaljena područja

(77) Nestašica energije i/ili rast cene energije imaće direktan uticaj na
troškove prevoza, (energetski intenzivnu) industriju i stanovanje. U pogledu
prevoza, porast cene nafte će se posebno negativno odraziti na ruralne,
zaostale i periferne regione u istočnom delu EU, usporavajući njihov napor da
dostignu odreñenu kilometražu. Ruralna područja u neposrednoj okolini urbanih
centara bila bi manje pogoñena nego udaljenija ruralna područja.

53
2.2 Rast i inovacije

2.2.1 Diverzitet privredne konkurentnosti

Pozicija Evrope u rastućoj globalnoj konkurenciji

(32) Iako je bruto domaći proizvod (BDP) izražen u kupovnoj moći u
poslednjih 50 godina u Evropi enormno porastao, udeo Evrope u svetskom BDP-
u opada. Privrede mnogih zemalja van Evrope rastu brže od evropske privrede,
što utiče na konkurentnost evropskih kompanija i privlačnost Evrope kao
lokacije. Lisabonska agenda je formulisana tako da Evropa do 2010. godine
postane najkonkurentnija svetska privreda zasnovana na znanju. Sadašnje
kretanje BDP-a i potencijali za dostizanje ambicioznog cilja Lisabonske agende
se na prostoru EU veoma razlikuju.

Koncentracija BDP-a
(33) Najveće vrednosti BDP per capita (izražene u kupovnoj moći) su u 2002.
godini zabeležene u središnjem delu EU, pružajući se na jug do Severne Italije i
Rima i ka Severnoj Evropi. Slične vrednosti su, meñutim, zabeležene i na
području Lisabona, Atine, Budimpešte, Bratislave i Praga. Najniže vrednosti BDP-
a se javljaju u novim zemljama članicama EU.

Ekonomski rast u istočnim delovima EU i bivšim kohezionim zemljama37

(34) Podaci o srednjem godišnjem porastu BDP-a per capita (izraženog u
kupovnoj moći) u periodu od 1995. do 2002. godine pokazuju da regioni
istočnog dela EU i bivše kohezione zemlje ubrzano nadoknañuju zaostajanje,
iako imaju još dosta toga da urade. Čini se da glavni gradovi zemalja koje su u
Evropsku uniju ušle 2004. i 2007. godine dobro stoje, jer im je stopa rasta iznad
10%. Pored toga, u nekoliko zemalja, kao što su Poljska, Litvanija i Slovačka, i
drugi regioni imaju dobar ekonomski učinak što utiče na harmoničniji razvoj
nacionalnog prostora. Što se tiče kohezionih zemalja, tj. Grčke, Irske, Portugala i
Španije, veliki broj regiona pokazuje visoke stope rasta. Pomenute visoke stope
rasta trebalo bi, ipak, uzeti sa rezervom jer je godišnji rast u evrima per capita
na Istoku još uvek nizak u poreñenju sa Zapadom.

Ekonomski rast u urbanim područjima

(35) Znatan broj glavnih urbanih aglomeraciju u Evropi predstavlja motor
evropske ekonomije. Neke od njih su i locirane u regionima sa najvećim
stopama rasta. Primeri su Kork, Talin, Riga, Vilnius, Turku/Abo i Sevilja, kao i
većina urbanih aglomeracija u Poljskoj i Češkoj Republici. Kada se u obzir uzmu
i Budimpešta, Prag, Bratislava, Lisabon i Valensija, takoñe locirani u područjima
visokog ekonomskog rasta, jasno je da potencijal za ekonomski rast u urbanim
područjima postoji i van središta EU. Veličina urbanog područja nije presudan
faktor za ekonomski rast. To ilustruju mesta poput Geteborga u Švedskoj, koji
pokazuje veće vrednosti rasta nego Stokholm ili Minhen u Nemačkoj, koji ima

37Misli se na zemlje koje su u ranijem periodu (pre poslednja dva proširenja EU) dobijale značajnu pomoć iz
Evropskih strukturnih fondova, a to su Irska, Grčka, Portugal i Španija. Prim. prev.

36
veće vrednosti nego metropolitensko područje Rura. Manji i gradovi srednje
veličine na isti način predstavljaju motore regionalnog ekonomskog razvoja.

Velika urbana područja kao glavna razvojna žarišta

(36) Velika urbana područja igraju ključnu ulogu u smislu konkurentnosti i
razvoja, a posebno u pogledu razvoja inovacija. Ipak, apsolutna veličina ne
odreñuje efikasnost prilikom stvaranja klastera: mali i gradovi srednje veličine,
kao i ruralna područja, veoma su značajni za primenu znanja i stvaranje
inovacija. Manji regioni često su efikasniji i regenerativniji. Ukupan značaj
regiona i gradova može se uvećati kroz umrežavanje, generisanje ekonomije
obima i stvaranje sinergije. Kreativna, atraktivna i interesantna područja
predstavljaju razvojna žarišta u kojima visoko kvalifikovani profesionalci žele da
rade, čime utiču na privlačenje poslovnih investicija.

Bolji uslovi u Severnoj i Centralnoj Evropi

(37) Neki regioni imaju veću sposobnost da doprinesu budućem
ekonomskom rastu i ciljevima Lisabonske strategije. Prateći zvanične lisabonske
indikatore, može se zaključiti da u Evropi postoje značajne razlike: severni i
centralni delovi Unije se, uopšteno govoreći, nalaze u boljoj poziciji nego južni i
istočni. Prisustvo metropolitenskih područja od evropskog značaja i dobra
pristupačnost širom EU, pozitivno utiču na ekonomski razvoj regiona u kontekstu
zvaničnih lisabonskih indikatora.

Dinamičniji razvoj u perifernim delovima EU

(38) U proteklih deset godina ekonomski razvoj je bio dinamičniji u nekim
perifernim delovima EU nego u njenom središtu. Najviše stope rasta zabeležene
su u Irskoj i baltičkim zemljama, ali je i razvoj u Istočnoj, Centralnoj i Jugoistočnoj
Evropi bio dinamičniji nego u kontinentalnoj Zapadnoj Evropi. Iako je inicijalni
nivo razvoja bio daleko niži, ove veće stope rasta doprinele su teritorijalnoj
koheziji i konvergenciji unutar EU. Veća ekonomska dinamika nije značila samo
kvantitativan već i kvalitativan napredak. Privreda je restruktuirana: intenzitet
materijalne potrošnje, energije i saobraćaja značajno je smanjen. Udeo usluga
u BDP-u značajno je porastao, a privreda postala otvorenija: obim izvoza i
uvoza porastao je brže nego proizvodnja. Pored ovih, pozitivnih, odlika razvoja,
u privredi perifernih područja se javljaju i geografska ograničenja, kao i neke
ozbiljne strukturne slabosti i problemi, posebno u zemljama koje su se Evropskoj
uniji priključile 2004. i 2007. godine i u zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Različiti razvojni pravci najudaljenijih regiona

(39) Pored perifernih regiona, postoje i oni koji su veoma udaljeni od
Evropskog kontinenta. To su četiri prekomorska francuska departmana
(Gvadalupa, Francuska Gvajana, Martinik i Reunion), španska autonomna
zajednica Kanarskih ostrva i portugalski autonomni regioni Azorskih ostrva i
Madeire. Njihova fizička udaljenost (mereno od Brisela) varira od 2.700 km za
Madeiru do 9.500 km za Reunion, i to je najveće ograničenje sa kojim se ovi
regioni suočavaju. Oni se veoma razlikuju i po površini, prirodnim uslovima,
stanovništvu, privrednoj osnovi i perspektivama. Uopšteno govoreći, ovi regioni
imaju poteškoća u postizanju ekonomije obima i bstvaranju profita od glavnih

37
investicija, što se odražava na stope nezaposlenosti. Dok je BDP izražen u
kupovnoj moći 2003. godine u provinciji Las Palmas (95,8) i Madeiri (90,4) bio
veoma blizak proseku za Evropsku uniju od 25 članica (=100), Francuska
Gvajana (57,6), Reunion (60,2) i Azorska ostrva (61,1) imali su daleko niže
vrednosti.

Potencijali i ograničenja pojedinih planinskih oblasti

(40) Planinska područja se meñusobno razlikuju. Njihovi ekosistemi su često
osetljivi, pritisak urbanizacije je ponegde jak, a pristupačnost često predstavlja
ograničenje. Privreda evropskih planinskih područja takoñe je veoma
raznovrsna. Neka područja suočavaju se sa geografskim ograničenjima, dok se
druga nesmetano razvijaju. Iako se poljoprivreda i šumarstvo često smatraju
vitalnim za lokalnu privredu i kulturni identitet, zaposlenost u ostalim
delatnostima je generalno veća. Na primer, u Austriji polovina stanovništva živi
u Alpima gde se stvara najveći deo dodatne vrednosti u zemlji, i to ne samo u
turizmu već u gotovo svim privrednim delatnostima. U tom smislu, Alpski region
za Austriju nije samo zaštićeno područje prirode već se u njemu ostvaruju sve
funkcije jedne veoma razvijene prostorne jedinice u kojoj se živi i privreñuje.
Uopšteno govoreći, specifični ekološki i geografski uslovi u planinskim
područjima Evrope (topografija, pristupačnost, klima, ograničena raspoloživost
prirodnih resursa i zemljišta za naseljavanje i privrñivanje) ipak predstavljaju
posebna ograničenja koja u pojedinim planinskim regionima mogu da
sputavaju razvoj čak i kada je on prilično dinamičan.

Direktne strane investicije u Istočnoj Evropi

(41) U nekim zemljama (posebno u Mañarskoj i Slovačkoj), nosioci rasta su
gotovo isključivo strane direktne investicije. Porast stranih direktnih ulaganja
veoma je podsticajan za zemlje u kojima se ostvaruje, posebno kada ove
investicije angažuju lokalne snabdevače i lokalne ljudske, prirodne i uslužne
resurse. U zemljama i regionima Istočne Evrope ovaj pozitivan efekat stranih
direktnih investicija još uvek nije dovoljno izražen.

Koncentrisanje rasta u samo nekoliko regiona Istočne Evrope

(42) U većini zemalja Istočne Evrope strane direktne investicije i rast se
koncentrišu u svega nekoliko regiona. Većinom su to regioni glavnih gradova,
regioni na granici sa Zapadom i glavne luke. Razvoj se širi i na ostale regione, ali
je taj proces spor i neravnomeran. Tokom protekle decenije, regionalne
nejednakosti su se povećale u gotovo svim novim zemljama članicama i
zemljama kandidatima. U mnogim zemljama najdinamičnije delatnosti,
odnosno nosioci rasta, su: razmena, trgovina, nekretnine i finansijske usluge. Sa
jedne strane, ovo je logična posledica činjenice da su ove delatnosti u vreme
centralizovane planske privrede bile nerazvijene, ali, sa druge, velika
disproporcija izmeñu ovih delatnosti i industrije i poljoprivrede mogla bi da
ugrozi konkurentnost i balans.

38
Transformacija velikih državnih preduzeća na Istoku i porast malih i srednjih
preduzeća
(43) Centralizovanu plansku privredu odlikovala je dominacija velikih državnih
preduzeća, dok su mala i srednja preduzeća jedva postojala. Porast broja
malih i srednjih preduzeća (MSP) je, stoga, nov fenomen budući da ova
preduzeća nisu ranije imala priliku da akumuliraju kapital i da se tržišno
pozicioniraju. U većini slučajeva, ona su veoma mala, a većina njih nema ni
zaposlene, zbog čega je stvoren procep izmeñu velikih preduzeća, koja su ili u
vlasništvu države ili u vlasništvu stranih investitiora, i „mikro“ preduzeća, koja su u
vlasništvu pojedinaca iz lokalne sredine, dok prava mala i srednja preduzeća
ne postoje. To takoñe znači da postoji jaz izmeñu visoko-mehanizovanih i
visoko-tehnoloških postrojenja multinacionalnih kompanija i lokalnih „mikro“
uslužnih preduzeća bez zaposlenih. Preduzeća srednje veličine, koja bi se
zasnivala na lokalnim veštinama, dostignućima i tradiciji mogla bi biti
konkurentna na meñunarodnom tržištu i mogla bi da angažuju raspoloživu
radnu snagu u zapostavljenim delatnostima.

Ekonomski rast i opadanje stopa aktivnosti

(44) Zaposlenost nije išla u korak sa dinamičnim rastom BDP-a, te je
nezaposlenost u većini perifernih zemalja i regiona prilično velika. Jednako
ozbiljan problem predstavlja i niska stopa aktivnosti. Stope aktivnosti su u nekim
zemljama u poslednjih deceniju i po drastično opale: mnogi su se rano
penzionisali, mnoge žene su napustile tržište rada, a neki su izgubili nadu da će
naći posao i više se ne prijavljuju službama za zapošljavanje. Ovo je veoma
ozbiljan problem jer je bez podizanja nivoa aktivnosti nemoguće sustići
razvijene zemlje.

Neravnomerne ekonomske i trgovinske veze u istočnim zemljama članicama

(45) Ekonomske i trgovinske veze u bivšim zemljama centralizovane planske
ekonomije su neujednačene. Meñunarodna razmena ograničena je na jednu
ili nekoliko razvijenih zemalja (Nemačka, Italija) i veze meñu njima su, sa nekim
izuzecima (na primer, Slovačke), na niskom nivou. Nekadašnje veze unutar
Saveta za meñusobnu ekonomsku pomoć (COMECON) su se nakon promene
privrednog i političkog sistema urušile i trebalo je dosta vremena da se ponovo
uspostave. U poslednje dve godine (od pristupanja EU), ove trgovinske veze
ponovo su dobile na značaju, ali još uvek nisu u potpunosti zaživele.

Različiti recepti za uspeh

(46) Razlozi za uspešan razvoj nekog regiona mogu biti raznovrsni. Dok se
inicijativa Lisabonske strategije poklapa sa situacijom u mnogim regionima, neki
drugi regioni uspešnu privredu zasnivaju na sasvim drugim temama, vezanim za
njihove komparativne prednosti i prostorni potencijal. Na primer, Atina, Rim i
Barselona pokazuju da kulturne i administrativne funkcije, kao i konvencionalna
industrija, još uvek mogu biti održiv osnov regionalnog razvoja. Iako su u ovom
primeru uzeti veliki gradovi, konstatcija je još očiglednija kada se posmatraju
mali gradovi i ruralna područja.

39
Osnivanje klastera – dve prostorne dimenzije
(47) Jedan vid stvaranja klastera je odabir lokacija u okviru funkcionalnih
urbanih područja ili regiona, a drugi odabir lokacija izmeñu njih. Od početka
devedesetih, veze izmeñu urbanih područja i regiona su prevashodno
nastajale u nacionalnom kontekstu. Danas se osnivanje klastera sve više odvija
u meñunarodnim okvirima. Transnacionalne veze nastaju izmeñu susednih
pograničnih regiona i gradova i razvojnih zona, ali i sve više u okviru mezo-
regiona, Evrope i sveta. „Žarišta“ konkurentnosti i inovacija nalaze se i van
Evrope. Evropa ne sme da se zatvori u sebe već mora da uspostavlja aktivne
veze, posebno sa Severnom Amerikom, Rusijom i drugim zemljama bivšeg
Sovjetskog Saveza, Azije, Bliskog Istoka i Afrike.

Uticaj klimatskih promena na razvoj

(48) Uticaj klimatskih promena na privredu evropskih regiona sve je veći, te
ona mora da se prilagodi. Klimatske promene, na primer, povećavaju rizik od
prirodnih nepogoda jer donose nestabilnije vremenske prilike. Suše i vrućine bi,
na primer, mogle da se intenziviraju, posebno u Sredozemlju. Iako za sada
nema dokaza da bi pojava nepogoda na nekom prostoru mogla da podrije
njegovu konkurentnost, planiranje budućeg prostornog razvoja će morati da
obuhvati upravljanje rizicima i njihovo ublažavanje. Povećanje rizika i šteta kao i
mere za njihovo ublažavanje postepeno postaju značajan deo komparativnih
prednosti i ograničenja za ekonomski razvoj nekog područja. Posmatrano
dugoročno, klimatske promene mogle bi da ugroze neke geografske oblasti
Evrope, na primer priobalja i rečne basene.

Specifični prostorni potencijali u priobalnim područjima

(49) Evropa je okružena vodom. Dve trećine EU granice čini priobalje. Danas
35,6% stanovništva EU, plus Norveške i Švajcarske, živi blizu morske obale gde je
smeštena i polovina glavnih urbanih aglomeracija. Postoje, meñutim, i udaljena
priobalna područja u kojima opadaju i stanovništvo i zaposlenost i prihodi, što
znači da postoji značajan diverzitet u pogledu ekonomskog razvoja. Tipično,
time su obuhvaćene lučke aktivnosti, ribarstvo i energetika. I velike svetske luke
i one manje, koje služe za prevoz na kraćim relacijama, postaju sve važnija
čvorišta za transport robe, a time i sve važniji ekonomski faktor. Privredni značaj
aktivnosti vezanih za ribarstvo varira. Iako je postojala tendencija da se
ribarstvo koncentriše u urbanim centrima, proizvodnja hrane poreklom iz mora
je i dalje često locirana u mestima koja se nalaze van izohrona dnevnih
migracija. Pored toga, akvakultura je regionalnog karaktera i za regione u
kojima postoji predstavlja važan razvojni faktor. Neka priobalna područja se
takoñe oslanjaju na proizvodnju nafte, gasa i eolske energije.

Lisabonska strategija i regionalna integracija

(50) Uspeh Lisabonske strategije neće zavisiti samo od integracije evropskih
regiona već i od njihove integracije sa susedima, pa čak i od globalnog
povezivanja. Pored Severne Amerike i Istočne Azije, Evropa je jedan od tri
najveća ekonomska pola u svetu. Ova tri pola ne samo da imaju razvijene
intenzivne meñusobne ekonomske veze, već se i njihove veze sa novim

40
rastućim privredama intenzivno šire (Kina, ASEAN38, Indija, Južna Amerika). Dok
se ekonomska integracija izmeñu Severa i Juga u Americi i Aziji intenzivira,
velike ekonomske nejednakosti i politička nestabilnost ugrožavaju ovaj pravac
integracija izmeñu Evrope i Afrike i Evrope i Bliskog Istoka. Japanske firme, na
primer, investiraju četiri puta više, a američke čak šest puta više u susedne
regione u razvoju nego što to čini Evropa. Ako ekonomska integracija na relaciji
Sever-Jug predstavlja prednost, nizak nivo regionalne integracije izmeñu
Evrope i Afrike bi, dugoročno posmatrano, mogao da podrije globalnu
konkurentnost i Afrike i Evrope.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- BDP i „Lisabonski potencijal“ se koncentrišu u središtu i na severu Evrope, kao

i u mnogim urbanim aglomeracijama.
- Nadprosečan rast vidljiv je u nekim regionima i Zapadne i Istočne Evrope,
što bi, dugoročno posmatrano, moglo da doprinese većoj prostornoj
ravnomernosti.
- I manje i veće urbane aglomeracije mogu da doprinesu ravnomernijem
razvoju evropskog prostora.
- Metropolitenska područja dobre pristupačnosti imaju najbolji potencijal za
dostizanje Lisabonskih ciljeva.
- Kada je reč o klasterima, potrebno je odrediti transnacionalne klastere
evropskog i svetskog značaja, uzimajući u obzir benčmarking i nivo
konkurentnosti, tokove i kretanje „mozgova“, razvojni kapacitet regiona
(prestižni klasteri i inovativni staklenici), brendiranje i zajednički identitet, kao i
sposobnost i kapacitet za razmenu.
- Klimatske promene bi mogle uticati na preduslove prostornog razvoja. U
tom smislu, regionalne razvojne politike bi trebalo da razmotre smanjenje
rizika od prirodnih nepogoda i katastrofa.
- Maritimna i priobalna privreda i usluge igraju ključnu ulogu u integralnom
razvoju ovih regiona.
- Specifična područja, poput planinskih oblasti i ostrva, imaju različite
karakteristike. U nekim slučajevima, njih ne treba posmatrati samo kao
turistička i zaštićena područja, već i kao razvijene prostorne celine pogodne
za život i privredne aktivnosti, ali koje imaju specifična ograničenja.
- Veći stepen regionalne integracije izmeñu Evropske unije i njenih suseda
mogao bi da, na duže staze, ojača konkurentnost Evrope u svetu.

38Skraćenica od „Association of Southeast Asian Nations“, odnosno Asocijacije Nacija Jugoistočne Azije -
političke, ekonomske i kulturne organizacije zemalja Jugoistočne Azije, osnovane 1967. godine, čije su članice
Bruneji, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam. Prim. prev.

41
2.2.2 Mesta inovacija i istraživanja i razvoja

Inovacije koje su potrebne za budućnost

(51) Inovacije predstavljaju važan segment jačanja evropske privrede. Kako
bi se ojačao kapacitet za inoviranje i time osigurala budućnost Evrope u
globalnoj privredi, potrebno je, pored ostalih stvari, jačati istraživanje i razvoj
(R&D39). Mnoge države i regioni teže poboljšanju fonda znanja u skladu sa
ciljevima Lisabonske agende. Ipak, trenutno postoje značajne prostorne
neravnomernosti u smislu gde se istraživanje i razvoj javljaju, odnosno gde se
investira u ove delatnosti.

Jaka geografska koncentracija izdataka za R&D

(52) Koncentracija izdataka za R&D u regionima glavnih gradova je, u
apsolutnim iznosima, veoma očigledna u zemljama poput Austrije, Češke
Republike, Finske, Francuske, Mañarske, Grčke i Portugala, gde na polovinu
„top“ regiona odlazi polovina izdataka za R&D u zemlji. U Francuskoj, 45%
izdataka za R&D u zemlji se koncentriše u regionu Il-d-Frans (u apsolutnim
iznosima ovaj region ima najveće izdatke od svih regiona u Evropskoj uniji), dok
se svega 10% izdvaja u regionu Rona-Alpi, koji se nalazi na drugom mestu u
zemlji po visini izdataka za R&D.

Regionalni diverzitet intenziteta R&D

(53) Intenzitet R&D u regionalnoj privredi (izražen kao udeo BDP-a, Bruto
domaći izdatak za R&D (GERD40) se često koristi kao pokazatelj ukupnog R&D
intenziteta zemlje ili regiona, pokazujući relativni značaj aktivnosti istraživanja i
razvoja u okviru date privrede) veoma varira izmeñu regiona različitih zemalja,
koncentrišući se često u malom broju regiona, a najčešće u blizini glavnog
grada. Regionalne varijacije R&D posebno su velike u Nemačkoj i Finskoj.
Regionalna neravnomernost takoñe je izražena u nekoliko novih zemalja
članica EU, posebno u Češkoj Republici i Poljskoj.

Koncentracija značaja R&D

(54) Kada se zajedno posmatra regionalni značaj R&D i istraživanja u regionu
(prikazan kao izdatak u okviru BDP-a [GERD], kao i značaj drugih istraživanja u
okviru sektora poslovnih preduzeća [BES41], izračunat kao udeo u ukupnom
broju zaposlenih u regionu), na nivou Unije se uočava jasna razlika izmeñu
centra i periferije, dok se na nivou regiona javlja disperzija. Na nivou Evropske
unije, regionalne vrednosti intenziteta R&D pokazuju slabiju poziciju periferije, sa
izuzetkom Nordijskih zemalja. Kada se posmatraju pojedinačni regioni, može se
konstatovati da se metropolitenska područja nalaze u regionima sa
nadprosečnim ulaganjima u R&D. To je posebno slučaj u novim zemljama
članicama EU, gde se metropolitenska područja nalaze u regionima sa
najvećim izdacima za R&D, uključujući Bratislavu, Budimpeštu i Prag. Dablin,
Geteborg, Tuluz i Lion imaju slične pozicije u svojim zemljama.

39 Skraćenica od „Research and Development“. Prim. prev.

40 Skraćenica od „Gross Domestic Expenditure on R&D. Prim. prev.
41 Skraćenica od „Business Enterprise Sector“. Prim. prev.

43
Metropolitenska područja koja se ne oslanjaju na R&D
(55) Neka važna metropolitenska područja ne oslanjaju se na značaj R&D. To
je slučaj sa Atinom i Rimom, čije najjače funkcije su kultura i uprava, a slično je i
sa Barselonom, koja se oslanja na konvencionalnu industriju, kulturu i turizam.

Velik značaj R&D u urbanim područjima srednje veličine

(56) Značaj R&D nije velik samo u metropolitenskim područjima već i u
znatnom broju urbanih područja srednje veličine u Središnjoj i Severnoj Evropi.
Najupečatljiviji primeri su Oulu u Finskoj i Braunšvajg u Nemačkoj. Ostali primeri
se posebno mogu naći u Nemačkoj i Holandiji.

Kultura i kreativne veštine kao prostorni potencijal

(57) Savremene teorije i regionalna konkurentnost ukazuju na značaj tzv.
„mekih“ faktora kao što su ljudski, kulturološki (znanje i kreativnost) i socio-
ekonomski kapital, kvalitet životne sredine itd. Ovi faktori su važni za privlačenje
visoko kvalifikovane radne snage i poboljšanje preduslova za inoviranje. Udeo
lokalne radne snage angažovane u kulturnim i kreativnim aktivnostima
odražava značaj ovih delatnosti u okviru lokalne privrede. Najveći udeo
zaposlenih u kulturi zastupljen je u urbanim regionima od kojih su mnogi regioni
prestonica (na primer, Bratislava, Budimpešta, Pariz, Prag, Beč) ili aglomeracije
u Holandiji, Nemačkoj i Belgiji. Neke zemlje pokazuju visok stepen „kreativnosti“,
odnosno sposobnosti da iskoriste kulturološke vrednosti u industriji zasnovanoj na
znanju, kao što je to slučaj u Finskoj (telekom i dizajn), Švedskoj (dizajn i
elektronika), Holandija (mediji i izdavaštvo) ili Švajcarskoj (dizajn i arhitektura).

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Izdaci za R&D se koncentrišu u velikim metropolitenskim područjima.

- Intenzitet R&D (kao udeo u BDP-u, GERD) ukazuje na velike koncentracije u
malom broju regiona, odnosno u manjim metropolitenskim područjima i
gradovima srednje veličine.
- Izdaci za R&D i broj istraživača u sektoru poslovnih preduzeća se koncentrišu
u središnjem delu EU i Nordijskim zemljama.
- Nemaju sva evropska metropolitenska područja izražen R&D profil.

44
2.2.3 Žarišta informacionih i komunikacionih tehnologija

Značaj pristupa informacionom društvu za budućnost privrede

(58) Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su od velikog značaja za
svakodnevni život grañana i poslovnu komunikaciju u preduzećima i industriji.
Da bi se podstakli rast i zapošljavanje i unapredio kvalitet života, potrebno je
koristiti moderna sredstva za razmenu informacija i komuniciranje. ICT je
kompleksan i veoma dinamičan sektor, sa prostornim efektima koji se veoma
brzo menjaju.

Raznovrsnost kulture komuniciranja

(59) Način na koji će se na nekom području pristupiti informacionom društvu i
koristiti informaciona i komunikaciona tehnologija u mnogome zavisi od
kulturoloških aspekata. U kulturi telekomunikacija se meñu različitim zemljama
javljaju značajne razlike – Finsku i Švedsku, na primer, odlikuju vrlo razvijene
veštine komuniciranja i upotrebe računara, Češka Republika, Grčka i Italija
imaju razvijenu glasovnu komunikaciju, dok su Danska i Holandija veoma
kompjuterizovane. Pristup i vrsta pristupa informacionom društvu i tzv.
„globalnom selu“, zavisi od geografske lokacije stanovništva i poslovnih
aktivnosti. To, takoñe, znači da se kultura korišćenja ICT-a može smatrati
komparativnom prednošću koja ističe specifičnost nekog područja.

Informacione i komunikacione tehnologije na Severu

(60) Neki regioni u zemljama na Severu, kao i u središtu Evrope, su prema
pristupu ICT-u i indeksu životnog ciklusa informacionog društva otišli najdalje.
Stadijumi životnog ciklusa informacionog društva su: (a) spremnost za korišćenje
ICT sredsatva, (b) intenzitet njihovog korišćenja i (c) uticaj njihovog korišćenja.
Područja u kojima indeks ima najveće vrednosti imaju najviše izgleda da
profitiraju od uticaja korišćenja ICT-a i razvoja inovacija u ovom domenu.
Visoko performantne regione posebno možemo naći u Velikoj Britaniji,
Nordijskim zemljama, Nemačkoj i Švajcarskoj. Pariski i Madridski region, kao i
pojedini regioni u Belgiji i Holandiji, takoñe pokazuju visoke performanse.
Razlike ne postoje samo meñu zemljama, već i unutar njih. To se posebno
odnosi na udaljene i periferne regione čije se performanse, uopšteno govoreći,
nalaze znatno ispod nacionalnog proseka.

ICT na relaciji Istok- Zapad

(61) Slično razlici izmeñu Severa i Juga, postoji i razlika na relaciji Istok-Zapad,
gde je Zapad trenutno napredniji. Zemlje članice koje su EU pristupile 2004. i
2007. godine su, u proseku, manje napredene u pogledu korišćenja ICT-a. Ipak,
postoje različite situacije kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a. Tako se
Malta, Slovenija i Estonija nalaze u boljoj poziciji kada je reč o vodećim
tehnologijama, kao što su sistemi za brzi prenos informacija i elektronska
trgovina.

