Застава Србије

Застава Србије — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82...
Застава Србије
Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и
застави Републике Српске.
Застава Републике Србије постоји и користи се као

Државна застава и као Народна застава, са размерама Застава Србије
3:2 (дужина према висини).[1]
Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних

поља истих висина црвене, плаве и беле боје.
Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних

поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко
свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину
укупне дужине заставе Мали грб Србије.
Државна застава
Последња верзија заставе је из 11. новембра 2010.[2]
Државна и ратна застава на
Изглед копну и мору
Народна застава
Грађанска застава на копну

и мору
Нацрт конструкције државне заставе
Надимак Тробојка
Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 Пропорције 2:3

(дужина према висини). Усвојена 1835. (кнежевина)
1882. (краљевина)
Државна застава је хоризонтална тробојка са пољима 2004. (у виду
истих висина, одозго надоле: црвена, плава и бела, а
правно
преко свега, центра помереног ка јарболу за 1/7 укупне
необавезујуће
дужине заставе, Мали грб Србије.
препоруке)
2009.
1 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Боје (Државна застава)[3] (кодификација)

Изглед Хоризонтална
тробојка црвене,
плаве и беле боје
Стваратељ(и) Ернст Крал 1882.
године (редизајн
Љубодраг Грујић и
Драгомир Ацовић
2004. / 2010.
године)
Систем Црвена Црвена

Плава Жута Црна
боја (основна) (тамна)
Pantone 192C 704C 280C 123C 0
CMYK 0-90-70-10 0-90-70-30 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100
RGB 198-54-60 161-45-46 12-64-118 237-185-46 33-35-30
HEX #C6363C #A12D2E #0C4076 #EDB92E #21231E
Историја
Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се
на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина
Стефана Првовенчаног, унука Немањиног. Према једном
дубровачком документу из 1281. године - који садржи опис
драгоцености и предмета, који су у трезору у Дубровнику
оставили на чување син краља Владислава жупан Деса и
Једна од неколико могућих
удовица, краљица Белослава, застава је била "vexillum unum
реконструкција стега (заставе)
de zendato rubeo et blavo" - застава од платна црвеног и плавог
краља Владислава I
(zendato је ченда, врста лаганог, свиластог платна).[4]
Све до појаве првих националних револуција у Европи, заставе и грбови били су привилегија
углавном владарских и великашких, односно племићких породица, витешких редова и сл.
Историјски гледано застава, барјак или стег потиче као војно обележје које је служило за
распознавање на бојном пољу. Употреба заставе на јарболу која асоцира на одређену земљу
порекла први пут се јавља почетком 17. века као поморска застава у Доба једрењака и
великих открића.
Једна од првих националних застава у свету сматра се јунион Џек застава Уједињеног
Краљевства из 1606. године. Са порастом националних сентимената од краја 18. века
националне заставе почињу да се носе и добијају на значају у друштвено цивилном
контексту. Један од првих примера представља застава Сједињених Држава, која се прво
користила као поморска застава 1777. године али је постала генерички симбол Сједињених
Држава након Америчке револуције, као и француска триколора, која је постала симбол
Републике 1790-е.
Већина европских земаља усвојила је националне заставе током 19. и почетком 20. века.
2 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Застава Османског царства

(сада застава Турске) усвојена
је 1844. године. Застава Србије
одобрена је султановим
ферманом 1836. године. Није
искључено да су и српски
захтеви делимично утицали на
усвајање османске заставе, јер
Кнез Милан укрцава се на је Србија била део тог царства.
пароброд 1876. Олеографија Током националног буђења,
бечког сликара српског романтизма и
порекла Еугена Ладислава револуционарних превирања у
Петровића (1837–1907). На Аустријском царству одржан је
овој слици види се разлика Свесловенски конгрес у Прагу
између народне и војне 1848. године. На овом конгресу
заставе.
усвојена је застава с
пансловенским бојама. Исте
године усвојена је застава Заставе Балканског
Мађарске током револуције полуострва 1896. године.
1848. Осим тога, на Мајској
скупштини у Сремским
Карловцима вијорила се српска тробојка, која је свакако
утицала на настанак и других тробојки током
револуционарних дешавања. Након увођења Баховог
апсолутизма забрањене су све националне и тробојне заставе
у Хабзбуршкој монархији, док је у употреби била дозвољена
Народна застава вијори се на само двобојна црно-жута застава империјалне породице
јарболу над главним улазом у Хабзбург, која је уједно била и државна. Ова застава била је у
Народну скупштину у Београду употреби све до Аустро-Угарске нагодбе након које је усвојена
1906. године. Пошто се нова застава новоуспостављеног Аустроугарског царства.
увидело да зграда није
функционална за 20. векa већ
наредне године положен је Устаничке заставе
камен темељац за нови
парламент. Почетком 19. века током Српског устаничког рата за
ослобођење од Османског царства није коришћена једна
унифицирана стандардна застава која би била генеричко
национално обележје, већ су коришћене веома разноврсне старешинске или војводске
заставе које су биле базиране више на средњовековном наслеђу. У прве бојеве ишло се са
црквеним барјацима који се и спомињу у народним песмама као „крсташ барјак". Главно
обележје ових застава је знак крста. Религиозни симболи били су заступљени код обе
зараћене стране. Међу раним заставама, једна коју је описао прота Матеја Ненадовић може
се повезати са данашњом заставом: била је бело-црвено-плава са три крста.[5]
Како је рат одмицао у корист устаника тако су народне старешине поручивале војводске
заставе које су биле уникатне, уметнички вредне и ликовно изражајне. Ова разноликост боја
била је праћена разноликошћу симбола на заставама, често узетим из књиге Христофора
Жефаровића Stemmatographia из 1741. Најчешћи симболи на заставама били су крст са
четири оцила, затим грб Трибалије и разни други крстови.[6] Већина устаничких застава
израдили су у везиљској радњи у Сремским Карловцима, сликари Стефан Гавриловић,
3 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Илија Гавриловић. Иконописац из Земуна Никола

