Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој области 1939-1940. године / Урош Д. Микетић

UNIVERSITY OF PRIŠTINA III-3 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
FACULTY OF PHILOSOPHY 2020 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Kosovska Mitrovica
Свеска 3
Ахмет Јуксел
Марија В. Коцић
Бранка М. Гугољ
Миљана М. Матић НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА III
Далибор М. Елезовић Сања Р. Пајић
Радмило Б. Пекић Роза Г. Дамико Meђународни тематски зборник
Глигор М. Самарџић Јован Ј. Алексић
Ђорђе Н. Ђекић Божица Ж. Славковић Мирић Свеска 3
Историја света и уметности
Марко М. Шаптовић Урош Д. Микетић
Наука без граница iii

Перица Н. Шпехар Мелина П. Рокаи
Весна Б. Милетић-Степановић Милош О. Милетић
Марко С. Николић Александар Г. Миљковић
Данијела Т. Тешић-Радовановић Радован Т. Фемић
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
2020
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА III – Међународни тематски зборник
SCIENCE BEYOND BOUNDARIES III – Thematic Collection of Papers

of International Significance
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦ III - Международный тематический сборник

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА III:

3. ИСТОРИЈА СВЕТА
И УМЕТНОСТИ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
2020.
UNIVERSITY OF PRIŠTINA / УНИВЕРЗИТЕТ В ПРИШТИНЕ
FACULTY OF PHILOSOPHY / ФИЛОСОФСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ
SCIENCE BEYOND BOUNDARIES III:

3. HISTORY OF THE WORLD AND ART
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦ III:
3. ИСТОРИЯ МИРА И ИСКУССТВА
KOSOVSKA MITROVICA
2020
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА – Међународни тематски зборник
SCIENCE BEYOND BOUNDARIES – Thematic Collection of Papers
of International Significance
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦ - Международный тематический сборник
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА 3: Историја света и уметности
SCIENCE BEYOND BOUNDARIES 3: History Of The World And Art
НАУКА БЕЗ ГРАНИЦ 3: История мира и искусства
Издавач
Филозофски факултет Универзитета у Приштини
са привременим седиштем у Косовској Митровици
За издавача
Проф. др Звездан Арсић
Главни и одговорни уредник издавачке делатности
Проф. др Звездан Арсић
Уредници
Проф. др Божидар Зарковић
Доц. др Данијела Тешић Радовановић
Рецензенти
Prof. dr Brent Davis, Westcliff University, Irvine, USA
Prof. dr Terence Clifford Amos, Université Catholique de Lille, France
Prof. dr Davronzohn Erinovich Gaipov, Suleyman Demirel University, Kazakhstan
Проф. др Мато Пижурица, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
Проф. др Радован Антонијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду
Секретари редакције:
Снежана Зечевић, Мина Лукић, Милица Дејановић, Аница Радосављевић
ISBN за издавачку целину 978-86-6349-150-2

ISBN 978-86-6349-153-3
Међународни тематски зборник Наука без граница III резултат је научноистраживачких

пројеката Превод у систему компаративних изучавања националне и стране књижевности и кул-
туре (OI 178019) и Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција (III
47023), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Ср-
бије.
Радови се објављују и дистрибуирају у складу са лиценцом Ауторство-Некомерцијално
Међународна 4.0. (CC BY NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). Оцене из-
нете у радовима лични су ставови аутора засновани на њиховим истраживањима и не из-
ражавају мишљење Уређивачког одбора нити установе у којој су аутори запослени.
Уводна реч
Међународни тематски зборник Наука без граница 3 доноси резултате интер-

дисциплинарних истраживања великог броја стручњака из земље и ино-
странства која су представљена на научном скупу одржаном 2019. године
на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим се-
диштем у Косовској Митровици. Учешће великог броја признатих научни-
ка резултат је дугогодишње научне сарадње коју Филозофски факултет
остварује са академским институцијама из земље и иностранства. Исто-
времено, Филозофски факултет је пружио прилику једном броју младих
истраживача и докторанада да пред научним аудиторијумом изложе своја
истраживања, потврђујући тако улогу коју има, као научна, али и високоо-
бразовна установа.
Трећа књига Зборника – „Историја света и уметности“ садржи 18 прило-
га који се баве различитим аспектима прошлости, културе и уметности на
територији Србије, али и ширем балканском и европском простору, од
антике до данас. У радовима историчара, археолога, историчара уметно-
сти, архитеката и социолога истражују се историјске прилике, уметничка
продукција и археолошка сведочанства, са становишта политичке и еко-
номске историје, културне динамике, креирања културног, религиозног и
националног идентитета, као и модели културне репродукције и заштите
културног наслеђа. Текстови се групишу тематски и хронолошки, почев од
периода римске власти и презентовања нових података о римским миљо-
казима са југа Горње Мезије који продубљују сазнања о античким комуни-
кацијама на простору Косова и Метохије, преко истраживања касноантич-
ких светиљки са ранохришћанским представама са простора централног
Балкана у контексту креирања хришћанске визуелне културе и транскул-
туралности касне антике, до анализе фунерарне праксе у Војводини у ра-
ном средњем веку, која као најконзервативнија одлика друштва речито го-
вори о начину живота на овим просторима од средине VI до XI века. Пита-
ња средњовековне културе и уметности заступљена су истраживањем
мотива орла као знака владарског достојанства у Студеници, новим дати-
рањем изузетних камеја са ликом Исуса Христа које су као део енколпиона
чуване у кивоту Светог Теодора Тирона у Хопову, те везама италијанске
уметности и византијских модела, али и могућим правцима уметничке
размене између културних центара на Апенинском полуострву и нема-
њићке Србије, на примеру Досале ди Бадија Арденга. Слика о пословним веза-
ма Балканског и Апенинског полуострва употпуњена је анализом уговора о
раду склопљених између Фирентинаца и њихове послуге у Дубровнику то-
vii
Наука без граница iii / Science Beyond Boundaries iii / Наука без границ iii
ком XV века. Истраживање трактата Кристине де Пизан и политичких спи-

са Ане Француске расветљава женску политичку мисао и политичку науку
без родних граница у дугом XV веку. Племенска организација на простору
српских земаља у касном средњем веку и током османске владавине раз-
матра се на примеру Тарских Никшића и њихових помињања у историј-
ским изворима. Допринос познавању историје новог века даје текст који се
бави продором млетачке војске у Херцеговину током Првог морејског рата
и интеграцијом области Топла у управни систем Венеције. Историјске при-
лике у којима се нашао српски народ у XIX веку илустроване су радом о
школама у Србији у време борбе за независност, а на основу сведочанстава
из османских архива и прилогом о краткотрајном ослобођењу Грачанице и
околине током Другог српско-турског рата, догађајем који је био од огро-
мног значаја за локалне Србе. Наставак борбе за ослобођење српског народа
у XX веку приказан је кроз делатност српских патриотских друштава на по-
магању четничке организације у Старој Србији и Македонији 1903–1912.
Текст о развоју рудника Трепча између два светска рата расветљава развој
овог важног рударског центра, истичући да је поред индустријског и трго-
вачког, рудник имао изузетан друштвени и културни значај за Митровицу
и околину. Питања (националног) идентитета проблематизована су у радо-
вима који се баве валоризацијом ставова српских интелектуалаца о ју-
жним деловима Краљевине Југославије објављеним у Српском гласу 1939. и
1940, односно феноменом југословенства и сложеном структуром овог пој-
ма у настави историје у Црној Гори од 1945. до 1990. На крају треба помену-
ти и текст који анализира теоријско и практично деловање у заштити и
презентацији културног наслеђа у Србији у XIX и XX веку, уз преглед нај-
значајнијих организација и појединаца, као и истраживање посвећено ре-
гионалном културном капиталу, које је показало да у Србији постоји уру-
шавање социјалног и културног развоја, указујући на нужност трансфор-
мације културног простора друштва Србије. Актуелност тема и научни
приступ који су аутори текстова доследно неговали препоручују ову све-
ску, као и Зборник у целини, широј научној јавности.
Данијела Тешић Радовановић

Божидар Зарковић
viii
Садржај
Ahmet Yüksel
Some Observations on the Serbian Schools in the Ottoman Empire
After the Process of Gaining Their Independence ...................................................................... 1
Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović
Topla at the Beginning of the xviii Century – An Example of the Integration
of the Newly Conquered Area Into the Administrative System of Venice .......................... 15
Радмило Б. Пекић
Фирентинци у Дубровнику и њихова послуга у xv вијеку.............................................. 33
Глигор М. Самарџић
Биљешке о миљоказима са југа Горње Мезије
(Неколика примјера са Косова и Метохије)......................................................................... 45
Ђорђе Н. Ђекић, Марко М. Шаптовић
Мотив једноглавог и двоглавог орла у Студеници.............................................................. 57
Перица Н. Шпехар
Фунерарна пракса у јужној Панонији у раном средњем веку........................................ 73
Весна Б. Милетић-Степановић
Регионални објективни културни капитал Србије
као елемент културне репродукције ................................................................................... 95
Марко С. Николић
Теоријско и практично деловање у заштити и презентацији
културног наслеђа у Србијиу xix и xx веку. историјски преглед ............................. 113
Danijela T. Tešić-Radovanović, Branka M. Gugolj
Some Aspects of Decorations on Early Christian Lamps from the Central Balkans........ 131
Миљана М. Матић
Из средњовековних ризница: два енколпиона манастира
Ново Хопово у Музеју Српске православне цркве ............................................................. 157
Сања Р. Пајић, Роза Г. Дамико
Досале ди Бадија Арденга: везе италијанске и балканске
уметности крајем XIII и почетком XIV века ...................................................................... 181
Јован Ј. Алексић
O краткотрајном ослобођењу Грачанице и околине
током Другог српско-турског рата (1877–1878) ............................................................... 211
ix
Божица Ж. Славковић Мирић

Развој рудника Трепча у периоду између два светска рата....................................... 225
Урош Д. Микетић
Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији
и Рашкој области 1939–1940. године...................................................................................... 245
Melina P. Rokai
Christine de Pizan, Anne of France, and Political Thought
without Gender Boundaries in the Long Fifteenth Century................................................. 259
Милош О. Милетић
Тарски Никшићи од средине XV до краја XVII века ............................................................ 277
Александар Г. Миљковић
Српска патриотска друштва и четничка акција
у Старој Србији и Македонији од 1903. до 1912. године.................................................... 297
Радован Т. Фемић
Сложеност југословенског идентитета у настави историје
за средње школе у Црној Гори (1974–1990)........................................................................... 315
x
373.3(560-89)"18"(093.2)
37.014(497.11-89)"18"(093.2)
AHMET YÜKSEL1
SIVAS CUMHURIYET UNIVERSITY
FACULTY OF LETTERS
DEPARTMENT OF HISTORY
Some Observations on the Serbian

Schools in the Ottoman Empire
After the Process of Gaining
Their Independence
Serbs were the first minority group to initiate the struggle for independ-
ence among the other nations living in the Ottoman territory, but it was also
one of the latest to establish a state organization in the 19th Century. For
this reason, it would not be wrong to acknowledge the difference of the sta-
tus of Serbs among the other elements in the process of the approaching
sunset of the Ottoman Empire. It is also necessary to say that the century in
question was also an era in which “strict” education reforms were imple-
mented in the Ottoman Empire under the reign of reformist Sultans. There-
fore, the research is concerned with the attitude displayed against the Ot-
tomans in educational matters when the particular social structure is de-
pendent / independent.
The progress and development following the reforms that started in the
time of Sultan Mahmud II (1808-1839) gained significant momentum espe-
cially in the Tanzimat period (1839-1876). Among those reforms, educa-
tion-specific ones have been the subject of a much more significant leap
forward in the Hamidian era (1876-1909). The archive documents from the
given period testify to the identity of schools, which were established in all
four corners of the Ottoman world, their construction costs, textbooks
taught, lecturers, and the like. In addition to the elements mentioned
above, this study also looks at the Macedonian issue.
Keywords: Ottoman Empire; Serbs; schools; study programmes; manage-
ment.
1 ahmetarih@hotmail.com
1
INTRODUCTION
As the title of this paper indicates, the main concepts are the educational issues
coupled with the separation of the Serbs from the Ottoman Empire. Although the
paper deals with educational matters, the author will not describe the education
systems of Serbs or Ottomans.2 The issues discussed here also influenced the dip-
lomatic affairs of the two states. As already mentioned, the Serbs were the first
nation to fight against the Ottomans for their independence in the Balkans.3
However, they had achieved their political independence after a long struggle.4
They were supported by Russia from the beginning, within their framework of
the Pan Slavic policy.5 Finally, afterward 1878, the Serbian community gained its
statehood and naturally, formed their own education systems. Thus, besides the
Ottoman Empire and Greece, another actor emerged in the region. Therefore, in
the process, problems occurred between the relevant states in the education
lane as well as with many other elements in the region. Macedonia6 and Kosovo,
which were among the lands in the middle of the triangle where those political
formations took place, have taken their place in the showcase of history.
BOOKS, SCHOOLS AND DASKALOSES7

The educational matters between the Serbian and Ottoman states are well
documented by the Ottomans described in many details. Within the main frame-
2 For Ottoman educational system see. İlhan Tekeli, Selim İlkin, Osmanlı İmparatorluğu’nda Eğitim
ve Bilgi Üretim Sisteminin Oluşumu ve Dönüşümü, Türk Tarih Kurumu Pub., Ankara 1993.; Yahya
Akyüz, Türk Eğitim Tarihi M.Ö.1000-M.S.2018, Pegem Akademi Publication., Ankara 2018.; Güray
Kırpık et all., Türk Eğitim Tarihi El Kitabı, Grafiker Pub., Ankara 2016.
3 Selim Aslantaş, Osmanlıda Sırp İsyanları, Kitap Pub., İstanbul 2007.
4 On gaining Serbian independence, process see. Enver Ziya Karal, Büyük Osmanlı Tarihi, vol. IV,
Ankara 2007, s.76.; Barbara Jelavich, Balkan Tarihi, vol. I, (Trans. İhsan Durdu, Gülçin Tunalı,
Haşim Koç) Küre Pub., İstanbul 2013, ss.195-258.
5 Selim Aslantaş, “Sırbistan: İsyanlar ve Bağımsız Devlet”, Balkanlar El Kitabı, vol. I, (Ed. Bilgehan
A. Gökdağ, Osman Karatay), Akçağ Pub., Ankara 2013, pp. 459-471.
6 The word / term Macedonia has never been included in the Ottoman administrative terminol-
ogy see. Kemal Beydilli, “II. Abdülhamid Devrinde Makedonya Mes’elesine Dair”, Osmanlı
Araştırmaları, IX, İstanbul 1989, p. 77.; For this reason, although there are naming conventions
such as the Governor of Monastery (Bitola) and the province of Kosovo, the region in question
roughly refers to the lands that reach the western borders of Bulgaria from the Adriatic sea to-
day. For administrative distinction of these possessions see. Kaya Bayraktar, “Makedonya So-
runu ve Avrupa Müdahalesi (1902-1905)”, Bilig, Issue: 69, 2014, p. 3.; On the termination of the
term Macedonia and its regard as a problem by Europe see. Zekeriya Türkmen, “Büyük Devlet-
lerin Balkanlarda Uygulamaya Koydukları Bir Proje: Makedonya Sorunu”, XIV. Yüzyıldan Günü-
müze Balkanlar ve Balkan Tarihi On Dördüncü Askerî Tarih Kongresi Bildirileri – I: 3-7 Aralık İstanbul
2012, Genelkurmaylık ATASE Pub., Ankara 2014, pp. 409-439.
7 Greek: teacher
2 Ahmet Yüksel
Some Observations on the Serbian Schools in the Ottoman Empire…
work of the events, there are information on Serbs, schools opened by them
within the borders of the Ottoman state, books published in the Serbian lan-
guage, Serbian and Greek teachers, and Greek and Serbian consuls. In addition,
the document group, found in the archives of Serbian schools, includes consul
activities, teachers' status and assignments, evaluations, as well as the account of
the problems in the region, book lists, and reviews published in newspapers. For
the purpose of this study, the issues documented in the archives are gathered
under three main headings: books, schools, and teachers.
Books
The archives contained the documents that mostly cover the period 1890-1892
(more specifically between May and July 1892). For this reason, the author will
emphasize only some of the issues that have recurred in the agenda of the Otto-
man Empire in the said period and the issues related to the education in general
in Serbia. Namely, the language in which the books were written, what purpose
they served, how teachers used them, and the content of the books are some of
the issues frequently reflected in the archive documents. There are details on
the titles of the books and the topic they cover. For example, the records written
by Aleksandros and İhbonas, who served as the Greek Metropolitan bishops8, on
May 24, 1892, are remarkable. It should also be noted here that the original cop-
ies of these documents, which contain the information on the people who were
eligible to become Daskals9 in schools, had to be approved by the police commis-
sioner in Ohrid. What makes the documents worthy historical sources is the in-
formation that only the books issued by Ottoman and metropolitan authorities
could be taught by teachers. For this reason, the details of those books were in-
cluded in the records; namely, the titles of licensed books and topics they were
written on. For example, the records show that the teacher named Bogdan
Anasokyan would teach10 the history of religion (Aygoma Nevanin?)11, historical
geography (Karikin), and literature (Aygoma Nevanin) in the village of Borofça12
which he deemed suitable for his own career, performing his duty professionally
8 In addition to the details provided by the Greek Metropolitan bishops, the records include de-
tails on the citizens of Ohrid and the Greek metropolitan areas.
9 Terms such as Daskal, Daskalos, Daskaliçe (Daskalia) are used in almost all documents to refer
to female and male teachers. Another important point regarding the use of the terms is that,
apart from the translated texts, the same term was preferred even when the documents were
written by the Ottoman clerks.
10 BOA, BEO.41/3030, s.24; (12 Mayıs 1308/24 May 1892).
11 The book titles given in parentheses are thought to be in Greek. As a matter of fact, most of the
names in other book lists included in the document were written on issues related to Greece.
Ottoman clerks frequently noted a book in the Serbian language. However, there are no re-
cords on the relevant Greek books, especially in which language the works are produced.
Ahmet Yüksel 3
and in a mature way. It should be noted that there are special book titles included
in the archive indexes; for example: Ischiyotika, Aneke Nikitos, Geography, Isto-
rian Pandazi, La Katastrof de Aleksander, Istorya Palezavidu, İstorya-I Yeni
Yunan (The New Greek History), Istorya – Alaniki of Tumakabit and Margarit
Dimsat for Despots are included in the list. In addition, some audio recordings
were found here, such as the recording of Margarit Dimsat’s For Despots, as well
as the author's name.13 It is also thought that the books are Greek in terms of sub-
ject and phonetics. In another book list, which was likely to be sent to the capital
for examination, the following titles were found: Concise General History, New
Geography, Speech, Lord Byron's Speech, History of Egyptian Events, General
History, History of Crete, Greek Event, Ancient Greek History, and Attica
Nights.14
Another issue that arose in the Ottoman-Serb relations, especially in the field
of education, was the issue of Serbian books. In case of information about the
books in almost every document, it was asked whether the books are in Serbian
language or not. According to the relevant document dated May 28, 1892, the
books published in Serbian in the capital were approved by the manager of the
district who was licenced by the Ministry of Education and was connected to the
Castoria Monastery in the Bitola Province. The books in question were taught in
Serbian schools. The intrigue was caused by the presence of the Greek metropol-
itans and the existence of the Greek consulate in the Monastery. Because it was
against the law, it was ordered by the capital that the collected books should be
immediately returned.15 Moreover, the Serbian Consul also carried out a fol-
low-up request on June 11 of the same year, requesting an investigation into
whether the books were actually returned, via a French note.16 On the other
hand, the Monastery Governor Faik stated in his article that he wrote to the Sub-
lime Porte (Bâbıâlî) that the collected books are not works in the Serbian lan-
guage published in Istanbul. However, even though there were attempts to print
Serbian books, as well as to establish schools without permission, most of those
12 Although it is not stated in the document what kind of school Bogdan was working in, the in-
formation that there was no other educational institution above the primary level should be
shared here.
13 BOA, BEO.41/3030, p. 19.
14 BOA, BEO.41/3030, p. 5.
15 BOA, BEO.41/3030, p.13; (16 Mayıs 1308/28 May 1892).
16 BOA, BEO.41/3030, p.10.; (30 Mayıs 1308/11 June 1892). Namely, it was pointed out that Serbian
Consul Cizal Gorovich (?) presented a letter to the Grand Vizier in an interview he had previ-
ously held with the Grand Vizier, as was recorded in another undated document (which was
Turkish). The content of the letter included complaints by the Consul that Serbian books,
which were taught in the Castoria Monastery were collected and confiscated. However, the
Grand Vizier himself assured the consul that he would not repeat such actions. See. BOA, BEO,
41/3030, s.14.; See. Attachment 1.
4 Ahmet Yüksel
actions were prevented, as was recorded in the translated and examined docu-
ments. Since the results of the research carried out by the Ottomans were not
known, it would be reported to the Serbian side when the work was finally com-
pleted.17 We found in the note of the Serbian Consul —which was written in
French in response to the letter sent by the Ottomans—that Serbian teachers did
not teach revolutionary ideas and did not use books containing such ideas. The
books were sent to the capital for the investigation requested by the Grand Vi-
zier Cevad Pasha on June 26, 1892.18 On June 29, the news that two Serbian teach-
ers were asked to send the books back to the capital and that their influence
would also be scrutinized reached the Monastery Province.19 However, this
study confirmed that those books, which were deemed harmful by the Ottomans,
were still taught in Serbian schools.20 Consequently, the Ottomans started enter-
taining ideas to close those schools.
Schools
Due to all the controversy, the Ottomans considered closing Serbian schools in
the Monastery Province and other regions. However, this action was not per-
formed equally. For example, a dated document containing a translation of Ser-
bian Consul's message stated that the Serbian school in Ohrid had been closed
despite the promise not to be done.21 That is to say, the Ottoman administration
not only closed the school there, but also arrested the teachers. On June 15, 1892,
the Serbian Consul had to remind the school issues again and demand to know
why the students were disbanded, why the teachers were imprisoned. The
school in Ohrid was closed during an exam period. On the other side, orders had
been sent to the provinces of Kosovo and Thessaloniki to ensure that nobody
prevented them from opening Serbian schools there. For this reason, the Consul
consulted the Bitola Province officials and requested the correction of the mis-
take.22 The most important argument in favour of the necessity to close the Ser-
17 BOA, BEO.41/3030, p. 12; (2 Haziran 1308/14 June 1892).
18 BOA, BEO.41/3030, p.3a, 3b; (14-26 June 1892).
19 BOA, BEO.41/3030, p.8, 11; (17 Haziran 1308/29 June 1892).
20 BOA, BEO.41/3030, p. 1; (15 Temmuz 1308/27 July 1892); Schools in the region have turned into in-
stitutions that will constitute a home for the Bulgarian gangs' movements. Especially after the
1890s, when the documents used in the research were dated, the issue of schools in Macedonia
became unique. The main struggle took place for a long time between Bulgaria and Greece, un-
less the Serbs joined this lane later. For further details see. Arzu Taşcan, “Prens Ferdinand ve
Ekzarh Yosif Arasındaki Bazı Mektuplaşmalarda Makedonya ve Komitalar”, Türk Dünyası İncele-
meleri Dergisi, XII/2, 2012, p. 238.
21 BOA, BEO.41/3030, p. 2.; The statement of the promise made in advance indicates the consul's in-
terview with the Grand Vizier.
22 BOA, BEO.41/3030, p. 14.
Ahmet Yüksel 5
bian schools in the Ottoman Empire was, of course, that the Serbs created their
schools with spiritual and emotional feelings, as reflected in the documents.23
For example, the appointment of a twenty-year old young teacher, Angel Marko
Kostas to the Primary (Sıbyan) School24 in Podgorica, was also dependent on the
Ottoman.25 Despite the signed record containing the recommendation and ap-
proval of the Greek Metropolitan bishop Alexandros, the fact that the document
regarding his appointment was produced by the state and approved by the civil
servants was the clearest indication of that relation. Thus, the control of the Ot-
tomans over the schools on their territory, despite a person and an institution
having Serbian identity, was reflected in the archive documents.
The letter written by the Bitola Governor Mehmed Faik Bey on July 4, 1892 to
the authority of the office of the Grand Vizier contained important statements
regarding this issue. After examining the documents and books and reporting
that 25 of these books were sent, the governor began his letter by stating that
Serbs did not have any ancient schools here. Moreover, he stated that Serbs were
attempting to open schools without permission, and that there was no consulate
in the Monastery to establish diplomatic relations with him. Apart from the
training of Serbs here, the Serbianization of the Christian people was also one of
the aims. Serbs have opened schools not only in the Monastery, but also in other
neighbouring territories in the province. Their aim was to point the people of
Greece, Montenegro and St. Sava towards themselves. The goals and movements
of the Bulgarians, another political factor in the region, were another issue to be
prevented by the Serbs. While they wanted to prevent the development of the
Bulgarians, they wanted to ensure their own development. So much so that they
opened Serbian schools in the Monastery Province, Ohrid, and Podgorica.26 How-
ever, the policy pursued by Devlet-i ‘Âliyye (Supreme State) was in line with the
closure of schools. For this reason, in accordance with the orders given from the
capital, the schools mentioned here were closed by the order of the Ministry of
Internal Affairs and Police. Regarding the closure, the Governor also stated that
the Grand Vizier had taken all necessary measures and prevented schools from
opening again and other negative events from sprouting.27
23 BOA, BEO.41/3030, s.12; (2 Haziran 1308/14 June 1892)
24 Cahit Baltacı, “Mektep”, DİA, vol. XXIX, TDV Pub., İstanbul 2004, pp. 6-7.
25 BOA, BEO.41/3030, s.24; (12 Mayıs 1308/24 Mayıs 1892).
26 In fact, Serbia was dealing with Bosnia, which was geographically closer to it. Therefore, there
was a Bulgarian influence that came to the fore with its large population in Macedonia and oth-
er nearby lands. The Bulgarian influence in question also manifested itself in schools located in
this area and in the schools they opened. See. Meltem Begüm Saatçı, “II. Meşrutiyet Öncesi Ma-
kedonya Sorununda “Bulgar” Rolü”, Uluslararası Osmanlı ve Cumhuriyet Dönemi Türk-Bulgar İlişki-
leri Sempozyumu 11-13 Mayıs 2005 Eskişehir Türkiye, Eskişehir Odunpazarı Municipaltiy Pub., Eski-
şehir 2005, pp. 115-127.;
27 BOA, BEO.41/3030, s.25; (22 Haziran 1308/4 July 1892).
6 Ahmet Yüksel
Regarding the schools, it is noteworthy to mention one of the articles sent by