Vodeća uloga metropolitenskih područja

(62) Najrazvijenije komercijalne forme tehnologija za brzi prenos informacija
nastale su kao posledica velike tražnje, te se javljaju u područjima velike gustine

46
naseljenosti. One slede hijerarhijski model rasprostranjenosti, tako da
metropolitenska područja imaju kritičnu masu za privlačenje investicija u
najnovije komercijalno interesantne tehnologije. Iako bi ICT mogle, u principu,
da pomognu ruralnim i udaljenim područjima da, kao lokacije, postanu
konkurentnija, ruralna područja često nemaju kritičnu masu u smislu tražnje.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Kulturološka raznovrsnost korišćenja ICT-a može biti iskorišćena kao

komparativna prednost.
- ICT sektor je izrazito fluidan, te podsticanje tražnje može privući investicije u
komercijalno najrazvijenije tehnologije i u područjima niže gustine
naseljenosti.
- Ukupno gledano, Nordijske zemlje su trenutno vodeće u primeni ICT-a, te
mogu očekivati i najveći povraćaj u smislu uticaja i razvoja novih inovacija.
- Kada se posmatraju pojedini segmenti ICT-a, različite zemlje se mogu
smatrati vodećim.
- Urbana područja imaju veće koristi od ICT-a nego ruralna, jer se širenje ICT-a
rukovodi gustinom naseljenosti.

2.3 Saobraćaj i energetika

2.3.1 Saobraćajne mreže i pristupačnost

Maksimiziranje mogućnosti radi povećanja pristupačnosti

(63) Pristupačnost je jedan od najvažnijih indikatora za opisivanje prostornih
aspekata saobraćajnih sistema. Kvantitet i kvalitet regionalne infrastrukture i
njenih veza sa osnovnim saobraćajnim mrežama, koji odreñuje kvalitet pristupa
(vreme i troškovi putovanja) stanovništvu i/ili privrednim centrima, igra, u tom
smislu, važnu ulogu. Pristupačnost odreñuje relativan položaj nekog područja i
ukazuje na njegov razvojni potencijal u pogledu raspoloživih saobraćajnih
usluga i komunikacione infrastrukture. Pristupačnost na evropskom nivou se
može razmatrati u odnosu na vid saobraćaja i pristup multimodalnom
saobraćaju. U razmatranje bi, takoñe, trebalo uzeti specifične probleme
pristupačnosti u planinskim, ostrvskim i slabo naseljenim područjima, kao i
minimalne standarde za njihov pristup globalnom tržištu. Prilikom obezbeñivanja
saobraćajne infrastrukture u obzir se moraju uzeti njeni negativni uticaji na
životnu sredinu.

Pristupačnost putevima - razlika izmeñu centra i periferije

(64) Pristup mreži puteva karakteriše jasna razlika izmeñu centra i periferije,
koja odražava različite gustine naseljenosti. Dostupnost putne mreže, koja
stanovništvu obezbeñuje većinu saobraćajnih usluga, u Evropi karakteriše jasna
razlika izmeñu centra i periferije. Za sve ostale vidove saobraćaja indikatori
pristupačnosti ne ukazuju na tako oštre razlike. Kretanja u strukturi pristupačnosti
puteva u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da se pristupačnost van
središnjeg dela EU poboljšala. Pristupačnost u Istočnoj Nemačkoj, Zapadnoj

47
Poljskoj i Češkoj Republici je povećana više nego u nekim drugim delovima
Evrope. U nekim delovima Istočne Evrope je potrebno razviti slične uslove
pristupačnosti, kao, na primer, realizovati koridore koji se pružaju pravcem
sever-jug.

Koncentracija pristupa železnici

(65) Dobra pristupačnost železnici se koncentriše u centralnim područjima i
gradovima koji predstavljaju glavna čvorišta brzih pruga ili se nalaze duž
glavnih železničkih koridora. Investicije u veze i mreže brzih pruga mogu da
prošire koridore koji sada imaju veći potencijal pristupačnosti mreži puteva. Ovo
je naročito vidljivo u Francuskoj, gde, posmatrano u evropkom kontekstu, linije
TGV-a ka Sredozemnom moru i Atlantskom okeanu podrazumevaju koridore
nadprosečne pristupačnosti železnici. Pored toga, promene u strukturi
pristupačnosti železnice u periodu od 2001. do 2006. godine pokazuju da se
kod ovog vida saobraćaja razlike izmeñu centra i periferije smanjuju. Poseban
napredak u povećanju pristupačnosti železnici u odnosu na ostale delove
Evrope ostvario je jugoistočni deo evropskog središta kao i većina italijanskih,
španskih i irskih regiona.

Veća policentričnost u dostupnosti vazdušnog saobraćaja

(66) Dostupnost vazdušnog saobraćaja pokazuje da se u Evropi javlja
„pačvork“ regiona visoke pristupačnosti, okruženih regionima niske
pristupačnosti. Niska pristupačnost više nije problem samo regiona na evropskoj
periferiji, već i regiona koji se nalaze u njenom središtu. To je posledica činjenice
da se područja najveće potencijalne pristupačnosti vazdušnom saobraćaju
veoma izraženo koncentrišu oko najvećih aerodroma. Regioni koji imaju
aerodrome u centralnom delu Evrope imaju, meñutim, bolju pristupačnost
nego regioni sa aerodromima u drugim delovima Evrope. Zaleñe aerodroma je
veoma usko, što se ogleda u naglom opadanju pristupačnosti sa udaljavanjem
od aerodroma.

Unutrašnji plovni putevi i rečni baseni

(67) Unutrašnji plovni putevi su nezamenjive arterije, sa velikim uticajem na
industrijski, urbani i kulturni razvoj mnogih evropskih zemalja i regiona EU i njenih
suseda. Neke veze, kao što su Rajna-Majna-Dunav, Rajna-Rona, Shelde-Sena,
Havel-Odra, uživaju poseban značaj. U isto vreme, njihovi baseni i slivovi se
koriste u različite svrhe, odreñujuči na taj način pejzaž, privredne regione i
ekosisteme.

„Žarišta“ multimodalne pristupačnosti

(68) Kada se u obzir uzmu svi vidovi saobraćaja, regioni sa izraženom
nadprosečnom pristupačnošću se uglavnom nalaze u luku koji se pruža od
Liverpula i Londona preko Pariza, Liona, Beneluksa, zatim duž Rajne u Nemačkoj
pa do Severne Italije. I neke aglomeracije u udaljenim područjima, poput
Madrida, Barselone, Lisabona, Dablina, Glazgova, Kopenhagena, Malmea,
Geteborga, Osla, Rima i Napulja, uživaju, meñutim, dobru multimodalnu
pristupačnost, uglavnom zbog postojanja meñunarodnih aerodroma.

48
Istovremeno, dešava se da neka centralna evropska područja imaju lošu
multimodalnu pristupačnost.

Značaj sekundarnih mreža

(69) Razliku izmeñu centra i periferije na evropskom nivou prati i ista takva
razlika na nacionalnom nivou. U većini zemalja, najcentralnija područja imaju
bolju pristupačnost nego periferna priobalna ili pogranična područja,
uključujući planinske regione i ostrva. To znači da od periferijalnosti u odnosu na
tržište ne pate samo periferni evropski regioni već i periferni regioni
pojedinačnih zemalja. U tom smislu, veoma važnu ulogu imaju sekundarne
saobraćajne mreže. Konstatacija o periferijalnosti u nacionalnom kontekstu
objašnjava teškoće sa kojima se suočavaju neki pogranični, planinski i ostrvski
regioni, a kojima bi se trebalo pozabaviti kako bi se sprečio dalji odliv
stanovništva.

Povećanje saobraćaja u Istočnoj Evropi i ruralnim područjima

(70) Preopterećeni saobraćajni koridori predstavljaju sve značajniju temu
prilikom razmatranja pristupačnosti. Porast drumskog saobraćaja očekuje se
uglavnom u ruralnim područjima i Istočnoj Evropi. Porast železničkog
saobraćaja bi se uglavnom mogao desiti u središtu EU i duž glavnih koridora u
Španiji i Italiji.

Veze izmeñu kopna i mora – morski autoputevi

(71) Roba se u okviru globalnog tržišta uglavnom prevozi morem, ali i u Evropi
ovakav prevoz na kratkim distancama sve više dobija na značaju. U tom smislu,
povezanost sa trgovačkim morskim lukama predstavlja jedan od ključnih
faktora evropske konkurentnosti. Velike luke (poput Roterdama i Hamburga) se
nalaze u samom vrhu svetske mreže luka. Neke manje luke postaju sve važnije
usled porasta značaja prevoza robe morem na kratkim relacijama. Veze
izmeñu luka, kao čvorišta u okviru evropske saobraćajne mreže, i kopna koje
treba opslužiti, sastavni su deo koncepta „morskih autoputeva“ koji je definisan
kako bi se rešio problem sve većeg zakrčenja na kopnenim saobraćajnim
koridorima. Priobalni regioni u središtu Evrope, zajedno sa prolazom La Manš i
Severnim morem, imaju najveće vrednosti pokazatelja povezanosti i
najefikasnije veze iz luka ka zaleñu.

Pristupačnost ostrva i njihova posebna razvojna ograničenja

(72) Evropa poseduje ostrva velike raznovrsnosti. Postoje ostrva-države, zatim
veća ostrva, grupe ostrva i arhipelazi, kao i ostrva koja imaju fizičku vezu sa
kopnom te se više i ne smatraju ostrvima. Pored toga, postoje još i periferna i
ultra periferna ostrva. Usled postojanja različitih tipova ostrva, javljaju se i različiti
razvojni trendovi i ograničenja. Tipičan primer ograničenja je loša pristupačnost,
posebno u slučaju malih ostrva na evropskoj periferiji, koja naročito ugrožava
ekonomski i demografski razvoj. Čak i u evropskom središtu, mala ostrva su
izolovanija i ekonomski slabija od njima susednih gradova i regiona na kopnu.
Ako se, na primer, uzme demografski razvoj, postoje ipak i primeri ostrva-država
i ostrva-regiona gde se javlja rast, kao što su ostrva Aland, Balearska ostrva,
Kipar i Krit, čije se stanovništvo uvećava zahvaljujući pozitivnom migratornom

49
saldu i pozitivnom prirodnom priraštaju. Ovaj primer upravo pokazuje
raznovrsnost situacija.

Uticaj rasta cena prevoza na najnerazvijenije regione

(73) Porast cena prevoza, kao posledica porasta cene nafte ili saobraćaja
(na primer, drumskog), će najviše pogoditi zaostala, ruralna i periferna
područja, odnosno ona područja koja su, uopšteno govoreći, siromašnija od
centralnih.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Drumska i železnička pristupačnost je najbolja u središtu Evrope.

- Pristupačnost vazdušnog saobraćaja ima policentričniji oblik, ali je
fokusirana samo na gradove koji imaju aerodrom i na njihovo neposredno
okruženje. Neki gradovi koriste svoj „prostorni potencijal“ kako bi bili
pristupačniji u globalnom kontekstu.
- Unutrašnji plovni putevi i njihove mreže igraju značajnu ulogu u povezivanju
mnogih evropskih regiona.
- Morski saobraćaj i „morski autoputevi“, kao i pripadajuća lučka
infrastruktura, od velikog su značaja za integralni razvoj pojedinih priobalnih i
ostrvskih regiona, utičući na ukupno povećanje njihove pristupačnosti.
- Multimodalna pristupačnost ukazuje na značaj aerodroma za pristupačnost
van središta Evrope.
- Periferijalnost u nacionalnom kontekstu ukazuje na činjenicu da i u
evropskom središtu postoje područja lošije pristupačnosti.
- Starteškim planiranjem stanica nekih vozova, linije brzih pruga mogu
podstaći gradove koji se nalaze izmeñu glavnih čvorišta.
- Sekundarne mreže imaju veoma velik značaj, posebno u kontekstu
očekivanog povećanja saobraćaja u ruralnim područjima.
- Iako još više povećavaju pristupačnost centralnih nego manje pristupačnih
regiona, efekti evropskih saobraćajnih politika uglavnom podstiču
ravnomeran prostorni razvoj.

50
Obnovljiva energija kao prostorni potencijal
(78) U skladu sa svojim specifičnim regionalnim kapitalom, neki regioni bi
mogli da doprinesu proizvodnji energije na bazi različitih resursa, kao što su
nafta i gas, vetar, voda, biomasa i solarna energija. Područja za proizvodnju
obnovljive energije se razlikuju prema tipu izvora energije (kao što su vetar,
voda, biomasa i solarna energija). Regioni koji su prilično nezavisni i slabo
osetljivi na cenu (većina regiona u EU) imaju najveći potencijal, a to su:
• Potencijal za korišćenje eolske energije najveći je u zemljama poput
Norveške, Irske, Grčke, Švedske, Portugala, Španije i Velike Britanije.
• Potencijal za korišćenje biomase posebno je izražen u Italiji, Poljskoj,
Holandiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Belgiji. Zemlje poput nordijskih, sa
ogromnim rezervama šuma, takoñe imaju velik potencijal za korišćenje
biomase, na primer putem korišćenja sporednih proizvoda iz drvne industrije.
• Potencijal za korišćenje solarne energije najveći je u Južnoj Evropi, ali se
uz pomoć novih tehnologija povećava i kapacitet zemalja na Severu.
U smislu kohezije, više regiona će proizvoditi energiju što bi moglo da dovede
do smanjenja postojećih nejednakosti.

Otkrivanje skrivenih prostornih resursa

(79) Način na koji se danas generišu različiti saobraćajni tokovi, kao i način
na koji se prostorno organizuju ostale funkcije koje troše energiju, utiču na nivo
potrošnje energije. I fizičke i prostorne strukture više doprinose potrošnji energije
nego njenoj uštedi.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Visoka osetljivost na porast cena u istočnom delu Evrope stvara prostorne

nejednakosti u pogledu različitih efekata povećanja cene.
- Porast cena energije pogodiće nove zemlje članice EU (i manje zemlje sa
niskim stepenom samodovoljnosti) više nego druge.
- U pogledu prevoza, porast cene nafte će se posebno negativno odraziti na
ruralne, zaostale i periferne regione u istočnom delu EU, usporavajući njihov
napor da dostignu odreñenu kilometražu.
- Potrebno je obezbediti efikasan transport energije (bez usputnih gubitaka) i
visok stepen bezbednosti proizvodnje energije.
- Svi evropski regioni imaju neki potencijal za proizvodnju energije iz
obnovljivih izvora.
- Manje dispergovane prostorne strukture mogle bi doprineti štednji energije.

2.4 Upravljanje rizicima u kontekstu klimatskih promena

Rizik od elementarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata

(80) Izmeñu elementarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata postoji razlika,
ali obe kategorije imaju transevropsku dimenziju. Elementarne nepogode mogu
se podeliti u nekoliko osnovnih grupa koje ugrožavaju evropske regione. Južna
Evropa, Sredozemna i Atlantska ostrva posebno su izloženi šumskim požarima i
sušama, ali i zemljotresima i vulkanskim erupcijama. Zapadna i Severna Evropa

54
su najviše izložene zimskim nepogodama, plimskim talasima i poplavama, dok
se u Istočnoj Evropi uglavnom dešavaju poplave, zemljotresi i visoke
temperature. U planinskim područjima javljaju se još klizišta i lavine, dok su
mnoga ostrva i priobalni regioni koji se nalaze u blizini tektonski aktivnih zona
izloženi cunamiju. Regioni koji su najugroženiji potencijalnim tehnološkim
akcidentima obuhvataju lučka područja (uključujući priobalne zone) i glavne
centre naftne i hemijske industrije. U pogledu rizika od nukleanrnih akcidenata,
ugroženi su gradovi i regioni koji se nalaze u blizini ili nizvodno od nuklearnih
elektrana.

Velik broj poplava u Centralnoj Evropi

(81) Kao posledica ljudske intervencije na promeni, utvrñivanju, pa čak i
izmeštanju rečnih korita iz njihovog prirodnog plavnog područja, a uz
istovremeno naseljavanje u blizini reka, rečne poplave postale su velik problem
za izgrañene površine. Plombiranje zemljišta i deforestacija su takoñe doveli do
većeg rizika od poplava, jer kišnica ide direktno u potoke, a vodenu masu koja
se uliva u reke više ne usporava prirodna retenzija zemljišta. Najveći broj
poplava u periodu od 1987. do 2002. godine desio se u Severozapadnoj
Rumuniji, Jugoistočnoj Francuskoj, Centralnoj i Južnoj Nemačkoj, Češkoj
Republici i na istoku Engleske. U 2005. godini u Rumuniji je zabeležen najveći
broj velikih poplava.

Suša u nekoliko evropskih regiona

(82) Godine 2003, suša je bila krivac za gotovo trećinu privrednih gubitaka.
Uticaj suša na ljudske aktivnosti u Evropi je znatan. Postoji nekoliko primera lošeg
upravljanja vodama koje utiče na pojavu suša, na primer, preterano
odvodnjavanje, plombiranje zemljišta, povećano oticanje i ograničeno
obnavljanje podzemnih voda, preterano korišćenje vode u sušnim krajevima,
intenzivna poljoprivreda i irigacija. Pored toga, u nekim regionima nestašica
vode predstavlja sve veći problem. Iako su u proteklih 15 godina iskusile velik
broj poplava, istočnoevropske zemlje su tokom poslednjih sto godina imale
velikih problema i sa sušama.

Rizik od šumskih požara u regionima Sredozemlja

(83) Šumski požari mogu da nanesu popriličnu štetu u ekološkom, socijalnom
i ekonomskom smislu. U nekim slučajevima šumski požari predstavljaju prirodni
fenomen koji ima svoj značaj za životne procese u šumi. Najveći rizik od šumskih
požara javlja se u regionima Sredozemlja, ali delom i u Bugarskoj i Češkoj
Republici.

Uticaj klimatskih promena na nepogode

(84) Promena klime podrazumeva promenu elemenata vremena, kao što su
promene prosečne ili ekstremne vrednosti temperature vazduha, padavina i
vetra. Očekuje se da će promena klime u budućnosti najviše uticati na
učestalost elementarnih nepogoda. Kada se posmatraju promene u dužini
sušnih perioda, može se konstatovati da su južni delovi Evrope najugroženiji
porastom elementarnih nepogoda koje se javljaju kao posledica klimatskih
promena. Promene u strukturi vetrova ili porast ekstremnih situacija može

55
dovesti do znatno većeg rizika od zimskih nepogoda. Primeri ekstremnih
dogañaja u 2005. godini su zimsko nevreme u regionu Baltičkog mora i druge
zimske nepogode u drugim delovima Evrope. Uticaj povećanja padavina na
pojavu klizišta i lavina najvidljiviji je na lokalnom nivou.

Neujednačenost rizika od elementarnih nepogoda na prostoru Evrope

(85) S obzirom da prirodni, meteorološki, klimatski i geološki diverzitet formira
regionalizovanu, karakterističnu strukturu rizika, Evropski prostor nije svuda
podjednako izložen rizicima od elementarnih nepogoda. Rizik od zemljotresa i
erupcije vulkana, kao i od suša, šumskih požara i aktivnih klizišta većinom se
koncentriše u regionu Sredozemlja, na Atlantskim ostrvima i na prekomorskim
teritorijama EU. Rizik od suša i šumskih požara takoñe je velik i u Centralnoj,
Južnoj i Jugoistočnoj Evropi. Oluje i plimski talasi se većinom ograničavaju na
priobalne zone i njihovo zaleñe, a duž obala Severnog i Baltičkog mora se
javljaju češće nego u drugim delovima Evrope. Poplave se javljaju duž gotovo
svih velikih reka. Iznenadne poplave i klizišta se uglavnom javljaju u planinskim
područjima, a lavine u snegovitim planinama alpskog tipa. Prirodne nepogode
lokalnog karaktera mogu se javiti i van područja navedenih regija.

Uticaj tehnoloških akcidenata na prostor

(86) Primeri velikih katastrofa, poput onih u Sevesu, Černobilu ili prilikom
izlivanja nafte iz tankera „Prestige“, pokazuju da ovakvi dogañaji, koje je u
potpunosti izazvao čovek, u velikoj meri utiču na prostor i ljude. S obzirom na
ekstremne situacije koje mogu izazvati tehnološki procesi i postrojenja,
tehnološki akcidenti se mogu javiti u većini evropskih regiona. Posledice takvih
akcidenata su od značaja i za ljude i za privredu. Rizici od tehnoloških
akcidenata se tradicionalno vezuju za visoko industrijalizovana područja, gde
se i akumuliraju. Budući da su mnoga naselja razvila industriju, aglomeracije sa
rizikom od tehnoloških akcidenata se često nalaze u blizini područja koja su
ugrožena i rizikom od elementarnih nepogoda.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Na osnovu informacija o različitim rizicima konstatuje se da su rizici

sveprisutni, kako na celokupnoj teritoriji EU, tako i na svim ostalim prostornim
nivoima. U tom smislu, potrebna je bolja koordinacija.
- Vulnerabilnost se odnosi na ljudsku i socijalnu stranu rizika, uključujući i
prostornu strukturu.
- Policentrični razvoj može da uravnoteži strukturu vulnerabilnosti u Evropi.
Kada se u obzir uzmu svi aspekti vulnerabilnosti (ekonomski, socijalni i
ekološki), dobija se njena integralna analiza.
- U razvoj i istraživanje bi trebalo uključiti i osnovne ciljeve i procedure za
smanjenje vulnerabilnosti i upravljanje rizicima.
- Potrebno je razmotriti strategije prilagoñavanja za sve aktere.
- Prilikom razmatranja mera u obzir treba uzeti tri vrste pristupa: „otpor“,
„prilagoñavanje“ i „povlačenje“.
- Upravljanje rizicima treba posmatrati kao integralni deo upravljanja,
odnosno kao sveobuhvatnu strategiju.

56
Uočeni efekti izabranih većih prirodnih katastrofa na evropske zemlje (1970-2005)*
Broj katastrofa Broj žrtava Procenjena šteta (u 1000 €)
Poplave 274 3.270 53.577.458
Oluje 215 1.546 34.403.573
Zemljotresi 123 19.644 43.936.462
Ekstremne temperature 69 47.466 1.889.329
Šumski požari 63 248 2.471.668
Klizišta 46 1.314 1.023.464
Suše 26 0 12.989.281
Vulkanske erupcije 7 9 36.769
Ukupno 823 73.497 150.328.003
*Samo su katastrofe koje zadovoljavaju sledeće minimalne kriterijume unete u EM-DAT bazu podataka o
katastrofama: (a) 10 ili više stradalih, (b) 100 ili više pogoñenih ljudi, (c) proglašavanje vanrednog stanja, (d)
poziv meñunarodnoj pomoći.

(Izvor: EM-DAT (2006): Trendovi i veze za period 1900-200542, www.em-dat.net/disasters/trends.htm)

42 U originalu: Trends and Relationships for the Period 1900-2005. Prim. prev.

57
2.5 Životna sredina, priroda i kultura

Jedinstvenost evropskog prirodnog nasleña

(87) U opštem smislu, ovaj mali kontinent poseduje kompleksan sistem
predela koji ukazuje na obim i intenzitet razvoja njegovih prirodnih resursa
tokom vekova. Tragovi originalnog prirodnog predela Evrope i njenih
raznovrsnih kulturnih pejzaža su stanište brojnih vrsta divlje prirode, zbog čega je
proteklih decenija ustanovljen sistem zaštićenih područja. U evropskim
nacionalnim parkovima i rezervatima prirode, priroda se razvija slobodno, a
prirodna evolucija se odvija nesmetano. Prirodna lepota ovih područja je
sačuvana kako bi obogatila život stanovnika. Regionalni parkovi i parkovi
prirode, kao i rezervati biosfere, predstavljaju kulturne pejzaže koji su oblikovani
stotinama godina, u vreme kada su ljudi živeli u većoj harmoniji sa prirodom i
okruženjem.

Kulturni identitet
(88) Oralno i neopipljivo nasleñe, na primer, predstavlja meñunarodno
priznat vitalni faktor kulturnog identiteta, promocije kreativnosti i očuvanja
kulturnog diverziteta. Ovo nasleñe ima ključni značaj za nacionalni i
meñunarodni razvoj, toleranciju i harmoničnu interakciju meñu kulturama. Kao
posledica kulturne standardizacije, oružanih sukoba, štetnih efekata masovnog
turizma, industrijalizacije, ruralnog egzodusa, migracija i narušavanja životne
sredine, danas, u epohi globalizacije, mnogim oblicima kulturnog nasleña preti
nestajanje. Kulturno nasleñe Evrope je izraz njenog identiteta, a njen značaj je
svetskih razmera. Ono je, takoñe, deo svakodnevnog okruženja mnogih ljudi i
obogaćuje njihov kvalitet života. Isto važi i za kulturne pejzaže i izgrañeno
okruženje.

Prirodno nasleñe kao osnovna komponenta života

(89) Razvoj prirodnih resursa u EU se odvija pod okriljem upravljanja životnom
sredinom (vazduh, voda, zemljište) i ciljanom zaštitom pojedinih područja
(zaštićena područja, ekološki osetljiva područja). Obuhvat zaštićenih područja
u EU je tokom proteklih 15 godina povećan, iako mnoga područja i dalje
izgledaju kao zaštićena „ostrva“. Evropska unija je ustanovila mrežu specijalnih
zaštićenih područja „NATURA 2000“ koja podrazumeva standardizovane mere i
procedure. Veze i koridori izmeñu zaštićenih područja u vidu živih ograda i
šumskih pojaseva, omogućavaju migracije i genetsku razmenu biljaka i divljih
životinja. Pored toga, šira politika korišćenja zemljišta može da obezbedi
kontekst u okviru koga bi zaštićena područja mogla da napreduju bez izolacije.
Samo zaštita, na primer, biotopa koji su posledica tradicionalne poljoprivrede ili
drugih ekonomskih aktivnosti, nije dovoljna da bi se ova područja sačuvala.
Njegove manje osetljive delove bi trebalo ekonomski iskoristiti, na primer, za
turizam u prirodi ili organsku poljoprivredu, uz zadržavanje njihove ekološke
funkcije.

Različita moć urbanih fluvijalnih predela

(90) Reke oblikuju kulturne predele mnogih gusto naseljenih područja u EU.
Urbani fluvijalni predeli Evrope poseduju ekonomsku moć i treba da imaju ulogu

59
i saobraćajnih raskrsnica i naseljenih i kulturnih područja. Oni su, takoñe, i centri
rekreacije i prirodna staništa, čak i kada se radi o sezonskim tokovima. Urbani
industrijski regioni koji se nalaze pored evropskih reka ulaze u sve jaču
konkurenciju sa područjima širom sveta.

Situacija u Istočnoj Evropi

(91) U istočnom delu Evrope institucionalni uslovi za očuvanje najvrednijih
elemenata prirodnog nasleña već postoje i stvorena je široka mreža
nacionalnih parkova. Više od polovine područja koja su u EU proglašena za
nacionalne parkove se nalaze u novim zemljama članicama i zemljama
kandidatima, ali u pogledu upravljanja i održavanja još uvek ima prostora za
poboljšanja. Mreža fleksibilnije zaštićenih predela još uvek nije velika, a njihovo
regulisanje u mnogim slučajevima još uvek nije detaljno definisano. Posebnu
pažnju treba posvetiti područjima u kojima su vredni ekosistemi, ekološki
osetljive oblasti ili kulturni pejzaži ugroženi poplavama, sušama, erozijom,
požarima, zemljotresima i klizištima. Delta Dunava, kao najveće prirodno vlažno
područje u Evropi, može da posluži kao primer. Područja koja su izložena takvim
rizicima od elementarnih nepogoda je potrebno utvrditi, registrovati i za njih
definisati pravila za adekvatno kultivisanje, izgradnju, zaštitu i iznenadne
situacije.

Restitucija zemljišta kao novi izazov

(92) U istočnom delu EU, restitucija (privatizacija) zemljišta predstavlja novi
izazov za očuvanje prirodnog nasleña. Nekoliko područja koja su proteklih
decenija proglašena zaštićenim vraćena su nekadašnjim vlasnicima ili njihovim
naslednicima. U tom smislu, potrebno je doneti adekvatne pravne i finansijske
mere koje bi motivisale ili primorale sadašnje vlasnike da ova područja koriste u
skladu sa ciljevima zaštite životne sredine.

Pogranična područja kao centralna područja

(93) Velik broj najvrednijih ekosistema se nalazi u pograničnim područjima.
Granice se tradicionalno pružaju duž reka, planina ili planisnkih lanaca,
odnosno duž mesta koja su najpogodnija za razvoj pomenutih ekosistema.
Pored toga, mnoge granice su decenijama bile zaboravljene za turizam,
putovanja i ekonomske aktivnosti, zahvaljući čemu su ekosistemi mogli
nesmetano da se razvijaju.

Rizici koji ugrožavaju kulturno nasleñe

(94) Rizik od zagañivanja životne sredine, poplave, zemljotresi, vibracije,
oštećivanje i „sakupljanje suvenira“ su prateće pojave masovnog turizma.
Glavni rizici se mogu definisati i za njih se mogu pripremiti zajedničke strategije
upravljanja rizicima. Ali, postoji rizik za koji je prevencija moguća samo uz
meñunarodnu saradnju. U citatu deklaracije UNESCO-a stoji: „Prateći svetske
dogañaje, postali smo svedoci tragičnog uništavanja kulturnog nasleña, jer
nasleñe može postati glavna meta, posebno u slučajevima unutarnacionalnih
konflikata, iz razloga simbolike, identiteta, agresivnosti, pogrešnog tumačenja i
odbacivanja.“ Nažalost, takvi dogañaji su se desili i na području proširene EU
(Centralna i Jugoistočna Evropa, Kipar), kao i u njenom susedstvu. Čak i kada

60
se otvorena destrukcija ne dogodi, etnički orijentisane politike često potenciraju
jednu vrstu kulturnog nasleña, a zapostavljaju druge. Za očuvanje respekta i
sećanja na sve nacionalnosti, jezičke ili religijske grupacije koje čine specifično
kulturno nasleñe Evrope, potrebno je kreirati pravne i stručne aranžmane. To se
odnosi i na nove urbane i ruralne strukture i druge promene u nameni zemljišta
koje ugrožavaju postojeće kulturne vrednosti i nasleñe.