Апостоловић осликао је неколико застава.
Прве једнообразне заставе настале су са формирањем

регулашких јединица 1809. године. Тада је свака устаничка
"компанија" (250 војника) добила своју заставу. Из тог
периода до данас је сачувано пет застава. Регуларне устаничке
војске обично су имале светложуте заставе са разним
симболима, док су војводске заставе често биле црвено-беле,
са црним двоглавим орлом. Било је и застава других боја,
укључујући црвено-жуте, црвено-бело-плаве и црвено-плаве.
Прва промишљања о јединственој националној застави
почела су након стицања аутономије и Хатишерифа из 1830.
Настанак тробојке Карађорђева застава, рад

Стевана Гавриловића,
Историјски музеј Србије.
Изградња флоте
Након ослобођења и стицања аутономије појавио се

трговачки слој који је све више имао аспирације за трговину
са иностранством. Кнез Милош је 1833. године издао Указ,
који је регулисао правила превоза каика, лађа и скела на
Дунаву. Те исте године се кренуло и са изградњом већих лађа,
односно трговачке флоте.
У бродоградилишту у
Дубровцу код Смедерева
изграђен је брик „Србија".
[7] Била је то лађа дужине
Војна застава регуларне
25.3m, ширине 7.1m и устаничке војске 1809. године,
носивости 250 тона.[8] Војни музеј у Београду.
Изградњом брода је
руководио поморски
капетан Никола Кефала, пореклом Грк.[7] Ово је био први
комплетно изграђен морски једрењак и први морски брод
у Кнежевини Србији. „Србија" је запловила 30. априла
1833. године, а током лета те исте године упутила се
према Црном мору и успешно упловила у Цариград.
Макета морског једрењака класе
брик „Србија" са српском тробојком У то доба, на трговачку сцену наступа, капетан Миша
на јарболу. Анастасијевић, који ће до средине 19. века постати један
од највећих велетрговаца и бродовласника на доњем току
Дунава. Постаће власник 23 бродарске агенције које
контролишу већи део промета од Београда до ушћа Дунава у Црно море. На врхунцу своје
пословне каријере имаће 74 брода само за превоз соли, као и бројна стоваришта у
подунавским и посавским градовима. Контролисаће у потпуности трговину Дунавом (извоз
стоке у Аустрији и увоз соли из Кнежевине Влашке и Молдавије у Османско царство).
Током следећих неколико година у Дубравици и Брзој Паланци саграђено је неколико лађа
4 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
класе корветица, сличних онима које су пловиле у саставу руске Црноморске флоте. Све су то
били трговачки бродови који су само у нужди могли да се користе као ратне лађе.
Кнежевина Србија је 1834. године располагала са 200 лађа од чега у Поречу 100, у Шапцу 40
и у Београду и Смедереву по 30. Већином су о биле мање лађе, дереглије, соларице,
дрварице, житарице, чунице, оранице и др. Међутим, било је и већих лађа, које су могле да
носе терет и од око 120 тона и које су имале максималан газ 1.2m. Ове лађе су биле способне
и за приобалну пловидбу Црним морем.
Међутим, Кнежевина Србија, као вазална држава није била призната као поморска сила, а
поставио се и проблем поморске заставе. Српски бродови извесно време нису имали право
да развију српску заставу - мада су они то радили, бар кад су били у српским водама. Као
вазалној земљи, био је неопходан султанов ферман којим би се дозволило да се над српским
бродовима вије српска застава. У међувремену, долази до Милетине буне, која ће изнедрити
први модеран устав.
Прва народна застава
У модерно доба, у време настанка нација и борбе против