a person named Karamiçi to the newspapers. In his words, Karamiçi would be
Greek. He stated that the people in his own region had lived without knowledge
for a long time, having the element of science removed from their lives. On the
other hand, it was wrong that the foreigners were admitted to their schools. He
said that the biggest factor in the advancement of the Greek was education. How-
ever, the Serbs who forgot this prevented the opening of Greek schools, but they
could not prevent guns and rifles if necessary. Karamiçi, who made an important
statement about the strengthening of the Greek nationality, stated that the Roy-
al Schools (Sultanî Mektep)28 should be opened in the area where they live, not the
İnas Schools.29
Perhaps the most interesting problem for schools between the two states was
the one about the spy. The translation of a remainder of the note from June 16,
1892 states that a person named Priest Popović (or Popesku) in the Monastery
Province gave himself the authority to supervise the schools there. He travelled
to the regional schools under the title of "Macedonian Serbian Schools Inspec-
tor" and collected aid while saving the money he received. This person, who was
considered a bum by Serbs, had never been given such a duty and title by the
government. For this reason, he was exiled from Serbia. The Serbian Consul also
stated that he passed this information to the Grand Vizier.30 In addition, Serbian
Consul stated that Popovic (Popesku) was astonished to be an agent in his note
written to Grand Vizier Cevad Pasha.31
The Daskalos
The archive documents stated one major issue with teachers; whether they had
revolutionary ideas. As can be seen in a document dated July 27, the common is-
28 Vahdettin Engin, Mekteb-i Sultani, Yeditepe Pub., İstanbul 2016.; Simeon Trayçev Radev, Gal-
atasaray Mekteb-i Sultanisi – Resneli Bulgar Bir Talebenin Hatıraları 1879-1898, Kronik Kitap, İstanbul
2018.
29 The İnas schools meant the girls’ schools where they were educated. For related examples see.
Ömer Faruk Yelkenci, Türk Modernleşmesi ve II. Abdülhamid’in Eğitim Hamlesi, Kaknüs Publication,
İstanbul 2010.; Necdet Hayta, Uğur Ünal, Osmanlı Devleti’nde Yenileşme Hareketleri (XVII. Yüzyıl
Başlarından Yıkılışa Kadar), Gazi Kitabevi Pub., Ankara 2017.
30 BOA, BEO, 41/3030, p.14.
31 BOA, BEO.41/3030, p.3; (14-26 June 1892).; Following the 1914 Istanbul agreement with Serbia af-
ter the region ceased to be the Ottoman territory after the Balkan wars, they proposed and ac-
cepted that the education to be given in schools within the Macedonian territory obtained in
the Kingdom of Serbia was Turkish. See. Yakup Ahbab, “Kuzey Makedonya 1912: Savaş, Katliam
ve Soykırım”, Tarih Dergisi, No: 62, İstanbul 2016, p. 119.; As a matter of fact the Muslim and
Turkish population together with the other ethnic flavors in a common framework led to a uni-
ty in the language of the Turkish domination that lasted for centuries as well as for the ruling
governments.
Ahmet Yüksel 7
sue was whether the books were in Serbian or Greek; however, why the teachers
were using them emerged as a separate problem.32 Like books, teachers were fre-
quently included in the documents; they were often the subject of investiga-
tions. The Serbian Consul defended them in every interview and official / infor-
mal article, saying that their teachers were not involved in revolutionary acts. As
a result, the teachers were beaten by people whose names remained unknown
and the schools were closed without being opened elsewhere.
In the letters he sent to Kanlides, the director of the Vakit (The Time) Newspa-
per in Athens, and the articles he wrote for publication, Karamiçi mentioned sev-
eral interesting points. Namely, he pointed out that the Germans had a good con-
trol over French teachers. However, he also stated that the Serbs had forgotten
that similar control was established by the Ottomans or that it could have been
established. Maybe they were also doing negative actions for Yorgi I, not for Ha-
mid II. The Daskalos should not have engaged in these actions. They were also
known to serve Serbs. They should not have expressed their specific ideas. They
were the ones who knew the best how the people felt. They never took the road
to gain reputation with money, rank, and engagement. However, in the simplest
sense, they also abandoned the way of making money; they were not doing their
job. So much so that they manipulated in order to carry out their education. They
were teaching the literature approved by their state and arranged by consuls.
This was the greatest evidence of Karamiçi's. The development of the Greeks
should not work, or should not be left to consuls, doctors, and other nonsensical
people who were pushing it backward instead of putting it forward. The Daskalos
should be protected primarily for their development. Although they got the
spiritual satisfaction, they should also be supported financially. It was they who
would advance the Greeks rather than the consuls.33 These were Karamiçi’s ideas
in a nutshell. In addition, the populist element that was influential among the
Greeks and in their literature between 1880 and 1922 was clear in the writings of
Karamiçi.
It should also be noted that a person named Monsieur Paleraki was also includ-
ed in the archive documents we examined. For example, one of them was not
written by him, but was about him. This introductory letter of the unknown au-
thor stated that he was in the school directorate; he was a clerk so he understood
how things worked.34 Another example came from the Greek Consul, whose
name was mentioned in the archive document as Funra. The Daskaliçe35 was said
32 BOA, BEO.41/3030, p. 1; (15 Temmuz 1308/27 July 1892).
33 BOA, BEO.41/3030, p. 4.; Another document that lists the Greek officers who died in border clash-
es by the Ottomans includes information that even soldiers were working on the Greek pro-
gress in Macedonia.
34 BOA, BEO.41/3030, p. 16.
35 Or Daskalia in its original form: Women Teachers.
8 Ahmet Yüksel
to have been taken out of school during his duties for the sake of national inter-
ests and that she had been taken on phaetons by the Greek Consul Funra; more-
over, the issue was also included in the records of the Ottoman government.36 In
another undated article, Karamiçi also stated that the Ottomans controlled the
teachers and that Serbian teachers and students entered the schools. Regardless
of the Greeks, the Ottomans were among those who were alleged to pursue the
policies of Romania, Bulgaria, and Serbia in Pelagonia (Macedonia). However, the
document written by the Governor of Monastery, dated July 4, included the in-
formation that the teachers of the closed schools applied to the relevant author-
ities to teach again. This indicated that Serbian teachers were prevented from
teaching by the Ottomans. As a matter of fact, those teachers were blocked be-
cause they had were accused of raising their Serbian ambitions. The licenses that
metropolitan bishop gave to those teachers were contested by other national
factors that had their interests in the region. However, the permissions given by
the metropolitan were within the knowledge and approval of the Ottoman.37
CONCLUSION
Schools in Macedonia and Kosovo had always been important for public educa-
tion of the Ottomans or the governments that ruled there. However, the prob-
lems in the region urged the Ottomans to focus on the subject of schools from a
changed perspective. Even if there was no higher education or sub-level educa-
tion institution in sub-units of sub-districts, administrators were aware of the
importance of schools. Therefore, regardless of the level of education, local or
central administrators had shown the necessary attention and support to
schools. This was true not only for the Ottomans and the Serbs, but for all the
states that wanted or had a say in the region. The Ottomans had the privilege not
only to open schools, but also to educate people with their own ideas and to teach
them using books in their own language. Hence, the Serbs could be considered
lucky to have received the permits to open schools. However, the Ottomans did
not relinquish control, as examples were given above. They did not only meet
with consuls or states through diplomacy, but were also aware of all activities in
the region under their own bureaucracy. They even evaluated the writings of the
Greeks who wanted to gain activity in the region, even in newspaper clippings.
However, due to the political situation, it has been observed that the influences
of other actors in the Balkans, such as the Bulgarians and the Greeks, caused a
contrast in the diplomatic context between the states. As a result, Macedonia
and Kosovo witnessed political conflicts in the triangle formed by those actors:
Greece, Serbia, and the Ottoman states.
36 BOA, BEO.41/3030, p. 20.
37 BOA, BEO.41/3030, p. 25; (22 Haziran 1308/4 July 1892).
Ahmet Yüksel 9
REFERENCES
I. Archive Sources38
BOA (Türkiye Cumhuriyeti Cumhurbaşkanlığı Devlet Arşivleri – Turkey Republic Presi-
dency State Archives)
BEO (Babıali Evrak Odası – Sublime Porte Document Chamber)
41/3030.
II. Secondary Sources

AHBAB, Yakup, “Kuzey Makedonya 1912: Savaş, Katliam ve Soykırım”, Tarih Dergisi, Is-
sue.62, İstanbul 2016.
AKYÜZ, Yahya, Türk Eğitim Tarihi M.Ö.1000-M.S.2018, Pegem Akademi Pub., Ankara 2018.
ASLANTAŞ, Selim, Osmanlı’da Sırp İsyanları, Kitap Pub., İstanbul 2007.
ASLANTAŞ, Selim, “Sırbistan: İsyanlar ve Bağımsız Devlet”, Balkanlar El Kitabı, vol. I, (Ed.
Bilgehan A. Gökdağ, Osman Karatay), Akçağ Pub., Ankara 2013.
BALTACI, Cahit, “Mektep”, DİA, c. XXIX, TDV Pub., İstanbul 2004.
BAYRAKTAR, Kaya, “Makedonya Sorunu ve Avrupa Müdahalesi (1902-1905)”, Bilig, Is-
sue.69, 2014.
BEYDİLLİ, Kemal, “II. Abdülhamid Devrinde Makedonya Mes’elesine Dair”, Osmanlı Araş-
tırmaları, IX, İstanbul 1989.
ENGİN, Vahdettin, Mekteb-i Sultani, Yeditepe Pub., İstanbul 2016.
HAYTA, Necdet – ÜNAL, Uğur, Osmanlı Devleti’nde Yenileşme Hareketleri (XVII. Yüzyıl Başla-
rından Yıkılışa Kadar), Gazi Kitabevi Pub., Ankara 2017.
KARAL, Enver Ziya, Büyük Osmanl Tarihi, vol. IV, Türk Tarih Kurumu Pub., Ankara 2007.
KIRPIK, Güray et all., Türk Eğitim Tarihi El Kitabı, Grafiker Pub., Ankara 2016.
SAATÇI, Meltem Begüm, “II. Meşrutiyet Öncesi Makedonya Sorununda “Bulgar” Rolü”,
Uluslararası Osmanlı ve Cumhuriyet Dönemi Türk-Bulgar İlişkileri Sempozyumu 11-13 Mayıs
2005 Eskişehir Türkiye, Eskişehir Odunpazarı Municipality Pub., Eskişehir 2005.
TAŞCAN, Arzu, “Prens Ferdinand ve Ekzarh Yosif Arasında Bazı Mektuplaşmalarda Make-
donya ve Komitalar”, Türk Dünyası İncelemeleri Dergisi, XII/2, 2012.
TEKELİ, İlhan – İLKİN, Selim, Osmanlı İmparatorluğu’nda Eğitim ve Bilgi Üretim Sisteminin
Oluşumu ve Dönüşümü, Türk Tarih Kurumu Pub., Ankara 1993.
TÜRKMEN, Zekeriya, “Büyük Devletlerin Balkanlarda Uygulamaya Koydukları Bir Proje:
Makedonya Sorunu”, XIV. Yüzyıldan Günümüze Balkanlar ve Balkan Tarihi, On Dördüncü
Askerî Tarih Kongresi Bildirileri – I: 3-7 Aralık İstanbul 2012, Genelkurmaylık ATASE Pub.,
Ankara 2014.
RADEV, Simeon Trayçev, Galatasaray Mekteb-i Sultanisi – Resneli Bulgar Bir Talebenin Hatıra-
ları 1879-1898, Kronik Kitap, İstanbul 2018.
38 The full tags of the Archive sources are given in the text.
10 Ahmet Yüksel
YELKENCİ, Ömer Faruk, Türk Modernleşmesi ve II. Abdülhamid’in Eğitim Hamlesi, Kaknüs
Publications, İstanbul 2010.
Annex I. French note sent by the Serbian Consul to request the

investigation. BOA, BEO.41/3030; p. 3a.
Ahmet Yüksel 11
Annex II. One of the book lists written in French and Turkish
comparatively. BOA, BEO.41/3030; p. 5.
12 Ahmet Yüksel
Annex III. An example of one of Karamiçi’s letters found in the archive

documents of.BOA, BEO.41/3030; p.4.
Ahmet Yüksel 13
АХМЕТ ЈУКСЕЛ
ЏУМХУРИЈЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У СИВАСУ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ
НЕКА ЗАПАЖАЊА О ШКОЛАМА У СРБИЈИ

У ПРОЦЕСУ СТИЦАЊА НЕЗАВИСНОСТИ ОД ОТОМАНСКОГ ЦАРСТВА
Сажетак
У XIX веку Срби су били прва мањинска група међу осталим народима
који су живели у отоманским земљама која је покренула борбу за незави-
сност против владе којој су припадали, али су били и последњи који су фор-
мирали своју државу. Из овог разлога, неће бити погрешно рећи да постоји
разлика у положају Срба међу елементима који су се одвојили током суто-
на Османског царства. Такође треба рећи да је овај век био раздобље у ком
су се „строге“ образовне реформе спроводиле у хегемонији реформатор-
ских султана у Османском царству.
Након реформи које су почеле за време владавине султана Махмуда
(1808–1839), њихов напредак и развој добили су значајан замах, посебно то-
ком периода Танзимата (1839–1876). Међу тим реформама, образовне су по-
себно биле предмет много важнијег напретка у ери Хамидија (1876–1909) о
чему се често расправља, посебно у контексту политичких околности.
Идентитет школа које се отварају широм отоманског света, трошкови из-
градње, уџбеници који се изучавају, предавачи, као и многи други предме-
ти описани су у документима у османским архивима.
Кључне речи: Отоманско царство; Срби; школе; наставни план и програм;
управљање.
14 Ahmet Yüksel
94(497.16 ТОПЛА)"17"(093.2)
MARIJA V. KOCIĆ1
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF PHILOSOPHY IN BELGRADE
DALIBOR M. ELEZOVIĆ2
UNIVERSITY OF PRIŠTINA IN KOSOVSKA MITROVICA
FACULTY OF PHILOSOPHY
Topla at the Beginning

of the XVIII Century – An Example
of the Integration of the Newly
Conquered Area Into the
Administrative System of Venice
The research aims to point out how Venice incorporated Topla into its ad-
ministrative system. Although the settlement came under Venetian control
at the time of the conquest of Herceg Novi in 1687, despite several unsuc-
cessful attempts, this area was fully integrated after the conclusion of
peace in 1699 with the Ottoman Empire. Thus, the legal relations concern-
ing the property rights over real estate were regulated in a way acceptable
to Venetian interests. The paper is based on the published Cadastre of Her-
ceg Novi and Risan from 1704 and the literature. The mentioned Cadastre
reveals in full light how the Venetian government, accepting the real situa-
tion as a consequence of the Morean War (1684–1699), integrated the Top-
la area into its administrative apparatus.
Keywords: Topla; Herceg Novi; Venice; property relations; church; crafts;

trade.
1 marija.kocic@f.bg.ac.rs
2 dalibor.elezovic@pr.ac.rs
15
INTRODUCTION
The fact that Venice spent the entire second half of the 17th century in a state of
war (1645–1669; 1684–1699), or latent border conflicts with Ottoman subjects,
was also reflected in the area under its control in Dalmatia and the Bay of Kotor.
Small territorial expansions were not a sufficient reward for the sacrifice made
in material and human losses. Hoping for territorial expansion in Herzegovina,
the Senate could only be partially satisfied with the outcome of the peace made
in 1699.
In the Ottoman period, Topla developed as an insignificant settlement located
not far from Ottoman Novi (today's Herceg Novi). The events caused by the Mor-
ean War contributed to its development. From the beginning of the war, having
determined Herceg Novi as a war goal, Venice managed to conquer the city in
1687.3 With the expansion of the city territory in the post-Ottoman and Venetian
period, Topla became a suburb of Herceg Novi. During the census in 1692, it was
listed together with the villages: Vratnice, Jatartoše, and Gomile.4 In the men-
tioned 4 villages lived 57 men able to go to war, 122 old men and women and 201
children.5 During the organization of the Topla municipality in 1718, Topla was
treated as an administrative unit that acquired local self-government, independ-
ent of Herceg Novi, where representatives of the administrative apparatus were
housed. The document for its establishment states: “that in the suburbs of Her-
ceg Novi, in Topla … they can establish a municipality (communità)…“.6
The cadastre from 1704 presents a detailed inventory of real estate (land,
houses, and crofts), livestock, and people living in these places, with the amount
of taxes that each family was obliged to pay to the authorities. The idea for a de-
tailed inventory of property arose when the situation at the border calmed down
after the demarcation so that the provisions of the peace treaty in Sremski Kar-
lovci (1699) could be implemented in the field.7 Realizing its significance, it was
first published by Gligor Stanojević in 1983 in the Spomenik (*Monument) of
3 In more detail: М. Коцић, Венеција и хајдуци у доба Морејског рата. Београд: Hesperiaedu, 2013,
256-267. Additional literature is listed here.
4 Stanojevic translated the mentioned villages as Tatarbačve, Cirigovina and Gomile, which were
located in Sutorina; Г. Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, Гла-
сник цетињских музеја 7 (1974), 139; Detailed list in: Ibid, 150-153.
5 Ј. Н. Томић, Извештај (которској провидура Николе Болице) о млетачком заузећу у Мле-
тачкој Албанији, Црној Гори, Брдима и Херцеговини, са пописом тамошњег људства и
стоке из год. 1692. Споменик САНУ LII (1914), 82.
6 М. Zloković, Mletačka uprava u Herceg-Novom. Boka: zbornik radova iz nauke, kulture i umjetnosti
(= у даљем тексту: Бока) 3 (1971), 26. У документу из 1758. стоји: „иакоју предајем ја Јово
Жарковић главар од вароши од Топле од Зеленике до Суторине“, откривајући границе
насеља (атара) Топле; Ђ. Миловић, Становништво Топле у другој половини XVIII вијека.
Бока 4 (1972), 76.
16 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Topla at the Beginning of the XVIII Century…
SANU (Serbian Academy of Sciences and Arts).8 In addition to Gligor Stanojević,

the data from this cadastre were also used by Dragana Radojčić9 and Marija
Crnić-Pejović10 also confirming its importance. Two copies of the Cadastre have
been preserved, one in the State Archives in Venice, and the other, partially
damaged, in the State Archives in Zadar,11 which was the capital of the Venetian
administration in Dalmatia and the Bay of Kotor.
Two years earlier (1702), the Venetian government conducted a census of the
surroundings of Herceg Novi, which had a summary character.12 This completed
the process that began in the days of the Morean War when after the conquest of
Herceg Novi, the first census of the city and its surroundings was carried out,
done with the aim of better integration into the Venetian state system.13 With
these two cadastres, primarily that from 1704, the process of redistribution of
land was completed and property rights of each resident of the Bay of Kotor were
acknowledged, which included Herceg Novi and Risan and the surrounding
area.14
TOPLA AT THE BEGINNING OF THE 18TH CENTURY:

NUMBER AND STRUCTURE OF INHABITANTS
The 1692 census treats four rural settlements together (including Topla), which
is why it is not possible to determine the exact number of people in Topla itself.15
In the list of taxpayers from 1701, Topla is not mentioned as a settlement, but the
population of several hamlets is covered, including the one from which Topla be-
7 See: Ђ. Миловић, Одрази Карловачког мира на територијама Херцегновог и Рисна – пре-
ма архивским документима млетачких власти. Историјски записи књ. 13 (1957).
8 Г. Станојевић, Катастри Херцег-Новог и Рисна из 1704. године. Споменик САНУ књ. 125,
Одељење друштвених наука, књ. 4, (1983), vii-160; уводни део пагинисан је римским бро-
јевима (у даљем тексту= Станојевић, Катастри).
9 Д. Радојчић, Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. годи-
не. Гласник Етнографског института САНУ LVI (1), (2008).
10 М. Црнић–Пејовић, Подаци о броју теглеће стоке у херцегновској општини 1704. и 1809.
године. Историјски Записи год. LXIII бр. 3-4 (1990); М. Црнић–Пејовић, Сточари и градите-
љи: становници руралних насеља херцегновског краја. Бока 31 (2011).
11 Станојевић, Катастри, xi.
12 Gligor Stanojević himself stated that this cadastre was not dated, but he decided to date it the
year 1702.; Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, 133. Видети и:
Г. Станојевић, Списак млетачких пореских обвезника у Херцег-новском крају из 1702. го-
дине. Историјски записи t. 30, no. 1–2 (1973).
13 Радојчић, Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године,
213, нап. 3.
14 Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, 136.
15 Томић, Извештај (которској провидура Николе Болице), 82.
Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 17

gan to develop, as the “hamlet of Sutorina”.16 The same situation repeated in the
summary census of 1702.17 In 1704, 120 houses were registered in Topla, in which
153 adult men, 3 old men, 134 women, 111 girls, and 105 boys lived - a total of 506
people. The average number of inhabitants per household was 4.22 members. By
the way, at the time of compiling the Cadastre, Topla was considered one of the
most densely populated areas in the vicinity of Herceg Novi with its 2,500 inhab-
itants, as many as were listed.18
Of the 120 households registered in 1704, 11 of them had residents listed as
“new”. These are people who moved to Venetian territory after the demarcation
(1702) with the Ottoman authorities.19 The largest number of new (11) families
were the families of national leaders, who distinguished themselves by serving
in the Venetian army in outposts towards the Ottoman territory during the last
phase of the war until the demarcation (1702). Among the new inhabitants of To-
pla were the national leaders (listed as princes / it. Capo, pl. Capi) Pavle Dublje-
vić, Simo Vitković, Dragutin Đurđević, Prodan Magazinović, and captain Mitar
Žarković.20
From the old and new inhabitants, Topla started development under the new
administration. The settlement prospered during the 18th century. In one of the
works, Đorđe Milojevic also brought the censuses of the inhabitants of Topla,
which have been regularly conducted by the princes of Topla since the middle of
the 18th century. Arising from the need to collect taxes, these censuses of house-
holds (summary) provide significant data. In 1750, 1,229 inhabitants lived in 200
houses in Topla,21 and the average number of members in the household was just
over 6. According to the census pointed out by Đurđica Petrović, conducted in
1780, there were 1,207 inhabitants in Topla (in 50 Catholic and 191 Orthodox
households).22 According to the document for which Jovan J. Martinović believes
that it originated at the beginning of the 19th century, Topla had 1,601 inhabit-
ant.23 However, more reliable Venetian official statistics indicate that in 1787 a
significantly smaller number of people lived in that settlement (189 houses and
799 inhabitants).24
16 У оригналном тексту: "villizzi di Sutorina"; Станојевић, Списак млетачких пореских обве-
зника, 146.
17 Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, 150-153.
18 Станојевић, Катастри, x.
19 Earlier, these leaders entered into negotiations with the Senate, to which they asked to be al-
lowed to settle on Venetian territory.; Миловић, Одрази Карловачког мира на територија-
ма Херцегновог и Риса, 249.
20 Ibid, 249.
21 Миловић, Становништво Топле у другој половини XVIII вијека,70.
22 Ђ. Петровић, Херцегновски златари у XVIII веку. Бока 15–16 (1983), 10-11.
23 Ј. Ј. Martinović, Dva svjedočanstva o Boki Kotorskoj s početka XIX vijeka. Бока, 3 (1971), 104,
106.