Transnacionalna dimenzija
(95) U tesnoj vezi sa prethodno navedenim stoji transnacionalna, ali i
pogranična dimenzija kulturnog i prirodnog nasleña. Kulturni procesi, kao što je
to slučaj sa privrednim i društvenim procesima, predmet su prostorne difuzije.
Umetnici i umetnička dela (sa izuzetkom arhitekture) su prostorno pokretljivi.
Nekadašnji kanali, odnosno koridori kretanja su se delimično poklapali sa
današnjim, a delimično su bili vrlo različiti od njih. Granice nisu bile iste i nisu
imale istu ulogu kao u 20. veku. Granice arhitektonskih ili umetničkih regija se ne
poklapaju sa današnjim granicama. Zone u kojima se javlja koncentracija
katoličkih ili pravoslavnih manastira su prekogranične.

Turizam kao ekonomski faktor

(96) Tokom poslednjih decenija turizam je postao najveća svetska industrija,
jača od automobilske i hemijske. Ali kao što je UNESCO definisao: „... poznata je
činjenica da turizam za razvoj može biti smrtni neprijatelj isto koliko i verni
prijatelj.“ Uticaj turizma zavisi od konstelacije različitih faktora i njihovih
kvalitativnih i kvantitativnih veza. Postoje regioni koji su veoma ili malo zavisni od
turizma vezanog za kulturno i prirodno nasleñe, zatim regioni i gradovi koji su
„preopterećeni“ kulturnim nasleñem, regioni sa neiskorišćenim kapacitetima i
potencijalima, kao i regioni i gradovi u kojima je uticaj kulturnog turizma na nivo
razvijenosti i zapošljavanje odlučujući, osrednji ili zanemarljiv.

Obale koje imaju problem sa održivošću

(97) Kulturne, društvene ili privredne strukture priobalnih područja mora i
jezera u mnogim slučajevima zavise od uslova životne sredine. Ova područja
imaju nekoliko zajedničkih odlika i ograničenja u pogledu životne sredine i
održivosti. Primeri nekih tipičnih zajedničkih ograničenja su: nekontrolisano
širenje izgrañenih površina i letovališta koje dovodi do smanjenja pristupa jezeru
ili morskoj obali, zatim naglo povećanje broja stanovnika, sezonsko korišćenje
infrastrukture i objekata, visok udeo vlasnika vikendica i starije (penzionisane)
populacije, degradacija ekosistema i eko-koridora, tretman otpadnih voda i
zagañenje voda.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Može se uočiti da intenzivnije istraživanje i planiranje na evropskom nivou

može pomoći EU da zadrži lidersku pozicju u svetu u oblasti prirodnog i
kulturnog nasleña i može doprineti ostvarenju Lisabonskih ciljeva.
- Može se zaključiti da promovisanje bolje saradnje izmeñu zemalja članica
EU, Evropske komisije i drugih meñunarodnih organizacija koje imaju iste

61
 ciljeve, može dovesti do ostvarivanja dodatne vrednosti prilikom valorizacije,
zaštite i korišćenja evropskog kulturnog i prirodnog nasleña.
- Urbani fluvijalni predeli imaju različitu moć i njihova uspešnost u
meñuregionalnoj konkurenciji će zavisiti i od njihovog endogenog
potencijala.
- Valorizaciju kulturnog nasleña i ekološki efikasnu zaštitu moguće je uključiti u
razvojne strategije i strategije planiranja, kao i u podsticanje obrazovnih i
drugih programa za obučavanje i transfer znanja.
- Planiranjem integralnog i održivog razvoja kao i očuvanja evropskih urbanih
i ruralnih okruženja, pokretno i nepokretno nasleñe se može valorizovati,
zaštititi, sačuvati i unaprediti kako bi se poboljšao kvalitet života.
- Time se treba hitno pozabaviti u područjima koja imaju problem održivosti,
kao što su priobalja mora i jezera.

62
2.6 Prostorne strukture i izazovi

2.6.1 Uticaj demografskog disbalansa na tržište rada i usluge u budućnosti

Uticaj opadanja broja stanovnika i starenja na evropsko društvo

(98) Evropa se suočava sa stagniranjem, a u mnogim delovima i sa
opadanjem broja stanovnika, praćenim porastom prosečne starosti
stanovništva. Kao posledica toga, smanjenje obima radne snage će se
negativno odraziti na preduslove za dinamičnu privredu, na tržište rada, kao i
na sistem socijalne zaštite i pružanje usluga. Mogućnosti za promenu trenda
starenja i opadanja broja stanovnika su ograničene, te politike moraju da budu
fokusirane na strategiju prilagoñavanja. Ključni izazov za kreatore regionalne
politike je da privuku i razviju visoko kvalifikovanu radnu snagu. Demografski
razvoj pokazuje, meñutim, regionalnu raznovrsnost, kako u samoj Evropi, tako i
izmeñu Evrope i njenih južnih suseda koje očekuje znatan porast broja
stanovnika.

Porast demografskih nejednakosti

(99) Demografski razvoj posebno zavisi od dva faktora: (a) prirodnog
priraštaja (odnosa izmeñu broja roñenih i broja umrlih) i (b) migracionog salda
(odnos izmeñu imigracije i emigracije). U mnogim delovima Evrope oba faktora
su ili negativna, te broj stanovnika opada, a stanovništvo stari, ili pozitivna, te se
broj stanovnika uvećava. Postoji jasna prostorna struktura sve veće polarizacije
u okviru koje se stanovništvo koncentriše u visoko urbanizovanim područjima,
čime se pogoršavaju već postojeće nejednakosti u pogledu gustine
naseljenosti. Priliv imigranata iz zemalja van EU, posebno iz Afrike, predstavlja
drugo ključno pitanje. Kao posledica se javlja preklapanje rasta i opadanja
broja stanovnika, gde nekim područjima preti ozbiljno demografsko pražnjenje,
dok druga rastu i delimično odolevaju negativnim uticajima naglog
populacionog rasta.

Evropa stari, ali sporije na Severu i Istoku

(100) U mnogim delovima Evrope prosečna starost stanovništva je na polovini
ili krajem tridesetih godina. Ova situacija će se tokom nekoliko sledećih
decenija znatno promeniti. Godine 2030, prosečna starost će u većini delova
Evropa biti iznad 40 godina, a u nekim mestima i iznad 50. Italija (posebno
severna Italija), Severna Španija, Istočna Nemačka, neki delovi Finske i Škotske
imaće prosečnu starost oko 55 godina, dok će 2030. godine prosečnu starost
ispod 40 godina imati samo Irska, Južna Engleska, neki delovi Istočne Evrope i
Skandinavija. Porast prosečne starosti će se negativno odraziti na tržište rada,
socijalnu zaštitu i obezbeñivanje usluga.

Niska stopa fertiliteta van evropskog središta

(101) Manji broj roñenih od broja umrilh je jedan od glavnih razloga opadanja
broja stanovnika. Negativan prirodni priraštaj se može uočiti u mnogim
evropskim regionima, posebno u manje centralnim područjima kao što su veći
delovi Švedske, delovi Škotske, unutrašnjost Španije, Istočna Nemačka, veći
delovi Mañarske, Rumunije, Bugarske, Estonije, Letonije i Litvanije. U ovim

64
područjima će se na tržištu rada javiti velika tražnja za mladim ljudima. Ovaj
fenomen se, možda, ne uklapa u današnju sliku o velikoj nezaposlenosti mladih
u mnogim delovima Evrope.

Uticaj opadanja broja stanovnika na tržište rada

(102) Prirodni priraštaj stanovništva odreñen je stopama fertiliteta i starosnom
strukturom. Ova dva faktora su meñusobno povezana. Niske stope fertiliteta
dovode do neravnoteže u starosnoj strukturi, odnosno do starenja i time
opadanja broja stanovnika. Interakcije izmeñu starenja i stope fertiliteta
naročito su izražene u Južnoj Evropi, dok se u većem delu Severne periferije
starenje dovodi i u vezu sa migracionim saldom, gde su regioni u kojima je
izraženo starenje stanovništva istovremeno i regioni iz kojih stanovništvo odlazi.
Nekadašnji odliv stanovništva uticao je na pojavu neravnoteže unutar
regionalne starosne strukture, u kojoj sve veći udeo ima kontigent starog
stanovništva. Promena prosečne starosti stanovništva u nekom regionu ima
očigledne posledice na tržište rada i odnos izmeñu aktivnog i izdržavanog
(mladog i starog) stanovništva koje se ne nalazi na tržištu rada.

Prostorna diferencijacija migratornih kretanja

(103) Migracije imaju snažna regionalna, evropska i globalna obeležja.
Postojeće stanje ukazuje na činjenicu da su područja iz kojih je nekada
stanovništvo odlazilo (uglavnom na području nekadašnje Unije od 15 članova)
postala atraktivnija za naseljavanje, na primer Grčka i Irska. U nekim zemljama
se, meñutim, mogu uočiti drugačiji trendovi. U Poljskoj veće urbane
aglomeracije i oblasti uz zapadnu granicu predstavljaju imigraciona područja,
dok je većina ostalih delova zemlje emigracionog karaktera. U Italiji, kao i u
Velikoj Britaniji, postoji jasna razlika izmeñu Severa i Juga, dok je u Francuskoj
jugoistok zemlje i dalje imigraciono područje, a severoistok emigraciono.
Uopšteno govoreći, metropolitenska područja su najatraktivnija za spoljnu
imigraciju. Pored toga, neka turistička područja su postala imigraciona usled
boljeg kvaliteta života, privlačeći penzionere („seda migracija“) i stanovnike iz
ekonomski ugroženih zemalja i regiona.

Odliv mozgova i konkurencija urbanih područja u pogledu kvalifikovane radne

snage
(104) Kada se u razmatranje uzme tržište rada, može se konstatovati da od
postojećih demografskih trendova uglavnom profitiraju urbana područja i
metropolitenske aglomeracije. To, takoñe, podrazumeva sve veću meñusobnu
konkurenciju. U budućnosti će biti potrebno uložiti više napora da bi se privuklo
stanovništvo, te će i konkurencija u pogledu radne snage u urbanim
područjima sve više rasti, a iz te situacije neće sva urbana područja izaći kao
pobednici. Štaviše, već možemo da uočimo opadanje broja stanovnika u
nekim starim industrijskim oblastima, što može dovesti do pomanjkanja ljudskih
resursa (radne snage) u bliskoj budućnosti.

Regioni kojima preti depopulacija i deficit javnih službi

(105) U nekim delovima Evrope obim opadanja broja stanovnika je prilično
velik. Kombinovanim uticajem opadanja prirodnog priraštaja i iseljavanja

65
(posebno mlañeg stanovništva), naročito mogu biti pogoñena retko naseljena
i udaljena područja. Primeri iz Istočne Nemačke, Švedske, Škotske i delova
španske unutrašnjosti pokazuju koliko drastično može biti opadanje broja
stanovnika. Kao posebni problemi u regionima koji su suočeni sa
depopulacijom pojavljuju se privlačnost za investiranje i funkcionisanje javnih
službi. U momentu kada neko područje više nema kritičnu masu stanovnika za
funkcionisanje javnih službi, postavlja se fundamentalno pitanje organizacije
života lokalne zajednice.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Budući disbalans u demografskom razvoju samo će povećati postojeće

neravnomernosti.
- Obrazovani mladi ljudi će biti ograničen resurs tržišta rada u mnogim
delovima Evrope.
- Metropolitenska i urbana područja uglavnom imaju koristi od demografskih
kretanja, ali će konkurencija za privlačenje stanovništva i radne snage
(posebno visoko kvalifikovane) rasti.
- Retko naseljena i udaljena područja, ali i stara industrijska područja, biće
posebno pogoñena gubitkom stanovništva što će na ovim područjima
dovesti u pitanje nivo opsluženosti javnim službama.
- U nekim regionima se javlja začarani krug starenja, opadanja broja
stanovnika, iseljavanja i imigracije stanovništva koje dolazi iz zemalja van EU.
- Na nekim područjima starenje će se odraziti na starosnu strukturu, neka
područja mogla bi da se transformišu u „sede“ zajednice sa visokim
kvalitetom života, dok će neka područja biti dugoročno izložena narušenoj
starosnoj strukturi i opadanju broja stanovnika.
- Specifična područja, poput regiona Alpa, bi trebalo posmatrati kao veoma
razvijene prostorne jedinice za život i privredne aktivnosti, a ne samo kao
turistička područja.

66
2.6.2 Urbani regioni i najvažniji gradovi

Buduća čvorišta ravnomernije Evrope

(106) Van dominirajućeg područja evropskog središta postoje reñe, ali
pravilno rasprostranjene mreže individualnih metropolitenskih i drugih urbanih
regiona koji, u konteksu policentrične strukture EU, predstavljaju kontratežu
dominantnom središnjem području. Meñu njima su Madrid, Barselona, Rim i
Atina na jugu, Dablin na zapadu, Kopenhagen, Stokholm i Helsinki na severu.
Pored toga, na istoku nastaju nova metropolitenska područja, kao što su
Budimpešta, Prag, Bratislava ili Varšava, koja imaju ključni značaj za integraciju
novih zemalja članica EU.

Metropolitenska područja van središta Evrope

(107) Metropolitenska područja koja se nalaze van evropskog središta su
uglavnom ona koja, u evropskom kontekstu, imaju dobru pristupačnost. Zbog
postojanja aerodroma, ona imaju jaču privredu u odnosu na svoje okruženje i
mogla bi i u budućnosti da privuku mladu radnu snagu i tako postanu važna
čvorišta u budućoj prostornoj strukturi Evrope. Saradnja bi i najvećim urbanim
centrima u EU mogla da donese dodatnu vrednost i to uglavnom u pogledu
globalne konkurentnosti. Uopšteno govoreći, ova područja predstvljaju motore
razvoja koji bi mogli da doprinesu smanjenju razlika izmeñu centra i periferije.
Kada se u obzir uzmu neki specifični ekonomski faktori, neka od ovih područja
su čak i performantnija od metropolitenskih područja u evropskom središtu.

Regioni koji se nalaze izmeñu vodećih i razvojno zaostalih regiona

(108) U zavisnosti od nacionalnog urbanog sistema, uloga i značaj
metropolitenskih područja u odnosu na gradove i urbana područja koja se
nalaze van metropolitena se razlikuju. U mnogim zemljama EU javlja se razlika
izmeñu centra i periferije. Od 1990. godine u većini evropskih zemalja je došlo
do porasta regionalne polarizacije izmeñu centralno smeštenih regiona
gradova, sa jedne strane, i periferno lociranih regiona i regiona u restruktuiranju,
sa druge. Ovo se posebno odnosi na nove zemlje članice, sa izuzetkom Poljske i
Litvanije. Urbana područja van metropolitenskih područja su često važni motori
regionalnog razvoja i neka od njih imaju vodeću poziciju u pogledu istraživanja
i razvoja ili visoko specijalizovanih usluga i proizvoda.

Gradovi male i srednje veličine kao važna razvojna središta u Evropi

(109) Neki gradovi male i srednje veličine imaju funkcije većeg značaja od
većih gradova, pokazujući čak bolje indikatore ekonomskog rasta nego veće
aglomeracije. Ove funkcije su tesno vezane za prostorni potencijal i endogeni
kapital područja. Pored toga, gradovi male i srednje veličine imaju značaj za širi
geografski prostor (posebno u regionima van evropskog sedišta i
metropolitena), a značaj nekih njihovih funkcija može biti i meñunarodni. Kada
se, na primer, uzme R&D, postoje gradovi srednje veličine koji imaju izražen R&D
profil i koji su u ovoj oblasti meñunarodno pozicionirani. Značaj gradova male i
srednje veličine u širem regionalnom kontekstu, takoñe zavisi od prostorne
strukture regiona. U slabije naseljenim regionima oni mogu predstavljati polove
razvoja ruralnih područja i centre javnih službi. U gušće naseljenim oblastima,

68
saradnja izmeñu gradova male i srednje veličine koji se ne nalaze na velikoj
udaljenosti, ili saradnja sa većim urbanim centrima, pruža različite mogućnosti
čak i na transnacionalnom nivou.

Socijalna kohezija izmeñu i unutar gradova

(110) Gradovi pokazuju i socijalne prednosti i socijalne nedostatke i služe kao
motori privrednog razvoja. Gradovi pružaju najveći broj radnih mesta,
preduzeća i ustanova visokog obrazovanja i predstavljaju važne aktere za
dostizanje socijalne kohezije. Gradovi se nalaze u samom srcu promena u čijoj
osnovi se nalaze inovacije, preduzetnička inicijativa i porast broja preduzeća.
Istovremeno, socijalni balans u gradovima i urbanim regionima, koji ih održava
atraktivnim za intervencije i kreiranje radnih mesta (što je preduslov socijalne
kohezije), je ugrožen. Ekonomske i socijalne razlike izmeñu stambenih četvrti
pojedinih gradova su, u stvari, često veće nego meñu različitim gradovima.
Ova činjenica negativno utiče na atraktivnost, konkurentnost i socijalnu
integraciju, kao i na bezbednost gradova. Pored toga, razlike imaju i negativan
uticaj na održivi rast većih regiona, zemalja članica EU i Unije u celini, jer
ograničene resurse treba upotrebiti za stabilizovanje ovih četvrti, te oni više nisu
raspoloživi za podsticanje znanja i inovacija.

Nejednakosti u okviru urbanog tržišta rada

(111) Razlike izmeñu tržišta rada u različitim evropskim urbanim regionima
dodatno su pojačane istim takvim razlikama u okviru pojedinačnih gradova.
Dok razlike meñu gradovima uglavnom utiču na evropsku i nacionalnu
koheziju, razlike u okviru lokalnih tržišta rada utiču na lokalni i regionalni razvoj i
koheziju. Jedan od najupečatljivijih pokazatelja koji ukazuje na ograničenja za
dostizanje socijalne kohezije u urbanim područjima je različita stopa
nezapolsenosti izmeñu različitih gradskih četvrti. Kada se porede gradovi, stopa
nezaposlenosti se kreće od 3% do 32%. U okviru jednog grada, stopa
nezaposlenosti se, u zavisnosti od četvrti, može pak kretati u opsegu od 6% do
55%. Najveće razlike u stopama nezaposlenosti izmeñu različitih gradskih četvrti
uočene su u gradovima koji imaju visoku opštu stopu zaposlenosti, što za
socijalnu koheziju predstavlja posebno ograničenje i na lokalnom i na
nacionalnom i na evropskom nivou. Najviši interni nivoi kohezije su zabeleženi u
gradovima Nordijskih zemalja, Grčke, Severne Italije, Nemačke i Portugala.
Posebno se ističu gradovi Ponta Delgada i Funšal u Portugalu, Enshede u
Holandiji, Luksemburg i Firenca.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Van središta Evrope postoje metropolitenska područja koja bi mogla biti

podstaknuta da bolje iskoriste svoj prostorni potencijal i koja bi mogla
predstavljati kontratežu postojećim nejednakostima, podstičući ravnomerniji
i policentričniji prostorni razvoj EU.
- Gradovi van metropolitenskih područja su važni motori rasta koji mogu da
igraju značajniju ulogu u širem prostornom kontekstu (od meñunarodno
važnih lokacija za pojedine funkcije do obezbeñivanja javnih službi i
formiranja ruralnih polova razvoja).

69
- Metropolitenska i urbana područja bi mogla postati jača i konkurentnija ako
bi se bolje fokusirala na svoje individualne profile i razvijala ih.
- Socijalni balans i razlike u okviru urbanih tržišta rada imaju velik značaj za
ekonomski razvoj i gradova i regiona, ali i razlike unutar samih gradova
mogu biti veoma značajne.

2.6.3 Ruralni diverzitet

Neiskorišćen potencijal ruralnih područja

(112) Mnoga udaljena i nerazvijena ruralna područja imaju široku paletu
prirodnih resursa i elemenata životne sredine. Kada se posmatraju i podneblje i
ljudi, stiče se utisak da potencijal ruralnih područja nije u potpunosti iskorišćen.
Odnos izmeñu opipljivih i manje opipljivih resursa i njihova interakcija u lokalnoj
sredini dovode do stvaranja različitih mogućnosti i ograničenja za lokalni razvoj.
Za ekonomski uspeh obično nisu toliko bitni opipljivi resursi već socijalni kapital i
sposobnost lokalnog stanovništva da koristi raspoložive resurse i pretvori zalihe u
tokove, odnosno da valorizuje prirodne i stvorene vrednosti, ojača ekonomsko
okruženje i poboljša institucionalni kapacitet.

Polovi razvoja u ruralnim područjima

(113) Gradovi i varošice u ruralnim područjima predstavljaju važne razvojne
polove koji obezbeñuju opšti pristup različitim uslugama, posebno u retko
naseljenim područjima. U isto vreme, aktuelna diverzifikacija ruralne privrede u
mnogim područjima povećava funkcionalnost i ulogu ruralnih gradova kao
razvojnih polova, ističući njihov značaj za regionalni razvoj. Razvoj privrednih
klastera koji kombinuju lokalne potencijale sa novim informacionim
tehnologijama predstavlja, u tom smislu, važan element koji bi dalje trebalo
jačati kroz partnerstvo izmeñu ruralnih prostora i urbanih entiteta koji se na
njima nalaze.

Simbioza izmeñu susednih urbanih i ruralnih područja

(114) Neka ruralna područja imaju direktne koristi od obližnjih urbanih
područja, a ljudi se kreću iz ruralnog područja u ruralnu okolinu i obrnuto. Fizičke
i funkcionalne granice urbanih i ruralnih područja se sve više brišu, dok
meñusobna zavisnost postaje sve kompleksnija i dinamičnija, obuhvatajući
strukturne i funkcionalne tokove na relaciji grad-selo i kretanje ljudi, kapitala,
dobara, informacija, tehnologija i životnih stilova. Broj stanovnika ruralnih
područja, posebno onih koja se nalaze nadomak većih gradova i
aglomeracija, postepeno raste, dovodeći do nastanka dispergovanih naselja ili
suburbanizacije i pritiska na zemljište. Preterana eksploatacija zemljišta u
ruralnim područjima, kao i konkurencija izmeñu zahteva i interesa mogu da
ugroze celokupan ruralni diverzitet, a posebno obezbeñivanje odgovarajuće
infrastrukture, zatim elemente kulturnog nasleña i kvalitet životne sredine.
Istovremeno, odliv stanovništva iz gradova može pozitivno uticati na ona
područja koja su bila izložena depopulaciji i svim njenim posledicama.

70
Depopulacija u udaljenim ruralnim područjima
(115) Demografski problemi su naročito izraženi u ruralnim područjima koja se
nalaze na udaljenim lokacijama. Starenje i odliv stanovništva je veoma ozbiljan
problem za mnoga ruralna područja. Usled očiglednih poteškoća u pogledu
očekivanog zaposlenja, obrazovnih i zabavnih sadržaja, populacija u radnom
uzrastu, a posebno obrazovanija mlaña populacija, teži da ode dalje, u
potragu za boljim prilikama. Gubitak, posebno mlañe populacije, praćen
doseljavanjem penzionisanih lica u nekim mestima, učinio je da je mnoga
ruralna područja zahvatilo starenje i opadanje broja stanovnika. Ovakva
kretanja obično prati tendencija koncentracije stanovništva u visoko
urbanizovanim područjima, utičući na zaoštravanje već postojećih razlika u
strukturi gustine naseljenosti. Pomenuta demografska kretanja ugrožavaju
ruralno tkivo, a posebno udaljena ruralna područja. Veliki broj ruralnih, a
posebno udaljenih ruralnih područja, suočiće se sa tendencijom depopulacije,
problemom zadržavanja radno sposobnog stanovništva srednjih godina i
problemom održanja usluga od opšteg ekonomskog interesa. U nekim ruralnim
područjima na taj način može doći do stvaranja začaranog kruga koji nosi rizik
od depopulcaije.

Tradicionalna poljoprivredna područja na Istoku

(116) Klasična ruralna područja sa tradicionalnom poljoprivredom se
uglavnom nalaze u istočnom delu Evrope u kome je, uključujući i Bugarsku i
Rumuniju, više od 16,4% radne snage zaposleno u poljoprivredi. To se ujedno
odražava i na gustinu naseljenosti i način korišćenja zemljišta u ruralnim
područjima koja pokazuju visok stepen ljudskog uticaja u istočnim delovima EU,
kao i u Danskoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj i Rumuniji. Ovi, tradicionalno
poljoprivredni regioni, imaju velike resurse i potencijale koji bi mogli biti
iskorišćeni za, na primer, intenzivnu i/ili ekološku poljoprivredu, bio-proizvodnju,
proizvodnju alternativne energije itd. Ukoliko proizvodnja obnovljive energije u
Evropi postane zastupljenija, mnoga ruralna područja bi se mogla suočiti sa
konfliktom interesa u smislu korišćenja zemljišta za proizvodnju hrane i energije,
ali bi istovremeno mogla da utiču na stvaranje novih, a možda i boljih radnih
mesta, i boljih uslova za život.

Diverzifikacija ruralne privrede

(117) Ruralni razvoj obuhvata različite perspektive i prioritete. S obzirom na
slabije performanse privrede u poreñenju sa urbanim područjima, ekonomski
razvoj i održivost ruralnih područja predstavljaju ključna pitanja za budućnost.
Dok su „opipljivi“ faktori, poput prirodnih i ljudskih resursa, investicija,
infrastrukture i ekonomske strukture tradicionalno bili smatrani glavnim
determinantama različitog privrednog učinka, novija istraživanja ističu značaj
manje „opipljivih“ ili „mekših“ faktora, kao što su različite vrste društvenog,
kulturološkog, institucionalnog, ekološkog i lokalnog znanja koje predstavlja
osnovni kapital regionalnog razvoja. To ilustruje diverzifikacija privredne osnove
ruralnih područja koja se razvija i van okvira poljoprivrede i turizma. Utvrñeno je
da je glavni aspekt za kapitalizaciju prostornog potencijala ruralnih područja
lokalni preduzetnički kapital. Ono što je u tom smislu potrebno stvoriti je efikasno
i otvoreno upravljanje sa pozitivnim odnosom prema malim lokalnim

71
preduzećima i preduzetnicima. Isto tako, potrebno je stvoriti javne lokalne
institucije koje bi bile dovoljno autonomne da politike i mere prilagode
kolektivnim potrebama lokalnih preduzeća. Otvorene i inkluzivne „meke“ mreže
se pozitivno odnose prema mobilizaciji preduzetničkog kapaciteta i lokalnim
inicijativama.

Povećanje saobraćaja na sekundarnim mrežama koje je potrebno unaprediti

(118) Sekundarne mreže koje povezuju mesta unutar ruralnog područja i koje
predstavljaju vezu sa urbanim centrima, a time i sa saobraćajnom
infrastrukturom višeg reda, su često nezadovoljavajuće, posebno u istočnim
delovima EU. Ova konstatacija se odnosi na sve vidove prevoza, a posebno na
multimodalne saobraćajne veze. Uprkos nezadovoljavajućoj saobraćajnoj
infrastrukturi, ruralna područja će postepeno preuzimati sve veći obim
saobraćaja koji danas opterećuje urbana područja. Najveći porast
saobraćajnih tokova do 2020. godine se, u stvari, očekuje u ruralnim
područjima sa relativno visokim prisustvom antropogenog uticaja. U ruralnim
predelima sa malim antropogenim uticajem, očekivani porast saobraćaja iznosi
45%, a u područjima velikog uticaja ljudskog faktora, 58%. U isto vreme, ruralna
područja će najviše biti ugrožena većom cenom prevoza, kao posledicom
povećanja cene nafte. Ipak, porast saobraćaja se neće desiti u svim ruralnim
područjima. U depopulacionim područjima osnovni zadatak je da se postojeća
mreža održi u takvom stanju da može da zadovolji potrebe opadajuće
populacije koja će postati sve više zavisna od individualnog prevoza.

Obzervacije od značaja za formulisanje politika

- Ruralna područja zauzimaju veliki deo evropske teritorije i mnogo ljudi još
uvek u njima živi. Ipak, ova područja proizvode disproporcionalno mali deo
BDP-a jer njihov potencijal nije u potpunosti iskorišćen.
- Ruralna područja u blizini urbanih aglomeracija će imati lokacione koristi u
pogledu populacionog i ekonomskog razvoja, ali će se, takoñe, suočiti sa
nekontrolisanim urbanim širenjem i konfliktima izmeñu zahteva za urbanim i
ruralnim namenama prostora.
- Udaljena područja bi se mogla suočiti sa problemom opadanja broja
stanovnika i teškoćama u funkcionsanju javnih službi.
- U ruralnim područjima će se dogoditi porast saobraćaja iako postojeće
sekundarne mreže nisu zadovoljavajuće, posebno u istočnim delovima
Unije.
- Porast cene energije će imati negativne posledice na mnoga ruralna
područja, posebno u smislu povećanja cene transporta.
- Dugoročno gledano, mogu se očekivati konflikti namena izmeñu
proizvodnje hrane i proizvodnje alternativne energije, jer će mnoga ruralna
područja imati priliku da profitiraju od sve veće prizvodnje obnovljivih
energetskih resursa.
- Na diverzifikaciju privredne osnove ruralnih područja može se uticati
podsticanjem preduzetništva i kreiranjem lokalnih mreža i lokalne vlasti sa
odgovarajućim nadležnostima.

72
3. Uticaj EU Politika na prostorni razvoj

Zašto je potrebno razmatrati EU Politike?

(119) Efikasna eksploatacija evropskog prostornog kapitala zahteva da

sektorske politike EU i ekonomske politike i politike prostornog razvoja zemalja
članica jedne druge meñusobno jačaju. Efekti supstitucije i nekonzistentnosti
koja se javlja izmeñu različitih sektorskih politika EU vode ka neefikasnoj
raspodeli resursa i smanjenju efikasnosti. U ovom momentu, efikasno i
strukturisano teritorijalno upravljanje Evropskom unijom, meñutim, ne postoji.
Prilikom formulisanja politika EU prostorna dimenzija se ne uzima eksplicitno u
obzir.