феудализма, прву народну заставу прописао је Сретењски
устав из фебруара 1835. године. Устав је био подељен на 14
глава и 142 члана. У другој глави, 3. и 4. чланом, били су
одређени застава и грб, што једна вазална земља не би смела
да има. Застава је била „отворено-црвена, бјела и челикасто-
угасита". [9] Врло је могуће да је био израђен одређен број
ових застава, које до данас нису сачуване, а уочи одржавања
Слобода предводи народ, уље саме Велике народне скупштине у Крагујевцу на којој је донет
на платно 260 x 325cm, дело нови устав. Остало је забележено да је устав прочитан и
Ежена Делакроеа из 1830. објављен на свечан начин, уз заставе и свечану музику,
године, Лувр, Париз. Алегорија кнежеву коњичку и пешачку гарду и уз присуство државног
Јулске револуције из исте врха и посланика, а увече је приређен ватромет и одржана
године. Највероватније је ова позоришна представа.
револуционарна застава била
главни узор застави која се Међутим, овај либералан устав је убрзо изазвао протесте у
вијорила у Крагујевцу 1835. Русији и Османској царевини, које нису ни имале своје уставе.
године Највеће европске империје Русија, Турска, Аустрија, Пруска,
као и многе мање земље, у то доба, још немају уставе, нити их
у догледно време доносе. У Аустријском царству је убрзо
завладао страх да и њени поданици не затраже устав по угледу на њене суседе. Један од
главних проблема је представљала и застава која је имала исте боје као и француска. Застава
је посебно издвојена као слична револуционарној застави Француске.[10] Устав је био на
снази дефакто 14, а дејуре 55 дана.
Српска тробојка
Након кризе коју је изазвао Сретењски устав, султан Махмуд II је у пролеће 1835. године
позвао кнеза Милоша да посети Цариград. Делегација од 60 људи и комесара на челу са
кнезом Милошем, руским царским изаслаником бароном Рикманом и султановим
изаслаником Ибрахим Наби-ефендијом стигла је на преговоре у Цариград 17. августа 1835.
године. Главна тема на овим преговорима било је државно уређење Србије. Кнез Милош је
5 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
желео да одвоји питање заставе и

грба од устава. Русе је на самом
почетку највише занимао
Сретењски устав и његов творац,
који није допутовао у Цариград.
Барон Рикман је инсистирао да
Србија не треба да има атрибуте
државности и заставу. Руски
амбасадор у Цариграду Бутењев је
изјавио да српска застава има
исте боје као француска.
Међутим, српски чланови на челу
Реконструкција државне са кнезом Милошем су код
заставе, тробојка Високе порте инсистирали на
водоравних поља са грбом, праву за трговину са Влашком и
према уставу из фебруара Молдавијом али и на трговачкој
1835. године, Историјски застави које већ ове две
Прва страна Устава из 1835.
музеј Србије. Застава има кнежевине имају. Порта је
године. У 3. члану друге главе
сличности са заставом прихватила српске захтеве и
стоји "Боја народа Србског јест
Холандије, која је након обећала да ће издати дозволе о
отворено-црвена, бјела и
пораза Наполеона отварању српске трговачке
челикасто-угасита." Овде је
повратила независност. Ову агенције у Букурешту, праву на дословно наведено да је реч о
варијанту могуће је трговину сољу са Влашком и националној застава. Да би се
реконструисати и без грба Молдавијом, праву на застави и разумела челикасто-угасита
(народна). праву на отварању страних боја потребно је познавати
конзулата у Кнежевини Србији. процес каљења челика,
Опроштајна аудијенција код односно челикасто-угасита
султана одржана је 18. октобра 1835. године. А, приликом боја је мешавина светлоплаве
посете кнез Милош је добио на поклон од султана шест и светлозелене боје.
топова, арапског коња и сабљу што је изазвало запрепашћење
у дипломатским круговима. Недуго потом, султан Махмуд
издао је ферман о застави, по најновијим истраживањима 9. фебруара 1836. године.
Преговори о уставном уређењу вођени су у наредном периоду уз активно присуство руских
изасланика. Ферман регулише изглед заставе као и њену намену као трговачко-поморске а
не државне заставе. Изглед српске заставе утврђен је током кнежевог боравка у Цариграду.
За разлику од Сретењског устава у ферману се наводи да су поља на застави хоризонтална.
Може се рећи да су по питању заставе испуњени како руски тако и српски услови. У руском
случају застава није државна и неће бити део будућег уставног решења.
У српском случају решено је једно "техничко" питање трговачког транспорта али оно што је
најважније лађе ће представљати и асоцирати на Србију. Управо ова српска трговачка
тробојка постаће генеричко национално обележје које се најбоље огледа код "граничарских
или пречанских Срба" када се завијорила на Мајској скупштини у Сремским Карловцима
1848. године. Избор боја је исти као код "сретењске заставе" а српска трговачка поморска
тробојка видљиво подсећа на обрнуту тадашњу руску трговачку поморску заставу. Отворено
је питање да ли је ово био српски захтев како би се одобровољила руска страна. У сваком
случају, велика мистерија настанка српског челичног тробојног флага је у Цариграду.
Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава црвено-плаво-беле боје, с тим