Among the “heads of the family” in 1704, 13 widowed households were regis-
tered, and one that belonged to the female heir by right of inheritance. Among
others, the Cadastre records as a taxpayer Katarina Duodo “a Turkish woman
who converted to Christianity”, whose household consisted of 1 adult man and 4
girls.25 The list also includes Ana, the daughter of the late Milutin Milosalić, who
lived in her house with another adult man, probably her husband.26 As can be
seen from these examples, the Venetian government recognized the right of
women to own and manage real estate, in this case, houses. Not all women were
in the same financial position. It depended on the property of their late hus-
bands, in rare cases - fathers. Judging by the number of large and small livestock,
which was valid as an indicator of the material condition of a particular house-
hold,27 in the best position were the heirs of those people who were officially at-
tached to the Venetian military system or administration.
THE PROPERTY RIGHT TO RESIDENTIAL BUILDINGS

(HOUSES AND TOWERS)
The purchase and sale of certain real estate in Novi by the inhabitants under
Venetian rule were also recorded at a time when the city was under the Otto-
mans. In 1685, Ivan Burović bought certain real estate on Savina from Resul
Musić.28 However, this is an isolated case. The settlement of refugees from Her-
zegovina in Topla, especially after 1695, was stimulated by the government itself.
People's leader (serdar) Dragutin Magazinović from Popovo was given a house
with a garden (garden) as a sign of gratitude for transferring 150 people to Vene-
tian territory.29 At the same time, this did not mean that the Venetian govern-
ment recognized full property rights over the assigned facilities. This happened
only after the conclusion of peace and the settlement of the situation at the bor-
der, and above all with the cessation of the influx of immigrants.
The cadastre from 1704 indicates that over 97 buildings intended for housing
were built on Topla. In 4 cases they were registered as “house”, without specify-
ing the exact number.30 This fact deprives researchers of the possibility of deter-
24 Г. Станојевић, Неколико статистичких података о Боки Которској из средине XVIII столе-
ћа. Споменик САНУ 105 (1956), 32.
25 Станојевић, Катастри, 31.
26 Ibid, 31.
27 See: Црнић–Пејовић, Сточари и градитељи: становници руралних насеља херцегновског
краја, 200.
28 М. Злоковић, Турци у Херцег-Новоме. Бока 2 (1970), 79.
29 Zloković, Mletačka uprava u Herceg-Novom, 8.
30 This is the case with the property of the Bishop of Herzegovina, who was staying on the Savina
at that time, then Zvan (Ivan) Milosalić, Prince Dragutin Đurašević, and Ilija Jovanović.

mining the exact number of residential buildings in the settlement. Namely, un-
der the plural form of the noun “house”, two, three, or even four residential
buildings could be included. This also explains the disproportion between the
“smaller” number of residential buildings and the number of 120 families who
lived in the settlement at that time. Some families appear to have lived in houses
they did not own. Houses listed with certain determinants make it possible to de-
termine from which material they were built. The following buildings were list-
ed as separate categories:
• house built of slaked lime (klačina) (casa à calcina)31 – total of 21 buildings,
• house built of slaked lime (klačina) (casa in calcina) – total of 15 buildings,
• house in dry land (casa a masiera)32 – total of 30 buildings,
• house (casa), without other determinants - a total of 29 buildings with the
emphasis that there were more of them since in 4 cases the plural form of
“house” was used,
• casa in soler (house with attic) – total of 1 building, and
• casa di mura (stone house) – total of one building.
If all the separate categories are added up, and respecting the fact that the plu-
ral form of “house” was used, we conclude that the then Topla had more than 97
buildings intended for housing. Since a large number of families lived in the city,
the answer to that can be sought in the existence of towers.
The towers that are listed at the beginning of the 18th century, originated
from the time of the Cretan War (1645-1669). Muslims, who felt threatened, be-
gan to build towers as defensive structures, both intended for housing their fam-
ilies and military escorts.33 The Muslims who were connected to the military-ad-
ministrative apparatus stood out as the builders of the towers. A significant
number of towers on Topla, recorded in the Cadastre, originated from the first
31 The word "calcina" in today's Italian means "mortar" and "slaked lime",See: I. Klajn, Italijan-
sko-srpski rečnik. Beograd: Nolit, 2006, 115. However, according to Croatian Romanists, the word
"lime" is translated from Croatian into Italian as "calce", and slaked lime as "calcina""; M.
Deanović – J. Jernej, Hrvatsko-talijanski rječnik. Zagreb: Školska knjiga, 1994, 339. It is harder to
explain the reason why the enumerator distinguished between these two types of residential
buildings when both could have the meaning as we translated it as "a house built of slaked
lime", or closest to today's understanding of this term - a masonry building, ie a building of
hard material.
32 In today's Italian language, different terms are used for houses built of stone. However, having
in mind that this is a lexicon of the late 17th century, and based on the data from the Cadastre
which is the subject of analysis here, we believe that the offered translation is the most ade-
quate. "Suvomeđina" (dry land) is a way of building a house with dry stone.
33 М. Коцић, Оријентализација материјалне културе на Балкану. Османски период XV–XIX век.
Београд: Heraedu, 2017, 272-274. On this function of the towers, see: H. Kreševljaković, Kule i
odžaci u Bosni i Hercegovini. Naše starine 2 (1954).

years of the Morean War when until the conquest of Herceg Novi, its surround-
ings suffered from constant attacks by haiducs in the military service of Venice.
After the conquest of the city, the largest number of these towers was assigned
to the haiducs leaders.
At the beginning of the 18th century, there were 23 towers on Topla. In a large
number of cases, when determining the towers, the determinant torre e casa ap-
pears (ie they were listed together with the house), and there were a total of 9
such buildings.34 Draško Palikučić, who in the first years distinguished himself in
organized banditry under the Venetian command, acquired the ownership of
the tower. The same is the case with Vuk Sikimić, while Ivan Burović got the tow-
er thanks to the fact that before the conquest of Herceg Novi, he was appointed
superintendent in Herceg Novi with the task of working on arranging local con-
ditions and organizing incursions into Herzegovina. After the conclusion of
peace in 1699, after it became clear that the national leaders who distinguished
themselves in the military service of Venice could not remain in their former
tenures, Venice decided to allocate property to them in the vicinity of Herceg
Novi. After the towers were ceded to them, they built or remodelled the living
space in their complex. Just like male heirs, women could inherit the tower by in-
heritance law. Also, if we add up the 97 families that lived in the houses, with 23
tower owners, we come to the number of 120, as many families are listed in Top-
la. The same data indicates that the owners of the towers adapted them for their
living space and spent most of their daily lives in them.
LAND OWNERSHIP RIGHTS

Due to the changing successes of the war, the image of this area changed several
times during the Morean War. In the period 1692–1695, Venice reached the peak
of its invasion into Herzegovina, after which their withdrawal began.35 The gov-
ernment tried to provide better living conditions for those people who became
vassals of the doge. The Senate accepted that the vassals from the area of Trebin-
je and Popovo polje can settle in the vicinity of Herceg Novi and Risan. The agree-
ment on the demarcation between the Ottoman and Venetian authorities in Dal-
matia and the Bay of Kotor was signed on February 14, 1701. The same event
34 Mara of the late Vuk Vostoja, Stojko Stjepanov, Stjepan of the late Đorđe Isović, Metropolitan
of Herzegovina, Draško Palikuća (Palikučić), Petko Matkov, Prince Prodan Magazinović, Vuko
Sikimić and Ivan Burović lived in the towers that included the houses.; Станојевић, Катастри,
28-31.
35 See: B. Hrabak, Trebinje, Popovo i donja Neretva u hajdučkom vojevanju za vrijeme morejskog
rata. Prilozi instituta za istoriju XVII (1980); B. Hrabak, Zemljišne parcele feudalaca i musliman-
skih seljaka u Popovu, Zažablju i Trebinju početkom Morejskog rata. Tribunia. Zavičajni muzej u
Trebinju 9 (1985).

announced the last migration from Herzegovina. Burdened by the influx of im-
migrants, on April 1 of the same year, the authorities issued a proclamation ban-
ning the acceptance of defectors from the Ottoman territory.36
Property rights in Herceg Novi and its surroundings were regulated by a ducal
passed on August 3, 1701. It stipulates that the heads (national leaders) of immi-
grants receive a monthly salary of 20 camps 37 of land, with the right to transfer
property to children, while other immigrants received 4 camps of land with the
obligation to pay taxes.38 The mentioned document also represents the basis for
the adoption of later regulations based on which the Venetian government reg-
ulated the situation in the vicinity of Herceg Novi. The greatest danger to the
government was the fact that many immigrants held land for which they were
not registered in the land register as its owners, which also served to conduct a
detailed census of the country and population conducted in 1704.39 Gligor Stano-
jević explained the nature of property relations established by Venice at that
time in the Bay of Kotor and the vicinity of Herceg Novi, saying: “The state ap-
pears as the sole owner who gives the land to the peasants in a permanent lease
with the right of inheritance with a fixed annual tax”.40 Property relations regu-
lated in this way could in specific cases mean that the state had the right to de-
prive an individual of property at any time.
The government distinguished between several categories of land holdings,
depending on their suitability for growing certain crops, or according to the de-
gree of cultivation. The cadastre makes a clear distinction between arable land
(terra arativa), uncultivated land (terra inculta), vineyards, vineyards on pas-
tures, pastures and land in common ownership (communes), intended for collec-
tive grazing of livestock. Judging by this document, there were no forests in the
area of the settlement of Topla.
ТАБЕЛА 1: THE TOTAL LAND FUND OF THE AREA OF THE VILLAGE OF TOPLA BY CATEGORIES
An area in
An area in the
today's
Land category Venetian
measuring
measuring system
system
Terra arativa – arable land 292 ca, 2 qu., 146 tt. 113,04 ha
36 Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, 132-133.

37 "Campo", translated: "field", land measure of 3862,27 m². In more detail: Станојевић, Ката-
стри, viii.
38 Ibid, viii.
39 Ibid, viii.
40 Ibid, viii.

ТАБЕЛА 1: THE TOTAL LAND FUND OF THE AREA OF THE VILLAGE OF TOPLA BY CATEGORIES
Terra arativa con vigne in spaliera - arable 115 ca., 2 qu, 74 tt. 44,64 ha
land with vineyards on a trellis
Terra vignata - vineyards 35 ca., 2 qu., 91 tt. 13,75 ha
Terra vignata in due pezzi - 2 ca., 0 qu., 128 tt. 83,12 acres / 0,83
ha
Terra ortiva – garden land 1 ca., 2 qu., 25 tt. 59,08 acres / 0,59
ha
Orto - gardens 1 ca., 3 qu., 194 tt. 76,49 acres / 0,76
ha
Orto sterile – futile garden land 0 ca., 0 qu., 33tt. 1,51 acres
Arativa con lazareti publici - arable land 2 ca., 3 qu., 4 tt. 1,06 ha
with state quarantine
Arativa con fonderia di conzar pelle - arable 0 ca, 0 qu., 110 tt. 5,05 acres
land with a leather processing workshop
Terra fatta di nuovo – new arable land 0 ca., 2 qu., 17 tt. 20,09 acres
Land owned by the Catholic Franciscan 2 ca., 2 qu., 6 tt. 96,83 acres
Order (san Antonia)
Terra inculta - uncultivated land 49 ca., 0 qu., 102 tt. 18,97 ha
Terra inculta possesa in comun - 36 ca., 0 qu., 102 tt. 13,95 ha
uncultivated community-owned land
Terra sterile possesa in comun - futile 4 ca., 2 qu., 122 tt. 1,79 ha
community-owned land
Terra pascolive possesa in comun 0 ca, 2 qu, 48 tt. 21,54 acres
Terra inculta sterile – uncultivated futile 2 ca., 2 qu., 29 tt. 97,89 acres
land (wasteland)
Tera inculta pascolive - unused pastures 19 ca., 1 qu., 184 tt. 7,52 ha
(privately owned)
Terra con molino da farina - land with a 0 ca., 0 qu., 200 tt. 9,18 acres
flour mill
In total 568 ca., 0 qu., 145 tt.а 219,42 ha
а Area of 568 ca., 0 qu., 145 tt. calculated on today’s land measurement system is
219.44 ha. The deviation of 0.02 ha occurred during the rounding of decimals
during the transfer of m2 to acres, and then to hectares.

The largest part of the land of area Topla was arable land (51.52%), which was
handed over to its inhabitants. A large part fell on vineyards, and as their special
category “vineyards with trellis”. There was a developed viticultural production
in which the vines were mostly grown on a trellis. The government taxed only
arable land and vineyards. There were also pastures in the area, mostly in private
ownership, and partly in collective ownership, but they were not used, nor were
they taxed by the authorities. There was a demand for arable land, which is indi-
cated by the fact that the area of 20.09 acres is listed as “new arable land” (terra
fatta di nuovo).
Prince (Conte) Nikola Raković stood out as the largest landowner, who owned
34.94 hectares (90 ca. 1 qu. и 185 tt.).41 Then, Niko Nikčević with 7, 81 hectares
(20 ca. и 194 tt.) and Prince Simo Vitković with 7.72 hectares of land (20 ca.). Cav-
alier Ivan Burović (in addition to the property in the vicinity of Herceg Novi)
owned 4.62 hectares (11 ca. 3 qu. And 177 tt.) Of land in the area of Topla. The Or-
thodox Church (registered bishop) owned 4.47 hectares (11 ca. 2 qu. And 70 tt.) of
the land of various qualities, much more than the Catholic Church.
Leaders of haiduks and Venetian military units were less rewarded with land.
Draško Palikučić owned 2.02 hectares (5 ca. 199 tt.);42 Prince Dragutin Đurđević
2.09 hectares of land (5 ca. 1 qu., 135 tt.).43 Prince Prodan Magazinović owned 2.66
hectares (6 ca. 3 qu., 105 tt.), And Prince Pavle Dubljević owned 3.28 hectares of
land (8 ca. 1 qu., 202 tt.).44 Mitar Žarković, who is registered as a prince in the sec-
ond place in the Cadastre, owned 1.75 ha (4 ca. 2 qu., 24 tt). 45 As a rule, larger land
complexes were awarded to people who distinguished themselves in the Vene-
tian army during the war, and after its completion remained attached to its mil-
itary and administrative apparatus. Others who defended Venetian interests, or
were only driven by a desire to free themselves from Ottoman rule, were given
less land after moving to Topla.46
41 Камп (campo, односно „поље“) – ознака ca. износио је 3862,27 m²; кварат (quarto) ознака
qu. = 965,57m²; тавола (tavola) ознака tt. = 4,59 m². On the interpretation of these metric units
for measuring land parcels, see Stanojević, Cadastres, viii. Hereinafter, their abbreviated des-
ignations are used. To facilitate insight into the available fund of arable land, we have given
their amount in today's system of land measurement expressed in hectares (= 100 ares) and
ares (= 100 m²).
43 Ibid, 32.
44 Ibid, 32.
45 Ibid, 32.
46 Ibid, 32.

OWNERSHIP OF COMMERCIAL BUILDINGS

As a reflection of the establishment of favourable opportunities brought about
by the conclusion of peace in 1699, crafts and trade developed on Topla over
time. Both activities required the existence of special places (workshops, shops,
mills, warehouses), which could be located within residential buildings, or in
their immediate vicinity. Certain economic activities among the new inhabitants
of Topla were already noticed during the Moravian War. Vuko Sikimić from Žli-
jeb, who settled in Topla in 1697, undertook a trade trip from Dubrovnik to Kotor,
but judging by the same document as a carrier of goods. At that time, Vuko was
head of haiducs, and in 1703 he was appointed captain of a police group.47
Đurđica Petrović thought that in terms of crafts, Topla remained directly con-
nected to Herceg Novi. Pointing out that several craftsmen, mostly Italians,
worked in Novi during the last decade of the 17th century, she stated that it was
only with the immigration of new inhabitants to Herceg Novi that “crafts began
to form as an economic branch”.48
Although it registers them, the Cadastre from 1704 does not state the total
number of economic facilities that existed in Topla. Among other things, it men-
tions a “leather processing workshop” (listed as „fonderia da conzar pelle“),49
whose owner was Ognjen Gošić. In the second part of the Cadastre from 1704,
where all the inhabitants of Topla are listed by name, Ognjen Mihajla Kosić is
mentioned, who together with other members of the family, which numbered 9
people, lived in Topla.50 Since the enumerator made a mistake in entering the
names of the locals in several places, it is completely justified to consider that it
is the same person.
The largest number of commercial buildings, which included mills, work-
shops, shops, and warehouses, were located within the buildings intended for
housing. This is evidenced by the example of the household of Damjan, the son of
the late Stijepo Đurašević, who owned an oil press (listed as molino di oglio).51
Within the household of Petar Mihajlović Zuban, there was also a grain mill in a
dilapidated condition.52 The construction of mills of this type was supported by
the fact that 3 streams in Sutorina provided the power to start them.53 Regular
supply and nutrition of people living in one place that has just begun to receive
physiognomy of the regulated settlements required their existence. At the same
48 Петровић, Херцегновски златари у XVIII веку, 9-10.
50 Ibid, 31.
51 Ibid, 28.
52 Ibid, 28.

time, they represented economic facilities, because their owners collected in-
come from grinding grain. Prince Pavle Dubljević is registered as the owner of a
grain mill.54 He was aware not only of the need for a place for that type of facility
but also of the possibility that his possession could provide a secure income. In
the second part of the Cadastre, which lists the total assets of each household of
Topla, Prince Pavle Dubljević is listed as the owner of the oil press, together with
the land in his ownership of 3.28 hectares (8 ca. 1 qu. And 202 tt. ). Below that is a
grain mill was listed.55 Sladoje Tomašević owned, among other things, a mill, reg-
istered without details that would indicate its purpose.56
One part of the inhabitants of Topla was engaged in trade. That was the case
with Petar Spadić, who owned 2 stores. There was also a store within the house
of the late Ancolo Renier. However, elsewhere in the Cadastre, where the prop-
erty of the late Renier is also listed, it is stated that he owned another store.57
After the war, the people who distinguished themselves in it in the “organized
banditry” began to engage in trade. This is documented in the best light by the
example of Sladoje Tomašević, who in 1701 was praised by the provider in Kotor
precisely because of his activity.58 As a joint property of Sladoje Tomašević and
Ilija Jovanović, the house and the store (trade store) are listed. It seems that their
partnership has failed in the meantime. The cadastre from 1704 records both the
newly built stores of Sladoje Tomašević (without stating their number) and the
newly built stores in the joint ownership of Stojan Kuševija, Ilija Jovanović, and
Ivan Milosalić. Konstantin Kalas also owned shops with a warehouse. At the same
time, Giovanni Battista Barcelli was the owner of as many as three stores.59
In particular, the government has sought to improve exchanges with neigh-
bouring areas. By calming the situation, the caravan traffic was improved
through the communication that connected Herceg Novi, Sutorina, Mrcine,
Zupce with Sarajevo.60 Trade with Ottoman-administered border areas was facil-
itated by the government, which issued passes to its traders for trade with Bos-
nia and the interior of the Balkan Peninsula.61 Commodity exchange also devel-
oped with Albanian ports, primarily Durres, which took place mainly by sea,
which improved ship ownership. Grain, wool, resin, leather oil, tobacco and tar
were imported from these areas.62 The structure of this exchange did not change
55 Ibid, 32.
56 Ibid, 31.
57 Ibid, 31.
61 Ibid, 19.
62 Ibid, 21.

significantly during the 18th century, while over time, in addition to grain, the
trade with Albanian tobacco gained the greatest importance. Shipowners and
merchants from Topla are also connecting with Italian merchants through the
port of Senigallia in the Papal States. Here, traders from Topla mainly exported
processed leather, but also products imported from ports in Albania. 63
The Venetian government treated warehouses (warehouses) in the state in a
different way to warehouses that were privately owned. Niko Nikičević was also
the owner of the “mixed goods warehouse” (“magazen di mistro”). Francesco
Milesi, who was not a resident of Topla, also owned a large number of warehous-
es, and there were a large number of public (state) warehouses in the settlement,
intended for storing salt.64 The mountainous areas in the hinterland of Herceg
Novi, where cattle breeding was developed, were supplied with salt, which was
necessary not only in human nutrition but also in animal nutrition. That is why
the Venetian state tried to regulate its sale, with the possibility of making a prof-
it. The saltworks in Sutorina were located near the sea, which is confirmed by a
drawing preserved in the cadastre from 1702.65
Summarizing the economic situation on Topla at the beginning of the 18th
century, it can be stated that they confirm the research of Miloš Milošević, who
recognized the drivers of economic conditions in the city and its surroundings in
the influx of immigrants and capital formed in the bandit service during the
war.66 Đurđica Petrović, for her part, pointed out that at the end of the Venetian
government, Herceg Novi (including Topla) remained a small business centre
with a small number of shops and stores. In that, she refers to the census from
1780, according to which 40 craftsmen worked in Topla, while 1,207 inhabitants
lived in the settlement.67 A few years later (1787) when a new census was taken
22 people were listed as “artisans and workers” (“artistri e maestrance”).68 Until
this time, the inhabitants of Topla have opted for seafaring and ship ownership
to a greater extent, than to engage in certain trades. Judging by the same docu-
ment, there were 14 oil presses and only three grain mills in the settlement. The
same fact leads to the conclusion that the production of olive oil has developed
63 Ibid, 22. See: Г. Станојевић, Статистички подаци о извозу из Албаније у Венецију почет-
ком XVIII века. Мешовита грађа (Miscellanea) 14 (1985).
64 Станојевић, Катастри, 31. The term "maestranze" in Italian means "workers in a particular
factory/workshop/, or" labor force "; Klajn, Italjiansko-srpski rečnik, 474.
66 M. Milošević, Trgovačka djelatnost i kapital novonaseljenih hajduka kao glavni faktor razvoja
pomorske privrede hercegnovskog kraja u I polovini XVIII vijeka. Годишњак Поморског музеја у
Котору XVI (1968).
67 Петровић, Херцегновски златари у XVIII веку, 11.
68 Станојевић, Неколико статистичких података о Боки Которској из средине XVIII столе-
ћа, 32.

in the settlement as an economic activity, for which a certain number of inhabit-

ants of Topla have decided so far.69
PROPERTY RIGHTS OF RELIGIOUS ENTITIES

One of the most significant outcomes of the Morean War is the increased pres-
ence of the number of Orthodox believers in Herceg Novi and its surroundings.
The fact that in 1693, Bishop Savatije Ljubibratić, together with the fraternity,
left the monastery of Trebinje (Tvrdoš) and moved to Savina contributed the
most to that. At first, Savina was an area 2 km east of Herceg Novi. There was a
smaller church built in the middle of the 15th century, which was remodeled for
the needs of the metropolis.70 Although Bishop Savatije Ljubibratić had lived
there since 1693, the construction of a new monastery complex did not take
place until the end of Venetian rule (1777–1799).71 The former monks of the Tvr-
doš monastery were given some land and 600 pounds of toast per month. Howev-
er, two years later, the government abolished the help in toasts under the pre-
text that they could live on the land income and the help they received from
their devotees.72
The Venetian government recognized the right to own land and real estate to
the Catholic Church orders as much as the Orthodox. For that reason, in its
strongholds on the eastern Adriatic coast, it is possible to find the existence of
church estates owned by the Roman Catholic Church. Topla was no exception. In
the village, the church of St. Girolamo in Herceg Novi owned 1.36 hectares (3 ca.
2 qu. And 23 tt.) of land on which the cemetery was located.73
In another place in the Cadastre, the “church on Topla” is entered together
with the cemetery, but the area of the land that the place of worship enjoyed is
not stated, as well as the fact of whether it is an Orthodox or a Roman Catholic
place of worship.74 It is possible that it was still under construction at the time of
the census. Members of the Franciscan ecclesiastical order (listed as Riverendi
padri rifformatti di Sant'Antonio) owned land of 96.83 acres (2 ca. 2 qu. and 6
tt.).75 In the part of the Cadastre where the plots, as well as the real estate, are
69 Ibid, 32.
70 In the middle of the 15th century, there were two smaller churches in Savina, as Vojislav Đurić
pointed out, and that was the church of St. Sava, the second Assumption of the Virgin; В. Ђу-
рић, Манастир Савина. Бока 5(1973), 8.
71 Б. Дабовић, Манастир Савина (нови подаци о градњи). Бока 15–16 (1983), 437.
73 Since St. Girolamo was considered the patron saint of Dalmatia, all mosques that were turned
into churches after the conquest, as a rule, were named after St. Girolamo, which was the case
with the church in Herceg Novi; Коцић, Венеција и хајдуци у доба Морејског рата, 267.
75 Ibid, 32.