3.1 EU Politike i njihov uticaj

Koheziona politika EU

(120) Jačanje teritorijalne kohezije u kontekstu Lisabonskih ciljeva je

dugoročan proces. Istraživanja ESPON-a su pokazala da je u periodu 2000-2006.
godina doprinos programa finansiranih iz Strukturnih fondova jačanju
teritorijalne kohezije i policentričnog razvoja zavisio od nacionalnih politika.
Koheziona politika EU za period 2007-2013. godina pokazuje promenu filozofije u
smeru eksplicitne podrške Lisabonskim ciljevima i isticanju prostornog kapitala
evropskih regiona (kako putem otvorenijeg isticanja prostornih specifičnosti za
potrebe jačanja regionalnog potencijala, tako i putem stvaranja mogućnosti
za jačanje transevropskih strukturnih elemenata na prostoru EU). Poseban izazov
u tom pogledu predstavlja pojava novih unutrašnjih i spoljnih granica.

(121) Kroz kofinansiranje regionalnog razvoja, Koheziona politika EU vrši

direktan uticaj na prostor, kao što je uticaj na urbano i ruralno restruktuiranje,
razvoj rečnih obala, osnivanje novih biznis-parkova i prateće infrastrukture i
razvoj područja namenjenih turizmu i rekreaciji. Pored toga, Koheziona politika
vrši i indirektan uticaj, kao što je uticaj na podsticanje regionalnog razvoja, izbor
prioriteta i koncepata upravljanja koje uvodi i podstiče EU (održivi razvoj,
dodatna vrednost, supsidijarnost, višegodišnje programiranje, partnerstvo),
uticaj na podršku novim oblicima saradnje (saradnja izmeñu EU i gradova /
regiona i transevropska saradnja) i na raspoloživost novih podataka i saznanja
(ESPON, URBAN, INTERREG itd).

Zajednička poljoprivredna politika

(122) Kao i Koheziona politika EU, i Zajednička poljoprivredna politika (CAP)

ima različit uticaj na prostor. Analize ESPON-a pokazuju da raspodela sredstava
unutar CAP ne prati u potpunosti raspodelu sredstava u okviru Kohezione
politike EU. Izdaci CAP, na primer, imaju tendenciju koncentrisanja u bogatijim i
gušće naseljenim područjima EU. Iako bi to, sa jedne strane, moglo da se
tumači kao logična životna činjenica uslovljena razlikama u problematici i
ciljevima, ona, sa druge, predstavlja ključan politički izazov za veću

74
koherentnost EU Politika i raspodelu sredstava, jer se za CAP i Kohezionu politiku
iz budžeta EU izdvaja najveći deo sredstava i jer obe politike imaju jak uticaj na
prostor.

(123) Tekuća liberalizacija CAP bi mogla imati jak, ali različit uticaj na razvoj i
pozicioniranje mnogih ruralnih regiona u EU. Usled gubitka subvencija, ona će
dovesti do uzgoja novih žitarica i jače koncentracije proizvodnje u nekim
regionima, odnosno do smanjenja poljoprivrednih aktivnosti u drugim. Ruralna
područja osetljive prirodne strukture bi mogla da sa klasične poljoprivredne
proizvodnje preñu na multifunkcionalnu agro-ekonomiju (zabava, rekreacija,
turizam, upravljanje prirodnim područjima) i druge namene prostora. Sa
smanjenjem vrednosti proizvodnje i porastom broja aktera i interesa vezanih za
ruralni razvoj, takozvana semi- ili transruralna područja bi se mogla suočiti sa sve
većim pritiskom urbanizacije. Precizni uticaji na razvoj prostora EU se još uvek
istražuju.

Saobraćajne politike EU

(124) Saobraćajne politike EU imaju značajan uticaj na prostor, posebno kroz

razvoj infrastrukture i politiku cena. Istraživanja koje je sproveo ESPON pokazuju
da investicije EU u saobraćaj imaju značajne pozitivne efekte na razvojni
potencijal mnogih regiona koji se nalaze van tzv. pentagona oivičenog
Londonom, Parizom, Milanom, Minhenom i Hamburgom. Veliki pozitivni efekti su
primećeni u severoistočnoj Španiji, priobalnim delovima Italije (posebno na
istočnoj obali), drugim italijanskim regionima i na jugu Skandinavije. Pozitivni
efekti su, takoñe, uočeni i u južnim delovima Centralne i Istočne Evrope. Pored
toga, Saobraćajna politika EU vrši i neke važne indirektne uticaje na gradove i
regione. Dok se područja u blizini brzih pruga razvijaju, druga zaostaju. Pored
toga, kao posledica investiranja u transevropske saobraćajne mreže, može se
očekivati repozicioniranje luka i aerodroma.

Projekat Baltičke kapije43, koji se sprovodi u okviru inicijative INTERREG III B Baltic
Sea Region i na kojem sarañuje sedam partnera, za cilj ima integrisanje novih
zemalja članica EU u saobraćajni sistem Južnog Baltika. Jedan od predmeta
saradnje je integrisanje plovnih puteva Južnog Baltika u Panevropsku
transportnu mrežu i korišćenje koncepta „morskih autoputeva“ kao efikasne
alternative preopterećenim kopnenim koridorima. Kako bi se transevropska
mreža povezala sa lokalnim i regionalnim tržištima, Projekat, takoñe, predviña
ekspanziju sekundarne regionalne saobraćajne mreže. Na inicijativu Projekta,
donosioci odluka na području Južnog Baltika potpisali su zajedničku deklaraciju
o meñuregionalnoj saradnji u oblasti saobraćaja. Ova deklaracija je
konkretizovana kroz Brzi program Baltičke kapije44 koji obuhvata visoko
prioritetne saobraćajne projekte na celom području južnog dela Baltičkog
mora.
► www.balticgateway.se

43 U originalu: Baltic Gateway Project. Prim. prev.

44 U originalu: Baltic Gateway Qick Start Programme. Prim. prev.

75
EU Politike životne sredine

(125) Postavljajući uslove za prostorni razvoj i formulisanje politika, pojedine EU

politike životne sredine vrše vrlo direktan i jak uticaj na prostor. Strateška analiza
uticaja (SEA) doprinosi unapreñenju i oceni različitih alternativa. Sa druge
strane, implementacija EU Politika životne sredine je veoma malo povezana sa
instrumentima prostornog planiranja, koji oko konkretnih pitanja prostornog
razvoja okupljaju donosioce politika i odluka iz različitih sektora. Iako SEA nalaže
analizu uticaja na višem nivou, problem nekoherentnosti za SEA nije rešen.
Direktive o staništima i pticama, Okvirne dierktive o kvalitetu vazduha i vode,
Direktiva o nitratima, Seveso Direktiva45 i predložena Direktiva o zaštiti zemljišta
mogu da utiču na sve namene prostora i lociranje aktivnosti, kao, na primer, na
planove stambenih zona i planove izgradnje u okolini aerodroma, morskih luka i
autoputeva, na opstanak stočarstva, na odreñivanje i korišćenje priobalnih
rekreativnih zona itd. Sa druge strane, Direktiva o staništima i Direktiva o
pticama igraju važnu ulogu u očuvanju i razvoju glavne ekološke strukture u
Uniji. Ipak, još uvek nema dovoljno dokaza da bi se ustanovilo da li se pozitivan
efekat ostavruje zbog sprovoñenja ovih direktiva ili proističe iz same ekološke
strukture. Nove prekogranične inicijative za ostvarenje ciljeva Okvirne direktive
o vodama mogu da unaprede transevropsko prostorno planiranje. Loša
komunikacija EU Politika životne sredine često dovodi do negodovanja
regionalnih i lokalnih aktera koji bi trebalo da ih sprovode.

Krovna operacija maritimne bezbednosti (MSUO)46 je formirana da bi

koordinisala saradnju izmeñu Projekata maritimne bezbednosti finansiranih iz
INTERREG-a (partneri iz ukupno šesnaest zemalja), drugih relevantnih inicijativa
(na primer, program Integralnog upravljanja priobaljem - ICZM47 i izrade
prostornih planova maritimnih područja) i maritimnih aktera (na primer,
kreatora politika, pomorskih kompanija, priobalnih naselja). Cilj MSUO je da
popuni praznine u informacijama i saznanjima kako bi se postojeći i budući
maritimni projekti efikasno realizovali. Setom projekata obuhvaćene su
aktivnosti koje se odnose na spasavanje ljudskih života, bezbednost brodova i
tovara, zaštitu maritimne sredine i očuvanje maritimne privrede i socijalnih
karakteristika od kojih zavise naselja. Uopšteno govoreći, Projekat pokriva tri
oblasti: pomoć u urgentnim situacijama (na moru i duž obale), institucionalnu
spremnost i prevenciju (uključujući upravljanje rizicima) i upravljanje priobaljem i
maritimno prostorno planiranje.
► www.maritime-safety.org

45 Seveso Direktiva se odnosi na industrijska postrojenja koja rade sa opasnim materijama. Prva Seveso

Direktiva je usvojena 1982. godine (EU Directive 82/501/EEC), 1996. je zamenjena Direktivom Evropskog saveta
96/82/EC (tzv. Seveso II Dierktiva), a zatim je 2003. godine proširena (2003/105/EC) kako bi obuhvatila i ona
postrojenja u kojima količina opasnih materija prevazilazi utvrñene granične vrednosti. Prim. prev.
46 U originalu: Maritime Safety Umbrella Operation (MSUO). Prim. prev.
47 Skraćenica od “Integrated Coastal Zone Management”. Prim. prev.

76
R&D Politika EU

(126) Efekti Okvirnih R&D programa (FPs48) se najviše osećaju u bogatim

regionima središnjeg dela EU, gde se R&D aktivnosti i koncentrišu. Ovi regioni
privlače više sredstava iz Okvirnih programa zahvaljujući postojećoj akademskoj
i privatnoj istraživačkoj infrastrukturi i „kritičnoj masi“ koja smanjuje rizik kod
uključivanja u potencijalno kompleksne transnacionalne projekte. Postojeće
regionalne prednosti predstavljaju, stoga, ključni faktor za dobijanje sredstava iz
Okvirnih programa. Ipak, približno visoko učešće R&D u okviru BDP-a manje
razvijenih regiona ukazuje na činjenicu da Okvirni programi doprinose
smanjenju razlika meñu evropskim regionima. O direktnom prelivanju sredstava
iz projekata finansiranih iz Okvirnih programa na okolne regione ima veoma
malo dokaza. Učešće ovih sredstava može biti značajno za jačanje
regionalnog R&D profila.

(127) Izdvajanje sredstavava za R&D iz Strukturnih fondova veoma varira, čak i

meñu veoma sličnim regionima. Strukturni fondovi više podržavaju R&D u okviru
biznis sektora (posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća) nego što je to
slučaj sa Okvirnim programima iz kojih se sredstva prevashodno izdvajaju za
javne i akademske R&D ustanove. Nivo koordinacije izmeñu dva glavna
oslonca R&D Politike EU (Okvirni programi i Strukturni fondovi) je na regionalnom
nivou veoma nizak. Posmatrani zajedno, izgleda kao da, u kontekstu prostornog
razvoja, ova dva finansijska instrumenta imaju jak potencijal za meñusobno
jačanje. Za budućnost je jako važno da se R&D Politike EU oslone na postojeće
veze izmeñu manjih i većih gradova (kao i izmeñu firmi i institucija) unutar i
izmeñu evropskih regiona.

Energetska politika EU

(128) Energetska politika EU uticaj na prostor prevashodno vrši putem variranja

cena energije, proizvodnje energije, energetskih izvora i lociranja transevropskih
energetskih mreža (TEN-E49). Isto važi i za prostorne i urbane strukture koje utiču
na količinu i vrstu potrebne energije. Cene energije imaju primetan, ali mali
uticaj na ekonomski rast. Otvaranje energetskog tržišta je glavna komponenta
Energetske politike EU. Iako tržište još ni iz bliza nije potpuno formirano, ono je
uticalo na smanjenje cena energije, bilo da se radi o domaćinstvima ili industriji.
Pored toga, prisustvo transevropskih energetskih mreža predstavlja važan uslov
za obezbeñivanje energije potrošačima po povoljnim cenama. Energetska
politika EU se danas oslanja na razvoj obnovljivih energetskih izvora i energetsku
efikasnost. Kroz povećanje upotrebe endogenih energetskih resursa, obe
komponente mogu biti od velikog značaja za lokalni nivo. Glavni oslonac
Energetske politike u predstojećem periodu biće proizvodnja bio-goriva za
saobraćaj i proizvodnja biomase, eolske i hidro energije (u manjim centralama)
za dobijanje električne energije. Sigurnost snabdevanja energijom predstavlja

48 Skraćenica od: Framework Programmes. Prim. prev.

49 Skraćenica od: Trans-European Energy Networks. Prim. prev.

77
novi izazov za budućnost jer se, zbog prekomerne zavisnosti od nekoliko
zemalja, EU nalazi u osetljivoj situaciji.

Projekat BTN (Mreža za transfer tehnologije bioenergije50), finansiran iz inicijative

INTERREG III B Baltic Sea Region, u kome učestvuju partneri iz pet zemalja, za cilj
ima praktičnu primenu najnovijih rezultata istraživanja i tehnologija kod lokalnih i
regionalnih snabdevača. Da bi se ovaj cilj dostigao, osnovana je Mreža
centara za razvoj bioenergije51 koja kao zadatak ima podsticanje šire upotrebe
bioenergije i stvaranje dodatne vrednosti na regionalnom nivou. Sprovedene
aktivnosti su donosiocima odluka pomogle da se upoznaju sa regionalnim
bioenergetskim resursima, a doprinele su i boljem razumevanju pozitivnih uticaja
korišćenja bioenergije na regionalnu privredu i zapošljavanje, boljem umeću
korišćenja raspoloživih i planiranju budućih tehnologija i utvrñivanju i otklanjanju
uskih grla u lancu korišćenja bioenergije.
► www.bdc-network.jypoly.fi

Politika rabarstva EU

(129) Politika ribarstva EU vrši značajane (planirane i neplanirane) uticaje na

prostor – izmeñu i unutar priobalnih regiona. Uticaji se razlikuju u zavisnosti od
toga da li nekim regionom dominira priobalno ribarstvo i male brodice,
ribarenje na otvorenom moru sa većim brodovima, pristaništa za pretovar robe
ili uzgoj ribe i školjki (akvakultura). Dokazano je da Politika ribarstva EU favorizuje
prosperitetne regione i to na štetu najudaljenijih regiona koji veoma zavise od
ribarstva. Razvijeniji regioni mogu na mnogo bolji način da iskoriste mere koje
propisuje Fond za ribarstvo (FIFG52), jer imaju bolji pristup proizvodima i tržištima.
Isto se dešava i sa planovima preporoda koji za cilj imaju „kažnjavanje“ ili bar
ograničavanje flota koje prevoze uzgajanu ribu. Nenameran delimični uticaj na
prostor ogleda se u tome da se različite flote nalaze u različitim situacijama.
Veći brodovi mogu da koriste resurse daleko od matične luke, dok ova
mogućnost za manje priobalne brodice ne postoji. Najmanja plovila, pak, nisu
ta koja ugrožavaju ribu i njihova staništa. Zanimljivo je da neki regioni mogu da
dobiju veća sredstva EU na osnovu pretpostavki koje nisu uopšte ili su samo
delimično u vezi sa situacijom u kojoj se nalazi sektor ribarstva, što neke regione
stavlja u bolju poziciju od drugih. Pored toga, analize ESPON-a pokazuju da
odreñene zemlje i regioni dobijaju veoma značajan deo EU pomoći.

Maritimna politika EU

(130) Kada je u pitanju maritimna politika, Evropska komisija je nedavno

objavila Dokument za diskusiju pod nazivom „Ka budućoj maritimnoj politici

50 U originalu: Bioenergy Technology Transfer Network. Prim. Prev.

51 U originalu: Bioenergy Development Centres Network. Prim. Prev.
52 Skraćenica od: Financial Instrument for Fisheries Guidance (Finansijski instrument za usmeravanje ribolova).

Prim. prev.

78
Unije: Evropska vizija za okeane i mora53“, koji poziva na integralan pristup
maritimnoj politici.

Politike urbanog razvoja EU

(131) Strukturni fondovi predstavljaju glavne finansijske instrumente EU u oblasti

politika urbanog razvoja, čiji je osnovni zadatak da podstaknu izradu integralnih
koncepata urbanog razvoja. Tradicionalan sektorski pristup i prateća podela
nadležnosti i odgovornosti na različitim nivoima odlučivanja su onemogućili
rešavanje urbanih problema. Zahtev za integralnom politikom urbanog razvoja
je istovremeno usklañen sa „Deklaracijom o Vodećim principima održivog
razvoja54“ Evropskog saveta (16/17. jun 2005).

Projekat rehabilitacije istorijske četvrti predstavlja celovitu i integralnu

intervenciju za kreiranje niza javnih površina u mestu Peristerona na Kipru, kroz
povezivanje tri značajna lokalna elementa (dve istorijske zgrade i sezonske
reke). Projekat za cilj ima unapreñenje istorijskog kvarta kroz isticanje seoske
crkve i džamije koje predstavljaju važne elemente lokalnog i regionalnog
identiteta i koje su postale simbol mirne koegzistencije dve religije na Ostrvu,
kao i stvaranje atraktivnog prostora za socijalnu interakciju. Intervencije
podrazumevaju transformaciju seoskog trga, predeono oblikovanje javnih
površina, uvoñenje mera za upravljanje saobraćajem, izgradnju mostova i
šetališta i obnovu podzemne infrastrukture.
► www.peristerona.org.cy/english/projects.shtm
► www.moi.gov.cy

EU Politike unutrašnjeg tržišta i konkurencije

(132) Utičući na lociranje biznisa, regulisanje konkurencije od strane EU, (kroz,

na primer, ograničavanje pomoći države, liberalizaciju tržišta i anti-monopolske
zakone) na strukrure prostornog razvoja može imati i pozitivne i negativne
efekte. Poseban problem u tom smislu može predstavljati liberalizacija tržišta
vazdušnog saobraćaja („Jedinstveno evropsko nebo55“) koja će uticati i na
mobilnost i na lociranje kompanija. Ova liberalizacija je podstakla razvoj
regionalnih aerodroma i niskobudžetnih avio-kompanija. Pored podsticanja
privatizacije, najznačajnija novina je i pravilo tzv. „domaćeg prevoznika“ koje
nacionalnim avio-kompanijama omogućava da polete iz bilo koje vazdušne
luke u EU. Potpisivanjem bilateralnog Sporazuma o otvorenom nebu56 izmeñu
EU i SAD, stvoriće se još veće unutrašnje tržište koje će omogućiti poletanje iz

53 U originalu: Green Paper on Towards a Future Maritime Policy for the Union: A European Vision for the
Oceans and Seas. Prim. prev.
54 U originalu: Declaration on Guiding Principles of Sustainable Development. Prim. prev.
55 U originalu: Single European Sky. Ova inicijativa Evropske komisije ima za cilj da se izvrši restruktuiranje

vazdušnog prostora u smislu njegovog stavljanja u funkciju saobraćajnih tokova, zatim povećanje kapaciteta
vazdušnog saobraćaja i povećanje ukupne efikasnosti sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem. Prim.
prev.
56 U originalu: Open Skies Agreement. Prim. prev.

79
bilo koje vazdušne luke u EU i SAD i koje će najverovatnije dovesti do dodatne
korporativne konsolidacije. Udruživanje KLM-a i Air France je jedan od primera.

Ostale EU Politike

(133) U narednom periodu potrebno je sprovesti opsežnija istraživanja o

uticaju EU politika na prostor. Druge EU politike, poput fiskalnih, ekonomskih i
monetarnih politika EU ili Politika spoljne trgovine, bezbednosti hrane,
preduzeća i industrije, mogu, takoñe, vršiti uticaj na prostor, kako posredstvom
njihove specifične aktivnosti, tako i kroz njihovu usaglašavanje sa drugim EU
politikama.

Heterogenost sistema planiranja, različiti instrumenti i kulturološki aspekti

prostornog razvoja u regionu Baltičkog mora često dovode do usporavanja ili
čak do onemogućavanja transnacionalne saradnje i komunikacije u pogledu
zajedničkih aktivnosti i odluka od prostornog značaja. Projekat COMMIN57
(Podsticanje prostornog razvoja kroz kreiranje zajedničkih mentalnih mapa), koji
okuplja svih jedanaest zemalja u okviru inicijative INTERREG III B Baltic Sea
Region, stvara efikasnu osnovu komunikacije i saradnje za postojeće i buduće
transnacionalne aktivnosti i investicije. Za transnacionalnu razmenu znanja i
iskustava u vezi sa prostornim izazovima (na primer, TENT-T i ICZM), kao i za
održiv prostorni razvoj i ekonomsko ujedinjenje u regionu Baltičkog mora,
razvijeni su strateški instrumenti. Glavno oruñe je javni vebsajt sa ekvivalentnim
informacijama i praktičnim primerima iz svih jedanaest zemalja, odnosno sajt na
kojem se nalazi prikaz svih sistema planiranja i uprave na engleskom i
nacionalnim jezicima.
► www.commin.org

3.2 Ukazivanje na značaj uticaja EU Politika na prostor

Kratak prikaz procesa izrade i primene EU Politika

Pripremna faza: Ovo je, u pravnom smislu, najotvorenija faza. Formalno

gledano, inicijativu za izradu politike pokreće Evropska komisija. Ipak, pre
zvaničnog pokretanja akteri (institucije EU, vlasti zemalja članica EU, nevladine
organizacije, akteri iz privatnog sektora, itd.) pokušavaju da putem lobiranja EU
predlože teme koje smatraju interesantnim za donošenje politika. U cilju
usmeravanja takvih političkih debata i formulisanja preporuka, Evropska
komisija često donosi saopštenja u vidu Dokumenata za diskusiju58 i
Saopštenja/Izveštaja59 ili periodičnih Kohezionih izveštaja pre zvaničnog
predloga neke politike. U ovoj, pripremnoj, fazi Evropska komisija se, uopšteno
govoreći, oslanja na mišljenje eksperata zemalja članica EU, nevladinih
organizacija i aktera iz privatnog sektora. Pre predstavljanja predloga, Evropska

57 Skraćenica od “COMmon MINdscapes” – Zajedničke mentalne mape. Prim. prev.

58 U originalu: Green Papers. Prim prev.
59 U originalu: White Papers. Prim. prev.

80
komisija sprovodi procenu njegovog mogućeg uticaja i interne konsultacije
meñu svojim službama.

Faza odlučivanja: U ovoj fazi Komitet regiona (CoR60) i Ekonomski i socijalni

Komitet (EESC61) daju savete Evropskoj komisiji u vezi sa predlogom politike. O
predlogu dalje odlučuju Evropski savet i (u zavisnosti od procedure) Evropski
parlament. Pravno gledano, ovo je veoma komplikovana faza. U zavsinosti od
toga na koji način se predlog temelji na Sporazumu o osnivanju Evropske
zajednice, moguće je primeniti više formalnih procedura odlučivanja.

Faza implementacije: EU regulativa direktno obavezuje zemlje članice, te je EU

Direktive potrebno ugraditi u nacionalno zakonodavstvo. Evropski savet
ponekad regulatornu nadležnost i nadležnost za implementaciju prenosi na
Evropsku komisiju. U tim slučajevima, Evropska komisija koristi komitete u kojima
sarañuje sa nacionalnim predstavnicima. Ovi komiteti mogu da donose pravno
obavezujuće odluke, kao što je upravljanje programima Strukturnih fondova
(većinom se radi o tehničkim pitanjima, ali koja, ponekad, imaju političke
implikacije).

(134) Kao što je pomenuto u Delu A, ministri zemalja članica EU nadležni za

prostorni razvoj i Evropska komisija mogu da igraju ključnu ulogu u podizanju
svesti o uticaju EU politika na prostor i podsticanju koherentnosti politika i
saradnje. Ipak, dokle god za teritorijalnu koheziju ne postoji pravni osnov, ne
postoji ni formalna obaveza ili podsticaj da se prilikom izrade politika EU u obzir
uzme uticaj na prostor. Iz tog razloga, efikasno upravljanje prostornim uticajima
je jedino moguće uz postojanje jakog političkog liderstva i širokog političkog
angažmana na nivou EU. To podrazumeva snažnu mrežu aktera, formiranu na
bazi dobrog poznavanja prostornih problematika, informacija i ekspertize, i koja
ima efikasne veze sa procesom formulisanja, donošenja i sprovoñenja EU
politika. Pravno gledano, za isticanje uticaja na prostor u okviru politika postoje
dobre mogućnosti, posebno u pripremnoj fazi koja je u pravnom i političkom
smislu najotvorenija. Ključni izazov u tom pogledu predstavlja sektorska
organizacija u procesu izrade i primene EU politika.

Političko liderstvo u upravljanju uticajima EU Politika na prostor

(135) Minsitri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj su najpozvaniji da

istaknu značaj i povećaju svest o uticajima EU Politika na prostor, kao i da
pokrenu debatu o koherentnijem pristupu u okviru EU Politika. Njihova
neformalna uloga u EU im daje slobodu da problem analiziraju u otvorenoj
atmosferi i da definišu ključne političke izazove. Ministri, meñutim, ne mogu da
idu dalje od pružanja čvrstih dokaza i stavljanja prostorne dimenzije EU Politika
na dnevni red Evropske unije. Efikasno upravljanja uticajima EU Politika na
prostor, pak, zavisi od angažovanja zvaničnih institucija EU, a posebno Evropske
komisije kao inicijatora EU Politika. Drugim rečima, liderstvo u upravljanju

60 Skraćenica od “Committee of the Regions”. Prim. prev.

61 Skraćenica od: Economic and Social Committe. Prim. prev.

81
uticajima EU Politika na prostor je moguće jedino ako Evropska komisija i minsitri
zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj ostvare tesnu saradnju i postanu
pokretačka snaga za druge aktere.

(136) U Izveštaju o evropskom upravljanju62 stoji sledeće: „Uticaj EU Politika na

prostor u oblastima poput saobraćaja, energetike i životne sredine, je potrebno
istaći. Kao što je naznačeno u Drugom izveštaju EU o ekonomskoj i socijalnoj
koheziji, ove politike treba da čine koherentnu celinu; suviše sektorski orjentisanu
logiku treba izbegavati. Na isti način i odluke koje se donose na regionalnom i
lokalnom nivou treba da budu koherentne sa širim spektrom principa koji bi
podstakli održiviji i ravnomerniji prostorni razvoj u okviru EU.“ (Pogledati Izveštaj o
evropskom upravljanju.) Evropska komisija namerava da iskoristi započeti
dijalog sa zemljama članicama EU i njihovim gradovima i regionima za razvoj
indikatora na osnovu kojih bi se ustanovilo gde nedostaje koherentnost. Ovaj
poduhvat će se oslanjati na postojeće radove, kao što je ESDP. Podsticanje
veće koherentnosti izmeñu aktivnosti prostornog razvoja na različitim nivoima bi
trebalo da posluži i za revidiranje politika u kontekstu Strategije održivog razvoja.
U Izveštaju takoñe stoji da je potrebno promeniti fokus EU Politika
„...podržavajući prostorni diverzitet.“ (Pogledati Izveštaj o evropskom
upravljanju.) Evropska komisija je već 2001. godine utvrdila da je neophodno
jasno odrediti prostorni uticaj EU Politika.

(137) U Trećem izveštaju o ekonomskoj i socijalnoj koheziji i Strateškim

smernicama Zajednice za period 2007-2013. godina, ova ideja je dalje
razrañena u delu koji se odnosi na teritorijalnu koheziju. Evropski parlament i
Komitet regiona (CoR) podržali su ovaj pristup u svojim poslednjim izjavama o
teritorijalnoj koheziji, a CoR je čak osnovao poseban komitet za teritorijalnu
koheziju. Ipak, još uvek nije poznato kakav će biti uticaj ideje o većoj
koherenciji u praksi donošenja i sprovoñenja politika. Vrlo pažljivo se može
izvesti zaključak da je Evropska komisija napravila inicijalni pokušaj da pokrene
osetljivo političko pitanje o koherentnom pristupu uticaju EU Politika na prostor
kroz Kohezionu politiku EU. Čini se, ipak, da je ova tema još uvek preuranjena i
osetljiva.

Politički angažman: Dijalog aktera o teritorijalnoj koheziji

(138) Kako bi se učvrstio angažman oko teritorijalne kohezije, ministri zemalja

članica EU nadležni za prostorni razvoj su započeli dijalog sa ključnim akterima
poput institucija EU, predstavnika nacionalne, regionalne i lokalne vlasti,
nevladinih organizacija i privatnika koji su uključeni u poltike koje vrše uticaj na
prostor. Najvažniji prioriteti ovog dijaloga su razmena informacija i jasan uvid u
prostorni uticaj EU politika. Dijalog je do sada bio vrlo neformalan i fleksibilan, a
njegov osnovni cilj je bio da se doñe do jedinstvenog razumevanja
problematike. U tom smislu, on još uvek nije došao do faze postojanja
strukturisane i dobro organizovane mreže aktera koji bi pratili i razmatrali
program rada Evropske komisije i predsedavajućih zemalja u pogledu

62 U originalu: White Paper on European Governance. Prim. prev.

82
dokumenata koji vrše uticaj na prostor, te je u ovom momentu još uvek rano
doneti ocenu o efikasnosti ovog dijaloga.

Prostorne analize i procene uticaja u kontekstu EU

(139) Drugi ključni element za upravljanje prostornim uticajem EU Politika je

postojanje solidne baze činjenica o osnovnim prostornim strukturama,
procesima, trendovima, scenarijima, tipologijama, pokazateljima, podacima,
kartama, metodologijama i uticajima politika na nivou EU. Osnovni izazov je da
se doñe do ciljanih analiza koje bi ključni akteri mogli da koriste u presudnim
momentima procesa kreiranja i sprovoñenja EU Politika, počevši od prve faze u
kojoj se odreñuje predmet politike i u kojoj o njemu debatuju eksperti širom EU.
Drugi važni momenti su: procena uticaja, konusltacije meñu službama Evropske
komisije, formulisanje mišljenja u okviru Komiteta regiona i Ekonomskog i
socijalnog komiteta i odluke Evropskog saveta i Evropskog parlamenta.