што су на црвеном пољу стајале четири шестокраке звезде, а на средњем, плавом пољу,
6 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
кнежевски грб.
Војне заставе
Војводске и регулашке заставе из Првог српског

устанка су биле војне заставе. Након Другог
српског устанка, Србија је добила аутономију у
оквиру Османског царства. Тада је заправо
почело стварање независне српске државе. Војне
заставе се помињу још од оснивања стајаће
војске у време кнеза Милош 1825. године, све до
четрдесетих година 19. века о њима су сачувани
непотпуни подаци. „Српска народна скупштина 1. маја 1848.
године”
У време кнеза Александра и Уставобранитеља насликао Павле Симић 1848/49, уље на платну
тробојка добија национални и државни 88 х 115,5цм, галерија Матице српске, Нови
карактер. Кнез Александар доделио је 30. Сад. У централном делу композиције се
новембра 1845. године заставе Првом и Другом налази новоизабрани патријарх Јосиф Рајачић.
пешадијском пуку. Заставе су биле једнообразне, Он у левој руци држи оригиналне царске
црвено-плаво-беле, израђене од тешке свиле. На привилегије, којима су била загарантована
једној страни заставе налазио се лик Светог права Срба у Хабзбуршкој монархији, а десном
Андреја Првозваног а на другог био је руком показује на српску тробојку. Ово је
кнежевски грб. Уз заставу је додељена диплома, најстарији ликовни приказ српске тробојке.
што је касније постала пракса у српској и
југословенској војсци. У јуну 1846. године,
заставу и диплому добио је коњички ескадрон. На свечаности у Београду, након освећења и
даривања заставе, коњаници су положили заклетву. Застава је била тробојна, израђена од
тешке свиле. На једној страни је имала државни грб, а на другој икону Св. Ђорђа. Ове три
заставе имале су на црвеном пољу близу копља извезене четири звезде које је Србија била
дужна да користи према ферману из 1838.
Пет сачуваних пешадијских застава из 1853, 1854. и 1857.

године рађене су без ових наметнутих симбола. Данас
најстарија сачувана тробојна застава је пешадијског пука
из 1853. године која се чува Војном Музеју у Београду .
Израђена је од тешке свиле и у солидном је стању. На једно
страни налази се државни грб а на другој лик Светог
Андреја Првозваног.
Ове заставе су биле у употреби до 1858. године када су

након повратка династије Обреновић повучене из Бивак Српске војске током рата
употребе. Нове заставе заједно са дипломама додељене су 1876. године. У централном делу
Првом и Другом батаљону гарнизона војске. И ове заставе фотографије налази се војна
су имале икону Св. Андреја Првозваног. У 1863. години, застава што говори о њеном
прављени су планови о опремању народне војске, тада је значају за војнике.
министар војни Иполит Монди упутио Државном савету
молбу за набавку застава. Према Закону о народној војсци,
право на заставу имао је сваки батаљон и ескадрон. Заставе су биле тробојке, на једној
страни са грбом Србије, а изнад њега полукружни натпис "За веру, слободу и отачаство".
7 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Испод грба је стајао натпис "Михаило М. Обреновић III књаз српски 1863. год." С друге
стране заставе је био лик Св Андреја Првозваног са натписом "За веру, слободу и отачаство".
Испод лика светитеља, на белом платну, био је наведен назив батаљона чија је застава.
Године 1870. уведена су два нова батаљона у српску војску.
У време избијања устанка у Херцеговини 1875. године, влада је донела одлуку да се за српску
војску израде 72 заставе. Батаљони прве класе добили су заставе до краја 1875. године.
Министарски савет, почетком фебруара 1876. години, донео је одлуку о набавци застава за 77
батаљона друге класе народне војске. Нацрт застава поверен је сликару Николи Марковићу,
а сликар и књижевник Ђура Јакшић дао је стручну оцену заставама које су биле израђене.
Заставе и дипломе су освећене и предате командантима 15. јуна 1876. године уочи рата са
Османским царством. Заставе су са једне стране имале грб Србије, а са друге лик Св. Андреја
Првозваног и натпис "За веру, слободу и отачаство".
Заставе за коњичке ескадроне рађене су до краја 1875. године. Заставе је израдио сликар
Никола Марковић. Заставе су биле тробојне са ликом Св. Ђорђа и натписом "За веру,
слободу и отачаство" Између иконе и натписа стојао је натпис "Свети великомученик
Георгије" а док се испод иконе налазио назив ескадрона. Грб Србије налазио се са друге
стране са натписом изнад "За веру, слободу и отачаство" а док је испод стајао натпис"
Михаило М. Обреновић III књаз српски 1863. год." Освештана заставе уз диплому добило је у
јуну 1876. године 29 ескадрона. За добровољачку јединицу, заставу је обезбедио један од
њихових вођа, Никола Коле Рашић. Била је то застава црне боје, са мртвачком главом и
укрштеним костима и натписом "За крст часни и слободу златну". Ова застава симболише
смрт за веру и слободу.[11] Није сачувана ниједна војна застава из Ослободилачких ратова
1876-78.
Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се