listed in more detail, it is stated that this order owned a church and a hospice
(hospital), a garden, and a cemetery. On an area of 13.77 acres (300 tt.), there was
a church, cemetery, and hospice, while the rest was arable land.76
The Orthodox bishop of Topla is registered as the owner of the land of 4.47
hectares (11 ca. 2 qu., 70 tt.).77 Since Bishop Savatije Ljubibratić later acquired a
house that he remodeled himself, it can be claimed that the owner of the land
and other property was the Orthodox Church (ie the Herzegovinian episcopate).
If the data from the summary list are supplemented with reports on each plot,
the Orthodox Church appears as the owner of the following real estate: in the
part of the area of the settlement of Topla known as Ljuti potok78 arable land with
fence walls (terraces) of 1.36 hectares (3 ca., 2 qu., 24 tt.), then in the same part of
the attar (possibly in the immediate vicinity) of a vineyard of 7.76 acres (169 tt.)
and arable land of 1.87 hectares (4 ca., 3 qu., 81 tt.).79 Other real estates owned by
the Orthodox Church are also listed in the detailed list. They were also located in
the part of Atar known as Ljuti potok. The church property was arable land with
a vineyard on a trellis, a tower, and several houses on an area of 63.72 acres (1 ca.
2 qu., 126 tt.), a vineyard of 22.07 acres (2 qu., 60 tt.) and uncultivated land (terra
inculta) of 30.34 acres (3 qu., 30 tt).80
Also, Orthodox priests who distinguished themselves during the war by fight-
ing in the Venetian service received land and other property for their merits.
Priest (referred to as “Poppe”) Andrija from Kosjer was the owner of a plot of 3.58
hectares (9 ca. 1 qu., 13 tt.).81 He was given property in his possession, which he
could dispose of at will, and was not treated as part of the property of the Ortho-
dox Church.
With the encouragement of the Venetian authorities, the Orthodox Church in
Topla continued to increase its property. According to the census of Orthodox
churches and monasteries in Dalmatia and the Bay of Kotor from 1758, there
were 139 Orthodox churches and monasteries in the Bay of Kotor with Grblja and
Paštrovići alone.82 Specifically on Topla 4 churches and 1 monastery (Church of
St. Assumption, St. Nicholas, St. George and St. Sava and Savina Monastery).83
This is also documented by the fact that in 1771, 7 monks, 1 nun and 3 deacons
76 Ibid, 30.
77 Ibid, 33.
78 As can be seen from the map attached to the cadastre from 1702, there were 3 streams in
Sutorina, one of which was called Ljuti potok; Станојевић, Први катастар херцегновског
краја из 1702. године, 139.
80 Ibid, 29.
81 Ibid, 32.
ћа, 27.
83 Ibid, 34.

with 5 servants lived in the Savina monastery; a total of 16 people.84 In Herceg

Novi and its surroundings, 326 people practiced the Latin rite, while 6,104 were
Orthodox.85 According to a document from 1787, 11 Orthodox priests and 6
Catholics lived in Topla. In terms of religious affiliation, 230 inhabitants were Ro-
man Catholics and 569 were Orthodox.86 Until then, the Orthodox element man-
aged to take precedence over the number of Catholic believers, while in the Her-
ceg Novi area, the largest concentration of Catholics was registered in Herceg
Novi itself.87
CONCLUSION
The analysis of data from the Cadastre from the beginning of the 18th century in-
dicates that Topla was considered a small settlement near Herceg Novi. 120 fami-
lies lived in the settlement, one-tenth of whom moved to Topla after 1702, when
the demarcation with the Ottoman authorities was carried out. Venice ceded land
and real estate to those families, ie persons, for which they had to pay a certain
amount of money in the name of taxes. Out of a total of 120 families, 97 of them
lived in houses of various categories, while 23 families lived in towers, which by
then had lost their significance in the defence of this area and were adapted for
everyday life. The most important owners of real estate (houses and land) were
individuals who stood out the most, defending the Venetian border during the
previous war. In terms of economic potential, the inhabitants of Topla from the
beginning of the 18th century were oriented towards the development of trade
and crafts, and a certain number of people were also engaged in agriculture and
viticulture, while cattle breeding did not gain importance. The Catholic and Or-
thodox churches owned certain real estate, while the source testified that indi-
viduals from the first Orthodox hierarchy who fought on the side of the Venetian
army were also rewarded with the property. Judging by the position of Gligor
Stanojević, the state, as part of the reforms it undertook to regulate the situation
in the new acquis, ceded the land to the residents of Topla for life with the possi-
bility of inheritance to the closest heirs, while it is still treated as its supreme own-
er. Within this, the manner of establishing property-legal relations in Topla and
other areas covered by the Venetian legal system should be interpreted.
84 Г. Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи (1750–1826). Херцег-Нови: Друштво за архиве и

повјесницу херцегновску, 2011, 92.
ћа, 31.
86 Ibid, 32.
87 Ibid, 32.

SOURCE
Станојевић, Г., Катастри Херцег-Новог и Рисна из 1704. године. Споменик САНУ књ.
125, Одељење друштвених наука, књ. 4, (1983),viii–160.
LITERATURE
Црнић–Пејовић, М., Подаци о броју теглеће стоке у херцегновској општини 1704. и
1809.године. Историјски Записи, год. LXIII, бр. 3-4 (1990), 67–72.
Црнић–Пејовић, М., Сточари и градитељи: становници руралних насеља херцег-
новског краја. Бока, 31 (2011), 199–219.
Дабовић, Д., Манастир Савина (нови подаци о градњи). Бока, 15–16 (1983).
Deanović M., – Jernej, J., Hrvatsko-talijanski rječnik. Zagreb: Školska knjiga, 1994.
Hrabak, B., Trebinje, Popovo i donja Neretva u hajdučkom vojevanju za vrijeme
morejskog rata. Prilozi instituta za istoriju, XVII (1980), 69–99.
Hrabak, B., Zemljišne parcele feudalaca i muslimanskih seljaka u Popovu, Zažablju i
Trebinju početkom Morejskog rata. Tribunia. Zavičajni muzej u Trebinju, 9 (1985), 31–45.
Klajn, I., Italijansko-srpski rečnik. Beograd: Nolit, 2006.
Коцић, М., Венеција и хајдуци у доба Морејског рата. Београд: Hesperiaedu, 2013.
Коцић, М., Оријентализација материјалне културе на Балкану. Османски период XV–XIX
век. Београд: Heraedu, 2016.
Комар, Г. Ж., Херцегновски ћирилични пописи (1750–1826). Херцег-Нови: Друштво за ар-
хиве и повјесницу херцегновску, 2011.
Kreševljaković, H., Kule i odžaci u Bosni i Hercegovini. Naše starine 2 (1954), 71–86.
Миловић, Ђ., Становништво Топле у другој половини XVIII вијека. Бока, 4 (1972), 69–
91.
Миловић, Ђ., Одрази Карловачког мира на територијама Херцегновог и Рисна –
према архивским документима млетачких власти. Историјски записи, 13 (1957),
243–252.
Martinović, Ј. Ј., Dva svjedočanstva o Boki Kotorskoj s početka XIX vijeka. Бока, 3, (1971),
103–121.
Milošević, М., Trgovačka djelatnost i kapital novonaseljenih hajduka kao glavni faktor
razvoja pomorske privrede hercegnovskog kraja u I polovini XVIII vijeka. Годишак По-
морског музеја у Котору XVI (1968), 63–127.
Петровић, Ђ., Херцегновски златари у XVIII веку. Бока, 15–16 (1983), 7–104.
Радојчић, Д., Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704.
године. Гласник Етнографског института САНУ, LVI (1), (2008) 211–225.
Станојевић, Г., Први катастар херцегновског краја из 1702. године. Гласник цетињ-
ских музеја, 7 (1974), 129–172.
Станојевић, Г., Списак млетачких пореских обвезника у Херцег-новском крају из
1702. године. Историјски записи, књ. 30, бр. 1-2 (1973), 143–158.
Станојевић, Г., Статистички подаци о извозу из Албаније у Венецију почетком XVIII
века. Мешовита грађа (Miscellanea), 14 (1985), 7–20.

Томић, Ј. Н., Извештај (которској провидура Николе Болице) о млетачком заузећу у
Млетачкој Албанији, Црној Гори, Брдима и Херцеговини, са пописом тамошњег
људства и стоке из год. 1692. Споменик САНУLII (1914), 69–83.
Злоковић, М., Турци у Херцег-Новоме. Бока, 2 (1970), 55–81.
Zloković, М., Mletačka uprava u Herceg-Novom. Boka, 3 (1971), 5–37.
МАРИЈА В. КОЦИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ
ДАЛИБОР М. ЕЛЕЗОВИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ТОПЛА ПОЧЕТКОМ XVIII ВЕКА – ПРИМЕР ИНТЕГРАЦИЈЕ НОВООСВОЈЕНЕ ОБЛАСТИ

У УПРАВНИ СИСТЕМ ВЕНЕЦИЈЕ
Резиме
У раду аутори настоје да објасне прилике у Топлој, тада засебном насељу
у близини Херцег Новог, а данас његовом интегралном делу. Основу за
тумачење локалних прилика налазе у катастарском попису састављеном
1704. године, који данас представља најдетаљнији попис који је млетачка
власт извршила након освајања те области 1687. Према структури
истраживање обухвата преглед састава становништва, као полазне основе
за разумевање имовинске слике, али и привредног потенцијала из кога се
Топла током 18. века развила. Потом двоје аутора нуде анализу својинских
односа посматрајући их кроз призму власништва над некретнинама
(кућама и кулама), земљиштем, признавање црквеним редовима (односно
католичкој и православној цркви) власништва над непокретностима, али и
привредну слику, чији се нуклеус развија већ у време увођења млетачке
власти (од 1687). Како се може закључити, млетачка власт ове односе
уредила је на основу дукала донетог 1701, којим су призната извесна права
на власништво становницима Топле, укључујући и оне који су се пре тога
доселили. Поменути дукал је у исто време прописао површину земље која
је могла бити додељена појединцима, а како су аутори указали, ово није у
свим случајевима у истој мери испоштовано.
Кључне речи: Топла; Херцег Нови; Венеција; имовински односи; црква; за-
натство; трговина.

94(497.5 ДУБРОВНИК:450.521)"14"(093.2)
РАДМИЛО Б. ПЕКИЋ1
Фирентинци у Дубровнику и њихова

послуга у xv вијеку
Током XV вијека значајан број пословних људи са подручја данашње Ита-

лије боравио је стално или привремено у Дубровнику. Поред Млечана,
најбројнији су били Фирентинци, који су се истакли у производњи и про-
даји тканина, послујући самостално, удружено или преко заступника
(прокуратора). Поред сукнара, из Фиренце у Дубровник су долазили про-
свјетни и здравствени радници, градитељи и занатлије различитих специ-
јалности, који су унајмљивали млађе становништво пристигло из дубро-
вачког залеђа да их служи у одређеном временском интервалу, како у Ду-
бровнику тако и у Италији. У досадашњој историографији овом питању је
посвећивана пажња, које је предмет овога рада и односи се на исту про-
блематику, на уговоре из XV вијека које су у Дубровнику склопили Фирен-
тинци са слугама и служавкама. Циљ рада је да се прошире и употпуне са-
знања о наведеном питању.
Кључне ријечи: Фирентинци; Дубровник; XV вијек; послуга; занати.
У досадашњој историографији доста пажње посвећено је најамним рад-

ним односима у средњовјековном Дубровнику, о чему постоји обимна ли-
тература. Ово питање је разматрано са различитих аспеката, првенствено
миграционих кретања и економско социјалног положаја (Храбак, 2003,
стр. 144–180; Динић-Кнежевић, 1973, стр. 39–62; Динић-Кнежевић, 1995,
стр. 35–108). У бројним сачуваним уговорима Дубровачког архива који се
1 bijeljani@yahoo.com
Рад је резултат истраживања у оквиру научноистраживачког пројекта ИИИ 47023, Косово
и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција, који финансира Министар-
ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
33
односе на изучавање заната и унајмљивање послуге, поред осталих, парти-

ципирају пословни људи из Фиренце, о чему је већ писано (Пекић, 2010,
стр. 189–202; Пекић, 2012, стр. 123–142; Pinelli, 2008, стр. 65–80). Међутим, ово
питање у потпуности није исцрпљено и стога је предмет и овога рада, који
је временски ограничен на XV вијек.
Током XV вијека, готово све угледније личности, било да је у питању до-
мицијелно становништво, или придошли странци у Дубровнику, имали су
послугу. Овом послу приступале су како малољетне тако и одрасле особе, и
мушке и женске популације. Питањем средњовјековне послуге у Дубров-
нику, између осталих, бавио се и знаменити Ј. Лучић, који је истакао да се
особе овога занимања у изворима појављују под различитим називима. По-
мињу се као слуге (servientes), слуге пратиоци (serviens), слуге под уговором
(ad standum, ad serviendum) служавке (servitales), дјечаци (pueri), дјевојчице
(puellae) (Lučić, 1979, стр. 136).
Током XIV и XV вијека, као и касније, на подручју Дубровника дјеловали
су бројни пословни људи из Фиренце. Између осталих, помиње се Јакоб,
син покојног Матеје Баручија, који је 21. фебруара 1400. године узео за слу-
жавку Доброславу, кћерку Цветоја из Драчевице. Доброслава се обавезала
да ће реченог Фирентинца служити у периоду од десет година. Са друге
стране, Фирентинац Јакоб се обавезао да ће током наведеног периода поред
становања и хране Доброслави дати двије тунике, двије кошуље, два перпе-
ра и друге потрепштине. Значајно је истаћи да Доброслава Цветојева није
била из Драчевице из Босне, већ из истоименог мјеста из Србије2 (Пекић,
2019, стр. 108; Kurtović, 2019, стр. 413).
Крајем XIV вијека знаменита политичка личност Фиренце, Филип Баста-
рис, који је обављао дужност гонфанолиера правде, протјеран је из „цвет-
ног града“, и заједно са породицом добио је азил у Дубровнику (Пекић,
2012, стр. 22–23). Његов син Ђовенко, а затим и унук Иван у Дубровнику су
имали кућну послугу. Код Ђовенка, сина покојног Филипа Бастариса, слу-
жила је Богослава кћи покојног Ратича. Онa је у Дубровник дошла од ријеке
Вишеве од Трновице, дијела Босне, и 6. априла 1400. године писмено се оба-
везала да ће служити Фирентинца Ђовенка у периоду од шест година. По-
ред прихватања уобичајених обавеза, попут чувања имовине и других
ставки карактеристичних за уговоре о служењу, између осталог, значајно
је истаћи да се Фирентинац Ђовенко обавезао Богослави да ће јој за шесто-
годишње служење исплатити 12 перпера.3
2 Dobroslaua filia Çuettoe de Draçeuiça partium Rasie confiteor quod ex carta mea scientia et bo-
na voluntate loco me et opera mea Jacobo, condam Mathei Baruçi de Florencia, ad presens ha-
bitator in Ragusii, presenti et recepienti me ad standum cum eo et ei seruiendum usque ad an-
nos decem proxime futuris […]. DAD, Div. Canc. XXXIII, f. 174 (21. II 1400).
34 Радмило Б. Пекић
Фирентинци у Дубровнику и њихова послуга у xv вијеку
Када је у питању мјесто поријекла служавке Богославе, ријека Вишева је

данашња ријека Неретва, а мјесто Трновица до данас је сачувало средњовје-
ковно име, и смјештено је низводно од изворишта, од горњег тока ријеке
Неретве, у Борчу у Општини Гацко.
Седам година касније, иза претходно наведеног уговора, син поменутог
Ђовенка и унук Филипа Бастариса, Иван, у Дубровнику је склопио споразум
са удовицом Богославом, супругом извјесног Божидара, да ће служити Фи-
рентинца Ивана у периоду од годину дана, за плату у износу од 12 перпера.4
Током XV вијека у Дубровнику је дјеловао извјестан број фирентинских
клесара, гдје су неки од њих били ангажовани као плаћеници Дубровачке
комуне. Један од њих био је Иван Грандози, конструктор волтова, односно
мајстор за сводове (magister voltarum). Иван Грандози је у Дубровнику дјело-
вао дужи временски период (Пекић, 2012, стр. 134). Још од 1408. године Фи-
рентинац Иван у Дубровнику је изводио разне радове. Године 1409. склопио
је уговор са Прибиславом Милановићем који је требало да га служи у пери-
оду од годину дана.5
Код наведеног мајстора за сводове, Ивана из Фиренце, клесарски занат
учио је Милорад, син Станислава Богданића из Гацка. Почетком августа
1417. године, Станислав Богданић из Гацка у Дубровник је довео сина Мило-
рада, који је имао девет година, и дао га да изучава клесарски занат 10 годи-
на код Фирентинца Ивана Грандозија. Фирентинац Иван обавезао се да ће
током наведеног периода Милораду обезбиједити издржавање, стан, храну
и одијевање. Станислав је гарантовао Фирентинцу да ће његов син Милорад
бити послушан, да се неће удаљавати, ни красти, већ да ће пазити ствари и
добра. Након десетогодишњег служења и учења заната, Милорад је као де-
ветнаестогодишњи младић добио диплому и званично постао клесарки
мајстор6 (Пекић, 2016, стр. 294).
3 Ego Ego Bogoslaua, filia condam Ratichi de flumine Visseue, de Ternovica, partium Bossine, con-
fiteor quod ex certa mea scientia et bona voluntate loco me et operas meas Jouencho, condam
Philipi de Bastariis de Florencia, presenti et conducenti me ad standum cum eo et ei et eius fami-
lie seruiendum usque ad VI annos proxime futuris […]. DAD, Div. Canc. XXXIII, f. 177 (6. IV 1400).
4 Bogoslaua uxora condam Bosidar facit manifestum quod ipsa locat se et opera sua Johannis
condam Juuencha de Bastaris de Florentia usquam ad unum anno prox. fut. […]. DAD, Div. Canc.
XXXVI, f. 205' (21. VII 1407).
5 Pribislauus Millanouich facit manifestum quod ipsa locat se et opera sua Mag. Johannis Gran-
dozis de Florentia usquam ad unum anno proxime venturis […]. DAD, Div. Canc. XXXVII, f. 222
(11. VII 1409).
6 Stanissau Bogdagnich de Gazcha locavit filium suum Milorada etatis nouem annorum et opera
sua ad standum cum magistro Johanne Grandozio a volitis pro annis decem in mediate sequen-
tis. Promictens dictus Stanissau pater dicti Miloradi, quod dicti Milorad non recedet a dicto ma-
gistro Johanne dicto durante tempore nec sibi furari nec furari volenti consentiet scilicet res et
bona dicti magistri Johannis bene, legaliter et fideliter custodiet ad modum boni pueri […].
DAD, Div. Canc. XLI, fol. 147' (3. VIII 1417).
Радмило Б. Пекић 35
Послуга је имала обавезу да своје послодавце прати и служи, како на Бал-

канском тако и Апенинском полуострву. Једна од таквих била је Радослава,
кћерка покојног Прибила Опикијевића, која се обавезала да служи двојицу
Фирентинаца и то Ђованија Ричија и Августина Кардиналиса, на период од
пет година. Радослава се обавезала да послодавце служи у Дубровнику, Ве-
нецији и Фиренци.7
Фирентинац, апотекар Ђовани Ричи, који је око четири деценије посло-
вао у Дубровнику, 20. фебруара 1440. године склопио је споразум са Мат-
ком, сином Љубише из Дубровника, који се обавезао да служи у времен-
ском периоду од пет година. Договорили су се да током наведеног времена,
Матко станује и храни се код Фирентинца Ђованија и да истовремено изу-
чава апотекарски занат. Након истека пет година, на име служења, Фирен-
тинац се обавезао да Матку исплати 40 перпера.8
Поред Ђованија Ричија, апотеку у Дубровнику водила су двојица браће из
Фиренце Столдо и Анђело Гори де Рабата (Пекић, 2012, стр. 361, 363, 364).
Дана 13. јула 1440. године Анђело де Рабата склопио је споразум са Бијело-
славом Радинчовом, која се обавезала да га служи у период од пет година.
Договорили су се да током наведеног времена, Бијелосава станује у Анђе-
ловом дому, да је истовремено храни, одијева и по истеку службе исплати
40 перпера.9
И Фирентинац Лука Мартинов, настањен у Дубровнику, имао је послугу.
Радослав Милашевић из Конавала, уз сагласност оца Милаша, 14. новембра
1444. године, обавезао се да служи Луку Мартинова из Фиренце, на период
од три године. Поред уобичајених ставки о преузимању обавеза и са једне и
друге стране, између осталог, Лука Мартинов обавезао се слуги Радославу
да ће му након истека три године, на име служења исплатити 12 златних
дуката.10
Многе слуге биле су малољетне и без оба родитеља. Често се у уговорима
помињу удовице које су своју дјецу давале у најам. Због лошег поступања
слуге су бјежале и напуштале своје послодавце. Тако је од извјесног Фирен-
7 In Cancellaria Ragusii die quatour augusti 1413. Indictione sexta. Presentibus Ser Jacobo de
Gondolaet Ser Marino de Resti … Radosaua filia condam Pribili Opychyeuich locando se et ope-
ras suas promisit et se soluerit obligauit Johanni Antonii Richo de Florentia habitator Ragusii
presenti et pro Augustino Johannis Cardinal de Florentia […]. DAD, Div. Canc. XXXVIII, f.
331'-332 (4. IV 1413).
8 Ser Johannes Richi speciarius conduxit et accordauit pro eius … Matchum filium Liubisse de
Ragusio […]. DAD, Div. Canc. LIV, f. 118 (20. II 1440).
9 Agnolus de Rabatta conduxit et accordauit pro eius famula et seruicialis Bilosaua Radinazoua
presente et promittentem pro annis quinque proxime futuros […]. DAD, Div. Canc. LIV, f. 251–
251' (13. VII 1440 ).
10 Radossauus Millaseuich de Canali etatis legitime.. locauit se et operas suas ad standum cum Lu-
ca Martini de Florentia […]. DAD, Div. Not. XXIX, f. 22' (14. XI 1444).
тинца Јакоба побјегао слуга по имену Коле.11 Међутим, ни све слуге нису
поштено обављале своја задужења. Иако малољетан, Божидар Радуловић
који је служио код Фирентинца Мартина Ричија, апотекара у Дубровнику,
од једног радника, док је спавао, украо је кључеве од магацина бојаџинице
и покрао 155 лаката разноврсне тканине и побјегао (Динић-Кнежевић, 1982,
стр. 195).
У једној тужби датираној 10. маја 1456. године, која се односи на крађу
разних тканина у Требињу, помиње се Стана, служавка Анђела Фирентин-
ца12 (Пекић, 2015, стр. 197). Двије године касније помињу се Станица из Тре-
биња и Фиренинац Анђело Пероци Тедалди. Дана 21. априла 1458. године,
извјесна Станица из Требиња изјавила је да је примила остатак новца у из-
носу од 16 перпера, на име његовања и дојења Франческа, сина реченог Фи-
рентинца Анђела13 (Kurtović, 2019, стр. 1271).
На темељу сачуваних уговора видимо да је фирентинска послуга у најве-
ћем броју поријеклом била са подручја Травуније и Захумља и то: Љубиња,
Требиња, Гацка, Стоца, Дабра и из других мјеста данашње Херцеговине. Ме-
ђутим, било их је и из средњовјековне Србије из Новог Брда.14
Знаменити М. Динић одавно је скренуо пажњу да се у средњовјековном
периоду подручје данашњег Стоца називало Видово поље (Динић, 1978,
стр. 205, 206).
У Видову пољу живио је Радивоје Бољесалић са супругом Станицом. Кра-
јем 1443. године, Радивоје и Станица дошли су у Дубровник и са собом пове-
ли кћерку Стану. У том периоду у Дубровнику је пословао Фирентинац Хен-
рик Филопов Аригучи, који се договорио са Радивојем и његовом супругом
Станицом, да му у најам дају кћерку Стану, која је требало да га служи све
до времена њене удаје. Фирентинац се обавезао да ће током наведеног пе-
риода Стани обезбиједити становање, храну, одјећу и обућу, бринути се о
њеном здрављу и према њој хумано поступати15 (Kurtović, 2019, стр. 1160).
Претходно помињани Фирентинац Хенрик Аригучи током 1441. и 1442.
године, узео је учешћа у допремању каталонске вуне у Дубровник. Око јед-
не испоруке водио је дуготрајан судски процес (Динић-Кнежевић, 1982,
стр. 96; Храбак, 1980, стр. 86).
11 DAD, Div. Canc. XXXII, f. 203. (29. XI 1398).
12 Staniza fontesca Angeli Florentinum […]. DAD, Lam de for. XXXII, f. 39' (10. V 1456).
13 Staniza de Tribigne confessa fuit ab Angelo de Perozi Tedaldi de Florentia habuisse et recepisse
iperperis sedecim pro resto eius totius quod ipse Staniza habet debere et petere posset ab ipso
Angelo usque ad presentem diem pro eo quod ipsa Staniza, tenuit, nutriuit, aluit, et lactauit
Franciscum, filium dicti Angeli. DAD, Div. Canc. LXVII, f. 119 (21. IV 1458).
14 Teodorus filius Helie de Novomonte de partibus Rassie locauit se et operas suas stare et como-
rari cum pro Francischo…de Florentia annis quatuor proxime venturis […]. DAD, Div. Canc.
XXXVIII, f. 212 (28. IX 1411).
Фирентинац Хенрик Аригучи касније је унајмио још једну служавку. Ра-