(140) Iako je činjenična osnova još uvek u formiranju (uglavnom kroz ESPON),
prostorne analize su već odigrale značajnu ulogu prilikom kreiranja Kohezione
politike EU za period 2007-2013. godina. Pored toga, ESPON razvija
metodologiju i za ex ante procenu uticaja na prostor predloga Evropske
komisije. Ukoliko bude postojala politička volja, ex ante procena bi se mogla
uključiti u formalnu proceduru integralne procene uticaja. Ova mogućnost za
sada još uvek nije istražena. ESPON takoñe radi na analizama u čijem fokusu se
nalaze specifična područja EU, a postignuti rezultati deluju obećavajuće.

Prostorna ekspertiza u procesu izrade, donošenja i sprovoñenja EU Politika

(141) U procesu formulisanja EU politika eksperti imaju veoma važnu ulogu.

Evropska komisija eksperte može da pozove da učestvuju u radu formalnih
komiteta, kao i da učestvuju na neformalnim sastancima. Eksperti se obično
pozivaju iz različitih EU mreža. U tom smilsu, potrebno je ustanoviti EU mrežu
eksperata za prostorna pitanja i pratiti dnevni red Evropske komisije kako bi
Komisija na vreme bila informisana o raspoloživim ekspertima.

(142) Zahvaljujući najviše ESPON-u i radu ministara zemalja članica EU

nadležnih za prostorni razvoj na Teritorijalnoj agendi, široka mreža eksperata
sada dobija obličje. Evropska komisija je neke od eksperata za prostorna
pitanja već angažovala u nekoliko slučajeva, a posebno prilikom kreiranja
Kohezione politike EU za period 2007-2013. i pojedinih dokumenata iz oblasti
životne sredine, kao što su Tematska strategija urbanog okruženja63, Direktiva
INSPIRE64 i inicijativa za Integralno upravljanje priobaljem. Ipak, Evropska

63 U originalu: Thematic Strategy of Urban Environment. Prim. prev.

64 Reč je o Direktivi 2007/2/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta kojom se osniva Infrastruktura za
informacije o prostoru u Evropskoj zajednici (Infrastructure for Spatial Information in the European Community
– INSPIRE), odnosno Internet pristup „relevantnim, usklañenim i kvalitetnim geografskim informacijama koje
služe kao podrška za formulisanje, implementaciju, praćenje i evaluaciju politika i aktivnosti koje vrše direktan
ili indirektan uticaj na životnu sredinu.” Ovaj geoportal ne sadrži podatke već daje pristup geografskim
podacima i uslugama širom Evrope. Prim. prev.

83
komisija i ministri nadležni za prostorni razvoj još uvek nisu istražili mogućnost da
eksperte za prostorna pitanja angažuju na organizovan način.

Prostorna dimenzija Komitologije65 EU

(143) Komitologija EU predstavlja drugu značajnu mogućnost za isticanje

uticaja politika na prostor. Iako su komiteti Evropske komisije uglavnom nadležni
za tehnički deo sprovoñenja ili regulatorna pitanja, njihove odluke imaju uticaj
na prostor kroz, na primer, uspostavljanje normi životne sredine.

(144) Evropska komisija je 2001. godine ustanovila radnu grupu za prostorni i

urbani razvoj kao pod-komitet Upravljačkog komiteta za Regionalnu politiku EU.
Na taj način debate o prostornim pitanjima mogu da se povežu sa zvaničnom
komitologijom EU za Kohezionu politiku. Radna grupa je produbila prostornu i
urbanu dimenziju Kohezione politike EU. Ipak, ova saradnja se pokazala teškom
usled razlike u interesima i odgovornostima unutar i izmeñu zemalja članica EU i
Evropske komisije. Potraga za efikasnom strukturom i raspravom u okviru
komitologije EU stoga i dalje predstavlja izazov.

(145) Kada se sve rezimira, postojeće mogućnosti za uključivanje prostornih

aspekata u proces formulisanja, donošenja i sprovoñenja politika EU su sledeće:

65 Pojam komitologije u EU označava regulisan sistem odnosa izmeñu Evropske komisije i njenih komiteta o

čemu je odluku doneo Evropski savet. Prim. prev.

84
Postojeće mogućnosti za uključivanje prostornih aspekata u proces formulisanja, donošenja i sprovoñenja EU
Politika
Pripremna faza
Stavljanje na dnevni red EU:
Odluke Saveta i Parlamenta, strategije
Eksperti za prostorna pitanja u okviru ekspertskih Evropske komisije, programi rada itd.
grupa i Evropske komisije (zemlje članice, Evropska
komisija) Odreñivanje predmeta politike:
Prostorne analize (ESPON) Dokumenti za diskusiju i Izveštaji,
Procena uticaja na prostor (ESPON) Kohezioni izveštaji itd.
Dijalog sa akterima (zemlje članice, Evropska
komisija) Formulisanje predloga:
Neformalni politički sastanci o teritorijalnoj koheziji Evropska komisija, ekspertske grupe
(zemlje članice, Evropska komisija)
Konsultacije izmeñu službi o pitanju uticaja na Procena uticaja, konsultacije izmeñu
prostor (Evropska komisija) službi

Predlog politike (Evropska komisija)

Faza odlučivanja
Mišljenje Komiteta regiona i Evropskog
Konsultacije o uticaju na prostor u okviru Komiteta ekonomskog i socijalnog komiteta
regiona i Evropskog ekonomskog i socijalnog
komiteta (Evropski parlament, Komitet regiona) Pregovori izmeñu Evropskog
Dijalog sa akterima (zemlje članice, Evropska parlamenta i Evropskog saveta:
komisija) Radne grupe Saveta, Coreper66 itd.
Procena uticaja na prostor (ESPON)
Procena uticaja na prostor u nacionalnim okvirima Usvajanje pravnog akta:
(zemlje članice) Pravilnici, uredbe itd.

Faza sprovoñenja

Eksperti za prostorna pitanja u postupku

komitologije EU (zemlje članice) Komitologija EU, nacionalne procedure
Uloga organa nadležnih za prostorni razvoj u
sprovoñenju politike u nacionalnim okvirima
(zemlje članice)

(Izvor: Sopstvena skica)

Perspektiva EU u okviru politika prostornog razvoja zemalja članica

(146) Jačanje koherentnosti politika EU koje vrše uticaj na prostor ne

predstavlja izazov samo za proces formulisanja, donošenja i sprovoñenja
politika (horizontalna koherencija) već i za povezivanje politika prostornog
razvoja u zemljama članicama sa EU politikama i to tako da one jedne druge
strukturno osnaže, kako bi se evropski prostorni kapital efikasno iskoristio
(vertikalna koherencija). Ovaj „bottom-up“ pristup u kontekstu teritorijalnog
upravljanja je u Evropskoj uniji bio tradicionalno slab. U poslednjih nekoliko
godina uvedeni su, meñutim, instrumenti i podsticajne mere koje treba da
ojačaju vertikalnu koherenciju poput, na primer, Kohezione politike EU,
Lisabonske strategije i novih pristupa upravljanju u kontekstu prostornog razvoja.

66 Komitet stalnih predstavnika zemalja članica EU. Prim. prev.

85
Perspektiva EU u okviru nacionalnih i regionalnih strategija prostornog razvoja

(147) Tokom proteklih nekoliko godina mnoge regionalne i nacionalne politike

prostornog razvoja su prevazišle izolovano posmatranje teritorije kojom se bave,
uzimajući u obzir aspekte evropskih politika i transevropske prostorne strukture,
procese i meñuzavisne veze već na samom početku. Gradovi i regioni se sve
više trude da svoj jedinstven prostorni kapital identifikuju i da se pozicioniraju u
kontekstu EU i Lisabonske strategije. Pored toga, neke zemlje su izmenile pravni
okvir koji se odnosi na planiranje i uvele odrednice koje proističu iz koncepta i
ciljeva ESDP-a.

(148) Istovremeno, mnoge zemlje članice EU preuzimaju inicijativu da

anticipiraju sve veći prostorni uticaj EU Politika. Čini se da to baš i nije
jednostavan zadatak jer se izmeñu relevantnih politika EU i nacionalnih i
regionalnih politika prostornog razvoja javljaju ozbiljne prepreke u smislu razlika
u ciklusima donošenja politika, ciljevima, prioritetima, raspodeli nadležnosti,
procesima pregovaranja i postizanja konsenzusa. Pored toga, organi nadležni
za prostorni razvoj se sve više uključuju u izradu dokumenata EU, posebno
zahvaljujući izazovima koje nosi Koheziona politika. U, otprilike, polovini zemalja
članica EU nadležnosti za prostorni razvoj i regionalni ekonomski razvoj su
objedinjene u jednom ministarstvu. U drugim zemljama članicama EU
ministarstva nadležna za prostorni razvoj su u periodu 2000-2006. godina
koordinirala INTERREG III B programe, što je mnogima od njih omogućilo da
učestvuju u formulisanju nacionalnih uputstava za pregovore oko Kohezione
politike EU i finansijskih aranžmana za period 2007-2013. i na taj način uključe
prostorne aspekte.

(149) Holandsko Ministarstvo za spoljne poslove i prostorni razvoj je nedavno

iniciralo debatu o prostornom uticaju predloženih politika Evropske komisije u
okviru Nacionalne planske komisije, u čijem radu učestvuju svi zvanični
predstavnici relevantnih institucija. Nacionalna planska komisija priprema sve
odluke Vlade koje se tiču prostornog razvoja, a ideja o razmatranju prostornog
uticaja predloženih politika Evropske komisije podrazumeva da se već u samom
startu novi pravni akti EU što bolje integrišu u odluke o prostornom razvoju i
sistem prostornog planiranja.

Strategije prostornog razvoja i Strateški okviri EU

(150) U kontekstu prethodno navedenog, većina zemalja članica EU je uspela

da prioritete prostornog razvoja poveže sa referentnim strateškim nacionalnim
okvirima za sprovoñenje Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU u
periodu 2007-2013. Uključivanje ministarstava nadležnih za prostorni razvoj u
formulisanje nacionalnih Lisabonskih akcionih programa za period 2005-2008. je,
pak, bilo relativno slabo što je mahom posledica i daljeg slabog zvaničnog
uvažavanja činjenice da politike prostornog razvoja mogu da dovedu do
stvaranja povoljnih uslova za ostvarivanje Lisabonskih ciljeva.

86
Transgranične i transnacionalne strategije prostornog razvoja

(151) Transevropska saradnja ne samo da može da poveća ekonomiju obima

i sinergiju već i da smanji manjkavosti i nekonzistentnosti u politikama.
Prevazilazeći granice i razvijajući zajedničke prekogranične i transnacionalne
strategije prostornog razvoja, mnogi regioni pokušavaju da se bolje
pozicioniraju u evropskom kontekstu. S obzirom da te regione odlikuju veoma
različiti sistemi uprave, razlike u nadležnostima, jeziku, ciklusu donošenja politika,
političkim prioritetima i dr. stiče se utisak da Koheziona politika EU, a posebno
instrumenti evropske prostorne saradnje, u mnogim slučajevima predstavljaju
condition sine qua non ovakve saradnje.

ELAT – Vrhunski tehnološki trougao Ajndhoven, Luven, Ašen67 je jedan od prvih

regiona u Evropi koji je rešio da sprovede Lisabonsku strategiju u
transnacionalnom kontekstu. Zahvaljujući položaju ELAT-a koji se nalazi izmeñu
flamanskog urbanog sistema, Rura i holandskog Randstada, značaj saradnje u
okviru trougla ELAT prevazilazi obuhvat ova tri regiona. ELAT za cilj ima stvaranje
povoljnih prostornih uslova koji bi uslovili nastanak vrhunskog tehnološkog
regiona. Utvrñujući svoj jedinstven prostorni kapital i jačajući ekonomiju obima i
sinergiju kroz zajedničke transnacionalne strategije prostornog razvoja, region,
uz pomoć inicijative INTERREG III B Severozapadna Evropa, teži jačanju svoje
pozicije u evropskom, pa čak i globalnom kontekstu.
► www.elat.org

3.3 Zaključci

(152) Kada se u razmatranje uzmu ciljevi, prioriteti i preduzete mere, čini se da

sektorske i ekonomske politike EU i politike prostornog razvoja zemalja članica
EU ne jačaju strukturno jedne druge. U nekim slučajevima se dešava i potpuno
suprotna situacija. Ipak, sve ove politike predstavljaju dobru priliku za bolje
korišćenje mogućnosti koje pruža proces izrade, usvajanja i sprovoñenja politika
EU. U isto vreme, mnoge zemlje članice EU pokušavaju da anticipiraju uticaj EU
Politika na prostor, ali nailaze na ozbiljne prepreke u vidu razlika koje se javljaju
u ciklusu donošenja politika, ciljevima, prioritetima, raspodeli nadležnosti,
procesu pregovaranja i postizanja konsenzusa o relevantnim poltikiama EU i
nacionalnim i regionalnim politikama prostornog razvoja.

(153) EU Politike vrše jak direktan i indirektan, ali isto tako i raznovrsan i često
skriven uticaj na prostorna kretanja u Evropskoj uniji. Iako su EU Politike važne za
jačanje teritorijalne kohezije, značajna nekoherentnost i preklapanja se javljaju,
kako izmeñu njih tako i u pogledu njihovog prostornog uticaja. Istovremeno,
stiče se utisak da postoji značajan potencijal za stvaranje sinergije izmeñu ovih
politika. Treba reći i to da su, uprkos nepostojanju nadležnosti EU za prostorni
razvoj, indirektne, a time i nedovoljno uočljive konsekvence politika već danas
značajne, dok se u budućnosti očekuje da će biti još veće.

67 U originalu: the Eindhoven, Leuven, Aachen Top Technological Triangle (ELAT). Prim. prev.

87
(154) Mogućnosti za efikasno upravljanje prostornim uticajem EU Politika su
samo delimično i vrlo obazrivo iskorišćene. I Evropska komisija i ministri zemalja
članica EU nadležni za prostorni razvoj mogu da učvrste svoju vodeću ulogu u
tom pogledu. Široka mreža prostornih aktera koja se stvara još uvek nema jasnu
strukturu i organizaciju. Razvoj analitičke osnove za procenu uticaja politika na
prostor deluje obećavajuće. Uopšteno govoreći, strateško razmišljanje i
delovanje je sve potrebnije.

(155) Jačanje koherencije izmeñu nacionalnih i regionalnih politika prostornog

razvoja i sektorskih i ekonomskih politika EU predstavlja izazov koji, zahvaljujući
Lisabonskim ciljevima i Kohezionoj politici, postepeno postaje važno pitanje u
zemljama članicama EU. Dimenzija EU postaje sve prisutnija u politikama
prostornog razvoja. Zajedničke prekogranične i transnacionalne razvojne
strategije izrañuje sve veći broj regiona. Organi nadležni za prostorni razvoj
bivaju sve više uključeni u debate o EU u okviru zemalja članica. Ipak, proći će
još neko vreme pre nego što politike prostornog razvoja i EU Politike počnu
meñusobno da se jačaju.

Deo C – Razvijanje perspektiva za budućnost

(156) Ključni izazovi za jačanje teritorijalne kohezije (u kontekstu Lisabonskih

ciljeva) su jačanje prostornog kapitala i potencijala EU regiona i podsticanje
prostorne integracije kroz, na primer, promovisanje transevropske sinergije i
osnivanje klastera konkurentnih i inovativnih aktivnosti. Ovim izazovima treba
pristupiti na odgovarajući način, promovišući eko-efikasne investicije i očuvanje
i razvoj prirodnih i ekoloških potencijala, prateći demografska kretanja i
podstičući permanentno obrazovanje. U praktičnom smislu, koncept
teritorijalne kohezije podrazumeva sledeće:
• Usmeravanje regionalnih i nacionalnih politika prostornog razvoja ka
boljem iskoriščavanju regionalnog potencijala i prostornog kapitala, odnosno
evropskog prostornog i kulturnog diverziteta;
• Bolje pozicioniranje regiona u evropskom kontekstu, kako putem jačanja
njihovih profila, tako i kroz transevropsku saradnju koja za cilj ima njihovo
povezivanje i prostornu integraciju;
• Podsticanje horizontalne i vertikalne koherencije EU Politika koje vrše
uticaj na prostor, kako bi one podržale održivi razvoj na nacionalnom i
regionalnom nivou.
Ako je teritorijalna kohezija cilj Kohezione politike, onda politike prostornog
razvoja predstavljaju njeno oruñe. U tom kontekstu, izazov teritorijalne kohezije
je širi od uskog poimanja Kohezione politike EU. Teritorijalna kohezija donosi
integralan i dugoročan pristup procesu eksploatacije prostornih potencijala u
EU koje je potrebno istaći, i to kroz različite političke nivoe (regionalni,
nacionalni, prekogranični, transacionalni i nivo EU) i različite sektore
(poljoprivreda, saobraćaj, životna sredina, regionalni ekonomski razvoj,
konkurentnost itd.). Izazov ravnomernog i održivog razvoja, ugrañenog u ESDP i
razmotrenog u kontekstu Lisabonskih ciljeva, predstavlja ključni politički osnov
za ocenjivanje pravca prostornih kretanja u EU u periodu nakon donošenja

88
ESDP-a, a u odnosu na smernice koje je ovaj dokument definisao. Trendovi i
politike su u tom smislu ocenjene u odnosu na njihov doprinos jačanju
teritorijalne kohezije, odnosno doprinos boljem iskorišćavanju internog
regionalnog potencijala ili komparativnih prostornih prednosti.

4. Potencijalni prioriteti za jačanje prostorne strukture EU

(157) Analize su pokazale da prostorna struktura Unije u kontekstu Lisabonskih

ciljeva nosi velike izazove poput neravnomerne distribucije faktora
konkurentnosti, težnje za stvaranjem jakih klastera konkurentnih aktivnosti
putem umrežavanja gradova, sve većih pritisaka na životnu sredinu, ozbiljnih
zagušenja na transevropskim saobraćajnim sistemima i manjka saobraćajnih
veza, ICT-a i ekoloških mreža. U skladu sa opisanom situacijom, moguće je
odrediti šest potencijalnih prioriteta koji za cilj imaju jačanje prostornog kapitala
i potencijala EU regiona i podsticanje prostorne integracije. Kada se u obzir
uzme velika raznovrsnost prostornih potencijala u EU, jasno je da ove prioritete
treba postaviti na fleksibilan način, u zavisnosti od društvenog, fizičkog i
geografskog konteksta i političkog nivoa na kom će biti primenjeni. Prva tri
prioriteta se fokusiraju na ključnu ulogu gradova kao motora razvoja, ističući
potencijal za jače partnerstvo na relaciji grad-selo, (trans)nacionalna
funkcionalna urbana područja i strateška funkcionalna urbana područja na
evropskom, pa čak i svetskom nivou. Druga tri prioriteta se fokusiraju na druge
strukturne transevropske elemente teritorije EU koji su od suštinskog značaja za
jačanje teritorijalne kohezije. Šest prioriteta koji će biti navedeni u daljem tekstu
predstavljaju okvir za odreñivanje prioriteta za jačanje prostorne strukture u
okviru Teritorijalne agende EU.

1. Promovisanje teritorijalne politike za metropolitenske regione, gradove i

druga urbana područja, koji treba da budu motori evropskog razvoja u okviru
policentričnog sistema;
2. Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela i obezbeñivanje
zadovoljavajućeg nivoa opremljenosti javnim službama za potrebe
ravnomernog prostornog razvoja;
3. Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnih
aktivnosti (putem jačanja meñunarodnog identiteta i specijalizacije
gradova/regiona i putem utvrñivanja prioriteta za saradnju i sinergiju investicija,
uključujući saradnju u oblasti prostornog razvoja, tržišta rada, obuke,
obrazovanja, R&D-a, finansijskih rizika u sektoru malih i srednjih preduzeća, itd.);
4. Jačanje glavnih transevropskih transportnih, ICT i energetskih mreža u
cilju povezivanja važnih ekonomskih polova u EU i kreiranja veza sa
sekundarnim mrežama (sa posebnim osvrtom na razvojne koridore, na
pristupačnost nerazvijenih regiona sa prirodnim i geografskim ograničenjima,
na pomorske veze i veze sa zemljama u susedstvu);
5. Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od elmentarnih
nepogoda i tehnoloških akcidenata, uključujući integralni razvoj priobalnih
zona, maritimnih basena, rečnih basena i planinskih područja
6. Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa.

89
4.1 Promovisanje teritorijalne politike za metropolitenske regione, gradove i
druga urbana područja koji treba da budu motori evropskog razvoja u okviru
policentričnog sistema

(158) Jačanje teritorijalne kohezije zahteva snažno fokusiranje na ulogu

evropskih gradova kao motora rasta i razvoja. Kako pokazuju izvršene prostorne
analize, u Evropi postoji velika raznolikost urbanih karakteristika i izazova. U isto
vreme, javlja se i sve veća transevropska prostorna integracija u vidu mreža
metropolitenskih i manjih urbanih regiona. U takvoj situaciji efikasna intervencija
politika na nivou EU je neophodna, ali teško sprovodljiva. Ona nalaže dalji
pomak od čisto sektorskog i „top-down“ pristupa ka integralnom pristupu na
više nivoa za svaki od prostornih parametara. Stvaranje jake evropske mreže
metropolitenskih regiona, koja bi Evropi omogućila da bude potpuno
konkurentna u globalnoj privredi, posebno zahteva izuzetan napor. U tom
smislu, u periodu 2007-2013. je potrebno razraditi sledeće grupe aktivnosti:

Jačanje metropolitenskih regiona i njihova meñunarodna konkurentnost

(159) Konkurentni i dobro integrisani metropolitenski regioni, poput područja

izmeñu Tokija i Kjota u Japanu ili izmeñu Vašingtona i Bostona u SAD-u,
predstavljaju motore svetske privrede. Najvažnije metropolitensko područje koje
se konstituiše u Evropi je tzv. Severozapadna evropska delta na čijem području
se nalazi nekoliko važnih urbanih klastera kao što su Randstad i Rur. I neka
druga područja imaju, meñutim, potencijal da postanu metropolitenski regioni
svetskog ranga, što pred teritorijalnu koheziju postavlja dvostruki izazov: prvo,
da se pronañe efiaksan sklop komplementarnosti i konkurentnosti unutar i
izmeñu urbanih klastera u svakom metropolitenskom regionu i, drugo, da se
dostigne ravnomernija evropska struktura metropolitenskih regiona. Politike EU
mogu da stimulišu saradnju i razvoj i mogu da stvore održivo i konkurentno
okruženje. Oblasti prostornih politika koje do sada nisu adekvatno razmatrane u
evropskom kontekstu, a koje bi trebalo uključiti u periodični izveštaj o
sprovoñenju Kohezione politike EU i novi izveštaj o saobraćaju u EU su:
• Utvrñivanje potencijala i meñusobnih veza izmeñu metropolitenskih
regiona u EU. Evropska komisija i ministri zemalja članica nadležni za prostorni
razvoj trebalo bi da stimulišu izradu ciljnih analiza potencijala i meñusobnih
veza izmeñu metropolitenskih regiona u EU i njihove uloge u evropskoj
konkurentnosti (koristeći ESPON, ali i druge izvore), uključujući i analizu efikasnog
upravljanja.
• Doprinos Politika EU konkurentnosti i integrtisanju metropolitenskih
regiona EU. Potrebno je oceniti potencijal za stimulisanje metropolitenskih
regiona kroz Kohezionu i druge politike EU, kao što su politike saobraćaja,
unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti. Takoñe bi se mogla izraditi i ocena rezultata
programa Evropske prostorne saradnje. Na trećem mestu, akcioni plan za
gradove kao razvojne motore trebalo bi da se zasniva na dokumentu Evropske
komisije o urbanom razvoju i saradnji sa organima nadležnim za sprovoñenje
urbanih politika.

90
METREX – Mreža evropskih metropolitenskih regiona i područja68, koja je
osnovana 1996. godine i koja obuhvata petnaest zemalja, je mreža političara,
zvaničnika i drugih savetnika koji se bave prostornim razvojem i planiranjem na
nivou metropolitena. Kroz intenzivno umrežavanje i brojne projekte, finansirane
uglavnom iz INTERREG-a, METREX nalaže izradu Dokumenta za diskusiju Evropske
komisije o „Metropolitenskoj budućnosti Evrope. Doprinos metropolitenskih
regiona i područja rastu, konkurentnosti, održivosti i socijalnom izgledu Evrope“
(Nalazi talenata, Forum o tehnološkoj toleranciji, Komitet regiona, Brisel, 7. mart
2006)69.
► www.eurometrex.org

Jačanje nacionalne i meñunarodne uloge i pozicije gradova i urbanih

područja van metropolitenskih regiona u cilju promovisanja policentričnijeg
razvoja u nacionalnom kontekstu

(160) Prekomerna koncentracija razvoja u najvećim metropolitenskim

regionima (najčešće u regionima nacionalnih prestonica) posebno je izražena
u novim zemljama članicama EU. Izazov koji se u tom smislu nameće
podrazumeva da je potrebno sprečiti da se rast i inovacije u metropilitenskim
regionima odvijaju na uštrb gradova srednje veličine. Jačanje metropolitenskih i
drugih urbanih mreža treba, naprotiv, da se dešava istovremeno i uz
meñusobno jačanje. U skladu sa navedenim konstatacijama, oblasti prostornih
politika koje bi trebalo uključiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione
politike EU i novi izveštaj o saobraćaju u EU su:

• Uloga i potencijal sekundarnih urbanih područja u urbanom sistemu EU.

Evropska komisija i ministri zemalja članica EU trebalo bi da stimulišu izradu ciljnih
analiza o ovim pitanjima (koristeći, na primer, ESPON), uključujući i analizu
potencijala za bolje povezivanje sekundarnih urbanih područja sa
metropolitenskim područjima. Detaljna istraživanja su neophodna kako bi se
utvrdile mogućnosti za saradnju i specijalizaciju u specifičnim područjima.
• Uloga Politika EU u jačanju urbanog sistema EU. Potrebno je nastaviti
diskusiju o tome da li, i u kojoj meri, različite Politike EU (saobraćajna, R&D,
Koheziona itd.) mogu da pospeše povezivanje izmeñu različitih nivoa
evropskog urbanog sistema, kao i saradnju izmeñu malih i gradova srednje
veličine, po mogućstvu u prekograničnom i transnacionalnom konetkstu. Ovo
pitanje bi moglo biti uključeno u Akcioni plan o ulozi gradova kao razvojnih
motora.

Projekat VITAL CITIES70, u kojem učetvuju partneri iz sedam zemalja, koristi

pristup suprodstavljanja negativnim uticajima razvoja na urbano stanovanje,
stambena područja, infrastrukturu i slobodne površine, koji nastaju kao

68 U originalu: METREX – Network of European Metropolitan Regions and Areas. Prim. prev.
69 U originalu: Green Paper of the European Commission on „The Metropolitan Future of Europe. The
contribution of Metropolitan Regions and Areas to Growth, Competitiveness, Sustainability and the Social
Face of Europe“ (Findings of the Talents, Tolerance Technology Forum, Committee of the Regions, Brussels, 7
March 2006). Prim. prev.
70 U prevodu: Vitalni gradovi. Prim. prev.