придружила Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, каснијој Југославији.
У окупираној Србији (1941—1944), неформално је употребљавана српска тробојка.
После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистичку федеративну

републику, састављену од шест република, једна од којих је била и Србија. Свака република
је имала право на сопствену заставу под условом да ова има петокраку.[12]
После распада Југославије, Србија је првобитно наставила да користи исту заставу; Устав
Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом
процедуром коришћеној у мењању устава Србије,[13] која је захтевала подршку апсолутне
већине гласача.[14] Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између
застава са и без петокраке, при чему је петокрака добила већину гласова, мада ипак не и
апсолутну већину гласача.
Петокрака је уклоњена са заставе 1992. препоруком скупштине;[12][15], при чему грб није
промењен. 2003. Влада Србије издала је препоруку о употреби грба и заставе која је поново
променила изглед заставе и грба на данашње.
Устав Србије из 2006. године је прописао да ће државни симболи бити регулисани законом;
[16] Препорука је остала у употреби све до 11. маја 2009, када је најзад изгласан закон о
застави.[17]
8 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Застава према уставу Застава Кнежевине Застава Краљевине Једнострана

из 1835. године 1835 - 1882 Србије 1882 - 1918 неформална застава
Владе народног спаса
(1941—1944)
Застава Федералне Застава НР Србије Застава Републике Државна застава

Државе Србија (1945– (1947–1963), СР Србије (1992—2004) Републике Србије
1947) Србије (1963—1990) и (2004—2010)[а]
Р. Србије (1990—
1992)
Републике Србије
(2010—тренутно)
Други званични симболи Републике Србије
Стандарте
9 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Стандарта Стандарта
председника председника Народне
Републике Србије скупштине Републике
Србије
Заставе Војске Србије
Бивак Српске војске Добровољачка чета Војне пуковске Застава 1.

током рата 1876. пружа отпор под заставе Српске Војске Бригаде Копнене
године. У централном "мртвачком заставом" у Ослободилачки Војске - КоВ, мера:
делу фотографије турској коњици код ратовима 1912–1918. 1:1.
налази се војна Алексинца у Српско- године, Војни музеј у
застава што говори о турском рату августа Београду.
њеном значају за 1876.
војнике.
Застава Застава Војне Застава Гарде. Застава Речне

Ваздухопловства и Полиције - ВП флотиле, мера: 2:3.
противваздухопловне
одбране - В И ПВО.
Исправна употреба заставе
10 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
Државна застава стално се истиче на главном улазу у зграде државних органа, изузев
Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама. Народна скупштина истиче
државну заставу у време заседања и на државни празник а органи покрајинске аутономије,
локалне самоуправе и јавних служби на државни празник.[27]
Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се

званично обележавају догађаји значајни за Србију, на међународним сусретима,
такмичењима и другим скуповима на којима Србија учествује, и у другим случајевима.[28] У
дане жалости државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне
службе истиче се на пола копља.[29] Застава мора бити истакнута на бирачким местима на
дан избора за државне органе.[30] и у просторији предвиђеној за склапање брака (матичар
преко груди мора носити и ленту у бојама заставе).[31]
Народна застава
Народна застава Србије стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине, органа
покрајинске аутономије и локалне самоуправе, и јавних служби. Народна застава мора се
истаћи на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне
самоуправе.[32]
Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и

сличних манифестација, и у другим случајевима.[33]
Друге заставе
Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте,

Државне заставе квадратног облика.[34]
Поштовање заставе
Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако

да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка,
завеса или драперија, нити се њоме смеју прекривати
возила или други предмети, нити се могу украшавати
конференцијски столови или говорнице, осим у облику
стоне заставице.[35] Такође се не сме употребљавати ако је
оштећена или својим изгледом неподобна за употребу.[36]
Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних Застава Србије на туристичком

атмосферских прилика. Такође, истиче се само док траје броду током крстарења Ђердапом
обданица, осим ако је на одговарајући начин осветљена.[37]
Ако се застава истиче вертикално, горње поље заставе јесте прво с леве стране, за гледаоца.
Ако се истиче преко улице или трга у вертикалном положају, горње поље заставе треба да
буде на северној страни ако је правац улице исток – запад, а источној страни ако је правац
11 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
улице север – југ или на кружном тргу.[38]
Исправно истицање
Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим

заставама, без прављења разлике између државних застава и
других врста застава.
Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге

заставе, она се увек налази с леве стране посматрача, осим
приликом званичне посете овлашћеног представника стране
државе или међународне организације када је застава
посетиоца на левој страни. Ако се застава истиче са другом на
укрштеним копљима, њено копље мора бити предње.[39]
Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе,