дило се о некрштеној Српкињи Стојислави, из Никшића, која је прозвана
новим именом Добра. На почетку уговора записано је да је Добра жена Ра-
дослава Чихорића из Никшића, из провинције Босне, језика српскога. Ме-
ђутим, из даљњег садржаја документа сазнајемо да се ради о кћерки, а не о
супрузи Радослава Чихорића. Поред уобичајених ставки, сличних као и код
других уговора о унајмљивању, између осталог, значајно је истаћи да се
Добра обавезала да служи Фирентинаца у периоду од 10 година и да јој је то-
ком назначеног времена Фирентинац Хенрик обезбиједио издржавање,
стан, храну и одијевање.16
Из Видова Поља била је и Радослава, ћерка покојног Јована, која се марта
1457. године обавезала да ће служити Леонарда Николина Асиниса из Фи-
ренце, настањеног у Ортони. Она је прихватила да прати и служи Леонарда
како у Ортони и Фиренци тако и у другим предјелима Италије17 (Kurtović,
2019, стр. 1263).
Дана 13. септембра 1449. године Кола Добросалић изјвио је да је раније био
слуга Фирентинца Балтазара Ђентилија.18 Фирентинац Балтазар Ђентили
касније је, у мају 1458. године за слугу узео Божидара Љубишића, који је
пристао да га служи годину дана, за издржавање и накнаду од 18 перпера.19
15 Radiuoi Boliesaligh de Vidoapoglia et Staniça eius uxor acordauit et locauerunt eorum filiam
Stanam cum Henrico Filippi de Arigucio de Florentia cum hic pactis et condicionibus, videlicet,
quod ipsa Stana debet stare cum ipso Henrico et non cum aliquo usque ad congruum tempus
maritationis ipsius Stane secundum discretionem ipsius Henrici et secundum quod erit conue-
niens et debet sibi bene seruire in omnibus rebus licitis et honestis […]. DAD, Div. Canc. LVIII, f.
142 (27. XII 1443).
16 Dobra alias ante baptisata nomine sumptum nominata Stoysaua relicta Radossaui Cichorich de
Honogoste prouintie Bossine lingue sclauone ex certa eius sciencia venit concordium cum pro-
bo viro ser Henriço olim Filippi Aragucii de Florentia presente, volente et contentante ad infra-
scriptam conuentionem, acordium, promissionem et pacta, videlicet, quia deta Dobra promisit
et se solempniter obligauit ire cum dicto ser Henricho ubiquequam voluerit ipse ser Henricus
et ab hac diem in antea usque ad annos decem proxime futuros et ultra quantum fuerit de vo-
luntate ipsius et seruire ac famulari eidem ser Henricho et familie domus sue in omnibus seru-
iciis licitis que sibi imponentur seruiendo legaliter et fideliter et non faciendo nec feci promit-
tendo aliquod factum nec dampnum in bonis ac rebus ipsius ser Henrici quiymo bona et res
ipsius ser Henrici fideliter custodire et saluare more bone et fidelis famule et ancille. Et versa
vice dictus ser Henricus promisit et se solempniter obligauit ipsam Dobra necnon filiam eius
Radossauam […].
17 Ser Leonardus Nicolai de Asinis de Florentia habitans nunc presentiarum in Ortona conduxit et
acordauit Radossauam filiam condam Iuani de Viduapoglia ut ipsa dixit se sic nominari ibi pre-
sentem et se et opera suam sponte ultro et voluntate locantem et obligantem ad standum cum
dicto ser Leonardo tamdiu quamdiu ipsi Leonardo et ipsi Radossaue placuerit, promittens ipsa
Radossaua se ituram Ortonam, Florentiam et quaslibet alias Italie partes […]. DAD, Div. Canc.
LXVI, f.96'-97 (3. III 1457).
18 DAD, Div. Not. XXXIV, f. 157' (13. IX 1449).
Током педесетих година XV вијека у Дубровнику је гостионицу са прено-

ћиштем држао Фирентинац Александро Гвиди (Tadić, 1939, стр. 24). Дана
1. фебруара 1453. године Фирентинац Александро узео је Радослава, сина
Прибисава Богојевића, који се обавезао да ће га служити у периоду од три
године, за плату од 15 перпера.20
У бројним документима Дубровачког архива евидентиран је Франческо
Бартоломи из Фиренце, који је дуги низ година пословао у Дубровнику и
успио да оствари статус дубровачког грађанина. Између осталог, у Дубров-
нику је набављао слуге и служавке. Почетком 1461. године, Фирентинац
Франческо Бартоломеи, грађанин Дубровника, узео је за слугу Петра При-
биловића да га служи у периоду од три године. Поред издржавања, на име
служења, Франческо је након истека три године Петру исплатио 15 перпе-
ра. Дана 28. јануара 1464. године, уговор је поништен (касиран).21
Мјесец и по касније, тачније 14. марта 1464. године, Франческо Бартоло-
меи узео је за слугу Милашина Радојевића из Невесиња и са њим склопио
споразум да га служи у периоду од пет година. Милашин се обавезао Фи-
рентинцу да га неће напустити и поткрадати, а Фирентинац Милашину да
ће га његовати и бринути о његовом здрављу, давати му одјећу и обућу и да
ће након истека петогодишњег служења исплатити 12 перпера22 (Kurtović,
2019, стр. 1303).
Један од истакнутијих Фирентинаца у Дубровнику био је Мартин Кијери-
ни, који се дуго бавио кредитном трговином тканина, и између осталог
обављао је дужност општинског рачуновође. Фебруара 1459. године, Мар-
тин Кијерини је унајмио служавку Грлицу из Котора, којa се обавезала да
служи двије године за стан, храну и плату од 10 перпера, коју је трeбало да
прими по окончању службе23 (Пекић, 2012, стр. 140).
19 Ser Baldasar Gentilis rationatus camera conduxit et accordavit Bosidarum Glubiseuich ibi pre-
sent et se et operas suas locantem cum consensus dicti patre Glubissa pro uno anno proxime fu-
ture incepto DAD, Div. Canc. LXVII, f. 123' (6. V 1458).
20 DAD, Div. Not. XXXVIII, f. 15 (1. II 1453).
21 Ser Francischus de Bartolomeo de Florentia civis Raguseus conduxit et accordauit pro tribus
annis proxime futuris Petrum Pribilouich ibi presentem et se et eius operas suas locantem ad
toto ipso […]. DAD, Div. Canc. LXX, f. 26' (27. I 1461).
22 Ser Franciscus Bartholomei de Florentia conduxit et accodavit Milassinum Radoeuich de Neu-
esigne, presentem et in etate constitutum et se et operam suam usque ad annos quinque locan-
tem ad standum cum dicto ser Francisco ipsi seruiendum, inteligendum, obdiendum, obtempe-
randum, famulandum, non discedendum, non furandum nec furari promittendum et in omni-
bus bene compositis usque ad predictum tempim annorum quinque proxime futurorum in se-
ruiendum […]. DAD, Div. Canc. LXXI, f. 147 (14. III 1464).
23 Martinus Chierini de Florentia conduxit et accordauit Gerlizam de Chataro… pro annis duobus
proxime futuros promittens dicta Gerliza toto dicto tempore stare et habitare cum dicto Mar-
tin […]. DAD, Div. Not. XLII, f. 66 (12. I 1459).
Четири године касније, Мартин Кијерини узео је за служавку Вукаву,

кћерку Радослава званог Родоп, из Конавала, из мјеста званог Љута. Уз са-
гласност оца Радослава, бившег поданика племића Владислава Гучетића,
Вукава се обавезала да служи Фирентинца Мартина у периоду од осам го-
дина. За Вукавино поступање и дјеловање Мартину је био гарант Вукавин
отац Радослав. Насупрот томе, као и код других слуга, тако је и Вукави за
наведени период послодавац Мартин обезбиједио издржавње, и на крају
службе, на име њеног рада 25 фирентинских златника.24
Мјесец дана касније, још један Фирентинац у Дубровнику је унајмио слу-
жавку која је, као и претходна, била из Конавала. Почетком маја 1463. годи-
не, Михаел Бартоломеи Герардо из Фиренце узео је за служавку Станисла-
ву, кћерку Божидара Ратковића из Конавала, да га служи у периоду од десет
годиина. Иако је у питању био дужи временски период, у поређењу са дру-
гима цијена рада служавке Станиславе била је висока и износила је 31 злат-
ни дукат.25
Дана 7. марта 1483. године, Љубисава, кћерка Вукашина из Луга, бивша
служавка Јулијана Јакобова из Фиренце, апотекара, изјавила је да је била
три године код реченог Јулијана и да је плаћена за назначено вријеме
рада26 (Kurtović, 2019, стр. 1367).
Један од истакнутијих Фирентинаца настањених у Дубровнику током
друге половине XV вијека био је Бенедикт Камби, који се у изворима поми-
ње као замјеник напуљског или каталонског конзула, а затим и као послов-
ни менаџер (negotiorum gestor) дубровачког бискупа Ивана Венериса, који је
априла 1489. године узео за служавку Драгану, ћерку Милина Радованови-
ћа из Љубомира из села Станка Покрајчића.27
У истом периоду, Примо из Конавала служио је Фирентинаца Андреоли-
ја Стиатесија, који је довео једног коња од Скадра до Дубровника, на име
чега је примио један златни дукат од Фирентинца Анђела Ђованијевог Бап-
тисте.28
24 Ser Martinus Chierini de Florentia conduxit et accordauit et eius ancillam Vuchauam filiam Ra-
dossaui Biladinouich dicti Rodop de Canali de loco dicto Gluta ex hominibus ser Vladislaui de
Goze […]. DAD, Div. Canc. LXXI, f. 22 (30. III 1463).
25 Michael Bartolomei de Gerardo de Florentia conduxit et accodauit pro decem annis proxime
futuris Stanissauam filiam Bosidari Ratchouich de Canali ibi presentis […]. DAD, Div. Canc.
LXXI, f. 33 (2. V 1463).
26 Gliubissaua, Vuchassini filia de Lug, que fuit alias famula et ancilla Julijani Ja. de Florentia spe-
ciarii, dicens se stetisse annos tres cum dicto Juliano […]. DAD, Div. Canc. LXXXII, f. 121 (7. III
1483).
27 Magister Benedictus Cambi de Florentia negotiorum gestor…Ioannis de Veneris archiepiscop
Ragusini conduxit et acordauit Draghanam filiam Milini Radouanouich de Gliuobomir de villa
Stanchi Pograicich qui Milin dicta Draghnam filiam suam in minori etate constitutam […]. DAD,
Div. Not. LXIX, f. 41 (3. IV 1489).
Поред служавки које су имале примарни задатак да буду на услузи сво-

јим послодавцима, у Дубровнику су Фирентинци проналазили и дојиље,
хранитељице малољетне дјеце. Једна од њих била је нека Мирка која је до-
јила и одгајала сина Фирентинца Франческа Миланија у мјесту Барулу, на
име чега је добила новчану накнаду у износу од 13 перпера. Поред Мирке, у
својству дојиље помиње се и Јела, супруга Влакуше Николића из села Ли-
сац, смјештеног изнад Сланог, која је дојила трогодишњег дјечака Тому, по
рачуну Фирентинца Луке Хијеронимова29 (Kurtović, 2014, стр. 236, 243).
Поред наведених, током XV вијека у Дубровнику су послугу набављали и
други Фирентинци: браћа Ђорђо и Матео Гучи, Антоније и Мафео Лоренцов,
Франческо Паулов, Јакоб Ридолфи, Мартин син Ђованија Ричија, Баниба Ри-
чи, Маргарита Ричи и други (Пекић, 2012, стр. 134–1142). У зависности од
њихових потреба, на одређени временски период ангажовали су послугу,
прихватали је у своја домаћинства и издржавали. У неким случајевима, по-
слугу су набављали за наручиоце, родбину и пословне партнере и одводи-
ли их у Италију. На крају службе, слуге су добијале новчане накнаде и, по-
ред тога, нову одјећу и обућу. Слично је награђивана и мушка популација
која служила и истовремено учила одређену занатску вјештину, која је нај-
чешће на крају службе, поред новчане накнаде, добијала диплому или алат
изучаваног заната.
ИЗВОРИ
Архивска грађа
DRŽAVNI ARHIV U DUBROVNIKU

Diversa Notariae (Div. Not). XXIX (1444–1446); XXXIV (1449–1450); XXXVIII (1453–1454);
XLII (1458–1459); LXIX (1489–1490).
28 Primus de Canali famulus Andreoli Jach. Stiatesi de Florentia contentus fuit habuisse et
recepise ab Angelo Johannis Baptiste de Florentia ducatum unum auri […]. DAD, Div. Canc.
LXXXVII, f. 4 (11. IX 1489).
29 Mircha baiula que fuit Francischi Milani de Florentia seu nutrix sui filii in Barolo facit
manifestum quod ipsa habuit et recepit a Mile aurifice procurator dicti Franceschi soluente
dicte nomine dicti Francischi pro completa solutione mercedis sue yperperos tredecim […].
DAD, Div. Canc. XXIX, f. 13. X 1391); Vlacussa Nicolich de Terris Nouis de loco nuncupato Lisaz
uxorem cuius nomine Hielam dixit nutricsse et lactasse unum puerum nomine Thomam
annorum trium vel circa, quem accepit ipsa Hiela tunc temporis ad nutricandum ab officialiis
scripte hospitalis missericordie et postea intellexisse quod nutrire debeat ad instantiam Luce.
Hiero. Florentini et pro qua Hiela uxore sua de rato promisit […]. DAD, Div. Canc. XCIIb, f. 19 (9.
XI 1497).
Diversa Cancellariae (Div. Canc.). XXIX (1389–1391), XXXII (1396–1399), XXXIII (1397–1402),
XXXVI (1405–1408), XXXVII (1408–1409), XXXVIII (1408–1413), XLI (1416–1418), LIV
(1439–1440), LVIII (1443–1444), LXVI (1456–1457), LXVII (1457–1458), LXX (1461), LXXI
(1463–1464), LXXXII (1482–1483), LXXXVII (1489–1491), XCIIb (1497-–1498).
Lamenta de foris (Lam. de for.). XXXII (1456–1458).
Објављењи извори
Kurtović, E. (2019). Ispisi iz knjiga kancelarije Državnog arhiva u Dubrovniku 1341–1526, knj. 2,
knj. 3. Sarajevo: Institut za historiju Sarajevo – Historijski arhiv Sarajevo.
ЛИТЕРАТУРА
Динић, М. (1978). Српске земље у средњем веку, историјско-географска студија (прир.
С. Ћирковић). Београд: Српска књижевна задруга.
Динић-Кнежевић, Д. (1973). Прилог проучавању миграција нашег становништва у
Италију током XIII и XIV века. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XVI
(1), 39–62.
Динић-Кнежевић, Д. (1982). Тканине у привреди средњовековног Дубровника. Београд:
Српска академија наука и уметности.
Динић-Кнежевић, Д. (1995). Миграције становништва из јужнословенских земаља у Ду-
бровник током средњег века. Нови Сад: Српска академија наука и уметности – Фи-
лозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју.
Kurtović, E. (2014). Najmljeno dojenje i odgoj malodobne djece u Dubrovniku i dubrovač-
kom zaleđu u razvijenom srednjem vijeku. Radovi, 3, 235–252.
Lučić, Ј. (1979). Obrti i usluge u Dubrovniku do početka XIV stoljeća. Zagreb: Sveučilište u
Zagrebu, Centar za povijesne znanosti.
Пекић, Р. (2010). Учешће Фирентинаца у балканској трговини робљем и послугом
(XIV–XV вијек). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XXXIX, 189–202.
Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица: Филозофски
факултет.
Пекић, Р. (2015). Становништво Требиња на служби код Италијана у XIV и XV вије-
ку. Радови Филозофског факултета у Источном Сарајеву, филозофске науке, 17, 183–200.
Пекић, Р. (2016). Становништво Гацка на раду у Дубровнику (XIV–XV вијек). Зборник
радова Филозофског факултета у Приштини, XLVI (2), 287–306.
Пекић, Р. (2019). Становништво Драчевице у Дубровнику (XIV–XVвијек). Историјски
часопис, LXVIII, 99–124.
Pinelli, P. (2008). Od Dubrovnika do Firence: Bilješke o novačenju posluge u 15 stoljeću.
Anali zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 46, 65–80.
Tadić, J. (1939). Promet putnika u starom Dubrovniku. Dubrovnik: Turistički savez Dubrovni-
ka.
Храбак, Б. (1980). Вуна са Пиринејског полуострва у Дубровнику. Историјски часо-
пис, XXVII, 63–93.
Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. I. Београд: ауторово
издање.
RADMILO B. PEKIĆ
FLORENTINES IN DUBROVNIK AND THEIR SERVANTS IN THE 15TH CENTURY

Summary
During the 15th century a significant number of businessmen from pres-
ent-day Italy resided permanently or temporarily in Dubrovnik. In addition to
the Venetians, the most numerous were Florentines, who distinguished them-
selves in the manufacture and sale of fabrics, doing business independently, in
association or through an agent (procurator).
As well as clothiers, from Florence to Dubrovnik came educators and health
professionals, builders and artisans of various specialties, who hired the young-
er population from of the hinterland to serve them over a period of time, in
Italy as in Dubrovnik.
The Florentine servants were originally from different places of the Trebinje
region and the Hum area, i.e. present-day Herzegovina: Konavle, Dračevica,
Trebinje, Ljubomir, Gacko, Dabar, Stolac, etc.
In addition to existing findings from earlier literature, based on published
and unpublished archival material of the Dubrovnik Archives, an attempt was
made to expand and supplement the historical picture of the Florentines in
Dubrovnik and the migration of the population from the Dubrovnik hinterland,
during the 15th century.
Keywords: Florentines; Dubrovnik; 15th century; craft; servant.
904:625.745.6"652"(497.113)
904:625.7"652"(398)
ГЛИГОР М. САМАРЏИЋ1
Биљешке о миљоказима
са југа Горње Мезије
(Неколика примјера са Косова и Метохије)
У раду се презентују подаци о миљоказима са југа провинције Горње Ме-

зије (Косово и Метохија). Миљокази (miliarium) јесу највјеродостојнији
доказ постојања трасе римског пута, нарочито уколико се налазе in situ, а
у овом случају имају изузетну историјску вриједност јер су прворазредно
свједочанство о постојању римске цесте на подручју Косова и Метохије.
Будући да је путна мрежа на југу провинције Горње Мезије представљала
саставни дио војних, политичких и економских планова Римљана, у ту
сврху су изграђене двије комуникације. Једна је пресијецала данашње
Косово и Метохију од југозапада према сјевероистоку (Лисус–Наисус)
повезујући обале Јадранског мора са унутрашњошћу Балканског полуо-
стрва, док је друга траса пута, од сјевера ка југу, пресијецала Косово и
Метохију долином Ибра на Косовску Митровицу преко Улпијане и Кача-
ника. Нађен је скроман број епиграфских и анепиграфских миљоказа као
и дијелови пута који свједоче о постојању римских комуникација на овом
подручју.
Кључне ријечи: миљоказ; римски пут; Лисус–Наисус; Горња Мезија; Ко-
сово и Метохија.
Интересовање за археолошке остатке на подручју Косова и Метохије ја-

вило се у XIX вијеку. Средином овог вијека почиње да се истражује античка
1 gligor.samardzic@pr.ac.rs
45
историја Косова и Метохије и то на основу описа путописаца који су прола-

зили кроз ову област, док у наредном вијеку започињу студиознија истра-
живања и објављивања података у вези са античком прошлости. Питањем
положаја античких насеља и комуникација, крајем XIX и почетком XX ви-
јека, бавила се неколицина научника (Giljferding, 1859; Evans, 1885, стр. 1–
168; Kanitz, 1892; Јастребов, 1904, стр. 66–68; Mollinary, 1914; Jireček, 1951).
Римљани су након скоро два вијека ратовања са племенима средњег Бал-
кана – Дарданцима, Скордисцима и Мезима – припојили Царству терито-
рију између сјеверне границе провинције Македоније и Дунава, придружи-
ли је провинцији Мезији, и тако се данашња област Косова и Метохије на-
шла у границама римске државе. Данашње Косово и Метохија прикључено
је римској држави крајем I вијека п. н. е. Тачније, завршетак похода Марка
Лицинија Краса против Бастарна и њихових савезника, 28. година п. н. е.,
узима се као крај дарданске самосталности (Papazoglu, 1969, стр. 143). По-
слије подјеле Мезије на двије провинције, у првим годинама Домицијанове
владавине (81–96. године), Косово и Метохија су припали Горњој Мезији,
чинећи њен југозападни дио који се на западу граничио са провинцијом
Далмацијом, а на југу са Македонијом (Polyb. II 6, 4; Strab. VII 316; Liv. XXXI
28, 1–3; Dio. XXXVIII 10, 1–2; LI 23, 2. Уп. Zippel, 1877, стр. 157–162; Папазоглу,
1988, стр. 163–164).
По освајању и умиривању Дарданије, Римљани почињу са радовима на

подизању утврђења, насеља и путева који су их повезивали. Изградња кому-
никација представља једну од првих грађевинских тековина на простору
Мезије. Као основни материјал за рјешавање питања комуникација и насе-
ља на Косову и Метохији, уз поменуте наводе, служе и подаци из Појтинге-
рове табле (Gabulеo XXX Theranda XXV Viciano XIX Vindenis XX) (Tab. Peut. 556,
557, 558), Птолемејеве Географије (Arribantium, Vendenis, Ulpianum, Thermidana,
Siparunto) (Ptol. Geog. II 16, 3; Ptolemä. VI) и Равенског Географа (Lisson, Crebenis,
Gebulion, Theranda, Theclana, Beclano, Vindinis, Aemon) (Rav. Cosm. IV 15); затим
миљокази, епиграфски споменици, дијелови пута, насеља и други матери-
јални остаци. Њихово детаљније проучавање и истраживање даје могућ-
ност да се укаже на главне правце путева и насеља на овом подручју (CIL III
8270; CILIII 8271; ILJug 593; ILJug 593 А; ILJug 1432; ILJug 1464; ILJug 1465; IMSVI,
195; IMSVI, 196; IMSVI, 197; Бошковић, 1928, стр. 269–272; Вулић, 1931, стр. 77–
78, бр. 179–182; Вулић, 1941/1948, стр. 35, 52–53, 78, 102–105, 121, 124–126, 198–
199; Čerškov, 1957, стр. 65–86; Čerškov, 1957, стр. 321–324; Čerškov, 1959/1960,
стр. 371–379; Папазоглу, 1964, стр. 49–75; Papazoglu, 1969, стр. 399–406;
Čerškov, 1969, стр. 38–40; Шкриванић,1975, стр. 52–53; Dušanić, 1977, стр. 163–
179; Паровић-Пешикан, 1989, стр. 57–74; Parović-Pešikan, 1985, стр. 82–87;
Fidanovski, 1985, стр. 100–103; Фидановски, 1986, стр. 47–48; Паровић-Пеши-
46 Глигор М. Самарџић
кан, 1987, стр. 136–142; Папазоглу, 1988, стр. 145–173; Паровић-Пешикан, 1989,
стр. 45–51; Петровић, 2006, стр. 17–30; Петровић, 2007, стр. 36–39).
Један од важнијих доказа постојања римског пута на одређеној локацији
јесу миљокази. Они се убрајају у веома значајне античке споменике и нај-
вјеродостојнији су траг постојања трасе римске комуникације, нарочито
уколико се налазе in situ. Постављани су по завршетку радова на комуника-
цији, а натпис на њима поближе нам указује на датум таквог догађајa (Bal-
lif, 1893, стр. 9, 47–51; Čerškov, 1957, стр. 65–86; Pašalić, 1958, стр. 139–148; Bo-
janovski, 1974, стр. 15–38; Петровић, 2006, стр. 17–30; Петровић, 2007, стр. 36–
39). На југу Горње Мезије (Косово и Метохија) миљокази заузимају скромно
мјесто у укупној епиграфској грађи и разликују се од других епиграфских
споменика по облику и садржини (Ballif, 1893, стр. 47–51; Abramić, 1926/
1927, стр. 139–155; Čerškov, 1957, стр. 65–86; Pašalić, 1958, стр. 139–148; Pašalić,
1960, стр. 105; Bojanovski, 1974, стр. 26–38; Петровић, 2006, стр. 17–30; Петро-
вић, 2007, стр. 36–39), а, поред тога што представљају значајан топограф-
ско-ходолошки материјал, веома су значајни и за изучавање политичке
историје (Čerškov, 1957, стр. 65–86; Pašalić, 1958, стр. 139–148; Bojanovski,
1974, стр. 26–38). На југу ове римске провинције нађен је скроман број епи-
графских, као и анепиграфских миљоказа, који свједоче о проласку римске
цесте. Претпоставља се да су анепиграфски миљокази резултат неотпорно-
сти локалног кречњака на вријеме и временске промјене (Ballif, 1893,
стр. 10; Abramić, 1926/1927, стр. 139–155; Sergejevski, 1962, стр. 73–105; Петро-
вић, 2006, стр. 17–30; Петровић, 2007, стр. 36–39). Тамо гдје је ријеч о епи-
графском миљоказу, натпис умногоме олакшава датовање комуникације,
док се у случајевима гдје нема натписа – а ако о томе картографски, одно-
сно наративни извори ништа не говоре – историјат комуникације утврђује
у општим цртама (Pašalić, 1958, стр. 139–148; Sergejevski, 1962, стр. 73–105;
Bojanovski, 1974, стр. 26–38).
Као што смо поменули, путна мрежа на југу провинције Горње Мезије
представљала је саставни дио војних, политичких и економских планова
Римљана. У ту сврху изграђена је и комуникација Лисус–Наисус која је пре-
сиjецала данашње Косово и Метохију од југозапада према сjeвероистоку.
Као главна траса комуникације, она је повезивала приморје са унутрашњо-
шћу. Управо на овој траси нађен је скроман број миљоказа, односно њихо-
вих фрагмената који имају изузетну историјску вриједност јер предста-
вљају прворазредно свједочанство о постојању римске цесте на Косову и
Метохији. Истовремено, недостатак трагова пута и миљоказа на појединим
дијеловима трасе представља велику потешкоћу за истраживаче (Ballif,
1893, стр. 45–57; Pašalić, 1958, стр. 139–148; Pašalić, 1960, стр. 105; Bojanovski,
1974, стр. 26–38; Шкриванић, 1975, стр. 52–53; Петровић, 2006, стр. 17–30; Пе-
тровић, 2007, стр. 36–39).
Глигор М. Самарџић 47
На путу Лисус–Наисус нађена су два епиграфска и неколика фрагмента