91
posledica izgradnje tržnih centara na zelenim površinama i koji dovode do
nekontrolisanog urbanog širenja, povećanja obima saobraćaja i promene
životne sredine. Projekat za cilj ima ravnomerniji regionalni razvoj kroz
podsticanje maloprodaje u samim gradovima kako bi se kroz inicijativu
INTERREG III B CADSES ojačao policentričan urbani sistem. U Projektu
predstavnici javnog sektora sarañuju na uspostavljanju transnacionalnog
partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora. U Evropskoj povelji pod nazivom
„Mreža vitalnih gradova71“ (usvojenoj u Berlinu 12. maja 2006) stoji „(...)
maloprodaja je važan činilac ravnomernog prostornog razvoja. Kada je
trgovina jaka, dinamični gradovi i regionalni centri se razvijaju, šireći uticaj na
okolna područja i održavajući partnerske odnose izmeñu grada i sela. Ni biznis
ni politika ne mogu da garantuju takav razvoj. Ključ uspeha leži u saradnji svih
aktera. (...)“
► www.vital-cities.net

4.2 Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela i obezbeñivanje zadovoljavajućeg

nivoa opremljenosti javnim službama za potrebe ravnomernog prostornog
razvoja

(161) Kako analize pokazuju, snaga evropskog prostora prevashodno leži u

njegovoj raznovrsnosti. Iz tog razloga debatu o ruralno-urbanim odnosima bi
trebalo raščlaniti prema različitim ruralno-urbanim odlikama kao što su ruralna
područja u blizini urbanih aglomeracija, ruralna područja sa urbanim razvojnim
polovima i udaljena ruralna područja. Funkcije ruralnih područja se ubrzano
menjaju i jasno je da diverzitet nameće adekvatna rešenja za različite situacije.
Drugim rečima, diverzitet zahteva da se kroz rešenja politika istraži potencijal
urbanih i ruralnih područja i njihove interakcije, da se poboljšaju uslovi za
uspešan razvoj i da se utvrde ograničavajući faktore i uska grla kako bi se
postojeće mogućnosti iskoristile na najbolji način. U tom smislu, u periodu 2007-
2010. godina je potrebno definisati sledeće grupe aktivnosti:

Jačanje partnerstva izmeñu grada i sela

(162) U mnogim ruralnim područjima prostorni i endogeni potencijali i

moguća partnerstva na relaciji selo-grad nisu dovoljno iskorišćena. Ovo se
odnosi, kako na opipljive resurse, tako i na socijalni kapital, institucionalnu
organizaciju, razvoj ruralne zajednice i lokalni preduzetnički kapacitet partnera.
Izazov koji se javlja podrazumeva integralno sagledavanje ruralnog i urbanog
razvoja (uzimajući urbana i ruralna područja kao jednake partnere) i
razmatranje zajedničkih razvojnih mogućnosti i strategija koje bi mogle da
podstaknu bolje iskorišćavanje postojećeg potencijala. Pored toga, trebalo bi
istražiti i nove oblike upravljanja. U kontekstu napred navedenog, sledeće
oblasti prostornih politika trebalo bi staviti na dnevni red EU u periodu 2007-
2010, a posebno bi ih trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju
Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU, 7. Akcioni program za životnu
sredinu i sledeći Izveštaj o saobraćaju. Evropska komisija i ministri zemalja

71 U originalu: European Charta „Network VITAL CITIES“. Prim. prev.

92
članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñu
akterima o tome na koji način bi Politike EU mogle da pospeše efikasnije
partnerstvo izmeñu grada i sela u ovim oblastima:
• Uloga saobraćaja i ICT mreža. Pristupačnost je u ruralnim područjima
uglavnom slaba, posebno kada se u obzir uzme pristupačnost koja ne
obuhvata prevoz privatnim automobilom. Iz tog razloga, potrebno je sprovesti
debatu o mogućnostima za unapreñenje multimodalnih saobraćajnih veza i
sekundarnih mreža. Pored toga, očekuje se da će u narednoj dekadi drumski
saobraćaj mnogo brže rasti u ruralnim nego u urbanim područjima, te je
potrebno sprovesti debatu o mogućnostima za suprotstavljanje negativnim
uticajima (na primer, na životnu sredinu) ovog rasta i načinima na koje bi
ruralna područja od ovog trenda mogla da imaju koristi u pogledu održivog
ekonomskog razvoja i pristupačnosti.
• Efekti cena energije u ruralnim područjima. Ova oblast zahteva dalja
istraživanja (na primer, u okviru ESPON-a). Ruralna područja niske pristupačnosti
bi posebno mogla biti ugrožena porastom cena energije. U tom smislu,
potrebno je sprovesti debatu o načinima na koje bi se mogli ublažiti veoma
negativni uticaji rasta cena energije na ekonomski razvoj ruralnih područja, kao
i o načinima za maksimalno iskorišćavanje pozitivnih efekata proizvodnje
obnovljive energije.
• Uticaj metropolitenskih regiona i urbanih područja na šire zaleñe.
Ključno pitanje koje se postavlja je: kako pospešiti pozitivne uticaje. U oblastima
u kojima se urbana i ruralna područja intenzivno integrišu, do izražaja posebno
dolazi izazov jačanja partnerstva izmeñu sela i grada u cilju stvaranja većih i
moćnijih regiona koji bi iskorišćavali različite prostorne potencijale. Ključne reči u
ovom kontekstu su: nekontrolisano urbano širenje, „brown field“ obnova,
„socijalna pravda“, pravičnost, ruralne i urbane namene prostora i identitet. U
pretežno ruralnim područjima u kojima postoji samo jedan urbani centar,
pitanje koje se postavlja je: na koji način bi partnerstvo na relaciji grad-selo
moglo da, sa jedne strane, pomogne jačanju urbanog centra kao pola rasta
čitavog regiona, a sa druge, da obezbedi usluge ruralnom delu i omogući
endogen i održiv razvoj, a da pri tom smanji njegovu zavisnost od urbanog
centra.
• Značaj ekonomske vrednosti udaljenih i nerazvijenih područja.
Zahvaljujući prirodnim resursima i prednostima životne sredine, udaljena i
nerazvijena područja imaju značajnu ekonomsku vrednost – planinska i šumska
područja, na primer, obezbeñuju vodu, zemljište, čist vazduh, upijanje gasova
sa efektom staklene bašte, biodiverzitet i sve veći broj alternativnih izvora
energije u korist svih grañana Evrope.

Projekat REMEDY – Daljinska telematska rešenja za dijagnosticiranje pacijenata i

obuku zdravstvenih radnika u retko naseljenim oblastima72, u okviru inicijative
INTERREG III B Northern Periphery, koji okuplja partnere iz tri zemlje, za cilj ima
praktičnu primenu telematskih rešenja u različitim granama zdravstvenih i
medicinskih usluga u retko naseljenim, udaljenim područjima Severne periferije.

72 U originalu: the REMEDY Project – Remote telematic solutions for patient diagnoses and the training of

health care professionals in sparsely populated areas. Prim. prev.

93
Svrha projekta je povećanje bezbednosti pacijenata, unapreñenje kvaliteta
usluga i zaštita prava pacijenata na polju telemedicine. Program obuke
zasnovan na informacionim tehnologijama, namenjen pojedincima, grupama i
organizacijama, osmišljen je u tesnoj saradnji sa pacijentima i njihovim bližnjima
kako bi poslužio ka osnov za uspostavljanje novih standarda u evropskoj obuci.
► www.vannas.se/kommun/forvaltningar/vord-omsorg/MEMO/Utkast.htm

Obezbeñivanje zadovoljavajućeg nivoa javnih službi u cilju ravnomernog

prostornog razvoja

(163) U udaljenijim ruralnim područjima sa samo jednim urbanim centrom,

ključni izazov koji se javlja predstavlja podrazumeva odgovor na pitanje kako
urbani centar može da postane pol razvoja koji bi obezbedio zadovoljavajuće
fukcionisanje javnih službi (posebno zdravstva i obrazovanja) na širem području,
u skladu sa veličinom populacije i udaljenošću od većih centara. U tom
kontekstu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodični
izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja EU. Evropska
komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi da
podstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:
• Eksploatacija ruralnih resursa. Koji su to ključni resursi koji se nalaze u
udaljenim ruralnim područjima: poljoprivreda, proizvodnja obnovljive energije,
turizam, rekreacija, kultura, netaknuta priroda? Odgovorom na ovo pitanje
može se utvrditi i osnov za diverzifikaciju privrede. Od aktiviranja opipljivog
ruralnog potencijala još je važnije podstaći ljude koji žive u ruralnim i udaljenim
područjima. Doprinos odgovarajućih politika bi trebalo da bude ocenjen u
odnosu na njihov podsticaj za formiranje socijalnog kapitala i korišćenje
raspoloživih resursa od strane lokalnog stanovništva, u smislu njihovog
pretvaranja iz zaliha u tokove (na primer, vrednovanje stvorenih potencijala,
jačanje privrednog okvira i unapreñenje institucionalnog kapaciteta).
• Uticaj demografskih kretanja na regionalni razvoj. Starenje i emigracija
koji dovode do opadanja broja stanovnika ugrožavaju održivost i
obezbeñivanje usluga u udaljenim i retko naseljenim područjima. Iz tog razloga,
neophodne su integralne mere koje bi ovim područjima omogućile da
obezbede održiv kurs ekonomskog i socijalnog razvoja.
• Uticaj povećanja cena energije u udaljenim područjima. Udaljena
područja niske pristupačnosti su posebno ugrožena porastom cena energije,
što može dovesti do stvaranja začaranih krugova. Shodno tome, neophodno je
izraditi strategije koje bi predupredile slabljenje ekonomske osnove u ovim
područjima usled povećanja cena energije.
• Pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama. Savremene
informacione i komunikacione tehnologije često mogu da pomognu u pružanju
usluga u udaljenijim područjima. U isto vreme, u ruralnim, a posebno u
udaljenim i slabo naseljenim područjima, pristup najnovijoj ICT infrastrukturi,
meñutim, najčešće izostaje. Kako bi se obezbedio zadovoljavajući pristup ICT-u
i kako bi ruralna područja održala tražnju na polju informacionog društva,
potrebno je što više raditi na uspostavljanju sistema za brzi protok informacija.

94
U okviru Ruralnog projekta Severnog mora73, finansiranog u okviru inicijative
INTERREG III B North Sea Region u kojem učestvuju partneri iz šest zemalja, šest
regiona za cilj ima stvaranje inovativnih rešenja za ruralni razvoj u oblasti
dostupnosti društvenih usluga, efikasnog javnog prevoza i ekonomskog razvoja.
Pretpostavljeno je da će, ukoliko se ove tri meñusobno povezane oblasti
razmatraju simultano i koordinisano, perspektive za pozitivan razvoj biti veće
nego kada bi se ove oblasti tretirale zasebno. Inovativna rešenja su testirana u
mnogim pilot-projektima, kao na primer u projektu osnivanja Zajedničke klinike
za lekare opšte prakse kroz sistem javnog zdravstvenog osiguranja u mestu Thy
(Savet okruga Viborg). Zajednička klinika omogućuje da se neophodni
zdravstveni radnici angažuju sa šireg područja, pružajući im profesionalan radni
ambijent, savremene uslove i priliku za fleksibilan rad.
► www.northsearural.org

4.3 Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnih

aktivnosti

(164) Analize pokazuju da su se od početka devedesetih, regionalni klasteri

prevashodno razvijali u nacionalnom kontekstu. Kao posledica globalizacije,
povećanja konkurencije izmeñu regiona i potrebe za održivim korišćenjem
resursa, danas se javlja sve veća potreba za razvijanjem prekograničnih
klastera. Pored toga, neophodno je napraviti i pomak od samo upravljanja
klasterima ka usmeravanju klastera da postanu globalno konkurentni. Glavnu
ulogu u podsticanju umrežavanja imaju nacionalni akteri, ali je potrebno da oni
promene politiku subvencionisanja siromašnih oblasti u politiku investiranja u
različita područja. U tom smislu, u periodu od 2007. do 2010. je potrebno
razraditi sledeće grupe aktivnosti:

Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnih aktivnosti

putem jačanja meñunarodnog identiteta i specijalizacije gradova/regiona,
kao i putem utvrñivanja prioriteta za saradnju i sinergiju investicija

(165) Gradovi i regioni su lokaliteti u kojima se sprovodi Lisabonska strategija,

za šta je potrebno snažno partnerstvo. Ključni izazov EU u tom pogledu je da se
ovaj „bottom-up“ pristup što efikasnije podstakne. Iako je potrebno formirati
prave evropske klastere, politike klastera i inovacija još uvek su nacionalne.
Politike inovacija bi bile efektnije kada bi se jače i direktnije povezale sa
regionalnim razvojnim politikama. Prilikom izrade periodičnog izveštaja o
Kohezionoj politici EU, Evropska komisija i ministri nadležni za prostorni razvoj bi
trebalo da pokrenu debatu o izradi EU Politike ili strategije klastera. Debatom o
Politici klastera EU bi trebalo obuhvatiti sledeća prostorna pitanja:
• Meñunarodni benčmarking. S obzirom da je za efektivnu razmenu
znanja i iskustava neophodno utvrditi detaljne profile regiona i gradova, ESPON
i drugi instrumenti EU (poput Urban Audit-a) bi mogli da doprinesu detaljnijem
meñunarodnom benčmarkingu evropskih gradova i regiona.

73 U originalu: North Sea Rural Project. Prim. prev.

95
• Stimulisanje specijalizacije i raspodele radne snage. Mnoge informacije
koje nastaju u svetskim centrima se dalje adaptiraju i rafinišu u manjim centrima
i obratno (dvosmerna distribucija i difuzija znanja). Mali i gradovi srednje
veličine, kao i ruralna područja, trebalo bi da se funkcionalno povežu sa većim
inovativnim centrima i nacionalnim inovativnim sistemima, izbegavajući
favorizovanje samo onih uspešnih.
• Podrška postojećim prednostima regiona. Regione i gradove sličnih i
komplementarnih profila (funkcionalni klasteri) trebalo bi podstaći da istraže
mogućnosti za umrežavanje. Budući da specijalizacija nosi odreñene rizike,
trebalo bi razmotriti mogućnost za formiranje tzv. „bezbednosne mreže“ za one
regione i gradove koji sprovode strategiju specijalizacije, za slučaj da spoljni
faktori ugroze izabranu specijalizaciju. Ovo se posebno odnosi na ostrva, u
zavisnosti od njihove veličine.
• Obuka i obrazovanje. Klasterski pristup zahteva obimnu i meñusektorsku
obuku koja obuhvata upravu, sektor biznisa i nevladine organizacije. U vladinim
agencijama je potrebno razviti preduzetnički duh i odgovarajuće
kompetencije, a meñu zaposlenima osećaj za poslovanje i profesionalizam.
• Trojstvo. Klastere formiraju akteri iz tri domena: biznisa, istraživanja i
javnog sektora. Uloga javnog sektora je da pospeši interakciju izmeñu biznisa i
istraživanja, kao i da uspostavlja transnacionalne mreže. Ovakav pristup bi
trebalo da bude i sastavni deo regionalnog razvoja. U tom smislu, potrebno je
podstaći dalje jačanje socijalnog kapitala meñu akterima regionalnig razvoja.
S obzirom na jaku sektorsku orijentaciju, partnerstvo u okviru javnog sektora
predstavlja još veći izazov od partnerstva izmeñu javnog i privatnog sektora.
Aktivnosti EU bi mogle da učvrste partnerstvo izmeñu javnog i privatnog sektora
u oblasti inovacija (uključujući i R&D) i aktivnosti koje proističu iz politika
inovacija na regionalnom i nacionalnom nivou.
• Balans i širi kontekst. Svi vidovi inoviranja i različite faze procesa
inoviranja, počevši od osnovnih istraživanja do komercijalizacije, treba da budu
pokriveni investicijama. Naučno-intenzivne usluge su često od velikog značaja,
te je potrebno postići balans izmeñu opipljivih (na primer, mašina, objekata) i
neopipljivih investicija (na primer, R&D, različitih vidova saradnje).
• Prostorna saradnja za potrebe formiranja klastera. Jasno je da kritična
masa za formiranje klastera ne postoji u svim regionima. U tom smislu, potrebno
je podržati saradnju meñu regionima u slučajevima kada je uska grla, koja su
posledica relativne veličine, moguće rešiti uz pomoć transfera tehnologije,
obuke i poslovne podrške.

Pozitivna iskustva iz Finske, koja su primenjena u različitim evropskim zemljama,

čine deo Programa ekspertskih centara74, koji je u periodu 1994-2006. bio
usmeren ka untrašnjim kretanjima, dok će u periodu 2007-2013. biti fokusiran na
regionalizovane mrežne klastere, što znači da će bar dva urbana regiona
morati da dele isti interes. Umrežavanje urbanih regiona tako postaje konačni
kriterijum, a širenje obuhvata ovog modela do meñunarodnog nivoa će,
prirodno, biti korak ka formiranju Evropskog ekspertskog programa.
► www.oske.net/in_english/centres_of_expertise

74 U originalu: Centres of Expertise Programme. Prim. prev.

96
4.4 Jačanje glavnih transevropskih transportnih, ICT i energetskih mreža u cilju
povezivanja važnih ekonomskih polova u EU i kreiranja veza sa sekundarnim
mrežama

(166) Dobra infrastruktura i usluge predstavljaju preduslov za razvoj

konkurentnih regiona u Evropi. Infrastrukturne mreže i saobraćajne usluge, ICT i
energetika su teme od velikog značaja na evropskom nivou. Analiza
postojećeg stanja prostora pokazuje da u sva tri navedena segmenta postoje
značajne prostorne razlike. Dok neki regioni imaju pristup dobrim infrastrukturnim
mrežama i uslugama, drugi se nalaze u nepovoljnijoj poziciji ili na njih postojeće
politike i razvojni trendovi deluju negativno. Kako bi se postojeći potencijal i
sinergija izmeñu različitih politika iskoristili na najbolji način, politike treba da
budu prilagoñene različitim prostornim preduslovima za razvoj. U tom smislu, u
periodu od 2007. do 2010. godine potrebno je razraditi sledeće grupe
aktivnosti:

Jačanje glavnih transevropskih saobraćajnih mreža (drumskih, železničkih,

vazdušnih i maritimnih) i njihovih veza sa sekundarnim mrežama

(167) Glavni izazov za teritorijalnu koheziju je stvaranje efektnije i održivije

integracije izmeñu transevropskih saobraćajnih mreža i sekundarnih mreža,
fokusiraju ći se, po mogućstvu, na železnički i priobalni maritimni saobraćaj
(„cabotage“). U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti
u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja,
novi Izveštaj o saobraćaju i 7. Akcioni program za životnu sredinu kao i u
sprovoñenje Okvirne direktive o vodama i različite programe podrše EU.
Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj
trebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:
• Pristupačnost na periferiji. Potrebno je sprovesti dodatna istraživanja o
modalitetima za koje bi pristupačnost u perifernim područjima mogla biti
poboljšana na održiv način i o tome kako kompenzirati slabu pristupačnost. To
se posebno odnosi na ostrva, uzimajući u obzir njihovu različitu veličinu i
tipologiju. Posebno pitanje koje treba rešiti odnosi se na negativne uticaje
porasta drumskog saobraćaja, naročito u ruralnim područjima i Centralnoj i
Istočnoj Evropi.
• Sekundarne mreže i multimodalnost. Nepovoljna pristupačnost i
neadekvatne saobraćajne mreže i usluge u ruralnim i perifernim područjima
trebalo bi rešavati kroz unapreñenje sekundarnih saobraćajnih mreža. Pitanje
koje se ovde postavlja odnosi se na odreñivanje prave mere koja bi uslovila
održivost povezivanja zaleña sa saobraćajnim centrima i mrežama. Poseban
izazov predstavlja multimodalno povezivanje primarnih i sekundarnih
saobraćajnih mreža.
• Pruge velikih brzina. Dalji razvoj i unapreñenje pruga za velike brzine i
povezivanje železničkih centara velikih brzina sa širim zaleñem predstavljaju
važne teme za budućnost saobraćajnog sistema EU. Isto se odnosi i na prevoz
robe železnicom.
• Vazdušni saobraćaj. Održivi regionalni aerodromi sa dobrim kargo
uslugama su od velikog značaja za periferna područja. U tom smilsu, potrebno

97
je produbiti diskusiju o tome kako regionalni aerodromi mogu da osiguraju
visoko kvalitetne usluge i bolje proučiti postojeće primere.
• Unutrašnji i maritimni plovni putevi. Kako bi se ovi, do sada nedovoljno
iskorišćeni, vidovi saobraćaja bolje iskoristili i kako bi se na taj način izbegla
dalja saobraćajna zagušenja, lučke usluge (i na unutrašnjim i na maritimnim
plovnim putevima), objekte i obale bi trebalo meñusobno povezati. Pored
toga, potrebno je poboljšati i standarde maritimne bezbednosti, a naučno je
dokazano i da je neophodno realizovati integralno upravljanje i planiranje
rečnih basena, jer ono nudi i ekonomska i ekološka rešenja.
• Cene energije. Potrebno je razmotriti mere za suočavanje sa sve većim
prostornim razlikama u nivou pristupačnosti koje će se javiti kao posledica
povećanja cena energije.

Preusmeravanje teretnog saobraćaja na području Alpa sa drumskih na

železničke pravce, uz korišćenje inovativnih regionalnih i supraregionalnih
koncepata. Projekat AlpFrail (Alpska teretna železnica75), koji u okviru inicijative
INTERREG III B Alpine Space okuplja partnere iz četiri zemlje, za cilj ima da
stimuliše nov način razmišljanja meñu političarima i železničkim kompanijama
koji podrazumeva prelazak sa stare šeme pravaca sever-jug i istok-zapad na
stvaranje integralnih mreža i sistema. Projekat teži jačanju mreža i razvoju
upravljačkih struktura koje bi efikasnije koristile postojeće infrastrukturne veze.
Transalpski saobraćaj i njegova pristupačnost su od suštinskog značaja za
Evropu, što su dokazale i nedavne katastrofe u alpskim tunelima i saobraćajne
gužve koje su se javile kao posledica ovih katastrofa.
► www.alpfrail.com

Jačanje glavnih transevropskih ICT mreža i njihovo povezivanje na sekundarne

mreže

(168) Obezbeñivanje i stimulisanje razvoja infrastrukture i usluga putem boljeg

iskorišćavanja prostornih razlika u ICT kulturi, pismenosti, politikama i dr.
predstavlja glavni izazov. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi
trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike
ruralnog razvoja, kao i u debatu o novom Izveštaju o saobraćaju. Evropska
komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj trebalo bi da
podstaknu debatu meñu akterima u ovim oblastima:
• Ruralna i periferna područja. Usredsreñenost razvoja ICT infrastrukture i
usluga na urbana i gusto naseljena područja bi evropski, nacionalni i regionalni
akteri trebalo da dopune setom mera za ruralna i periferna područja.
• Digitalna pismenost. U skladu sa direktnim uticajem koje vrše na
kvalifikovanost radne snage, razlike u digitalnoj pismenosti u Evropi predstavljaju
važan segment politika namenjenih dostizanju Lisabonskih ciljeva.
• Životni ciklus informacionog društva i znanja. Kako bi se stvorili dobri
preduslovi (u smislu učenja tokom celog života) za konkurentnost svih evropskih
regiona u budućnosti, prostorne neravnomernosti je potrebno razmotriti u
odnosu na sve aspekte životnog ciklusa informacionog društva (počevši od

75 U originalu: Alpine Fright Railway. Prim. prev.

98
spremnosti da se koriste ICT sredstva, preko njihove intenzivne upotrebe do
uticaja njihovog korišćenja).
• Kulturni diverzitet. Različite komunikacione i kompjuterske kulture u Evropi
bi trebalo razmotriti u kontekstu boljeg iskorišćavanja evropskog diverziteta.

Prijekat HERMES, koji u okviru inicijative INTERREG III B CADSES okuplja partnere iz
osam zemalja, za cilj ima podsticanje održivog regionalnog razvoja putem
inovativnih interakcija izmeñu kulturnog nasleña i resursa i novih elektronskih
medija. Projekat je posebno fokusiran na poboljšanje regionalnog identiteta
kroz unapreñenje percepcije kulturnih resursa uz pomoć novih medijskih alatki,
kao i na očuvanje lokaliteta kulturnog nasleña kroz uvoñenje novih namena, a
time i kroz valorizaciju kulturnih resursa. Sve aktivnosti se zasnivju na potpuno
novom pristupu interakcijama izmeñu urbnog, regionalnog, kulturnog i
medijskog prostora. Koriščenjem novih medijskih alata, na primer, Internet radija
(Radio Lotte), projekat pomaže u premošćavanju velikih fizičkih distanci bez
nužnog obezbeñivanja tradicionalne fizičke infrastrukture. Obuka je posebno
namenjena mladim ekspertima u oblasti kulture.
► www.swkk.de/hermes

Jačanje glavnih transevropskih energetskih mreža

(169) Evropa je danas suočena sa globalnim porastom potreba za energijom,

ograničenim rezervama neobnovljivih energetskih izvora, pitanjem sigurnog
uvoza energije i porastom cena energije. Sledeće konstatacije se odnose na
prostorne strategije namenjene održivom, konkurentnom i sigurnom
snabdevanju energijom u Evropi. Razlike u načinu i stepenu pogoñenosti
evropskih regiona se javljaju kao posledica razlika u strukturi tražnje i raspoloživih
resursa. Evropski regioni mogu da doprinesu sigurnijem snabdevanju energijom
kroz pronalaženje novih energetskih izvora i tehnologija; prostorna struktura
Evrope u budućnosti treba da postane „otporna“ na porast cena energije. U
tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodični
izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike ruralnog razvoja i 7. Akcioni
program za životnu sredinu kao i u rad Visokopozicionirane grupe za
konkurentnost, energetiku i životnu sredinu76 (osnovanu 2006. godine od strane
Evropske komisije). Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za
prostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima u sledećim
oblastima:
• Cena energije. U mnogim regionima je potrebno izvršiti procenu
negativnih posledica porasta cene energije na privredu i doneti odgovarajuće
politike kako bi se očuvala vitalnost regionalne privrede. Ovo se posebno
odnosi na regione čija je privreda veoma osetljiva na promene cena energije i
koja ima nizak stepen energetske samodovoljnosti.
• Novi resursi. Istraživanje novih energetskih izvora predstavlja ključni
aspekt gde je za utvrñivanje prostornih potencijala (posebno onih koji
uslovljavaju decentralzovanu proizvodnju obnovljive energije) neophodan uvid
u prostornu diferencijaciju.

76 U originalu: High-Level Group on Competitiveness, Energy and Environment. Prim. prev.

99
• Jačanje prekograničnih kapaciteta za prenos električne energije. U
Dokumentu za diskusiju pod nazivom „Evropska strategija za održivu,
konkurentnu i sigurnu energiju“77 (2006), Evropska komisija predlaže donošenje
Akcionog plana za povezivanje prenosnih mreža78 koji bi doprineo rešavanju
organizacionih pitanja u pogledu zagušenja i koji bi pospešio sigurno
snabdevanje. Ovaj akcioni plan je povezan sa uspostavljanjem Jednistvenog
evropskog energetskog tržišta79. Pažnju, takoñe, treba posvetiti i kritičnim
tačkama u okviru nacionalnih mreža.
• Bezbednije i čistije snabdevanje energijom. Potrebno je dalje istraživati
načine za efikasniju, bezbedniju i ekološki prihvatljiviju proizvodnju, tehnologiju i
transport energije. Takoñe je potrebno uzeti u obzir izolovana energetska
područja u EU (Irska, Malta, baltičke zemlje), uska grla (na primer, izmeñu
Francuske i Španije), kao i potrebu za boljim eksternim vezama (na primer,
izmeñu Evrope i Afrike). Energetsku infrastrukturu i resurse potrebno je zaštititi od
prirodnih, tehnoloških, političkih i terosrističkih rizika i neprilika.
• Stvaranje radnih mesta. Kada se u obzir uzme njihova
decentralizovanost, obnovljivi vidovi energije mogu imati veoma pozitivan
uticaj na kreiranje radnih mesta i stvaranje prihoda (posebno u ruralnim i
udaljenim područjima) kroz korišćenje prirodnih resursa (biomasa, šume, vetar,
vode, Sunčevo zračenje).
• Energetska efikasnost. U Dokumentu za diskusiju o energetskoj
efikasnosti80 iz 2005. godine, Evropska komisija je pokazala da bi se 20% energije
koja se u EU koristi moglo uštedeti. Najveće mogućnosti za uštedu odnose se na
infrastrukturu i objekte, a posebno na saobraćaj i stanovanje. Minsitri nadležni
za prostorni razvoj, saobraćaj, stanovanje ili urbani razvoj bi mogli da igraju
ključnu ulogu u sprovoñenju i podsticanju evropskih politika energetske
efikasnosti.
• Sinergija politika. Evropa je jedan od vodećih regiona u svetu po pitanju
energetske efikasnosti i tehnologija za proizvodnju obnovljive energije.
Prevazilazeći sopstvene potrebe, Evropa je postala glavni ekspert u ovoj
industriji. Koheziona politika i energetska politika se upravo po ovom pitanju
sustiču u Lisabonskoj strategiji, a sinergiju koja se meñu njima javlja je potrebno
dalje proučavati i unapreñivati. Pored toga, nedavno su uvedeni i sertifikati o
prometu i instrumenti poput Šeme prometa emisija EU81 i sistema evropskih
„belih sertifikata“82. Evropska unija podržava dalju razradu i širenje ovakvih
instrumenata u svetu. Uticaji i primena na regionalnom nivou još uvek nisu
dovoljno proučeni, zbog čega efekti primene ovih instrumenata paralelno sa
drugim evropskim politikama (posebno Kohezionom politikom) još uvek nisu
dovoljno poznati i tek treba da budu istraženi.

77 U originalu: Green Paper „The European Strategy for Sustainable, Competitive and Secure Energy“. Prim.
prev.
78 U originalu: Action Plan of Interconnection of Transmission Networks. Prim. prev.
79 U originalu: Single European Energy Market. Prim. prev.
80 U originalu: Green Paper on Energy Efficiency. Prim. prev.
81 U originalu: EU Emissions Trading Scheme. Prim. prev.
82 U originalu: „White certificates“. Reč je o sertifikatima koji se izdaju proizvoñačima energije i koji potvrñuju

da je došlo do smanjenja potrošnje energije. Prim. prev.

100
Projekat NSBE (Bioenergija u regionu Severnog mora)83, koji u okviru inicijative
INTERREG III B North Sea Region okuplja partnere iz tri zemlje, za cilj ima
ubrzavanje uvoñenja proizvodnje bioenergije u regionu Severnog mora.
Projekat nudi nova rešenja za postojeće probleme i stvara inovativne procese
koji vode optimizaciji korišćenja biomase za proizvodnju energije. Uspostavljena
je strukturisana mreža za razmenu informacija o praktičnim, regulatornim i
tehničkim pitanjima koja sprečavaju dalje širenje postrojenja za proizvodnju
energije iz biomase. Važan cilj projekta je da svi nalazi o regulativi koja
podstiče ili sprečava proizvodnju bioenergije privuku pažnju kreatora politika.
Tim putem će se stimulisati harmonizacija regulative EU u korist sektora
bioenergije. Projektom je, takoñe, planirano da se uspostavi virtuelno tržište na
kome će zemlje Severnog mora moći da trguju biomasom i energijom on-line.
► www.northseabioenergy.org

4.5 Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od elmentarnih

nepogoda i tehnoloških akcidenata, uključujući integralni razvoj priobalnih
zona, maritimnih basena, rečnih basena i planinskih područja

(170) Uopšteno govoreći, elementarne nepogode predstavljaju rizik za ljude i

stvorene vrednosti, dok se priroda i ekosistemi na elementarne nepogode
prilagoñavaju. Elementarne nepogode se mogu intenzivirati pod uticajem
ljudskih aktivnosti i na taj način mogu ugroziti ekosisteme, bar sa ljudske tačke
gledišta. Tehnološke hazarde u potpunosti izaziva čovek, te oni predstavljaju
rizik i za ljude i za prirodu. Njih, takoñe, mogu inicirati i dogañaji u prirodi.
Tehnološki akcidenti mogu dovesti do dugoročnih poremećaja ekosistema i
ljudskog zdravlja.