мора бити у средини.[39] Усправно истицање заставе
Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази

се:
▪ у центру круга, тако да се јасно види – ако су друге заставе поређане у круг;
▪ у темену полукруга – ако су заставе поређане у полукруг;
▪ на челу колоне – ако су заставе поређане у колону;
▪ на првом месту у врсти, односно с леве стране, спреда гледано – ако су заставе
поређане у врсту;
▪ на челу групе – ако су заставе распоређене у групу.[39]
▪
Контрола правилног истицања заставе
Контролу над применом закона којим се регулише употреба државних симбола, између
осталог и заставе Републике Србије, у односу на државне органе, органе јединица
територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и ималаца јавних овлашћења (јавних
служби) врши Управна инспекција.[40]
Комунална милиција надлежна је за вршење контроле над применом важећег закона у

односу на правна и физичка лица, осим у односу на она лица за која је надлежна Управна
инспекција.[41]
Априла 2023. године Влада Србије је усвојила Закључак о употреби Државне и Народне
заставе којим се наглашава право и могућност свих грађана и правних лица да потпуно
слободно користе, употребљавају и истичу како Државну заставу, тако и Народну
заставу Републике Србије у свим приликама за које сматрају да су пригодне.[42]
Занимљивости
12 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
▪ Према анкети америчког портала Ранкер, застава Србије је са готово 30.000 гласова
изабрана за најлепшу заставу на свету.[43]
▪ Иако је Србија република, на садашњој застави се налази краљевска круна. Круна у
херадлдици представља државни суверенитет или суверенинтет монарха.
▪ Од 2010. су црвена и плава боја мало ублажене, а и грб је благо измењен.
Види још
▪ Грб Србије
▪ Српска застава
▪ Застава Републике Српске
▪ Застава Војводине
▪ Средњовековне заставе Немањића
▪ Дан српског јединства, слободе и националне заставе
▪ Амблем Републике Српске
▪ Пансловенске боје
▪ Седница Народне скупштине Републике Србије о државним симболима
Напомене
a. Још увек се користи због нерегулисаних прописа. На основу члана 40. става 1.
Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије: Ближе прописе о
начину употребе химне, грба и заставе Републике Србије доносе: 1) министар
надлежан за одбрану - о њиховој употреби у Војсци Србије; 2) министар надлежан за
унутрашње послове, у споразуму са министром надлежним за одбрану - за одређене
објекте на граници Републике Србије и друге објекте у Републици Србији у близини
границе; 3) министар надлежан за спољне послове - за дипломатска и конзуларна
представништва Републике Србије у иностранству и за званичне документе
Министарства спољних послова (пуномоћја, корице за закључивање међународних
уговора, ратификациони инструменти и сл.); 4) министар надлежан за саобраћај - за
ваздухоплове, бродове или друге пловне објекте, ради означавања њихове државне
припадности Републици Србији. Као и на основу члана 17. става 1. тачки 12. и тачки 13.
Закона о Војсци Србије: Председник Републике: 12) доноси основна правила и друга
акта која се односе на употребу Војске Србије; 13) доноси Правило службе Војске
Србије и друга правила којима се уређују унутрашњи ред и односи у вршењу војне
службе. Стога Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе
и нотног записа химне Републике Србије од 15. новембра 2010. године, коју је потписао
тадашњи први потпредседник Владе – заменик председника Владе Ивица Дачић важи
само за министарства и друге државне органе власти којима није дато законско
право да сами доносе прописе о употреби химне, грба и заставе Републике Србије.
[18][19][20][21][22][23][24][25][26]
Референце
1. Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, члан 17
13 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
2. Grb Srbije: Dvoglavi orao menja perje (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:30