анепиграфских миљоказа. У Улпијани (Viciano), нађен је одломак миљоказа
са натписом. Према Појтингеровој табли путна станица Viciano била је уда-
љена од Наисуса 79 римских миља (око 117 км) (Tab. Peut. 556, 557, 558), у
правцу Љеша, вјероватно надомак Улпијане, код Угљара или Чаглавице, у
близини Приштине и данашњег пута Приштина–Призрен (Шкриванић,
1975, стр. 52–53; Фидановски, 1998, стр. 258–349; Петровић, 2007, стр. 94). Ме-
ђутим, у модерној историографији постоје различита гледишта о њеној
убикацији (Samardžić, 2012, стр. 651–672). Да се станица Viciano (тј. Улпијана)
налазила на путу потврђује фрагмент миљоказа (мермерног стуба) откри-
вен 1956. године у Улпијани, на коме се налази дјелимично очуван натпис:
[S]everi / (milia) p(assum) (ILJug 593 А). Сматра се да би могао бити одломак ми-
љоказа, а датује се у вријеме владавине Севера, од 193. до 235. године. Исто
тако, испред градске капије Улпијане откривен је дио плочника римског
пута испред самог улаза у град (Чершков, 1957, стр. 65–86; Паровић-Пеши-
кан, 1982, стр. 58; Петровић, 2007, стр. 128).
На истој траси пута Лисус–Наисус, између станица Vindenis и Viciano, ис-
под утврђења на брду Каљаја, откривен је и један анепиграфски миљоказ.
Други миљоказ са натписом пронађен је у селу Доње Љупче (недалеко од
Подујева), сјеверно од Приштине (Čerškov, 1969, стр. 44–45; Шкриванић,
1975, стр. 52). Натпис гласи: Imp(eratori) C(aesari) M(arco) Ae/mil(io) Aemili/ano
p(io) f(elici) inv/icto Aug(usto) [p(ontifici) m(aximo)] / tri(bunicia) pot(e)s(tate) / p(atri)
p(atriae) co(n)s(uli) pro/co(n)s(uli) m(ilia) p(assuum) XIII (ILJug 593). Датује се у ври-
јеме владавине Емилијана (253. године) (Čerškov, 1969, стр. 44–45; Петровић,
2007, стр. 127). На основу растојања наведеног у Појтингеровој табли, про-
нађених остатака пута те фрагмената два миљоказа и остатака римског на-
сеља и некрополе, станица и насеље Vindenis лоцира се у атару села Главник
(локалитет Пољанице) надомак Подујева (пет километара југозападно од
Подујева, а сјеверно од Приштине), у залеђу лијеве обале Лаба (Шкриванић,
1975, стр. 52; Петровић, 2007, стр. 93).
Поред саобраћајнице која је преко Косова и Метохије ишла од југозапада
према сјевероистоку, значајна је и комуникација која је водила правцем сје-
вер–југ. Ова саобраћајница је представљала наставак пута који је водио са
приморја, од Нароне у Далмацији, преко Гацка и Фоче. Она се преко Новог
Пазара спуштала на Косово и Метохију. Ни до данас није тачно прецизирано
мјесто на коме са Рогозне силази у долину Ибра. Ослањајући се на средњо-
вјековни пут који из Новог Пазара води према Косову, то бисмо мјесто мо-
гли тражити сјеверно од Косовске Митровице. Силазећи са Рогозне, пут је
вјероватно ишао долином рјечице Бањске на Митровицу и даље на југ.
Код села Сочанице, у долини Ибра, 17 км сјеверно од Косовске Митрови-
це, налазе се остаци темеља грађевина и некрополе (Чершков, 1957, стр. 75;
Čerškov, 1970, стр. 9–11; Samardžić, 2012, стр. 659–661). Остаци моста и пута
који се налази уз само насеље могли су бити дио комуникације за довоз
руде из античког и средњовјековног басена Плакаоница који се налази око
7 км западно од Сочанице. Друга могућност је да су они дио пута који је до-
лазио из правца Новог Пазара и спуштао се у долину Ибра, а трећа – да је пут
силазио нешто јужније, ближе Косовској Митровици, уз постојање комуни-
кацијске везе са Сочаницом (Чершков, 1957, стр. 75; Čerškov, 1970, стр. 9–11;
Samardžić, 2012, стр. 659–661).
На поменутој комуникацији која је пресијецала Косово и Метохију од сје-
вера ка југу и ишла даље за Скопље нађена су неколика миљоказа са натпи-
сом. У засеоку Качаника, Боб, пронађени су остаци грађевина, гробови и ми-
љокази са натписом (Evans, 1885, стр. 73–74; Вулић, 1931, стр. 77–78, бр. 179–
182; Čerškov, 1957, стр. 76–77). На једном фрагменту миљоказа, висине 0,57 м
и пречника 25,5 цм, натпис гласи: Imp(eratori) Ca/es(ari) C. Messi/o Q(uinto) Traia-
no / Decio p(io) f(elici) / invicto / Aug(usto) p(ontifici) m(aximo) / [t]r(ibunicia) potes(tate)
/ [- - -] co(n)s(uli) / [- - - (ILJug 1464). Датује се од 249. до 251. године, у вријеме
владавине Гаја Месија Трајана Деција. На другом миљоказу натпис гласи
(Вулић, 1931, стр. 77, бр. 180: Imp(reatori) Ca[esar]i M(arco) [Aemil(io)] / Aemiliano
p(io) f(elici) [invic]/to Aug(usto) pontif[ici] / maximo tri[bunicia] / pot(estate) p(atri)
p(atriae) [c]o(n)s(uli) pro[co(n)s(uli)]/ ab(!) Vi[m(inacio)] m(ilia) p(assuum) CC. Овај нат-
пис се датује у вријеме владавине Емилијана (253. (?) године) (ILJug 1465).
Пут је даље ишао преко села Ланишта, Ђурђевог Дола и насеља Ђенерал
Јанковић. Траса пута је настављала лијевом обалом Лепенца до Бардоваца,
гдје се налазе остаци града Скупи (Scupi). Налази са терена указују да је про-
лаз пута кроз качаничку клисуру био обезбијеђен низом утврђења (Чер-
шков, 1957, стр. 78).
На локалитету Ђенерал Јанковић нађена су три миљоказа са натписом.
Први натпис се датује у 119–120. годину и гласи: Imp(reatori) Caesari/ divi Tra-
iani Parthici f(ilio) / divi Nervae nepoti / Traiano Hadriano / Aug(usto) p(ontifici)
m(aximo) trib(unicia) pot(estate) IIII / co(n)s(uli) III L(ucio) Coelio Rufo / leg(ato)
Aug(usti) pr(o) pr(aetore) col(onia) Scupin(orum) / m(ilia) p(assuum) VIIII (IMS VI 195).
Други натпис се датује у 138. годину и гласи: Imp(reator) Caesar / divi Hadri/
[a]ni fil(ius) divi / [T]raiani nepos / divi Nervae / pronepos / Antoninus / Aug(ustus)
Piu(s) / [res]tituti / [m(ilia) p(assuum) VIIII] (IMS VI 196). Трећи натпис се датује у
177. (?) годину и гласи: Imp(reator) C[ae]s(ar) [divi Ant]onini / f(ilius) divi [Veri]
P[art]hici max(imi) / frate(r) div[i Had]riani nepos / divi Tra[iani Pa]rthici pro / nepos
divi N[er]vae ab nepos / M(arcus) Aurel(ius) Anto[nin]us Aug(ustus) Germa/nic(us) Sar-
matic(us) [p]ontif(ex) ma[x(imus)] trib(unicia) / [p]otest(ate) XXXI imp(erator) VIII
co(n)s(ul) / III p(ater) p(atriae) / Con]sstantin[us] / [maximus] victor / [Im]per(ator)
Aug(ustus) / ILXII [- - - (CIL III 8271=IMS VI 197=ILJug 1432). Поред тога што су
миљокази највјеродостојнији доказ постојања трасе римског пута, они су и
споменици у част владара за чије владавине је комуникација изграђена

или поправљена.
ЗАКЉУЧАК
Пронађени миљокази са југа Горње Мезије (Косово и Метохија) потврђују
постојање римских путева на овом подручју. Југ провинције Горње Мезије
био је повезан са двије комуникације: једна је пресијецала данашње Косово
и Метохију од југозапада према сјевероистоку (Лисус–Наисус), док је друга
траса пута (Нарона–Скупи) ишла од сјевера ка југу, долином Ибра на Косов-
ску Митровицу, преко Улпијане и Качаника.
Комуникација од Лисуса до Наисуса, која је уздужно пресијецала област
Косова и Метохије, припада главном путном правцу који је повезивао оба-
ле Јадранског мора са унутрашњошћу Балканског полуострва. Међутим,
ништа мање значајна је и комуникација која је повезивала провинцију Дал-
мацију са Македонијом, пресијецајући Косово и Метохију правцем сјевер–
југ. Ова саобраћајница је представљала наставак пута који је водио са при-
морја (Нарона) преко Фоче и Новог Пазара. Ријеч је о залеђу источне обале
Јадрана или подручју између планина и мора.
Јасно је, дакле, да је на Косову и Метохији нађен значајан број епиграф-
ских и анепиграфских миљоказа који свједоче о постојању римских кому-
никација на чије правце пружања указују материјални и писани, односно
картографски извори. Како смо већ нагласили, од посебног значаја су нала-
зи миљоказа са милијацијом или без ње, и епиграфским подацима о лока-
литетима, градитељима или пак о онима којима су посвећени. Тако, на
основу анализе и компарације материјалних и писаних извора, могло би се
рећи да истраженост античких путева на југу Горње Мезије (Косово и Мето-
хија) карактерише извјестан напредак. Наиме, пронађени миљокази и епи-
графски натписи допринијели су оквирном утврђивању претпостављених
праваца комуникација на овом подручју и приближног времена њихове
градње и поправке. Сматра се да су поменуте двије трасе комуникација
представљале окосницу мреже путева настале у овим областима током
римског периода. О тачном времену њихове изградње нема поузданих по-
датака, иако најстарији писани траг о таквим активностима, садржан у
тексту миљоказа из Ђенерал Јанковића, потиче из Хадријановог времена
(117–138. године). Међутим, изградња римских комуникација, прије свега
пута Лисус–Наисус, везује се за прве деценије I вијека.
Током времена, ови путеви прерастају у комуникације од великог еко-
номског значаја захваљујући јачању рударских центара и њиховој све већој
експлоатацији, као и настанку и развоју многих насеља. Отуда и додатне
интервенције, односно поправке на појединим трасама пута, у II и III вије-
ку, о чему свједоче поменути натписи на миљоказима из времена Антони-

на Пија (138–161. године), династије Севера (193–235. године), Гаја Месија
Трајана Деција (249–251. године) и Емилијана (253. (?) године), који су нађе-
ни код Ђенерал Јанковића, у Улпијани, Качанику и Доњем Љупчету. Прет-
поставља се да су миљокази подигнути на мјестима гдје су вјероватно буји-
це Лепенца или Лаба оштетиле трасу пута.
Може се закључити да је путна мрежа на југу провинције Горње Мезије
представљала саставни дио војних, политичких и економских планова Ри-
мљана, а миљокази постављени на њима – поред тога што представљају
значајан топографско-ходолошки материјал – данас су важан извор и за из-
учавање политичке историје и топографије.
СКРАЋЕНИЦЕ
IMS Inscriptions de la Mésie Supérieure, Beograd 1979, 1982.
САД Српско археолошко друштво, Београд 1987.
CBI Centar za balkanološka ispitivanja, Sarajevo 1969.
CIL Corpus Inscriptiones Latinarum, Berolini 1873.
ИЗВОРИ
Dio’s (1914). Roman History. London: Ed. Earnest Cary.
Inscriptions de la Mésie Supérieure (1979). Vol. IV (Ed. P. Petrović). Beograd: Centre
d’études épigraphiques et numismatiques.
Inscriptions de la Mésie Supérieure (1982). Vol. VI (Ed. B. Dragojević-Josifovska).
Beograd: Centre d’études épigraphiques et numismatiques.
Livius, T. (1959). Historiae. London: Ed. W. Heineman.
Itineraria Romana (1916). Römische Reisenwege an der Han Der Tabula Peutingeriana.
Sttutgart: Ed. C. Müller.
Полибије (1988). Историје I, II. Нови Сад: Матица српска (предговор, превод и комен-
тар: М. Рицл).
Polybius (1889). Histories. London – New York: Macmillan and co.
Ptolemaei, C. (1883/1901). Geographia (I–V). Paris: Ed. C. Müller / C. P. Fischer, Firmin
Didot.
Ptolemäus (1990). Cosmographia. Stutgart: Alfred, P. Zeller, Parkland.
Ravenatis (1860). Anonymi Cosmgraphia. Berlin: Ed. M. Pinder / G. Parthey.
Strabonis (1852). Geographica. Lipsiae: B. G. Teubneri.
Corpus Inscriptionum Latinarum (1873). Consilio et auctoritate Academiae litterarum
regiae. Berolini: Borussicae editum, ed. Th. Mommsen, Voll. III.
Šašel, A. et J. (1978). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX et MCMLXX
repertae et editae sunt. Ljubljana: Situla 19, Narodni muzej Slovenije.
Šašel, A. et J., (1986). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMII et MCMXL
repertae et editae sunt. Ljubljana: Situla 25, Narodni muzej Slovenije.
Abramić, M. (1926/1927). O novim miljokazima i rimskim cestama Dalmacije. Vjesnik za
arheologiju i historiju dalmatinsku, XLIX, 139–155.
Ballif, P. (1893). Romische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: Vom Bosnisch
Hercegovinischen Landesmuseum.
Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno
izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2, ANUBiH.
Бошковић, Ђ. (1928). Римске рушевине код Грачанице. Старинар, IV, 269–272.
Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик Српскe краљев-
скe академијe LXXI (77–78), 179–182.
Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик Српскe краљевскe
академијe XCVIII, 35, 52–53, 78, 102–105, 121, 124–126, 198–199.
Giljferding, A. (1859). Bosnia, Gercegovina i staraya Serbya. St. Petersbug.
Dušanić, S. (1977). Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji. Arheološki vestnik,
XXVIII, 163–179.
Dušanić, S. (1995). Epigraphical Notes on Roman Mining in Dardania. Starinar, XLV–XLVI,
27–34.
Dušanić, S. (2004). The Princeps municipii Dardanorum and the Metalla municipii Darda-
norum. Živa antika, LIV, 5–32.
Evans, A. (1885). Researches in Illuricum, parts III and IV. Westminster. Archaeologia,
XLIX, 1–168.
Zippel, G. (1877). Die römische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus. Leipzig: B. Teubner.
Јастребов, J. (1904). Stara Srbija i Albanija. Споменик, XLI (11), 66–68.
Jireček, J. (1951²). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne. Sarajevo: Svjetlost.
Kanitz, F. P. (1892). Römische Studien in Serbien I–II. Wien: In Commission bei F. Tempsky.
Коваљев, Г. (1989/90). Касноантичка палата у Неродимљу. Старине Косова, IX, 87–92.
Mollinary,А. (1914). Die Römerstrassen in der Europaischen Türkei. Zagreb: KGL
Landesdruckerei.
Милин, М. (2002). Новооткривени римски епиграфски споменици из Сочанице.
Старинар, LII, 163–174.
Папазоглу, Ф. (1964). Дарданска ономастика. Зборник Филозофског факултета у Београ-
ду, VIII (1), 49–75.
Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo: ANUBiH, knj.
XXX CBI knj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988). Илирска и дарданска краљевина; поријекло и развој, структу-
ра, хеленизација и романизација. У: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и Албанци
(145–173). Београд: САНУ.
Паровић-Пешикан, М. (1982). Античка Улпијана према досадашњим истраживањи-
ма. Старинар, XXXII, 57–74.
Parović-Pešikan, M. (1985). Ulpiana, S. Gračanica, Priština – antičko naselje. Arheološki
pregled, 24, 82–87.
Паровић-Пешикан, М. (1987). Улпијана 1985–1986. године. Гласник Српскe краљевскe
академијe, IV, 136–142.
Паровић-Пешикан, М. (1989). Античка Улпијана – истраживања 1987. године. Гла-
сник Српскe краљевскe академијe, V, 45–51.
Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim
osvrtom na našu zemlju). Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.
Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski
muzej Sarajevo.
Петровић, В. (2006). Римски пут Naissus–Lissus. Лесковачки зборник, XLVI, 17–38.
Петровић, В. (2007). Дарданија у римским итинерарима. Београд: Балканолошки ин-
ститут САНУ.
Samardžić, G. (2012). Communication Routes and Settlements in Kosovo and Metohija in
old Itineraries (from Antiquity to the Ottoman Period). У: Б. Јовановић (ур.), Косово и
Метохија 1912–2012 (651–672). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Sergejevski, D. (1962). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. Glasnik Zemaljskog muzeja
u Sarajevu, XVII, 73–105.
Томовић, Г. (2007). Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века. У: А.
Бачкалов (ур.), Археологија Косова и Метохије (47–59). Београд: Музеј у Приштини
(са измештеним седиштем).
Fidanovski, S. (1985). Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola. Arheološki pregled,
24, 100–103.
Фидановски, С. (1986). Илијина глава, Велекинце, Гњилане, римска и средњовјековна не-
кропола. Arheološki pregled, 25, 47–48.
Фидановски, С. (1998). Римски и рановизантијски период. У: Н. Тасић (прир. и ур.),
Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I–II (258–349).
Београд: САНУ – Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).
Фидановски, С. (2007). Античко насљеђе Косова и Метохије. У: А. Бачкалов (ур.), Ар-
хеологија Косова и Метохије (95–118). Београд: Музеј у Приштини (са измештеним
седиштем).
Čerškov, E. (1957). Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u
rimskom periodu. Glasnik Muzej Kosova i Metohije, II, 65–86.
Čerškov, E. i Popović, Lj. (1957). Ulpiana, prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima
u 1957. godini. Glasnik muzej Kosova i Metohije, II, 321–324.
Čerškov, Е. (1959-1960). Ulpiana, Kratak izvještaj o arheološkim istraživanjima u 1959.
godini. Glasnik Muzej Kosova i Metohije, IV–V, 371–379.
Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta
cartographica Jugoslaviae, I, 29–55.
GLIGOR M. SAMARDŽIĆ
NOTES ON MILESTONES FROM THE SOUTH OF THE PROVINCE OF MOESIA SUPERIOR

(A FEW EXAMPLES FROM KOSOVO AND METOHIJA)
Summary
This paper presents the data on milestones from the south of the province of
Moesia Superior (present-day Kosovo and Metohija). Since the road network in
the south of the province of Moesia Superior represented an integral part of the
military, political, and economic plans of the Romans, two road communica-
tions were built for that purpose. One of them intersected present-day Kosovo
and Metohija, from the south-west to the north-east (Lisus-Naisus) linking the
coast of the Adriatic Sea with the interior of the Balkan Peninsula. Another
assumed road route, from the north to the south, intersected Kosovo and
Metohija via the valley of the Ibar River, towards the present-day city of
Kosovska Mitrovica, over the erstwhile Roman town of Ulpiana and the pres-
ent-day town of Kačanik. A modest number of both epigraphic and anepigraph-
ic milestones which testify to the existence of Roman road communications in
this area has been discovered.
Two important milestones with inscriptions were found in Kačanik, and
three milestones with inscriptions were found south of this settlement, in the
municipality of Đeneral Janković. Between the road stations Vindenis and
Viciano, below the fortress on the hill Kaljaja, an anepigraphic milestone that
marks the route on that road was discovered, and another one with an inscrip-
tion was found in the village of Donje Ljupče, not far off from the municipality
of Podujevo (east of Priština). Namely, a fragment of a milestone with an incom-
plete inscription was found in Ulpiana. A fragment of a milestone discovered in
1956 testifies that the road station Viciano (ie. Ulpiana) stood on the route
Lisus-Naisus.
The discovered milestones and epigraphic inscriptions have contributed to
the general establishing of assumed routes of the road communications in
Moesia Superior (Kosovo and Metohija) and an approximate period of their
construction and reconstruction. Thus, it is believed that the aforementioned
routes of road communications represented the skeleton of the network of

roads that were built in these areas during the Roman period. There is no relia-
ble data on the exact time of their construction, even though the oldest written
record of such activities is present in the inscription on the milestone from
Đeneral Janković, which dates back to the period of Hadrian. However, the
construction of Roman road communications, primarily the route Lisus-Naisus,
is believed to have taken place during the first decades of the first century. As
time passed, these routes turned into road communications of great economic
importance, owing to the strengthening of the mining centres and their
increasing exploitation, and the emergence and development of numerous
settlements. Hence the additional reconstructions on these routes in the second
and the third century, which are testified by the aforementioned milestones
that date back to the period of Antoninus Pius and Aurelianus, found near
Đeneral Janković and Donje Ljupče. One can say that the road networks in the
south of the province of Moesia Superior represented an integral part of the
military, political and economic plans of the Romans, and that the milestones,
that had been placed along these routes, are nowadays significant sources for
the study of the political history and topography.
Keywords: milestone; Roman road; Lisus-Naisus; Moesia Superior; Kosovo and
Metohija.
75.052.045:929.624.2(497.11)"11"
726.7:271.2-526.62(497.11)"11"
ЂОРЂЕ Н. ЂЕКИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ДЕПАРТМАН ЗА ИСТОРИЈУ
МАРКО М. ШАПТОВИЋ2
САМОСТАЛНИ ИСТРАЖИВАЧ
КРАЉЕВО
Мотив једноглавог и двоглавог орла

у Студеници
Рад проучава појаву једноглавих и двоглавих орлова у манастиру Студе-

ница. Први пут једноглави орлови појављују се као мотив на пластици у
Зети у XI веку (Кути) и њихова употреба након тога неће бити ретка. Дво-
глави орлови у златној боји постављени у златном кругу – као коласте
аздије забележени су први пут тек крајем XII века на одежди кнеза Миро-
слава приказаној на зидном сликарству у цркви у Бијелом пољу.
У Студеници, коју је велики жупан Стефан Немања зидао као гробну
цркву, мотив орлова је коришћен на орнаменталној пластици којом је
украшена трифора и изнад улазних врата. Занимљиво је да се овај мотив
јавља и на оловном окну северног прозора. Једноглави и двоглави орлови
присутни су и на фресци у припрати краља Радослава. Златни двоглави
орлови као коласте аздије појављују се на одеждама краља Радослава и
његове супруге Ане. Појава двоглавих орлова везује се за византинизаци-
ју српске културе и Србије уопште, која је снажно започела са великим
жупаном Стефаном Немањом, а наставила да траје и након нестанка Ви-
зантије.
Кључне речи: једноглави орлови; двоглави орлови; Студеница; кнез Ми-