(171) Sve veća i konstantna izloženost priobalnih zona, maritimnih basena,

rečnih basena i planinskih područja ljudskim aktivnostima, kumulativno
ugoržava ova područja i njihov granični kapacitet. Nastala šteta može da se
sanira samo uz utrošak velike količine novca. Iz tog razloga, na ovom polju je
potrebno pomiriti ekonomske interese i ekološke potrebe, uzimajući u obzir
ekološku i geografsku realnost. Rizici imaju različite prostorne odlike i na različit
način opterećuju odreñena područja. Shodno tome, potrebno je razmotriti
posebne mere za prevenciju, sanaciju ili prilagoñavanje rizicima. U periodu
2007-2013. godina potrebno je, stoga, razraditi sledeće grupe aktivnosti:

Promovisanje transevropskog (prekograničnog i transnacionalnog) upravljanja

rizicima od elmentarnih nepogoda i tehnoloških akcidenata

(172) Ključni izazov teritorijalne kohezije odnosi se na način za kontrolisanje ili

uticanje na glavne uzroke rizika. Ekonomski rast i koncentracija stanovništva u
područjima sklonim nepogodama ili akcidentima povećava njihovu osetljivost,
čak i kada se ovi dogañaji ne dešavaju češće nego što je to ranije bio slučaj.
Kombinacija prirodnih i antropogenih faktora je glavni uzrok rapidnog
povećanja štete koju u Evropi pričinjavaju elementarne nepogode. U tom

83 U originalu: NSBE Project (North Sea Bio Energy). Prim. prev.

101
smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o
sprovoñenju Kohezione politike. Evropska komisija i ministri zemalja članica EU
nadležni za prostorni razvoj trebalo bi da podstaknu debatu meñu akterima u
sledećim oblastima:
• Smanjenje vulnerabilnosti. Elementarne nepogode predstavljaju rizik za
ljudska bića i socio-ekonomske sisteme kada su naselja, infrastruktura, objekti i
industrija smešteni u područjima izloženim riziku od elementarnih nepogoda. S
obzirom da je elementarne nepogode nemoguće potpuno sprečiti,
najadekvatnija strategija bi bila da se smanji vulnerablnost kroz, na primer,
sprovoñenje mera za prevenciju i prilagoñavanje. Ovaj proces je u nekim
regionima započet, ali još uvek nedostaje pristup za smanjenje vulnerabilnosti ili
proces opšteg prilagoñavanja na nivou EU (uključujući uticaj klimatskih
promena na pojavu elementarnih nepogoda).
• Sveobuhvatne strategije. Što se tiče tehnoloških akcidenata, mere za
prevenciju se uspostavljaju koliko god je to moguće. Ipak kada se izuzmu
operativne regulatorne smernice, dolazi se do konstatacije da aspekti
vulnerabilnosti do sada nisu uzimani u obzir. Drugim rečima, aspektima
vulnerabilnosti, koji nepogodu pretvaraju u rizike, a akcidente u katastrofe, do
sada su se bavile samo pojedinačne ustanove, dok su sveobuhvatne strategije
izostale. U tom kontekstu je potrebno razmotriti moguću ulogu EU.
• Politika višestrukih rizika. Naučne zajednice još uvek teže izolovanom
posmatranju rizika, budući da intrekacija van granica pojedinačnih sektora,
disciplina, regiona i kultura u tom pogledu gotovo i ne postoji. Kao posledica
toga, javljaju se različiti metodi za procenu različitih tipova rizika. Kada se
posmatra prostorna dimenzija rizika, uputnije bi bilo da se odluke donose u
kontekstu višestrukih rizika. Shodno tome, za procenu i upravljanje rizicima
potrebno je usvojiti homogen i interdisciplinarni koncept.
• Definisanje prioriteta. S obzirom da je rasprostranjenost rizika na području
Evrope neravnomerna, potrebno je napraviti prioritete za prostornu procenu
rizika. Ovi prioriteti trebalo bi da budu fokusirani na uticaj svih potencijalnih rizika
na prostorni razvoj regiona. Pored toga, „prihvatljivi rizici“ bi mogli biti definisani
različito za različite evropske regione, čak i u smislu uporedivih pretnji, jer socio-
kulturološki aspekti i adaptibilnost na rizike takoñe utiču na percepciju rizika.
Potrebno je razmotriti ulogu EU u tretiranju višestrukih rizika i definisanju prioriteta.
• Upravljanje rizicima. Upravljanje rizicima je postalo veoma ispolitizovano i
konfliktno. Statistička merenja i opaženi rizici se često ne poklapaju. Posledično
tome, oni koji upravljaju rizicima i koji o njima obaveštavaju javnost treba da
počnu od razumevanja emotivne reakcije ljudi koji su rizicima pogoñeni. Razvoj
takvog procesa „upravljanja rizicima“ podrazumeva da se u celokupan proces
procene i upravljanja rizcima uključe svi relevantni akteri. U tom kontekst je
potrebno razmotriti i ulogu EU.

Fokusirajući se na region Baltičkog mora, Projekat ASTRA (Razvoj politika i

strategija prilagoñavanja klimatskim promenama u regionu Baltičkog mora)84,
finansiran u okviru inicijative INTERREG III B Baltic Sea Region i u čijem radu

84 U originalu: „ASTRA Project (Developing Policies and Adaptation Strategies to Climate Change in the Baltic

Sea Region). Prim. prev.

102
učestvuju partneri iz sedam zemalja, vrši procenu uticaja tekućih globalnih
klimatskih promena na regione i, u skladu sa tim, razvija adekvatne strategije i
politike za prilagoñavanje klimatskim promenama. Početkom 2006. godine,
Savet estonskog grada Pärnu, kao partner u Projektu, rešio je da svoje konačne
planske odluke o merama za zaštitu zgrada i infrastrukture u zonama izloženim
poplavama zasnuje na rezultatima ovog projekta.
► www.astra-project.org

Integralni razvoj u priobalnim zonama, maritimnim basenima, rečnim basenima

i planinskim područjima

(173) Ključni izazov predstavlja pomirenje ekonomskog razvoja i ekološkog

kapaciteta ovih područja. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika bi
trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike
ruralnog razvoja, 7. Akcioni program za životnu sredinu i Maritimnu politiku EU.
Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi
trebalo da podstaknu debatu meñu akterima u sledećim oblastima:
• Integralne politike i upravljanje. Integralne politike prostornog razvoja bi
trebalo poboljšati, kako uz pomoć adekvatne regulative, tako i uz pomoć mera
koje iz nje proističu. Takoñe su potrebni novi oblici upravljanja i prostorne
strategije prilagoñavanja. Na nivou EU, potrebno je dalje produbiti debatu o
tome na koji način bi sektorske politike EU mogle da podstaknu ravnomerniji i
održiv razvoj u ovim područjima (na primer, u oblasti energetike, saobraćaja,
naseljske strukture, poljoprivrede, šumarstva, turizma, zaštite zemljišta i
kontrolisanja erozije, zdravstva, upravljanja vodama i upravljanja otpadom).
Kvalitetne upravljačke alate je potrebno razviti u saradnji sa svim relevantnim
akterima, sprovodeći ih na osnovu zajedničog shvatanja. Programi Integralnog
upravljanja priobaljem (ICZM) i Prostornog planiranja na moru (SPS85) mogu da
posluže kao primeri. Krucijalni deo procesa konceptualizacije je detaljna
analiza i procena kroz, na primer, Stratešku procenu uticaja (SEA).
• Konkurentna industrija. U kontekstu Lisabonske agende, potrebno je
odrediti preduslove iz kojih bi proistekli podsticaji za konkurentnu industriju u
maritimnim, rečnim i planinskim područjima. Takoñe je potrebno podržati
inovativne proizvodne cikluse.
• Urbani fluvijalni pejzaži Evrope. Ljudske resurse, pozitivne preduslove za
rast i meke lokacijske faktore u ovim područjima je potrebno ojačati kako bi se
privukle investicije i učvrstio regionalni identitet.
• Upravljanje rizicima u područjima jezera. Jezerska područja u Evropi
imaju nekoliko zajedničkih karakteristika i susreću se sa brojnim zajedničkim
problemim u pogledu životne sredine i održivosti. Uspostavljanje profesionalne
mreže bi pomoglo da se pripreme zajednički evropski principi i smernice za
upravljanje i planiranje u ovim područjima, u skladu sa programom Integralnog
upravljanja priobaljem (ICZM). Jedan od zadataka ove mreže bilo bi
upravljanje rizicima.
• Usklañeni podaci. Kako bi se ocenila i procenila prostorna dimenzija
priobalnih zona, maritimnih i rečnih basena i planinskih područja, i na taj način

85 Skraćenica od: Spatial Planning on Sea. Prim. prev.

103
formulisale integralne politike, potrebno je obezbediti usklañene podatke i
redovno ih ažurirati. U tom smislu, neophodno je ustanoviti virtuelnu mrežu
relevantnih institucija. U obzir, takoñe, treba uzeti i moguću ulogu ESPON-a.

Projekat Balt Coast, finansiran u okviru inicijative INTERREG III B Baltic Sea Region
i u čijem radu učestvuju partneri iz pet zemalja, predstavlja pilot-inicijativu za
podsticanje integralnog upravljanja priobaljem i razvoja regiona Baltičkog
mora. Rezultati projekta će biti korišćeni za novi PlanCoast projekat, koji se,
takoñe, finansira iz inicijative INTERREG III B Baltic Sea Region i u čijem radu
učestvuju partneri iz jedanaest zemalja, a koji će podsticati održiv razvoj
priobalja Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora. PlanCoast projekat će, na
koherentan način, razviti, uvesti i implementirati novu oblast prostornog
planiranja – planiranje u maritimnim zonama („sea use planning“) u priobalnim
zonama EU, u skladu sa meñunarodnim standardima i uz podsticanje
meñunarodne razmene i poreñenja informacija, odražavajući u isto vreme
lokalne i regionalne podele. Projekat će kroz jačanje uloge prostornog
planiranja pojačati implementaciju programa Integralnog upravljanja
priobaljem (ICZM).
► www.baltcoast.org
► www. plancoast.org

Konvencija iz Albufeire (Konvencija iz Abufeire o saradnji u oblasti zaštite i

održivog korišćenja voda u špansko-portugalskim rečnim basenima86),
zaključena 1998. godine izmeñu dve zemlje, za cilj ima ostvarivanje
neophodnog balansa izmeñu zaštite životne sredine i korišćenja voda kako bi
se osigurao održivi razvoj obe zemlje i kako bi se, uz koordinisan napor,
obezbedilo najbolje umeće i upravljanje vodama u zajedničkim rečnim
basenima. Saradnja se zasniva na četiri fundamentalna elementa (regularnoj i
sistematskoj razmeni informacija; konsultacijama posredstvom posebnih
bilateralnih tela; usvajanju mera koje omogućavaju kompatibilne
administrativne procedure u pogledu korišćenja voda u obe zemlje; regulisanju
rečnih tokova) kojima su obuhvaćeni i Procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i
upravljanje rizicima i vanrednim pojavama poplava i suša. Koordinacija
planova upravljanja, programa i mera koje proističu iz Konvencije je usklañena
sa Okvirnom direktivom o vodama EU iz 2001. godine. Obe zemlje su usaglasile
zajedničke ciljeve i na nacionalnom nivou donele programe i mere za njihovo
dostizanje uz permanentnu razmenu informacija.
► www.cadc-albufeira.org
►www.mma.es/portal/secciones/acm/aguas_continent_zonas_asoc/ons/med
ias_ons/acuerdos.htm

Projekat TUSEC-IP (Tehnike evaluacije gradskog zemljišta u gradovima-

regionima. Implementacija u procesu planiranja)87, koji se odvija u okviru

86 U originalu: Convention of Albufeira on the Cooperation for the Protection and Sustainable Use of the
Waters of the Spanish-Portuguese River-Basins). Prim. prev.
87 U originalu: TUSEC-IP Project (Techniques of Urban Soil Evaluation in City Regions. Implementation in

Planning Process). Prim. prev.

104
inicijative INTERREG III B Alpine Space i koji okuplja partnere iz pet zemalja, za
cilj ima da stimuliše ekonomski razvoj, uzimajući u obzir aspekte zaštite zemljišta,
kao i degradaciju zemljišta u planinskim područjima. Projekat će podstaći
relevantne aktere (uključujući i sekor biznisa) da donesu odgovarajuće odluke
za budućnost.
► www.tusec-ip.org

4.6 Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa

(174) Analize stanja prostora pokazuju da su prirodno i kulturno nasleñe

osnovne komponente stanja životne sredine i životnog okruženja (i manjinskih
grupa, takoñe) i da imaju velik značaj za privredni razvoj pojedinih regiona.
Pokrivenost područjima pod zaštitom je u proteklih petnaest godina u EU
drastično porasla, ali su ona većinom i dalje izolovana.

(175) Prirodno i kulturno nasleñe je izloženo mnogobrojnim rizicima meñu

kojima se mogu izdvojiti: zagañenje životne sredine, poplave, zemljotresi,
vibracije, oštećenja i „sakupljanje suvenira“, kao prateća pojava masovnog
turizma. Sobzirom da je ove rizike moguće definisati, moguće je i pripremiti
zajedničke strategije upravljanja rizicima. U tom smislu, u periodu 2007-2010. je
potrebno razraditi sledeće grupe aktivnosti:

Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura

(176) Glavni izazov je da se postojeća mreža razvije u integralnu, solidnu i

održivu transevropsku ekološku strukturu. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih
politika bi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i
Politike ruralnog razvoja, 7. Akcioni program za životnu sredinu, Maritimnu
politiku EU i evaluaciju Direktive NATURA 2000. Evropska komisija i ministri
zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi trebalo da podstaknu debatu
meñu akterima u sledećim oblastima:
• Jačanje delotvornosti Direktive o staništima. Skora evaluacija Direktive o
staništima će biti dobra prilika za povećanje njene delotvornosti i eko-
efikasnosti. Postojeće ekološke mreže, koje povezuju zaštićena područja od
evropskog, nacionalnog i regionalnog značaja potrebno je dalje razvijati. Stiče
se utisak da je mreža nacionalnih parkova u novim zemljama članicama EU
dobro uspostavljena, te ove zemlje u budućnosti treba da se fokusiraju na
sprovoñenje pravila zaštite i proširivanje područja pod fleksibilnijom zaštitom,
posebno područja zaštićenih kulturnih pejzaža. U ekološke mreže je potrebno
uključiti i zemlje kandidate za članstvo u EU, a, ukoliko je to moguće, i susedne
zemlje. Potrebno je, takoñe, preispitati i delotvornost pravila i procedura u
okviru Direktive NATURA 2000, posebno u pogledu izazova koje nosi integralan
prostorni razvoj u gusto naseljenim područjima.
• Koheziona politika EU i Politika ruralnog razvoja. Strukturni fondovi i
Kohezioni fond danas imaju daleko veći uticaj na korišćenje zemljišta nego što
je to slučaj sa Direktivom NATURA 2000, jer ovi fondovi odreñuju obim
infrastrukture i preduzetničke investicije koje finansijski podržava EU. Isti je slučaj i

105
sa izdacima za agro-okruženje i podršku ruralnom razvoju posredstvom
Zajedničke poljoprivredne politike. Iz tog razloga, važno je da ovi fondovi budu
komplementarni sa Direktivom NATURA 2000 i da doprinesu ostvarivanju njenih
ciljeva. Pored toga, potrebno je oceniti doprinos ovih fondova stvaranju
zajedničkih prekograničnih zaštićenih područja i očuvanju i razvoju
karakterističnih pejzaža u područjima kojima preti odumiranje poljoprivrede.
• Udaljena područja. Koheziona politika EU je definisala najudaljenija
područja koja se bore sa siromaštvom i drugim ozbiljnim ekonomskim
problemima. Ovim područjima je obuhvaćeno 25 ostrva (uključujući Kanarska
ostrva, Madeiru i Azorska ostrva) i prekomorskih područja (Gvajana).
Geografske prepreke ne podrazumevaju, meñutim, uvek i nepovoljnu
ekonomsku situaciju. Zajedničke geografske odlike bi mogle biti ključni faktor
komparativne prednosti ovih područja i to ne samo za ljude koji u njima žive
već i za funkcionisanje biznisa. Pomenute aspekte bi trebalo dodatno istražiti u
okviru ESPON-a i drugih izvora.

Projekat SOSTENP (Strategije održivog razvoja u zaštićenim područjima prirode

Makaronezije)88, u okviru Inicijative INTERREG III B Açores, Madeira and
Canarias, predstavlja inicijativu portugalskih (Azorska ostrva, Madeira) i španskih
(Kanarska ostrva) regionalnih vlasti u Makaronezijskom arhipelagu čiji cilj je
održiv razvoj ruralnih naselja u okviru ili u blizini zaštićenih područja prirode i
sprečavanje njihove depopulacije. Nametnuta redukcija tradicionalnih
aktivnosti (poljoprivreda, ribarstvo), uključujući i neke negativne stavove o
zaštićenim područjima prirode, kao i skorašnji prelazak na razvoj uslužnog
sektora (na primer, turizma), su povećali potrebu za uspostavljanjem zaštićenih
područja prirode kako bi se očuvali ekosistemi i bogat biodiverzitet, ali i
socioekonomski ruralni razvoj. U realizaciju Projekta su uključeni svi relevantni
akteri: lokalne zajednice, poljoprivrednici, turistički agenti, lolane i regionalne
vlasti. Projekom je ustanovljen set planerskih i razvojnih alata koji obuhvata:
integralno upravljanje pejzažima, integralno upravljanje priobaljem, upravljanje
zemljištem i indekse održivosti. U Projektu takoñe učestvuju predstavnici
Zelenortskih ostrva i Makaronezijskog arhipelaga.
► www.gobiernodecanarias.org/cmayot/interreg

Jačanje glavnih transevropskih kulturnih resursa

(177) Kultuno nasleñe Evrope je izraz njenog identiteta, a njegov značaj je

svetskih razmera. Ono je, takoñe, deo svakodnevnog okruženja mnogih ljudi
koji obogaćuje kvalitet njihovog života. Rigorozne mere zaštite, kao što su mere
predviñene za arhitektonsku konzervaciju pojedinih područja, lokaliteta i
spomenika, mogu da obuhvate samo mali deo kulturnog nasleña. Zaštita
većeg dela kulturnog nasleña iziskuje kreativan pristup kako bi se ovo nasleñe

88 U originalu: SOSTENP Project (Sustainable Development Strategies in Nature Protection Areas in the
Macaronesia). Makaronezija je zajednički naziv za grupu ostrva u severnom delu Atlantskog okeana koja se
nalaze u blizini Evrope i Severne Afrike i koja pripadaju trima državama: Portugalu, Španiji i Zelenortskim
ostrvima (Azorska ostrva, Madeira, Kanarska Ostrva, Zelenortska ostrva...). Naziv „makaronezija“ potiče iz
starogrčkog jezika i znači „srećna ostrva“ i njime su Stari Grci nazivali ostrva zapadno od Gibraltara. Prim.
prev.

106
prenelo budućim generacijama. U tom smislu, sledeće oblasti prostornih politika
bi trebalo uvrstiti u periodični izveštaj o sprovoñenju Kohezione politike i Politike
ruralnog razvoja, vodeći računa i o sadržini programa CULTURE 2007 (predlog
EU programa CULTURE 2007 namenjen je projektima koji podržavaju
transnacionalnu mobilnost zaposlenih u sektoru kulture i koji promovišu
interkulturni dijalog i time povećavaju svest o kulturnom diverzitetu Evropske
unije). Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj
bi u tom kontekstu trebalo da podstaknu debatu meñu akterima u vezi sa
sledećim pitanjima:
• Stvaranje dohotka i radnih mesta. Kulturno nasleñe može da dovede do
stvaranja dohotka i novih radnih mesta na direktan i indirektan način. Poznati
kulturni spomenici su mesta gde se često održavaju festivali, spektakli i drugi
kulturni i politički dogañaji koji predstavljaju izvor dodatnih prihoda i novih
radnih mesta. Posredstvom efekta multiplikacije, ovi direktni prihodi generišu
dodatne prihode. Jednako važni su i indirektni efekti. Sa rapidnim povećanjem
nivoa obrazovanja menadžera i drugih zaposlenih, značaj kulturnog okruženja
prilikom izbora lokacija postaje sve veći. Korist koju gradovi koji poseduju
kulturne lokalitete imaju od lociranja različitih proizvodnih postrojenja ili
kancelarijskog prostora ogleda se i u pridobijanju novih sponzora i pobornika
njihovog kulturnog života i usluga. Ulogu EU u odnosu na ovu problematiku je
potrebno razmotriti u kontekstu Lisabonske strategije.
• Očuvanje tradicije. Pod kulturnim nasleñem se podrazumeva i
neopipljivo nasleñe, koje bi se moglo definisati kao okosnica kulturološkog i
socijalnog izraza koji karakteriše neku zajednicu i koji se zasniva na tradiciji.
Neopipljivi oblici nasleña, koji se prenose sa generacije na generaciju, menjaju
se kroz vreme i kolektivnu svest i veoma su osetljivi. Oralno i neopipljivo nasleñe
je meñunarodno priznat faktor kulturnog identiteta, promocije kreativnosti i
očuvanja kulturnog diverziteta. Ono igra suštinsku ulogu u nacionalnom i
meñunarodnom razvoju, toleranciji i skladnoj interakciji meñu kulturama. U eri
globalizacije, mnogim oblicima kulturnog nasleña preti nestajanje usled
izloženosti kulturnoj standardizaciji, oružanim sukobima, štetnim posledicama
masovnog turizma, industrijalizaciji, ruralnom egzodusu, migracijama i
narušavanju životne sredine.
• Regulativa EU i prostorni identitet. Očuvanje seoske i predeone
arhitekture, folklorne umetnosti, kulinarske tradicije i izradu umetničkih
predmeta za svakodnevnu upotrebu bi trebalo posmatrati kao važan deo
kulturnog nasleña. To nasleñe može da bude i deo privredne osnove lokalne
zajednice i instrument za jačanje lokalnog i regionalnog identiteta. Pravna
zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti je važna i neophodna mera, ali se ona ne
može primeniti na sve vrednosti, a trebalo bi da se zasniva i na kulturnim i na
ekonomskim pretpostavkama. Sa druge strane, uticaj politika EU na velik
diverzitet evropskih tradicija i identiteta (koji bi trebalo posmatrati kao
potencijal za razvoj nekih područja) trebalo bi detaljnije proučiti. Regulativa EU
u oblasti hrane i poljoprivrede, na primer, vrši negativan uticaj na ove razvojne
pretpostavke, a na taj način i na lokalnu podršku EU.
• Jačanje kulturnih itinerera. Koordinisane transnacionalne intervencije bi
za cilj trebalo da imaju razvoj „kulturnih itinerera“, čime bi se obezbedila zaštita
jedinstvenog karaktera različitih zajednica i istakle zajedničke vrednosti, i čime

107
bi se, pre svega, doprinelo valorizaciji nasleña, a time i njegovom razvoju.
Programe EU za Evropsku prostornu saradnju bi trebalo oceniti u odnosu na
njihov doprinos stvaranju kulturnih itinerera.

Za veće transnacionalne evropske regione kulturno nasleñe predstavlja važan

faktor jačanja regionalnog identiteta i unapreñenja poslovnog ambijenta. Kroz
transnacionalnu saradnju i projekte kao što su ERIH, ARTERY i EuRoB (sva tri u
okviru inicijative INTERREG III B Northe West Europe i Baltic Sea Region, sa
partnerima iz pet, sedam i tri zemlje) nastali su evropski primeri za očuvanje,
marketing i održivo upravljanje važnim kulturnim dobrima ili predelima u više
zemalja. Pored razvoja turizma, u fokusu ovih projekata je stvaranje atraktivnih i
inovativnih poslovnih okruženja koji podrazumevaju industrijske inovacije,
kreativno stanovanje i visoko-kvalitetne kulturne dogañaje. Lokaliteti na kojima
je uspostavljen zajednički menadžment takoñe služe kao „ulazne kapije“ za
druge regionalne atrakcije i kao generatori rasta zapošljavanja u kulturi i drugim
delatnostima.
► www.erih.net
► www.eurob.org
► www.artery.eu.com

(178) Opis potencijalnih prioriteta ne pruža potpunu sliku o tome šta je

moguće i šta bi trebalo uraditi. Posredstvom njega se ističu neke važne veze
unutar širokog spektra mera sektorskih politika na odreñenom prostoru.
Posmatranjem pristupa različitih sektorskih politika dolazi se do zaključka da je
politike neophodno formulisati na integralan način, uzimajući u obzir njihove
prostorne implikacije. Kreatori politika na polju prostornog razvoja ne osećaju
da je niihova uloga u stvaranju tih politika dovoljno velika. Ipak, cilj je da
ravnomeran razvoj evropskog prostora bude koordiniran, što direktno nameće
pitanje upravljanja.

5. Potencijalni prioriteti za koherentnije Politike EU koje vrše uticaj na prostor

Kako formulisati koherentne EU Politike?

(179) Efektivno teritorijalno upravljanje predstavlja preduslov za jačanje

teritorijalne kohezije. Jedan od ključnih izazova je taj da sektorske i ekonomskie
politike EU i politike prostornog razvoja zemalja članica treba jedne druge da
osnaže kako bi se obezbedila efikasna eksploatacja prostornog kapitala EU.
Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi u periodu 2007-2010.
godina trebalo da pokrenu dijalog o ovim pitanjima sa svim ključnim akterima,
a posebno sa Evropskom komisijom. Najzad, teritorijalno upravljanje je veoma
kompleksna i osetljiva problematika.

108
5.1 Uključivanje prostorne dimenzije u proces izrade, donošenja i sprovoñenja
Politika EU

(180) Političko voñstvo za jačanje teritorijalne kohezije podrazumeva timski rad

izmeñu Evropske komisije i ministara zemalja članica nadležnih za prostorni
razvoj kako bi ono na dijalog pokrenulo i druge aktere. U tom smilsu, u periodu
2007-2010. godina potrebno je razraditi sledeće grupe aktivnosti:

Usvajanje Teritorijalne agende EU 2007-2010.

(181) Izazov Teritorijalne agende EU je stvaranje koherentnijeg pristupa

teritorijalnoj koheziji u okviru Politika EU, a posebno ostvarivanje Lisabonskih i
Geteborških ciljeva kroz bolje iskorišćavanje raznovrsnih evropskih potencijala.
Agenda treba da bude:
• Operativna: posmatrajući detaljno aktuelne prostorne izazove u Evropi i
gradeći što sadržajniju bazu činjenica (na osnovu istraživanja ESPON-a i
nacionalnih analiza i iskustava);
• Fokusirana: posmatrajući detaljno ključne EU dokumente koji utiču na
prostor i koji će biti razmatrani u periodu 2007-2010, uključujući Lisabonsku
strategiju, Kohezionu politiku, Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i Politiku
ruralnog razvoja, Strategiju održivog razvoj (SDS), Politiku životne sredine, Politiku
kulture, Saobraćajnu politiku, Energetsku politiku, Politiku istraživanja i razvoja,
Politiku unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti i ustavne i upravljačke poslove
(pogeldati uokviren tekst);
• Otvorena: utvrñujući i razmatrajući ključna prostorna pitanja koja se
odnose na pomenute dokumente u interaktivnom dijalogu sa akterima;
• Orjentisana ka konkretnim rezultatima: vršeći ispitivanja navedenih
dokumenata, izrañujući operativniju procenu stanja i perspektiva prostora Unije
u 2010. godini i utvrñujući specifične izazove prostornog razvoja i pristupe
upravljanju u EU.

Sledeća lista primera postojećih i budućih aktivnosti u vezi sa Politikama EU,

koja bi mogla biti relevantna za utvrñivanje potencijalnih prioriteta Teritorijalne
agende EU (naznačenih u Delu C, Poglavlje 4), mogla bi da bude osnov za
razmišljanje. Ministri bi ove primere mogli da uzmu u obzir prilikom dogovaranja
oko zajedničke strukture rada i oko procesa za utvrñivanje, procenu i praćenje
najrelevantnijih dokumenata EU:

Lisabonska strategija EU

Aktivnosti EU: (revidirani) nacionalni programi Lisabonske reforme (2008-2010);

godišnji izveštaji; revizija integralnih smernica (2008); debata o Lisabonskoj
strategiji nakon 2010. godine.
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: mobilizacija i promocija
raznovrsnih regionalnih potencijala i prostornog kapitala svih EU regiona; razvoj
politike transevropskih klastera, uključujući specijalizaciju i podelu radne snage,
obuku i obrazovanje i komercijalizaciju inovacija; uspostavljanje konkurentne

109
evropske mreže metropolitenskih i urbanih regiona u globalnom kontekstu;
izrada integralnih strategija ravnomernog prostornog razvoja.

Koheziona politika EU

Aktivnosti EU: Saopštenje o Kohezionoj politici i gradovima (jul 2006); 4.

Kohezioni izveštaj (maj 2007) i godišnji izveštaji; Saopštenje o „Konkretnom
sprovoñenju Lisabonske agende: programi Kohezione politike za period 2007-
2013“ (oktobar 2007), pregled Finansijskih perspektiva EU 2008/2009; periodični
izveštaj programa Kohezione politike 2010; debata o Kohezionoj politici nakon
2013.
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: konkurentni i integralni
metropolitenski regioni i urbana područja; policentrična i ravnomerna
metropolitenska mreža i urbani sistemi; prekogranični i transevropski klasteri;
integralna politika urbanog razvoja; zajedničke odluke o prostornim
investicijama aktera iz javnog i privatnog sektora; partnerstvo na relaciji grad-
selo; obezbeñivanje usluga i infrastrukture (saobraćaj, ICT) u skladu sa
demografskim kretanjima; zaštita područja prirode; jačanje kulturnog nasleña.

Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Politika ruralnog razvoja

Aktivnosti EU: pregled Finansijskih perspektiva EU 2008/2009; zbirni izveštaji o

sprovoñenju Politike ruralnog razvoja (2010); periodični izveštaj o sprovoñenju
Politike ruralnog razvoja (2010); provera reformi CAP (2008); debata o CAP
nakon 2013. godine.
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: integralne i namenske strategije
za različite ruralne strukture; uloga gradova male i srednje veličine kao motora
regionalnog razvoja; integralan pogled na ruralni i urbani razvoj i partnerstvo
izmeñu grada i sela na jednakim osnovama; obezbeñivanje zadovoljavajućeg
nivoa usluga od opšteg interesa i povezivanje (uključujući ICT); demografska
kretanja; održiva eksploatacija prirodnih resursa i diverzifikacija ekonomske
osnove (na primer, proizvodnja obnovljive energije), podrška ciljevima
programa NATURA 2000; očuvanje i eksploatacija kulturnih resursa.