8459-Grb-Srbije-Dvoglavi-orao-menja-perje) (in Serbian)
3. Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног
записа химне Републике Србије (http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/142564/uredba_izvornik_g
rba_zastave_himne0355_cyr.zip) - Уредба Владе Републике Србије, објављено у
Службеном гласнику РС 15. новембра 2011. године
4. Samardžić 1983.
5. B. A: Principality of Serbia (1830-1882) FOTW (https://flagspot.net/flags/rs_pr.html)
6. Dragana Samardžić: Старе заставе у Војном Музеју, Belgrade 1993
7. Барка по мери кнеза Милоша (Вечерње новости, Јелена Илић, 15. јануар 2019.) (https://w
ww.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:771529-Barka-po-meri-kneza-Milosa)
8. „Србија" пловила пре 180 година (Блиц, Мирослав Ђорђевић, 9. септембар 2013.) (https://
www.blic.rs/vesti/srbija/srbija-plovila-pre-180-godina/nltezy5)
9. „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter two. Color and Coat of Arms of Serbia] (https://we
b.archive.org/web/20120331153415/http://scc.digital.nb.rs/document/RA-ustav-1835). Уставъ
Княжества Сербіє (http://scc.digital.nb.rs/document/RA-ustav-1835) (на језику: Српски
(стари правопис)). Крагујевац: Књажество Србија. 1835. COBISS.SR-ID 150291719.
Архивирано из оригинала (http://scc.digital.nb.rs/view/RA-ustav-1835&p=003) 31. 03. 2012. г.
Приступљено 18. 6. 2011. „3.) Боя народна Србска єстъ отворено-црвена, бѣла и
челикасто-угасита.”
10. Mih. Gavrilovic, Suspendovanje prvog srpskog ustava februar-mart 1835 god., Arhiv za pravne
i drustvene nauke, I, 1906, 410-412
11. Порекло и значење лобање на четничкој застави (Ђорђе Ђекић, Филозофски факултет
Универзитет у Нишу, 2001.) (https://www.academia.edu/39702760/Djordje_Djekic_Poreklo_i_
znacenje_lobanje_na_cetnickoj_zastavi)
12. Branislav Ž. Vešović: Yugoslavia during the Second World War (http://fotw.vexillum.com/flags/y
u_wwii.html) Архивирано (https://web.archive.org/web/20120217215904/http://fotw.vexillum.co
m/flags/yu_wwii.html) на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2012)
13. Устав Републике Србије (1990), члан 5
14. Устав Републике Србије (1990), члан 133
15. Препорука о коришћењу заставе Србије (Службени гласник Републике Србије, 49/1992.)
16. Устав Републике Србије, члан 7
17. Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, 2009-05-11
18. Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије ("Сл. гласник РС",
бр. 36/2009 и 10/2023) (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-izgledu-upotrebi-grba-zastav
e-himne-republike-srbije.html)
19. Закон о Војсци Србије ("Сл. гласник РС", бр. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - др. закон,
10/2015, 88/2015 - одлука УС, 36/2018, 94/2019 и 74/2021 - одлука УС) (https://www.paragra
f.rs/propisi/zakon_o_vojsci_srbije.html)
20. Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног
записа химне Републике Србије („Службени гласник РС“, број 85 од 15. новембра 2010)
(https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2010/85/
1)
21. Извор: Јутјуб | Б92 | Промене на грбу не коштају ништа (https://www.youtube.com/watch?v=
c36oBgSqboU)
14 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
22. Извор: Б92 | Промене на грбу не коштају ништа (текст) (https://www.b92.net/info/vesti/inde

x.php?yyyy=2011&mm=02&dd=09&nav_category=12&nav_id=491772)
23. Извор: Б92 | Трошак превелик, вратити стари грб (https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/trosak-
prevelik-vratiti-stari-grb-491547)
24. Извор: РТС | Минималне промене на грбу (https://www.rts.rs/vesti/drustvo/841720/minimaln
e-promene-na-grbu-.html)
25. Извор: РТС | Промена грба велики трошак (https://www.rts.rs/vesti/drustvo/855970/promena-
grba-veliki-trosak.html)
26. Извор: Новости | Остаје стари грб (https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:32
2332-Homen-Uredbu-o-grbu-staviti-van-snage)
31. Породични закон, члан 299
40. „Zakon o upravnoj inspekciji: 87/2011-6” (https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikP
ortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2011/87/2). www.pravno-informacioni-sistem.rs.
Приступљено 2020-09-12.
41. „Zakon o komunalnoj miliciji: 49/2019-23” (https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnik
Portal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2019/49/3). www.pravno-informacioni-sistem.rs.
Приступљено 2020-09-12.
42. srbija.gov.rs. „Влада усвојила Закључак о употреби Државне и Народне заставе” (https://w
ww.srbija.gov.rs/vest/701958/vlada-usvojila-zakljucak-o-upotrebi-drzavne-i-narodne-zastave.ph
p). www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-08-15.
43. „Američki portal objavio anketu za najlepšu zastavu na svetu - Srbija pobedila” (https://www.b9
2.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2022&mm=03&dd=23&nav_id=2127235). Б92. 23. 3. 2022.
Грешка код цитирања: <ref> таг са именом „две заставе” дефинисан у
<references> није употребљен у претходном тексту.
Литература
15 of 16 3/6/2024, 5:59 PM
▪ „Глава друга. Боя и Грбъ Сербіє” [Chapter ▪ Heimer, Željko (2004). „Serbia and
two. Color and Coat of Arms of Serbia] (http Montenegro got new symbols, Serbia and
s://web.archive.org/web/20120331153415/ht Montenegro did not” (https://www.academi
tp://scc.digital.nb.rs/document/RA-ustav-183 a.edu/27444997/Serbia_and_Montenegro_g
5). Уставъ Княжества Сербіє (http://scc.di ot_new_symbols_Serbia_and_Montenegro_
gital.nb.rs/document/RA-ustav-1835) (на did_not_Nordisk_Flaggkontakt_39_2004_).
језику: Српски (стари правопис)). Nordisk Flaggkontakt. 39: 15—21.
Крагујевац: Књажество Србија. 1835. ▪ Heimer, Željko (2005). „Srbsko i Černá Hora
COBISS.SR-ID 150291719. Архивирано из přijaly nové symboly, Srbsko a Černá Hora
оригинала (http://scc.digital.nb.rs/view/RA-u nikoliv” (http://www.vexilologie.cz/cvs/vexilol
stav-1835&p=003) 31. 03. 2012. г. ogie/vexie136.pdf) (PDF). Vexilologie. 136:
Приступљено 18. 6. 2011. 2587—2594.
▪ Samardžić, Dragana (1983). Vojne zastave
Srba do 1918 (https://books.google.com/boo
ks?id=Lk8QHQAACAAJ). Vojni muzej.
Спољашње везе
▪ Изложба „Симболи државности" у Музеју Војводине (РТВ, 12. фебруар 2021.) (https://ww
w.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/izlozba-simboli-drzavnosti-u-muzeju-vojvodine_1207709.html)
▪ Војвођанске ткаље криле српску тробојку у шарама ћилима (Политика, 17. фебруар
2021.) (http://www.politika.rs/scc/clanak/473158/Vojvodanske-tkalje-krile-srpsku-trobojku-u-sar
ama-cilima)
▪ FOTW: Serbia and Montenegro (2003-2006) (http://flagsvancouver.com/fotw/flags/cs.html)
▪ FOTW: Serbia and Montenegro: Flag proposals, 2003-2004 (http://flagsvancouver.com/fotw/fla
gs/cs!04.html)
▪ FOTW: Serbia (Serbia and Montenegro), 1992-2004 (http://flagsvancouver.com/fotw/flags/cs-s
r.html)
▪ Стогодишњица српске заставе. "Време", 5. март 1939, стр. 9 (https://digitalna.nb.rs/wb/N
BS/novine/vreme/1939/03/05?pageIndex=00009). digitalna.nb.rs
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_Србије&oldid=27104984”
16 of 16 3/6/2024, 5:59 PM