рослав Стефан Немања; краљ Радослав; краљица Ана.
1 djekicdj@ptt.rs
2 markosaptovic@gmail.com
Рад је настао у оквиру пројекта „Историјско наслеђе Балканског полуострва кроз векове
(од антике до савременог доба)“ бр. 183/1-16-6-01 Филозофског факултета у Нишу.
57
После крста, који се као симбол јавља код Срба још у IX веку (Атлагић,
2006, стр. 216–218; Živković, 2007, стр. 23–29), у XI веку као симбол се појављу-
је и орао. Прво се јављају као мотив једноглави, а потом и двоглави орлови.
Најстарија представа једноглавих орлова код Срба потиче из XI века, док се
најстарија и прва појава двоглавих орлова као симбола датује у осамдесете
године XII века.
За орла треба рећи да представља соларни симбол свих божанстава неба.
Симболише владара, поистовећује се са Сунцем, симболизује победу духа и
интелекта над материјалним и физичким. Двоглави орлови јављају се још
у сумерско-семитској традицији и као симбол богова близанаца, али пред-
стављају свезнање и двогубу моћ (Kuper, 1986, стр. 119–120; Ђекић, 2015,
стр. 68–69).
Међутим, нас у овом раду занима хришћанска традиција у оквиру које се
код Срба јавља орао као мотив, односно његово симболичко значење у том
контексту. Орао је симбол васкрсења. За њега се верује да, за разлику од
осталих птица, обнавља своје перје и своју младост. То постиже прво лете-
ћи према сунцу, а потом зарањајући у воду. О томе сведочи и псалам 102,
стих 5. За оне који се уздају у Бога каже се да обнављају снагу и да им крила
расту као орловима (Књига пророка Исаије, гл. 40, стих 31). Сматра се и сим-
болом Христа, а у ширем смислу праведника, односно хришћанске врлине
као што су вера, срчаност, великодушност. Орао симболизује и Св. јеванђе-
листу Јована. Поред позитивног, у хришћанској традицији орао се приказу-
је и у негативном контексту када симболише грех охолости и земаљског
властољубља, али представља и једну од четири животиње апокалипсе
(Badurina, 1979, стр. 440–441).
Писани извори упућују да је први помен једноглавог орла који на својим
леђима носи крст, као симбол, забележен у Житију Св. Јована Владимира.
Орао спуштањем на земљу обележава место на коме ће светитељ да подиг-
не цркву. Међутим, овај мотив се не јавља у Летопису попа Дукљанина, који
доноси најстарији текст Житија (Gesta I, 2009, стр. 125–135), него тек у Жити-
ју које је објавио Викентије Ракић 1802. године (Ракић, 1802, стр. 30). То је ра-
злог што се временско одређење овог помена орла као симбола не може
прихватити без резерве.
Најстарији приказ једноглавих орлова сачуван је на парапетној плочи из
XI века у цркви Светог Томе у Кутима. На централном делу плоче урезан је
латински крст, а поред њега целом његовом висином налазе се два архан-
ђела. Испод кракова крста са обе стране приказан је по један једноглави
орао. Оба су у плочу урезана у стојећем ставу, са главама окренутим ка кр-
сту, док су им крила полураширена. На рељефу изнад крста, налазе се, ои-
вичени виновом лозицом, још два једноглава орла, скупљених крила, гла-
вама и телом обореним надоле (Јанковић, 2015, стр. 231, сл. 1).
58 Ђорђе Н. Ђекић, Марко М. Шаптовић

Мотив једноглавог и двоглавог орла у Студеници
СЛ. 1: ПАРАПЕТНА ПЛОЧА ИЗ XI ВЕКА, ЦРКВА СВЕТОГ ТОМЕ У КУТИМА
Постоји још једна представа за коју се може претпоставити да су на њој

приказана два једноглава орла. Урађена је у мермеру и постављена у проче-
љу цркве Св. Миховила у Котору. Додатак је представи Agnus Dei, представи
која симболише Христа као јагњета које има ореол око главе (Јакшић, 2009,
стр. 111, сл. 2). Рељеф је настао највероватније крајем XI века или почетком
XII века под снажним византијским утицајем. Иза јагњета, као и испред ње-
га, приказани су птице, у бочном положају раширених крила. Приказане
птице иза бедара јагњетових, као и испред његових ногу, имају крупан
кљун и канџе, те из тог разлога претпостављамо да су то представе орла.
Нашто, вероватно, млађи је мотив једноглавог орла приказан на чашама

из XII века које су сачуване у цркви Светог Ахилија у Ариљу. Орао је прика-
зан како стоји на већој риби, док две мање прилазе његовој глави (Ча-
нак-Медић, 2002, стр. 80–81, сл. 3). Мотив рибе на овом употребном предме-
ту може се схватити различито при чему треба имати у виду да две рибе
симболизују световну и духовну власт. У јеврејској традицији риба пак
симболизује блажене у рају. Велика риба на којој стоји орао могла би да се
схвати у складу са хришћанском традицијом у којој је риба део Тајне вече-
ре. Верници су се у древној цркви звали pisciculi. Христос је био приказан ре-
бусом рибе с обзиром на то да су прва слова његовог имена давала реч риба,
piscis – ICHTHUS (Iesous Christos Theou Huios Soter – Исус Христос, син Божи-
ји спаситељ). На датој представи орао вероватно симболише Христа који из
мора вади рибу, као што Христос спасава грешнике од греха (Kuper, 1986,
стр. 120, 143).
Ђорђе Н. Ђекић, Марко М. Шаптовић 59

СЛ. 2: МРАМОРНИ РЕЉЕФ, ЦРКВА СВ. МИХОВИЛА У КОТОРУ
Наведени примери указују да је употреба једноглавог орла као симбола

дошла из Приморја, односно градова на Јадранској обали, одакле се посте-
пено ширила према унутрашњости.
Прве представе двоглавог орла код Срба, које смо датовали у осамдесете
године XII века, појављују се у задужбини хумског кнеза Мирослава, брата
Стефана Немање, у цркви Светог апостола Петра на Лиму код Бијелог Поља.
На ктиторском портрету кнез је приказан огрнут плаштом црвене боје
који је прекривен стилизованим златним двоглавим орловима поставље-
ним у златним круговима (Миловановић, 2013, стр. 185, сл. 4).
Порекло оваквог, другачијег начина приказивања симбола орла као дво-
главог, може се сматрати као последица утицаја Византије. О употреби дво-
главих орлова на царском двору постоје докази још из X века, за време вла-
давине Константина VII Порфирогенита, цара-писца. Као симбол своје др-
жаве усвајаће их Византинци постепено од почетка XI века. Коначно их је
династија Комнина усвојила као свој симбол. Двоглавост указује на пре-
власт царства и над истоком и над западом. Притом, једна глава предста-
вља цара, друга патријарха, а тролист изнад њих Свето Тројство, односно
цара и патријарха на литургији у цркви (Соловјев, 2014, стр. 63–64). На оде-

СЛ. 3: ЧАША ИЗ ЦРКВЕ СВ. АХИЛИЈА У АРИЉУ, XII ВЕК
СЛ. 4: ДЕТАЉ СА ОДЕЖДЕ КНЕЗА МИРОСЛАВА НА КТИТОРСКОМ ПОРТРЕТУ

У ЦРКВИ СВ. ПЕТРА И ПАВЛА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ
жди кнеза Мирослава појављује се и споменути тролист. Дакле, утицај из

Византије је у потпуности препознат.

Може се поставити питање зашто се овај мотив јавља баш у то време, ни

раније, ни касније. Треба рећи да је то време када је на српском престолу
био велики жупан Стефан Немања. Сматра се да је за време његове владави-
не дошло до пораста утицаја Византије на Србију, у много већој мери него
до тада. За разлику од својих претходника, који су се скоро век сукобљава-
ли са њом, Немања је настојао да одржи добре односе и да се угледа на свог
моћног суседа (Зарковић, 2009, стр. 64–65). У историографији се период
владавине Немањине, обележен бројним реформама које је као самодржац
могао да спроведе након битке код Пантина, назива и постпантинско доба
које је обележено византинизацијом (Марјановић-Душанић, 2000, стр. 77–
78; Марјановић-Душанић, 1991, стр. 203–215). По неким ауторима, доба Сте-
фана Немање је „византијско доба српске историје“ (Калић, 2006, стр. 233).
О томе да се тај утицај није свео само на територију којом је он непосредно
владао него и на територије којима су владала његова браћа сведочи и упо-
треба двоглавих орлова на задужбини његовог брата Мирослава.
Насупрот наведеним примерима у којима се једноглави орао као мо-
тив-симбол јавља фрагментарно и појединачно, у цркви манастира Студе-
нице, њихова представа биће бројна и пратиће развој црквене грађевине и
њеног сликарства, док се двоглави орао појављује само једном и то у Радо-
слављевој припрати.
Богородичина црква је најважнија задужбина великог жупана Стефана
Немање. Изграђена је у близини реке Студенице, па је по њој читав мана-
стирски комплекс и понео име. Изградња цркве трајала је у периоду од
1186. до 1196, а прво фрескосликарство се везује за период игумановања
Св. Саве у периоду од 1206/7. до 1209. године (Чанак-Медић и Тодић, 2015,
стр. 11–12). Студенички мермер су обрађивали мајстори са југа Италије, из
регије Апуље (Чанак-Медић и Тодић, 2015, стр. 65), мада неки елементи у
архитектури указују да су поједини могли бити и из Котора (Петровић,
1986, стр. 69).
Мотив једноглавог орла забележен је на западном порталу, источној ол-
тарској трифори и на окну прозора наоса цркве из Немањиног периода, а у
Радослављевој припрати и на фрескама.
Једноглави орао на западном порталу, на надвратнику пролаза, поста-
вљен је унутар два стилизована круга изведена од лозице. Глава му је окре-
нута у десно, крила раширена, но, он ипак стоји на ногама као да се спрема
да узлети, реп му је дуг. У устима држи грану лозице која је обавијена око
његове десне ноге и чини наставак поменутих кругова у којима се налази.
Но, овај орао није сам, његова симболика допуњена је једном другом пти-
цом. До орла је у низу, у врежи приказан сирин – рајска птица. Сирин пред-
ставља птицу са главом жене која носи фригијску капу на глави. До њега се

на страни према орлу налазила ружа која украшава централни део над-
вратника. Десно и лево од руже вију се волуте лозе са цвећем и лишћем.
Рељеф надвратника са горњим профилом украшеним палметама, y од-
носу према централној теми y линети, служи као украс подножја на коме je
престо са представом Христа и Богородице. У склопу те композиције, пти-
ца сирин и једноглави орао постављени су десно од престола (Сл. 5). Сирин
и орао испод престола Богородичиног, на десној су, праведничкој, страни
студеничког портала. Ова представа би остала неразумљива или бисмо мо-
рали да нагађамо њено значење да га није дао сам Стефан Немањић у сво-
јим делима. Наиме, у својој Хиландарској повељи он описује Св. Саву као
рајску птицу, дакле као сирина, који својим гласом дозива оца у Свету гору,
што отац прихвата (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 81). Орао који се
приказује симболише Св. Симеона, кога Стефан у свом делу Житије Св. Си-
меона назива небопарни орао (Јухас-Георгиевска, 1988, стр. 75). Такво тума-
чење је било прихваћено у старијој литератури (Радојчић, 1966, стр. 41–50).
Међутим, таква романтичарска тумачења треба одбацити и увидети да је
орао приказан у склопу надвратног дела портала и да припада вратима са
представама дванаест апостола, где апостол Петар држи кључеве раја. Сли-
ку употпуњује и специфична фигура Христа на престолу који је положен у
надвратном делу портала и који благосиља оне који пролазе кроз врата цр-
кве (Богосављевић, 2007, стр. 6). Орао представља Христа који односи душе
Богу (Kuper, 1986, стр. 120). Орао је, дакле, на западном порталу, уклесан
међу добре симболе.3
Да су мајстори који су градили Студеницу били и из Котора сведочи три-

фора на источној страни Богородичине цркве. До тог се закључка долази
када се упореди изглед студеничке трифоре са трифором которске кате-
драле из XII века.4
Наиме, на стубовима који дефинишу отвор трифоре (Сл. 6), с једне стране
урезани су претежно животињски мотиви, а са друге стране искључиво
биљни. На страни где се налазе животињски мотиви, поред стуба, изведена
је са спољне стране представа Св. Симеона Мироточивог, док је у дну стуба
приказана аждаја. Изнад ње се усправно уздижу, од доле ка горе грлица, чо-
3 Западни портал обилује демонским мотивима, али упућује да се студеничка пластика
може само целокупно сагледавати, а никако појединачно. Тако на северном пролазу Бо-
городичине цркве нема пластике, сем јединственог студеничког крста. Разлог за то је
што је та страна страна сматрана за страну смрти јер са ње нема сунца (Богосављевић,
2007, стр. 16). Јужни пролаз обилује мермерним декорацијама, чак се ту налази и најста-
рији српски сунчани сат, урезан на левом стубу јужног пролаза.
4 По истом узору била је изведена и трифора цркве манастира Дечани, која је сачувана у
првобитном облику, без оштећења, још из времена градње тј. XIV века. Она је урађена по
узору на студеничку, која је претрпела оштећења (Петровић, 1986, стр. 69).

СЛ. 5: ОРАО И СИРИН, ЗАПАДНИ ПОРТАЛ БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ, КРАЈ XII ВЕКА
HTTP//GALERIJA.METROPOLITAN.AC.RS/VAR/ALBUM/ADI108%201ISTORIJA%20DIZAJNA/
AD111-ISTORIJA-UMETNOSTI-STAROG-I-SREDNJEGVEKA/STUDENICA/
ZAPADNI%20PORTAL1%20BOGODICINE%CRKVE%20U%20STUDENICI%2CSIRIN%%20I%20ORAO%
2C%20KRAJ%20XII%20VEKA.JPG?M=1460914984 (ПРИСТУПЉЕНО: 18. НОВЕМБРА 2017)
век који обрезује лозу, вук, јелен, небопарни орао, јагње са крстом и на са-
мом врху сирена (Петровић, 1986, стр. 70, сл. 7). Сви мотиви су уплетени у
романичку врежу која излази из уста аждаје, те представљају лош симбол.
Позиционирање орла, између јелена са доње стране и јагњета са крстом и
роговима без ореола као симбола Јуде са горње стране, није могуће преци-
зно објаснити. Орао је раширених крила и ногу, дугог тролистог репа и гла-
ве окренуте благо ка северној страни. Орао вероватно са јеленом симболи-
зује славољубље и гордост (Ђурић, 1989, стр. 13–14).
Двојако значење орла као доброг на западном порталу и као лошег на
источној трифори, указује да он није увек имао исто значење.
Орао је и мотив на најстаријем оловном прозору сачуваном у српским зе-
мљама. Састављен је из десет плоча, док су декоративни мотиви украшени
делићима обојеног мурано стакла из XII века. Орао је раширених крила и
ногу, а глава му је окренута ка западу. Овај прозор налази се на северном
зиду наоса (Шакота, 1982, стр. 10, сл. 8). Како се овде орао налази на прозору,
месту одакле долази физичка светлост, могуће је да у овом случају орла
треба схватити као симбола Христа.

СЛ. 6: ТРИФОРА БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ.

ФОТО: М. ШАПТОВИЋ 2019.
СЛ. 7: ГРАФИЧКА РЕКОНСТРУКЦИЈА РАДОМИРА ПЕТРОВИЋА, 1985.

СЛ. 8: ЈЕДНОГЛАВИ ОРАО СА ОЛОВНОГ ПРОЗОРА БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ
У Радослављевој припрати могуће је пратити појаву и једноглавог и дво-

главог орла. Једноглави орлови, сачувани међу затрпаним фрагментима
фресака, на основу извршених анализа, красили су зидове припрате краља
Радослава (Ненадовић, 1957, стр. 79–84). Пронађено је више истоветних ко-
мада. Орлови су раширених крила, главом окренутом у десно, повијеног,
благо отворено кљуна, дугог репа чији завршетак се не види (Ненадовић,
1957, стр. 84, сл. 9). Мотив једноглавог орла насликан је унутар два круга.
На питање порекла двоглавих орлова треба рећи да су Византија, а ка-
сније и њене државе наследнице Никеја и Епир, настојале да путем бракова
прво Стефана са Евдокијом, а касније и краља Радослава са Аном Рашком
јаче привежу за себе. Утицај, или како се у литератури наводи прожимање,
који је започео снажно за време Стефана Немање наставиће се и за време
његових наследника, у овом случају краља Радослава. Очигледно да Визан-
тија, иако окупирана, на Балкану сведена на Епирску деспотовину која је
наставила њену традицију, није изгубила на угледу, па тако ни бракови са
њиховим принцезама, ни њихова традиција (Зарковић, 2009, стр. 63–65).
Орлови се налазе на ко-ктиторској композицији у параклису Св. Симеона
који је јужни параклис припрате (Сл. 10). Златни двоглави орлови су забе-
лежени на црвеним владарским оделима, уплетени у коласте аздије – кру-
гове златне боје (Соловјев, 2014, стр. 67). Има их на портретима краља Радо-
слава и његове жене Ане (Миловановић, 2013, стр. 165). Краљ Радослав при-
лаже модел припрате своме оцу Стефану Првовенчаном и Св. Симеону –
првом ктитору тога светог места (Шакота, 1982, стр. 20).

СЛ. 9: ЈЕДНОГЛАВИ ОРАО ИЗ ПРИПРАТЕ КРАЉА РАДОСЛАВА
Орлова нема на одорама Симеоновим и Стефановим. Разлог за то може

да буде чињеница да су они умрли као монаси.
Двоглави орлови, као златне коласте аздије јављају се само на оделима
владара и његове супруге. Када се упореде са представама двоглавих орло-
ва на одећи кнеза Мирослава исто им је што су златни, са златним кругови-
ма, изведени на црвеној подлози. Разлика је само у стилизацији самог дво-
главог орла (види сл. 4, 11, 12). Свакако да је краљ Радослав себи овако
нешто дозволио као зет епирског деспота, док је за његову супругу (Сл. 11)
овај начин представљања могао да буде прихватљив јер је њен отац носио
титулу деспота и имао претензију да обнови Византију и са њом традицију
употребе двоглавих орлова.
Остаје, међутим, отворено питање како је себи могао да дозволи кнез Ми-
рослав да на свој портрет стави симболе византијског царства. Сматрамо да
то доказује двоструки утицај, процеса византинизације, с једне, односно
покушај да се углед сопствене власти уздигне у односу на друге државе, с
друге стране.
Студеницу и њену пластику, украсе, фреске треба везати пре свега за мо-
тив једноглавих орлова. Оно што треба истаћи је да се орлови јављају и као

СЛ. 10: СВ. СИМЕОН, СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ, КРАЉ РАДОСЛАВ И АНА; РАДОСЛАВЉЕВА ПРИПРАТА.
добар и као лош симбол, што нам помаже да сагледамо што целовитије њи-
хову употребу.
Атлагић, М. (2006). Печат краља Стројимира. Баштина, 21, 216–219.
Orao. (1979). U: A. Badurina i dr. Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćan-
stva (440–441). Zagreb: Liber: Kršćanska sadašnjost: Institut za povijest umjetnosti.
Богосављевић, Н. (2007). Богословски смисао студеничке пластике. Студеница: Мана-
стир Студеница.
Ђекић, Ђ. (2015). Двоглави орлови у средњовековној Србији – од симбола до грба.
У: Б. Димитријевић (ур.), Наука и савремени универзитети 4: научни скуп са међу-
народним учешћем (67–79). Ниш: Филозофски факултет.
Ђурић, С. (1989). Студенички портал и олтарска трифора. Саопштења, XX–XXI, 7–18.
Živković, T. (2007). The golden seal of Stroimir. Историјски часопис, 55, 23–29.
Зарковић, Б. (2010). Српско-византијска прожимања на простору Косова и Метохи-
је у доба Стефана Немање. У: Д. Маликовић (ур.), Косово и Метохија у цивилизациј-
ским токовима: међународни научни скуп (61–75). Косовска Митровица: Фило-
зофски факултет.

СЛ. 11: КРАЉИЦА АНА, ДЕТАЉ КТИТОРСКЕ КОМПОЗИЦИЈЕ, РАДОСЛАВЉЕВА ПРИПРАТА.

Jakšić, N. (2009). Srednjovekovno kiparstvo do zrele romanike. U: Zagovori sv. Tripunu –
Blago Kotorske biskupije. Zagreb: Galerija Klovićevi dvori.
Јанковић, Ђ. (2016). Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије. Београд: Хри-
шћанска мисао.
Калић, Ј. (2006). Европа и Срби. Средњи век. Београд: Историјски институт.
Кораћ, В. (1986). Градитељство и скулптура. Студеница, 24–49.
Марјановић-Душанић, С. (1994). Владарске инсигније и државна симболика у Србији од
XII до XV века, књига 18. Београд: САНУ.
Марјановић-Душанић, С. (2000). Владарски знаци Стефана Немање. У: Ј. Калић (ур.),
Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање: међународни на-
учни скуп (77–87). Београд: САНУ.
Марјановић-Душанић, С. (1991). Немањин напрсни крст. Из наше старе инсигноло-
гије. Зборник Филозофског факултета, XVIIа, 203–215.
Миловановић, Д. (2013). Оранементи српских средњовековних фресака – освежавање ме-
морије. Београд: Музеј примењене уметности.
Ненадовић, С. (1957). Како је изгледала Радослављева припрата и шта се догодило
са њеним фрескама. Саопштења, III, 79–84.
Orao. (1986). U: Dž. Kembel Kuper. Ilustrovana encikopledija tradicionalnih simbola (119–
120). Beograd: Prosveta – Nolit.
Петровић, Р. (1986). Трифора Богородичине цркве y Студеници. Саопштења, XVIII,
63–81.

СЛ. 12: КРАЉ РАДОСЛАВ, КТИТОРСКИ ПОРТРЕТ, РАДОСЛАВЉЕВА ПРИПРАТА. ФОТО: М. ШАПТОВИЋ
Поповић, М. (2015). Манастир Студеница: археолошка открића. Београд: Археолошки

институт – Републички завод за заштиту споменика културе.
Радојчић, С. (1966). Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног и мотив раја у срп-
ском минијатурном сликарству. Хиландарски зборник (Recueilde Chilandar), 1, 41–50.
Риба (1986). U: Dž. Kembel Kuper. Ilustrovana encikopledija tradicionalnih simbola (142–143).
Beograd: Prosveta – Nolit.
Соловјев, А. (2014). Историја српског грба. Београд: Catena Mundi.
Чанак-Медић, М. (2002). Свети Ахилије у Ариљу: историја, архитектура и просторни
склоп манастира. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
Чанак-Медић, М. и Тодић, Б. (2015). Манастир Студеница. Нови Сад: Платонеум.
Шакота, М. (1982). Манастир Студеница. Београд: Републички завод за заштиту спо-
меника културе.