Startegija održivog razvoja EU (SDS)

Aktivnosti EU: revizija Strategije održivog razvoja EU; (revidirane) nacionalne

strategije; izveštaj o sprovoñenju SDS (jesen 2007); tekući pregled sprovoñenja i
prioriteta; sveobuhvatni pregled SDS EU (najkasnije 2011).
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: očuvanje socijalne i ekološke
održivosti; pomirenje ekonomskog razvoja i ekološkog kapaciteta kroz
integralne razvojne strategije za ekološki osetljiva područja; transevropska
prevencija i upravljanje rizicima (smanjenje vulnerabiliteta, sveobuhvatne
strategije i politike višestrukih rizika).

110
Politika životne sredine EU

Aktivnosti EU: revizija 6. Akcionog programa za životnu sredinu (EAP, 2007) i

njegovih tematskih strategija (na primer, startegije urbanog okruženja, zemljišta,
održivog korišćenja prirodnih resursa, morskog okruženja), izrada 7. EAP-a
(2010); revizija/izmene Direktive o staništima; Saopštenje pod nazivom
„Zaustavljanje gubitka diverziteta do 2010. i dalje“ (2006); Saopštenje o
budućim koracima za formulisanje Maritimne politike (novembar 2006);
Saopštenje o zajedničkom maritimnom evropskom prostoru (2008/2009)89.
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: prostorno planiranje za potrebe
smanjenja emisija i ekološke naseljske strukture; inteligentno upravljanje
prirodnim i kulturnim resursima i vrednostima; očuvanje i povezivanje ekoloških i
kulturnih struktura od evropskog, nacionalnog i regionalnog značaja; integralni
razvoj priobalja, maritimnih basena, rečnih slivova i planinskih regiona;
zajednički pristup savladavanju klimatskih promena i rizika.

Politika kulture EU

Aktivnosti EU: sprovoñenje i revizija Programa kulture 2007.

Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: jačanje kulturnog nasleña i
diverziteta; tradicija i regionalni identiteti kao glavni transevropski kulturni resursi
i važan prostorni kapital.

Saobraćajna politika EU

Aktivnosti EU: periodični izveštaj o Saopštenju o saobraćaju (2006); Dokument

za diskusiju o gradskom saobraćaju90 (septembar 2007); Akcioni plan za logistiku
u teretnom saobraćaju91 (jesen 2007); Strategija inkluzivnog informacionog
društva (novembar 2008); Saopštenja za unutrašnje plovne puteve, luke i
maritimni transport (2007); debata o Saobraćajnoj politici nakon 2010.
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: jačanje transevropskih mreža;
regionalno i prekogranično upravljanje saobraćajem; efikasne, bezbedne,
održive i multimodalne saobraćajne veze i sekundarne mreže; prsitup ICT-u i
digitalna pismenost; povezanost ruralnih i perifernih regiona; održivo upravljanje
sve intenzivnijim saobraćajem; unutrašnji i maritimni plovni putevi.

Energetska politika EU

Aktivnosti EU: „Energetski paket komisije“92 (2007); periodični izveštaj o

Akcionom planu za energetsku efikasnost (2009); Direktiva o energetskoj
efikasnosti u zgradama; saopštenje pod nazivom „Ograničavanje promene
globalnog klimata na 2 stepena celzijusa – do 2020. i kasnije“93 (januar 2007);

89 U originalu: White Paper on a common European maritime space (2008/2009). Prim. prev.
90 U originalu: Green paper on urban transport. Prim. prev.
91 U originalu: Freight Transport Logistics Action Plan. Prim. prev.
92 U originalu: „Commission Energy Package“. Misli se na paket mera koje donosi Evropska komisija. Prim. prev.
93 U originalu: „Limiting Global Climate Change to 2 degrees Celsius – The way ahead for 2020 and beyond“.

Misli se na saopštenje od 10. januara 2007. koje je Evropska komisija uputila Evropskom savetu, Evropskom

111
Dokument za diskusiju o Politici o klimastkim promenama u periodu nakon
2012.94 (april 2007), Saopštenje pod naslovom „Ka evropskom programu
prilagoñavanja na klimatske promene“95 (novembar 2007).
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: otpornost evropskih prostornih
struktura na povećanje cena energije; konkurentno, bezbedno i ekološki
razumno snabdevanje energijom (novi izvori i tehnologije za proizvodnju
energije); decentralizovana, efikasna, bezbedna i ekološki prihvatljiva
proizvodnja obnovljive energije; energetski efikasna struktura naselja i prostorni
razvoj (na primer, stanovanje i saobraćaj); unapreñenje prekogranične
energetske infrastrukture.

EU Politika istraživanja i inovacija

Aktivnosti EU: sprovoñenje i revizija 7. Okvirnog programa za istraživanje i razvoj.

Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: promocija transnacionalnih
konkurentnih i inovativnih regionalnih klastera kroz partnerstvo izmeñu biznis
sektora, naučnih institucija i uprave; povezivanje politika inovacija sa politikama
regionalnog razvoja, uzimajući u obzir prostorne prioritete prilikom alociranja
istraživačkih fondova i infrastrukture; razvoj transevropskih inovativnih profila
metropolitenskih područja, gradova-regiona i regionalnih centara.

Politika unutrašnjeg tržišta i konkurentnosti

Aktivnosti EU: Saopštenje o „Evropskoj strategiji za službe od opšteg interesa“96

(novembar 2006); Zakonski paket direktiva iz oblasti javnih nabavki (2004);
Priručnik i Saopštenje o partnerstvu izmeñu javnog i privatnog sektora97; Akcioni
plan državne pomoći (2005-2009).
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: obezbeñivanje zadovoljavajućeg
nivoa usluga od opšteg interesa; meñuopštinska saradnja i partnerstvo na
relaciji grad-selo; partnerstvo izmeñu javnog i privatnog sektora za potrebe
obezbeñivanja infrastrukture i usluga.

Ustavni i upravljački poslovi

Aktivnosti EU: debata o Ustavu EU (2007-2009) i tekuća debata o upravljanju

(procena uticaja, meñusektorski pristupi i zajednički pristupi na više nivoa
uprave itd).
Prostorne teme koje je potrebno uzeti u obzir: prostorna koherencija sektorskih
politika sa prostornim implikacijama na svim nivoima; koherencija i sinergija
izmeñu Politika EU i nacionalnih ili regionalnih prostornih strategija; novi vidovi
teritorijalnog upravljanja kroz partnerstvo i umrežavanje regiona i gradova,

parlamentu, Evropskom ekonomskim i socijalnom komitetu i Komitetu regiona i u kojem predlaže da EU

preduzme mere i aktivno učestvuje na meñunarodnom planu u limitiranju porasta prosečne globalne
temperature na 2°C u odnosu na predindustrijsko doba. Prim prev.
94 U originalu: Green Paper on Post-2012 Climate Change Policy. Prim. prev.
95 U originalu: White Paper „Towards a European Climate Change Adaptation Programme“. Prim. prev.
96 U originalu: Communication on „A European Strategy for Services of General Interest“. Prim. prev.
97 U originalu: Green Book and Communication on Public Private Partnership. Prim. prev.

112
uključujući prekograničnu, transnacionalnu i meñuregionalnu saradnju i
uključivanje privrede; integralni pristupi i pristupi na više upravnih nivoa za svaki
pojedinačni prostorni parametar.

Upravljanje prostornim uticajem Politika EU

(182) U odsustvu formalne obaveze ili podstcaja da se u procesu formulisanja,

donošenja i sprovoñenja Politika EU u obzir uzme uticaj na prostor, glavni izazov
za upravljanje prostornim uticajem Politika EU je da Evropska komisija i ministri
zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj obezbede političke smernice i
operativno rukovoñenje u skladu sa svojim specifičnim ulogama. U periodu od
2007. do 2010. godine trebalo bi ostvariti sledeće:
• Bazu činjenica treba učvrstiti i fokusirati na teme kojima se bave Politike
EU.
• Ministri treba da rade na podizanju svesti o izazovima koji se odnose na
prostorni uticaj Politika EU i na organizovanju debata sa ključnim akterima u
skladu sa različitim nacionalnim kontekstima.
• Evropska komisija treba da formira odgovorno telo za teritorijalnu
koheziju i uključivanje procene uticaja na prostor prilikom formulisanja,
donošenja i sprovoñenja Politika EU kroz, na primer, proceduru procene uticaja
i konsultacije meñu službama Komisije.

(183) Jaka mreža za jačanje teritorijalne kohezije podrazumeva ne samo

političko voñstvo već i političko pravo meñu akterima. Aktivnosti u
nastupajućem periodu stoga treba da budu usmerene ka produbljivanju i
proširivanju mreže aktera. U tom smilsu, u periodu 2007-2010. je potrebno
razraditi dve grupe aktivnosti:

Strukturisanje i voñenje dijaloga meñu akterima

(184) Glavni izazov ogleda se u stvaranju dobro organizovane mreže koja će

ključna pitanja utvrditi, diskutovati i uključiti u proces formulisanja, donošenja i
sprovoñenja Politika EU. Takva mreža zahteva više od političkog voñstva i
trebala bi da se prevashodno zasniva na sledećim elementima:
• Upravljačkom telu: uključujući predstavnike predsedavajuće zemlje i
Evropske komisije, sa adekvatnim sekretarijatom za sprovoñenje Teritorijalne
agende EU na svakodnevnoj bazi, a posebno za komunikaciju sa i meñu
akterima;
• Vebsajtu: za prikupljanje, razmenu i diseminaciju informacija, kojim bi
upravljala predsedavajuća zemlja.

Jačanje prava aktera nad pitanjima kojima se bavi Teritorijalna kohezija

(185) Glavni izazov za ministre zemalja članica EU nadležne za prostorni razvoj

je da na interaktivan način uključe aktere, priznajući njihove specifične interese
i pomažući im da istaknu prostornu dimenziju Politika EU. To јe moguće uraditi
na sledeće načine:
• Izradom ciljnih analiza;

113
• Organizovanjem konferencija EU i cilnjih sastanaka sa odreñenim
akterima;
• Širenjem dijaloga sa akterima koji su uključeni u izradu sektorskih politika
EU, sa akterima koji su uključeni u izradu politika prostornog razvoja zemalja
članica EU, sa gradovima i regionima i sa predstavnicima privatnog sektora.

(186) Optimalno korišćenje postojećih mogućnosti za isticanje prostornog

uticaja u okviru procesa formulisanja, donošenja i sprovoñenja Politika EU
podrazumeva bolju upotrebu „činjenične baze“ za potrebe teritorijalne
kohezije, a koja se zasniva na istraživanjima ESPON-a i nacionalnim izvorima. U
tom smilsu, u periodu 2007-2010. je potrebno razraditi dve grupe aktivnosti:

Isporuka ciljnih proizvoda ESPON-a za potrebe Politika EU u periodu 2007-2010

(187) Glavni izazov je da se urade ciljne prostorne analize koje će koristiti

akteri, a naročito Evropska komisija. Za to je potrebno da:
• ESPON nastavi da razvija prostorne indikatore, tipologije, scenarije,
metodologije itd, a posebno analize koje se bave pomenutim dokumentima
EU;
• Upravljačko telo stimuliše izradu ciljnih analiza, informiše aktere i razmotri
na koji način bi ove analize mogle da se uključe u proces formulisanja,
donošenja i sprovoñenja Politika EU.

Isticanje prostornog uticaja kroz proceduru procene uticaja

(188) Poseban izazov u ovom pogledu predstavlja izrada procena prostornog

uticaja (TIAs98), koje bi „zumirale“ specifične izazove politika koje nameću
različite teritorije. TIAs bi mogle biti uključene u zvaničan izveštaj o proceni
uticaja ili bi mogle biti prikazane posebno, kao input za diskusiju meñu
službama Evropske komisije o nacrtu izveštaja o proceni uticaja. Da bi TIA bila
uspešno urañena potrebno je:
• Da se ustanovi opšti obrazac koji bi mogao da se formuliše na osnovu
ESPON metodologije;
• Da se procene prostornog uticaja dalje razrañuju u skladu sa mišljenjem
upravljačkog tela;
• Da se povede računa o drugim analizama uticaja Evropske komisije u
periodu 2007-2010.

(189) Za uključivanje prostorne dimenzije u proces formulisanja, donošenja i

sprovoñenja Politika EU nije potrebno posedovati samo znanje i informacije o
prostoru, već i ekspertizu. U tom smislu, potrebno je utvrditi koje vrste prostornih
ekspertiza bi mogle doprineti debati o prostorno relevantnim dokumentima EU,
što je jedino moguće ako se uspostavi aktivna EU mreža. Upravljačko telo bi
moglo igrati glavnu ulogu u odabiru odgovarajućih eksperata.

Efikasan proces komitologije za period Strukturnih fondova 2007-2013. i kasnije

98 Skraćenica od: Territorial Impact Assessments. Prim. prev.

114
(190) Da bi se u okviru procesa komitologije EU moglo diskutovati o starteškim
pitanjima prostornog razvoja potrebne su i politička volja i efikasna struktura. U
tom smislu, glavni izazov u periodu 2007-2013. je da se prostorne analize uključe
u operativno političko odlučivanje o teritorijalnoj koheziji, posebno u kontekstu
ustavnog sporazuma EU koji će biti ratifikovan. Uspeh ove aktivnosti zavisi od:
• Jasnog razgraničenja izmeñu neformalnih diskusija o prostornim
pitanjima i zvaničnih odluka, o, na primer, sprovoñenju Regionalne politike EU,
iako bi diskusije i odluke trebalo da se meñusobno dopunjavaju;
• Fokusiranja na operacionalizaciju teritorijalne kohezije na osnovu
prostornih analiza i praktičnih primera, gde bi posebnu pažnju trebalo posvetiti
ulozi gradova i regiona kao razvojnih motora;
• Uticaja na periodični izveštaj o Kohezionoj politici EU 2010. godine.

5.2 Uloga nacionalnih i regionalnih strategija prostornog razvoja u

unapreñivanju teritorijalnog upravljanja u EU

(191) Evropski gradovi i regioni se suočavaju sa rapidnom globalizacijom – njih

meñunarodna konkurencija tera da što jasnije definišu svoje specifične
prostorne prednosti i da se što bolje pozicioniraju u evropskom kontekstu. U isto
vreme, Politike EU postavljaju sve strožije uslove za formulisanje politika
prostornog razvoja, forsirajući ih da aktivnije prate debate na EU sceni kako bi
se dostigao odreñen stepen koherentnosti. U tom smislu, u periodu izmeñu
2007. i 2010. godine je potrebno sprovesti sledeće grupe aktivnosti:

Jačanje prostornog identiteta, specijalizacija i pozicioniranje u Evropi

(192) Glavni izazov u periodu 2007-2010. godina je da gradovi i regioni budu

podstaknuti da u okviru politika prostornog razvoja definišu svoje prostorne
prednosti u kontekstu EU. U tu svrhu je neophodno ispuniti sledeće uslove:
• Raspolaganje uporedivim i operativnim prostornim podacima EU i
analizama koje omogućavaju „zumiranje“ specifičnih prostornih potencijala;
• Raspolaganje EU okvirom za razmenu iskustava i znanja;
• Podizanje svesti o izazovima i angažovanju gradova i regiona u dijalogu
sa akterima.

Anticipiranje i uključivanje Politika EU u politike prostornog razvoja

(193) Glavni izazov predstavlja ugrañivanje uslova i mogućnosti koje nudi EU u

nacionalnu i regionalnu meñusektorsku koordinaciju prostorno relevantnih
razvojnih politika. Da bi se to ostvarilo, prilikom implementacije predloga EU (koji
su obično sektorski) u nacionalnom kontekstu u obzir je potrebno uzeti
meñuserktorsku prostornu dimenziju. Pristup se razlikuje od zemlje do zemlje, ali
razmena mišljenja o različitim pristupima upravljanju bi akterima mogla biti
veoma korisna u debati o jačanju prostorne dimenzije koju sprovodi Evropski
savet.

115
(194) Povezivanje nacionalnih i regionalnih politika prostornog razvoja sa
najrelevantnijim strateškim okvirima EU za teritorijalnu koheziju podrazumeva (u
skladu sa napred navedenim) uključivanje prostornih prioriteta u zvanične
nacionalne pregovore. U tom smislu, sledeće dve grupe aktivnosti bi trebalo
razraditi u periodu od 2007. do 2010. godine:

Korišćenje Periodičnog izveštaja o Kohezionoj politici i Politici ruralnog razvoja

EU 2010.

(195) Osnovni izazov je da se utvrde ključna prostorna pitanja koja proističu iz

ovih politika i da se o njima u samom startu diskutuje sa akterima na
nacionalnom nivou, kako bi ona bila uzeta u obzir tokom pregovora. Iz tog
razloga, utvrñivanje ključnih pitanja i dijalog treba da započnu u 2007. godini.

Korišćenje Pregleda Nacionalnihl lisabonskih akcionih programa u 2008.

(196) U ovom slučaju, izazov je sličan ali teži jer prostorna dimenzija Lisabonskih
ciljeva još uvek nije zvanično priznata. Aktivnosti koje su navedene u prethodnoj
grupi aktivnosti bi trebalo da podstaknu jače priznavanje prostorne dimenzije
Lisabonskih ciljeva.

(197) Prekogranične i transnacionalne strategije prostornog razvoja mogu da

igraju ključnu ulogu u jačanju evropske prostorne integracije, ali su u tom
slučaju neophodni efikasni upravljački aranžmani. U tom smislu, osnovni izazov
je da se na strateškom nivou podstakne saradnja izmeñu evropskih gradova i
regiona, uključujući saradnju koja podupire strateške razvojne prioritete EU, kroz
njihovo prevoñenje u specifičan transevropski prostorni kontekst. U tom smislu, U
periodu 2007-2010 je potrebno ispitati sledeće aktivnosti:
• Evropska komisija i ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj
bi, u okviru dijaloga sa akterima, mogli da pruže jasniji evropski kontekst kroz:
o Prostorne analize EU (ESPON)
o Razmenu dobrih iskustava (INTERRACT);
• Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi mogli da igraju
značajnu ulogu u podsticanju gradova i regiona na stratešku saradnju u okviru
Evropske prostorne saradnje, kao i da obezbede ljudske i druge potrebne
resurse;
• Ministri zemalja članica EU nadležni za prostorni razvoj bi mogli da igraju
značajnu ulogu u podsticanju bolje koherentnosti i koordinacije izmeñu A, B i C
segmenata Evropske prostorne saradnje99 u okviru svojih zemalja.

Deo D – Rezime

Evropa je kontinent velikog prostornog diverziteta čije je potencijale potrebno

bolje kapitalizovati, a koji u isto vreme predstavljaju i glavne izazove i izvore
nejednakosti i rizika za povoljan, održiv i ravnomeran razvoj Evrope u celini. Ovaj

99 Misli se na prekograničnu (A), transnacionalnu (B) i meñuregionalnu (C) saradnju. Prim. prev.

116
dokument iznosi činjenice i obzervacije koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom
formulisanja „Teritorijalne agende EU“ i pruža odgovor na sledećih pet pitanja:

1) Zašto je potreban prostorni pristup razvoju, kao i Lisabonskoj i

Geteborškoj strategiji?
2) Šta znači prostorni diverzitet i koje su glavne odlike i izazovi prostora EU?
3) Zašto je potrebno istaći Politike EU i koji je njihov uticaj na prostor?
4) Kako Evropu raznovrsnih regiona učiniti konkurentnijom i uz pomoć kojih
tematskih prioriteta?
5) Kako postići koherenciju izmeñu Politika EU koje vrše uticaj na prostor?

Lisabonska i Geteborška strategija predstavljaju glavne političke ambicije

Evropske unije koja teži da postane „najkonkurentnija i najdinamičnija svetska
privreda zasnovana na znanju, koja je sposobna za održiv ekonomski rast, koji
podrazumeva veći broj i bolji kvalitet radnih mesta, i socijalnu koheziju.“ Iako to
nije eksplicitno navedeno, obe strategije imaju jasnu prostornu dimenziju.
Politike prostornog razvoja mogu u velikoj meri da doprinesu održivom rastu,
inovacijama i zapošljavanju, kao i socijalnom i ekonomskom razvoju. Glavni
zadatak podrazumeva jačanje prostornog kapitala svih evropskih gradova i
regiona koristeći njihov endogeni potencijal na održiv način, podstičući njihovu
integraciju i povezivanje sa drugim delovima Evrope i sveta i uspostavljajući
mudro i sveobuhvatno teritorijalno upravljanje. S obzirom na različite regionalne
kontekste i politike, za ovaj poduhvat su, meñutim, neophodne diferencirane
politike koje podrazumevaju tematsku integraciju sektorskih politika i partnerstvo
sa svim relevantnim akterima iz javnog i privatnog sektora.

Kako bi se postigao koherentniji pristup prostornom razvoju, na prvom mestu je

potrebno upoznati se bolje sa specifičnim karakteristikama i glavnim izazovima
evropskog prostora. Posmatrano iz evropskog ugla, prostor Evrope i dalje prati
dihotomija na relaciji centar-periferija: BDP, kapaciteti za inovacije i visoko
stručni poslovi se koncentrišu u središtu, na severu i u pojedinim urbanim
aglomeracijama van evropskog središta. Uopšteno govoreći, evropski urbani
sistem,koji čine metropolitenski regioni, manji i veći gradovi, viñen je kao ključni
pokretač ravnomernijeg i održivijeg razvoja. Dispariteti su se naglo povećali
uglavnom kao posledica proširenja EU, a nove zemlje članice EU, iako na
mnogim poljima sustižu stare, još uvek imaju velike probleme da se suoče sa
različitim izazovima. Porast ekonomskih i socijalnih neravnomernosti takoñe je
posledica konkurentske dislokacije radnih mesta unutar i van Evropske unije.
Integracija naših regiona u globalnu ekonomsku konkurenciju i istovremena
meñusobna zavisnost država i regiona u svetu se intenzivira. Prostorni razvoj će
u budućnosti, meñutim, biti izložen i snažnom uticaju starenja stanovništva,
imigracije i emigracije, kao i internim migracijama na tržištu rada. To će direktno
uticati na obezbeñivanje usluga od opšteg interesa, na tržište stanova i na
način života u našim gradovima i regionima. Može se očekivati da će veze na
relaciji grad-selo nastaviti da evoluiraju, te da će se razlika izmeñu urbanog i
ruralnog u nekim slučajevima izbrisati.

117
Neki od najvećih izazova za uspostavljanje ravnoteže izmeñu ekonomskog
rasta i ekološke održivosti će se javiti na polju saobraćaja i energetike. Evropa
će morati da nañe rešenje za porast saobraćajnih problema u vidu
preopterećenih koridora i to bez smanjenja mobilnosti grañana i dobara ili
lokacijskih prednosti privrednih područja. Povećanje cena energije će stvoriti
nove neravnomernosti: u nekim regionima (posebno u Istočnoj Evropi) i ruralnim
područjima izražena je osetljivost na promene cena dok su prostorne
mogućnosti za energetsku paradigmu koja se zasniva na proizvodnju obnovljive
energije neravnomerno rasporeñene. Pored toga, klimatske promene će
veoma različito uticati na preduslove prostornog razvoja zbog čega je u
regionalne politike neophodno uključiti ublažavanje rizika koji se odnosi na
elementarne nepogode. Mnoga gusto naseljena urbana područja će iskusiti
prekomernu eksploataciju ekoloških resursa i sve veći gubitak biodiverziteta,
posebno kroz proces nekontrolisanog urbanog širenja, dok će udaljena
područja zahvatiti depopulacija.

U kontekstu Lisabonskih i Geteborških ciljeva i raznovrsne prostorne strukture i

izazova u EU, moguće je izdvojiti šest potencijalnih prioriteta za jačanje
prostornog kapitala i potencijala svih EU regiona i podsticanje prostorne
integracije:

• Promovisanje prostorne politike za metropolitenske regione, gradove i

druga urbana područja unutar policentrične strukture kao motore evropskog
razvoja;
• Jačanje partnerstva na relaciji grad-selo i obezbeñivanje
zadovoljavajućeg nivoa javnih službi za potrebe ravnomernog prostornog
razvoja;
• Promovisanje (trans)nacionalnih klastera konkurentnih i inovativnih
aktivnosti (kroz jačanje meñunarodnog identiteta i specijalizacije gradova i
regiona, kao i kroz utvrñivanje prioriteta za saradnju i sinergiju u investiranju);
• Jačanje glavnih transevropskih saobraćajnih, ICT i energetskih mreža u
cilju meñusobnog povezivanja važnih ekonomskih polova u Evropi i njihovog
povezivanja na sekundarne mreže;
• Promovisanje transevropskog upravljanja rizicima od tehnoloških
akcidenata i elemntarnih nepogoda, uključujući integralni razvoj priobalja,
maritimnih basena i planinskih područja;
• Jačanje glavnih transevropskih ekoloških struktura i kulturnih resursa.

Ove prioritete je potrebno istaći na fleksibilan način, u zavisnosti od socijalnig,

fizičkog i geografskog konteksta i političkog nivoa na kojem se sprovode. Prva
tri prioriteta se fokusiraju na ključnu ulogu gradova kao motora razvoja, ističući
potencijal za jače partnerstvo izmeñu grada i sela i (trans)nacionalnih
funkcionalnih urbanih područja i klastera na nivou Evrope, pa čak i sveta.
Poslednja tri prioriteta odnose se na druge transevropske strukturne elemente
prostora EU koji su od suštinske važnosti za jačanje teritorijalne kohezije.

118
Aneks – Dodatni izvori najboljih iskustava prostorne saradnje

Agglomération Franco-Valdo-Genevoise – Ligne Ferroviaire du CEVA (Cornavin

– Eaux-Vives – Annemasse)
► www.ceva.ch

Alsace / Bade-Wurtenberg / Nord-Ouest de la Suisse : BioValley – un Réseau

Trinational à la Pointe des Biotechnologies
► www.biovalley.com

Alps-Adriatic Working Community

► www.alpeadria.org

Arc Jurassein – Mise en Place d’un Radar Météorologique Transfrontalier

► www.interreg.ch/newsl_f_nl08_3a_jura_f.htm

Baltic String Project

► www.balticstring.net

BEEN Project
► www.been-online.net

Centre Transfrontalier de Développement Industriel et Commercial

► www.cfdic.com

CER2 Project
► www.cer2.net

ClimChAlp Project
► www.climchalp.net

COINCO Project
► www.coinco.nu

Competence Centre Programme of Stuttgart Region

► www.rekiz.de

Connect Baltic Sea Region Project

► www.connectnordic.com

Contrat de Rivières Transfrontalier « Pays de Gex – Léman »

► www.geneve.ch/eau

Création d’une Chaîne de Télévision Franco-Esapgnole

► www.lepetitjournal.com/content/view/1623/270/

Cross-Border Air Rescue Project

119
► www.drf.de/Englisch/Niebuell.htm

Danube Regions Project

► www.cadses.net/projects/apprpro.html

Desertification Information System for the Mediterranean (DISMED)

► www.dismed.eionet.europa.eu

DesertWATCH – Desertification Monitoring Service

► www.dup.esrin.esa.it/desertwatch/

ELLA Project
► www.ella-interreg.org

ENLOCC Project
► www.enlocc.net

Eurocité Basque Bayonne San Sebastian

► www.eurocite.org

Europäischer Verflechtungsraum Oberrhein

► www.region-suedlicher-oberrhein.de

Greater Cambridge Partnership

► www.gcp.uk.net

Grüzug (Green Space) Neckartal Project

► www.bbr.bund.de

HARBASINS Project
► www.harbasins.org

Hôpital Transfrontalier à Puigcerda

► www.espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=113

InServNet Project
► www.inservnet.net

INTERPORTS Project
► www.interports.org

IPAM Project
► www.ipam.info

ISA Map Project

► www.isamp.info

120
Identification and Characterisation of the Landscapes of the Iberian Peninsula
and Islands Study
► www.mma.es/portal/secciones/desarrollo_territorial
►www.dgotdu.pt/PresentationLayer/dgotdu_site_docpub02.aspx?PublicacaoI
D=54

LHASA Project
► www.lhasa-online.net

Lille Eurométropole Franco-Belge

► www.lillemetropole.fr
► www.euro-met.com

Malopolska Informatics Cluster

► www.eklaster.org

METEORISK Project
► www.meteorisk.com

MOSETO Project
► www.sensiblegebiete.at/eng/frameset.htm

OderRegio Project
► www.oderregio.org

Parc Marin International des Bouches de Bonifacio

► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=21

Partenariat entre les CCI et Perpignan et de Girona

► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=59

Perpignan / Leida : Création d’un Centre de Produits Agricoles Biologiques

► www.interreg3france-espagne.org/article.php3?id_article=106

Podkarpacka Aviation Valley

► www.dolinalotnicza.pl

POWER Project
► www.offshore-power.net

PUSEMOR Project
► www.pusemor.net

Radar du Nord
► www. espaces-transfrontaliers.org/detail_projet.php?idprojet=107

Regional centre Programme

► www.intermin.fi/intermin/hankkeet/aky/home.nsf/pages/indexeng

121
Region Sachsendreieck
► www.region-sachsendreieck.de

REGINS Project
► www.regins.org

Réseau des Places Fortes

► www.fortifications.org

River basin Agenda Alpine Space Project

► www.flussraumagenda.de

ScanBalt Campus Project

► www.scanbalt.org

SEAPLANE Project
► www.seaplane-project.net

Schéma de Développement Durable Transfrontalier pour l’Espace Mont-Blanc

► www.espace-mont-blanc.com

TECNOMAN Perspectives Project

► www.tecnoman.net

Ticaderu : Les Nouvelles Technologies au Service du Développement Rural

► www.ticaderu.com

Tisza River Basin Initiative

► www.rec.hu/tisza/

Urban Sustainability Indicators and the URBANGUARD Tool

► www.moi.gov.cy/moi/urbanguard/urbanguard.nsf

Wielkopolski Furniture Cluster

► www.klastermeblarski.warp.org.pl

122