Застава Србије

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Застава Србије

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Застава Србије — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82...

Застава Републике Србије постоји и користи се као

Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних

Грађанска застава на копну

Застава Републике Србије користи се, са размерама 3:2 Пропорције 2:3

Боје (Државна застава)[3] (кодификација)

Систем Црвена Црвена

Pantone 192C 704C 280C 123C 0

CMYK 0-90-70-10 0-90-70-30 100-72-0-19 4-24-95-0 0-0-0-100

RGB 198-54-60 161-45-46 12-64-118 237-185-46 33-35-30

HEX #C6363C #A12D2E #0C4076 #EDB92E #21231E

Застава Османског царства

Илија Гавриловић. Иконописац из Земуна Никола

Прве једнообразне заставе настале су са формирањем

Настанак тробојке Карађорђева застава, рад

Након ослобођења и стицања аутономије појавио се

Прва народна застава

У модерно доба, у време настанка нација и борбе против

желео да одвоји питање заставе и

Ферманом од априла 1838. године прецизирано је да је застава црвено-плаво-беле боје, с тим

Војводске и регулашке заставе из Првог српског

Пет сачуваних пешадијских застава из 1853, 1854. и 1857.

Ове заставе су биле у употреби до 1858. године када су

Србија је користила црвено-плаво-белу тробојку непрекидно од 1835. до 1918. када се

У окупираној Србији (1941—1944), неформално је употребљавана српска тробојка.

После Другог светског рата, Југославија је била реформисана у социјалистичку федеративну

Застава према уставу Застава Кнежевине Застава Краљевине Једнострана

Застава Федералне Застава НР Србије Застава Републике Државна застава

Други званични симболи Републике Србије

Заставе Војске Србије

Бивак Српске војске Добровољачка чета Војне пуковске Застава 1.

Застава Застава Војне Застава Гарде. Застава Речне

Исправна употреба заставе

Такође се може истицати на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се

Такође се може истицати и приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и

Председник Србије и председник Народне скупштине Србије користе своје стандарте,

Ни државна ни народна застава не сме бити изложена тако

Застава се не истиче по ноћи и за време неповољних Застава Србије на туристичком

улице север – југ или на кружном тргу.[38]

Закон дефинише како се застава Србије истиче са другим

Ако се застава Републике Србије истиче поред неке друге

Ако се застава Србије истиче заједно са две друге заставе,

Ако се застава Србије истиче заједно са више застава, налази

Контрола правилног истицања заставе

Комунална милиција надлежна је за вршење контроле над применом важећег закона у

2. Grb Srbije: Dvoglavi orao menja perje (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:30

22. Извор: Б92 | Промене на грбу не коштају ништа (текст) (https://www.b92.net/info/vesti/inde

You might also like