ИЗВОРИ
vIkentIi raki;, 1802 pOSlydovanIE S<ve>tagw vjlikomM;jnika ;Mdotvorca Iwana vladimira carA
serbskagw? prevedenw sx gre;eskagw na s?lavenskJi nasto@nJiem ihx prepodobJ@ lMki i pardenJa
Iermonhwhvx i proigMmenwvx, S<ve>tX@ SjrbSkJ@ i c<a>rSkJ@ lavri hilendara vo S<ve>toi gory
aTonskoi sM{J@. i W porgy[nostei ispravlena ou S<ve>tagw spVrJdwna vx trestY. vx venecIi
Gesta regum Sclavorum, том I. (2009). Превела и приредила Драгана Кунчер. Београд:
Историјски институт.
Мошин, В., Ћирковић, С., Синдик, Д. (ур.) (2011). Зборник средњовековних ћирилских
повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књига I, 1186–1321. Београд: Историјски
институт.
Јухас-Геогриевска, Љ. (прир.) (1988). Стефан Првовенчани – сабрани списи. Београд:
Просвета – Српска књижевна задруга.
http//galerija.metropolitan.ac.rs/var/album/ADI108%201Istorija%20dizajna/AD111-Is
torija-umetnosti-starog-i-srednjegveka/Studenica/Zapadni20portal1%20Bogodicinecr
kve%20u%20Studenici%2Csirin%%20i%20orao%2C%20kraj%20XII%20veka.jpg?m=14609
14984 (Приступљено 18. новембра 2017)
ĐORĐE N. ĐEKIĆ
UNIVERSITY OF NIŠ
MARKO М. ŠAPTOVIĆ
INDEPENDENT RESEARCHER
MOTIF OF SINGLE AND DOUBLE-HEADED EAGLES IN STUDENICA

Summary
The Studenica Monastery was purpose-built by Grand Prince Stefan Nemanja
with intention to become his burial place, hence special attention was given to
its building and decoration. After Grand Prince passed away in Athos, his
remains were transferred to Studenica. Architecture of the monastery implies
that it was a product of combined work of Byzantine and western workers.
Both motifs of single- and double-headed eagles are represented in Studeni-
ca. The earliest representation of a single-headed eagle could be found on the
XII century trifora5, where animals are framed by Romanesque stylized wine
grape liana. Eagle is vertical, with spread wings and legs, long tail, head turned
to left and positioned between the lamb with the cross and deer.
5 Type of three mullioned window

For the second time, a single-headed eagle could be found at the west
entrance. Opposite to the first one, its legs are closed, head turned to right, but
its wings are still spread. Once again, a single-headed eagle could be seen as a
motif on the lead frame of the northern window. Its wings and legs are spread,
tail is arrow-shaped, and head turned to right, beak closed and straight. Within
King Radoslav's narthex, a single-headed eagle is fresco painted in double circle.
This motif of single-headed eagle has long tail, open beak and its legs and wings
are spread. Wings of this eagle are finished with three feathers.
Motif of double-headed could be found only within King Radoslav's narthex,
as decoration on ktetor's gown. This representation is known as kolasta azdija6
and eagles that are part of it have short tails, while their legs and wings are
spread. Eagles were golden and positioned within circles probably decorated
with pearls. This indicates that this motif was a sign of royal dignity.
Keywords: Studenica; King Radoslav's narthex; single-headed eagles; dou-
ble-headed eagle; signs of royal dignity.
6 A motif of golden double-headed eagles, which were positioned within circles decorated with
pearls

904:726.8(497.11)"05/10"
ПЕРИЦА Н. ШПЕХАР1
ОДЕЉЕЊЕ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ
Фунерарна пракса у јужној Панонији

у раном средњем веку
Током друге половине VI века Авари и њима потчињена племена загоспо-

дарили су Карпатском котлином, којој припада и територија јужне Пано-
није, данашње Војводине. Донели су са собом нова веровања, обичаје,
као и нов начини сахрањивања, другачији у односу на њихове претходни-
ке на поменутом простору. Посебно место припада коњаничким гробови-
ма који су карактеристични за номадске народе. Како је аварски каганат
у етничком смислу шаренолики савез, јављају се и сахране специфичне за
појединачне етничке елементе овог конгломерата, попут гробова са урна-
ма које се везују за Словене или сахрана са јудејским симболима, какве су
констатоване на некрополи у Челареву. Слом Аварског каганата почет-
ком IX века довео је до поновних промена у етничком саставу становни-
штва на простору Војводине. Крајем IX века на историјску сцену ступају
Мађари, који, будући и сами номадски народ, доносе са собом видове са-
храњивања готово истоветне аварским. Међутим, почетком X века они би-
вају покрштени, што доводи до увођења хришћанских обреда и обичаја у
фунерарну праксу. С обзиром на изразито турбулентан рани средњи век
на простору Војводине, управо су погребни обичаји ти који најречитије
сведоче о промени у начину живота становништва од средине VI до XI ве-
ка. Стога ће овај рад бити посвећен проучавању промена у фунерарној
пракси, најконзервативнијој одлици сваког друштва, са циљем да се ука-
же на комплексност овог периода у јужној Панонији.
Кључне речи: јужна Панонија; рани средњи век; фунерарна пракса; Ава-
ри; јудејски симболи; Мађари; коњанички гробови; христијанизација.
1 perica.spehar@gmail.com
73
Са простора јужне Паноније потичу бројна археолошка сведочанства из ра-

носредњовековног раздобља. Будући да ритуали и обреди спровођени том
приликом указују на однос заједнице према смрти, њихово поимање за-
гробног живота, као и на начин на који се заједница носи са губитком који
ју је задесио (Brather, 2008, стр. 255; Шпехар, 2017, стр. 101; Шпехар и Бевц,
2016, стр. 58). Осим тога, изглед гробног места и структура гробног инвен-
тара указују и на социјалну диференцијацију унутар друштва (Parker
Pearson, 1999).
Почетак раносредњовековног раздобља у јужној Панонији датује се у

време доласка Авара, степског номадског народа, који током 567. и 568. го-
дине успевају да се наметну као доминирајући фактор у Карпатској котли-
ни (Pohl, 2018, стр. 63–68). Том приликом придошлице су затекле етнички
разнолико становништво, које је било у већој или мањој мери христијани-
зовано. Наиме, поменути простор био је током претходног, касноантичког
периода изложен снажном утицају Византије, а један његов мањи део био
је и под њеном непосредном влашћу. Реч је о данашњем Срему, где се нала-
зила провинција Панонија Секунда са престоницом у Сирмијуму. Ту је
функционисала снажна црквена организација на чијем је челу био сирми-
јумски епископ (Мирковић, 2008, стр. 115–124; Шпехар, 2014; Bollόk, 2008,
стр. 428; Шпехар, 2019, стр. 67–73, 81–83). Царство, међутим, није имало кон-
стантну контролу над овом пограничном територијом, будући да је чак и
Сирмијум у више наврата освајан (Ковачевић, 1977, стр. 31–35; Mirković,
2008, стр. 99–103; Popović, 2017, стр. 10–15). Осим Ромеја, простор јужне Па-
ноније су насељавала и различита германска племена, која су била покр-
штена углавном у аријанском облику (Милинковић, 2003, стр. 172–173).
Ипак, степен христијанизације неких од њих остаје упитан, будући да су по
правилу били покрштавани чланови владарске породице и најистакнутији
припадници елите. Томе у прилог сведочи чињеница да и поред предмета
религијског карактера и налаза са јасним хришћанским мотивима које су
користили припадници германских племена (Vida, 2016, стр. 97–100), на-
чин сахрањивања и структура гробних налаза са некропола указују да хри-
шћанска пракса сахрањивања није поштована у потпуности.2 Успоставља-
ње аварске контроле над Карпатском котлином окончано је после дуго-
трајних и мукотрпних борби 582. године, када Авари коначно успевају да
2 Као илустрацију навешћемо некрополу у Бочару, где је у гробовима који се везују за Ге-
пиде, откривена велика количина оружја, као и налази керамичких посуда (Ivanišević i
Bugarski, 2008, стр. 45).
74 Перица Н. Шпехар
Фунерарна пракса у јужној Панонији у раном средњем веку
освоје Сирмијум и потисну Византију (Pohl, 2018, стр. 83–89), чиме је запо-
чела доминација која је трајала готово четврт миленијума.
Археолошка сведочанства којима располажемо о Аварском каганату го-
тово искључиво потичу из некропола. Број истражених гробова достиже
цифру од преко 60.000 (Daim, 2003, стр. 463; Stadler, 2008, стр. 52), што пред-
ставља импозантну базу података (Pohl, 2003, стр. 573). Становништво које
се сахрањивало у истраженим гробним целинама представља етнички ве-
ома шаренолики конгломерат, у коме су главну реч имали Авари са карак-
теристичним ратничким начином живота (Pohl, 2018, стр. 209). Истовреме-
но са њима, на истом простору су се сахрањивали и припадници других ет-
носа, попут Гепида, Ромеја, Бугара и Словена (Ковачевић, 1977, стр. 38–40;
Kiss, 1996; Pohl, 2003, стр. 580, 582; Рашев, 2007; Vida, 2008, стр. 31–38, 40; Бу-
гарски, 2009а, стр. 140–142). Из наведеног се може закључити да су не тако
бројни Авари3 заправо успели да се наметну као вође различитим скупина-
ма народа. Њихов број се ипак повећава од средине VII века, услед доласка
нових кланова (Daim, 2003, стр. 497).
Новопридошли степски народ донео је са собом и нова веровања, о који-
ма немамо пуно података. Спорадични налази, по мишљењу појединих ис-
траживача, могу сведочити о начину на који су Авари доживљавали свет
(Bálint, 1989, стр. 166; Pohl, 2018, стр. 258). Оскудни подаци из писаних изво-
ра сведоче да су се обраћали богу на небу, а помињу и грчки термин
bookolabras, што се највероватније односи на врховног свештеника (Коваче-
вић, 1977, стр. 193; Pohl, 2018, стр. 95–96, 254, 257). Ови номадски ратници са-
храњивали су се са коњима, оружјем и богатом ратничком опремом, али,
за разлику од других сродних народа са централноазијских простора, код
Авара се не јављају надземни земљани насипи (кургани), гробне одаје које
су могле понекад бити осликане, камени споменици са натписом, и слично
(Pohl, 2018, стр. 259). Током раноаварског периода у ратничким гробовима
се осим војне и коњске опреме јављају и бројни предмети од сребра и злата,
пре свега делови појаса који су означавали статус појединца. Присуство на-
лаза начињених од племенитог материјала је у директној вези са пљачка-
шким походима на Византију, али и данком које им је Царство плаћало. У
позноаварском периоду пак скоро да нема богатих гробова, ратници носе
бронзане униформне појасне гарнитуре, док је оружје знатно мање засту-
пљено (Pohl, 2018, стр. 344, 348, 403).
Некрополе из периода аварске доминације на простору јужне Паноније
припадају тзв. гробљима на редове, који су могли бити опасани ровом (Бу-
нарџић, 1978–1979, стр. 35). На њима су откривени гробови оријентисани у
3 Резултати истраживања указују да монголоидни антрополошки типови на некропола-
ма из периода аварске доминације представљају свега око 8% узорка. Упоредити: Fóthi,
2000, стр. 92.
Перица Н. Шпехар 75
правцу запад–исток, уз девијације различитог степена, тако да се срећу и

сахране чија се подужна оса пружа по правцу северозапад–југоисток и југо-
запад–североисток. На основу досадашњих истраживања нису констатова-
на надгробна обележја, мада треба истаћи запажање да су у Врбасу остаци
покојника прекривани најпре хумусом црне боје, а потом и жутим лесом
(Nagy, 1971, стр. 188, сл. 1–2). На тај начин би место гроба било јасно означе-
но, тако да би овакав начин сахрањивања могао представљати неку врсту
гробног обележја (Бугарски, 2014, стр. 438). На некрополама су по правилу
сахрањивани заједно сви чланови заједнице, премда су у Бечеју констато-
ване издвојене зоне у којима су покопавана деца (Микић-Антонић, 2004,
стр. 41). На истој некрополи, која је коришћена током читавог периода
аварске доминације, уочено је и да су гробови из ране и позне фазе били
међусобно одвојени (Микић-Антонић, 2012, стр. 27). Приликом публикова-
ња дела резултата истраживања некрополе у Челареву изнета је претпо-
ставка да се породица сахрањује заједно око њеног најистакнутијег члана
(Bunardžić, 1980, стр. 4), мада овакву тврдњу треба узети са резервом. Дуби-
на на којој се покојници сахрањују креће се између 1 и 2,5 м (Bunardžić, 1985,
стр. 5; Ric, 1987, стр. 149; Бугарски, 2009а, стр. 80), иако може достизати и
преко 3 м (Риц, 2003, стр. 329, 334). Неопходно је приметити да су дечији
гробови по правилу увек плиће укопани.
Гробне раке најчешће су имале неправилни правоугаони облик (сл. 1/А).
У фунерарној пракси преовладавају једноставне гробне јаме, које су поне-
кад могле имати проширења на ужим странама, попут оних у Челареву
(Бунарџић, 1978–1979, стр. 36), мада су познати и примери са троугаоним
проширењем у углу, као што је констатовано на некрополи у Чику (Бугар-
ски, 2009а, стр. 79). Претпоставља се да су покојници углавном били увије-
ни у платно и полагани у једноставне раке директно на земљу, мада постоје
тумачења да је дно раке могло бити прекривено тканином (Нађ, 1959, стр.
55) или даском (Микић-Антонић, 2004). Налази клинова и кламфи указују
на то да су преминули могли бити полагани и у дрвене сандуке (Бунарџић,
1978–1979, стр. 36; Бугарски, 2009а, стр. 79–80; Микић-Антонић, 2012, стр. 25–
26). Осим једноставних рака, на аварским некрополама откривене су и
гробне конструкције начињене од дрвета (сл. 1/Б). Наиме, приликом копа-
ња раке њено дно би било сужено, тако да се у доњој етажи на дужим стра-
нама јављају банци, који су носили дрвени покривач изнад покојника. Бу-
дући да би се услед насипања земље овај покривач урушио, било је неоп-
ходно фундирати подлогу на коју се наслања. Стога су доње ивице раке
биле обложене даскама ширине око 20 цм и дебљине око 5 цм. Осим тога, у
угловима раке су се налазили пободени диреци кружног пресека који су
додатно учвршћивали читаву конструкцију. Неопходно је напоменути и да
су поједини гробови имали и додатна ојачања од дасака, које су биле поста-
СЛ. 1: A – МОКРИН, ТИПОВИ ГРОБНИХ РАКА, БЕЗ РАЗМЕРЕ (ПРЕМА: РАНИСАВЉЕВ, 2007, СЛ. 3);
Б – ХОРГОШ, ЛОКАЛИТЕТ БУЏАК, ГРОБОВИ СА ДРВЕНОМ КОНСТРУКЦИЈОМ, БЕЗ РАЗМЕРЕ
(ПРЕМА: РИЦ, 2003, Т. I) FIG. 1: A – MOKRIN, TYPES OF GRAVE PITS, WITHOUT SCALE
(AFTER: РАНИСАВЉЕВ, 2007, СЛ. 3); Б – HORGOŠ, SITE BUDŽAK, GRAVES WITH WOODEN
CONSTRUCTION, WITHOUT SCALE (AFTER: РИЦ, 2003, Т. I)
вљене са спољашње ивице подужних дасака на дну раке. Дрвени покривач,

који је налегао на описану конструкцију, био је начињен од дасака полага-
них директно на банак, или су пак на банке најпре постављане греде, преко
којих су ређане даске (Бунарџић, 1978–1979, стр. 36; Ric, 1987, стр. 148, 155;
Риц, 2003). Постоје мишљења да поменуте конструкције немају практичну
намену, већ да су у вези са поимањем загробног живота (Nagy, 1971,
стр. 216), мада у литератури нису пружена даља појашњења. Посебан облик
дрвене конструкције констатован је на локалитету Стара Моравица у гробу
179, за који истраживач сматра да је био нека врста кревета у који је покој-
ник био полегнут (Ric, 1987, стр. 153–154, сл. 6–7, Т. 56/3).
Приликом сахрањивања практикована је инхумација, при чему су покој-

ници полагани појединачно, на леђа, у испруженом положају, најчешће са
рукама пруженим поред тела (Микић-Антонић, 2012, стр. 27), мада су забе-
лежени и случајеви где су руке покојника биле прекрштене на карлици
(Nagy, 1971, стр. 215). Постоји неколико примера где су покојници полагани
на стомак, као што је случај са мушкарцем на некрополи у Врбасу (Nagy,
1971, стр. 215, T. XXXVIII/2), женом на некрополи у Арадцу (Нађ, 1959,

стр. 49–55; Nagy, 1968, стр. 165, 168) или дететом из Чика (Бугарски, 2009а,
стр. 81). У наведеним случајевима скелет је био оријентисан у супротном
смеру од онога који је забележен код преосталих покојника на некрополи.
Осим уобичајеног полагања покојника на леђа, спорадично су забележени
и случајеви сахрањивања у згрченом положају, попут оног у Челареву (Bu-
nardžić, 1980, стр. 7–8). На некрополама из периода аварске доминације је
забележена и појава двојних гробова. У једном гробу из Челарева се, прeма
речима истраживача, изнад опруженог мушкарца оријентисаног по оси се-
вер–југ, налазила жена на боку у згрченом положају, оријентисана у су-
протном смеру (Бунарџић, 1978–1979, стр. 35). Како је изостала илустрација
и подаци о томе да ли између скелета мушкарца и жене постоји слој земље,
остаје упитаност да ли је ово заиста двојни гроб (Бугарски, 2014, стр. 366).
Несумњиве двојне сахране су по правилу примењиване приликом покопа-
вања жена са нерођеном или малом децом, док су одрасле особе веома рет-
ко полагане у заједничку раку (Нађ, 1959, стр. 49–55; Nagy, 1968, стр. 165, 168;
Bunardžić, 1980, стр. 7–8).
Најкарактеристичнији вид сахрањивања код Авара представљају коња-
нички гробови, код којих је заједно са покојником покопаван и коњ, углав-
ном цео, мада се јављају и гробови са парцијалним сахранама коња. Такви
примери су типичнији за раноаварски период, о чему сведоче гробови са
некропола у Мокрину и Чику, где је ратник најпре био засут слојем земље,
после чега су изнад њега положени делови коњског скелета и потом затр-
пани (Ранисављев, 2007, стр. 31; Бугарски, 2009а, стр. 81). Мора се напомену-
ти да је овакво сахрањивање према мишљењима појединих истраживача
карактеристично за области источно од Тисе (Ранисављев, 2007, стр. 31),
док се по другим тумачењима овакав начин сахрањивања везује за простор
на коме су боравили Гепиди (Кiss, 2001, стр. 265). Део стручњака верује да
парцијално сахрањивање коња заправо представља традицију источне
Европе у раном средњем веку (Рашев, 2007, стр. 94, Т. 11, 19/1–3, 28/3, 35/1–
3), те га стога не треба посматрати искључиво као одлику Авара. Међу број-
ним тумачењима тешко је без даљих археолошких истраживања дати ко-
начан суд.
Сахране ратника са целим скелетом коња могле су заузимати средишњи
део некрополе, као што је констатовано у Арадцу (Нађ, 1959, стр. 49–55;
Nagy, 1968, стр. 165, 168). На некрополи у Челареву је приликом истражива-
ња коњаничких гробова констатовано да је у ракама био посебно издвојен
део за сахрану коња, те да је у неким случајевима постојала и земљана пре-
града, која га је одвајала од покојника. Коњ је увек био оријентисан у смеру
супротном од коњаника, а укопаван је у подједнакој мери и лево и десно од
преминулог (сл. 2). На основу узорка од педесетак публикованих коњанич-
ких гробова са некрополе у Челареву, уочено је да су у гробовима углавном

сахрањене кобиле старости две до три године (Bunardžić, 1980, стр. 6; Бу-
нарджич, 2005, стр. 523). Неопходно је истаћи да је коњ, који је био положен
на бок, могао имати ноге постављене у посебно припремљена удубљења
дубине 0,5 м, као што је констатовано на некрополи у Бечеју (Микић-Анто-
нић, 2012, стр. 18, сл. 19).
СЛ. 2: ЧЕЛАРЕВО, ГРОБ БР. 247 (ПРЕМА: BUNARDŽIĆ, 1985, FIG. 29)
FIG. 2: ČELAREVO, GRAVE NO. 247 (AFTER: BUNARDŽIĆ, 1985, FIG. 29)
У гробовима из периода аварске доминације на простору Панонске ни-

зије откривена је велика количина налаза, првенствено оружја, коњске
опреме, делова појаса, накита, керамичких посуда, алата, прибора, итд. Мо-
рамо ипак напоменути занимљиву тврдњу да на позноаварском гробљу у
Челареву оружја уопште нема (Бунарџић, 1978–1979, стр. 37). Будући да
нису објављени резултати истраживања некрополе, овакву тврдњу морамо
узети са великом резервом. Количина сакупљених покретних налаза и
обим литературе који им је посвећен,4 не дозвољавају нам да се бавимо по-
јединачним врстама налаза које су преминули користили током живота,
већ само онима који могу сведочити о погребном ритуалу и веровањима.
4 Као најобухватнији и најкомплетнији прегед налаза из периода аварске доминације на
простору данашње Војводине треба издвојити необјављену докторску дисертацију И.
Бугарског (2014).
Најбројнију групу покретних налаза свакако представљају керамичке

посуде, које чине стандардни инвентар гробова. Углавном се поред покој-
ника прилаже по једна посуда, мада постоје и примери са по две посуде у
гробу, као што је констатовано у Чику (Бугарски, 2009а, стр. 126). Откривене
посуде су могле бити рађене руком или на витлу, а срећу се и глеђосани
примерци, попут оних у Челареву (Nagy, 1971, стр. 216, Т. XLII-XLVI; Бунар-
џић, 1978–1979, стр. 53; Vida, 1999, Kat. Nr. 419, 420, 498, Taf. 53/1, 3, 60/3, 175:
Т. 10/14–16; Риц, 2003, стр. 328; Бунарджич, 2005, стр. 523; Бугарски, 2006,
стр. 447–448). На основу анализе њиховог положаја унутар гробова на не-
крополи у Чику, примећено је да се посуде првенствено јављају у пределу
ногу, углавном код стопала или потколеница, мада се могу јавити и код
подлактица или изнад главе преминулог (Бугарски, 2009а, стр. 126). У посу-
дама су се налазиле понуде, као део погребног ритуала и веровања у за-
гробни живот. Реч је о пићу или куваној храни, о чему сведоче остаци жи-
вотињских костију проналажени у њима, премда су унутар посуда каткад
констатоване и љуске јаја (Гачић, 1988, стр. 108; Тадин, 1995, стр. 259; ADAM,
2002, стр. 180–181; Риц, 2003, стр. 328; Бугарски, 2006, стр. 447–448).
Осим прилога у куваној храни и пићу, у гробове су приликом сахрањива-
ња прилагани и комади меса, о чему сведоче откривени уломци животињ-
ских костију (Бугарски, 2006, стр. 447–448; Ранисављев, 2007, стр. 31; Бугар-
ски, 2009а, стр. 82). По правилу се нису налазили поред покојника, већ би
преминули био делимично засут земљом на коју су потом полагани при-
лози у храни. Само на појединим локалитетима рађене су одређене палео-
зоолошке анализе, које су указале на структуру животињског меса кори-
шћеног приликом погребног обреда. Тако је у Челареву констатовано да је
најчешће прилагано месо овце и козе, затим говечета, кокошакa и свиња, а
од дивљачи јелена (Бунарџић, 1978–1979, стр. 37). У Врбасу су пак у гробу
старијег мушкарца откривени остаци петла (Nagy, 1971, стр. 217), док је у
Чику у дечијем гробу пронађена кост рибе (Бугарски, 2009а, стр. 82). Посеб-
ност представља појава љуске јајета у гробовима (Bunardžić, 1980, стр. 8; Бу-
гарски, 2009а, стр. 82), које су се према речима појединих истраживача ја-
вљале углавном у гробовима млађих особа (Nagy, 1971, стр. 216–217). Треба,
међутим, истаћи да постоје и некрополе на којима су јаја као прилог ста-
вљана у гробове припадника оба пола и свих узраста (Madaras, 1995, стр. 58).
О погребном ритуалу говоре и други налази, који су највероватније има-
ли апотропејску улогу. У питању су пробушени животињски зуб из женског
гроба у Арадцу (Нађ, 1959, стр. 56, 65, Т. III/19), који је највероватније имао
функцију амулета (Vida, 2002, стр. 181, Taf. 8B/6), као и бронзано звонце из
дечијег гроба са некрополе у Врбасу (Nagy, 1971, стр. 214, T. XXVIII/12: Т. 55/
11), које је имало исту намену. Посебно је занимљиво присуство углавном
појединачних налаза ламеларних плочица у гробовима, које су изворно
чиниле део скупоцених рановизантијских оклопа. Ова врста налаза се под-

једнако јавља и у мушким и у женским гробовима. Примерак плочице из
Арадца је, на пример, откривен у шаци покојника (Нађ, 1959, стр. 66, Т. ХХI/
8). Будући да је реч о деловима скупоценог дефанзивног оружја у литерату-
ри је изнета тврдња да је реч о некој врсти статусног симбола (Zábojník,
2004, стр. 45, 47). Ипак, знајући да су појасеви имали улогу статусног симбо-
ла међу аварском популацијом, али и због секундарне употребе ламелар-
них плочица, склони смо да претпоставимо да су и оне имале апотропејску
намену.
Посебну појаву на некрополама из периода аварске доминације предста-
вља сахрањивање паса, који су полагани подједнако поред мушкараца,
жена и деце (Ранисављев, 2007, стр. 31; Бугарски, 2009а, стр. 82). Можемо по-
мишљати да су, попут веровања у античком грчком и римском свету, пси
имали одређену улогу у процесу напуштања овог и одласка у загробни
свет, мада не треба искључити ни могућност да је њихово полагање у гроб
последица сентименталне повезаности преминулог и пса.
Иако су Авари по свом доласку на простор јужне Паноније затекли разли-
чите христијанизоване етносе, они сами нису били покрштени, мада писа-
ни извори сугеришу да су постојали планови за такве активности (Pohl,
2018, стр. 260–261). Током раноаварског периода на територији Каганата
живели су и хришћани (Vida, 2016, стр. 101), који су имали могућност да
отворено изражавају сопствено религијско опредељење. Можда најбољи
пример такве праксе пружа податак да су средином VII века у Озори са ка-
ганом сахрањени његова супруга и ћерка, у чијим су гробовима нађени
златни крстови (Ковачевић, 1977, стр. 206; Daim, 2003, стр. 529). Иако током
VIII века из гробног инвентара на територији аварског каганата овакви
предмети нестају (Vida, 2016, стр. 103), писани извори сугеришу да је део
хришћанске популације опстао у зони Подунавља, премда не знамо тачно
где (Vida, 2016, стр. 103–104; Pohl, 2018, стр. 262, 364–365, 387). Према писа-
ним изворима се чини да је део аварске владајуће елите покрштен почет-
ком IX века, о чему сведочи хришћанско име њиховог капкана Теодора
(Vida, 2016, стр. 104), али се последице ове евангелизације не могу уочити у
материјалној култури. Треба имати на уму да је реч о периоду након слома
каганат, који је био последица страховитог пораза, који су на самом почет-
ку IX века претрпели од Франака.
Са територије Војводине потичу три налаза предмета религијског карак-
тера који се везују за хришћане. Реч је о предметима личне побожности
који су откривени у женским гробовима, опредељеним у раноаварски пе-
риод. На некрополи у Вајској је у зиданом гробу (сл. 3/А), заједно са нау-
шницама и печатним прстеном, начињеним од сребра, откривен и крсто-
лики привезак од сребрног лима (Brukner, 1982). На основу контекста нала-
СЛ. 3: A – ВАЈСКА, ГРОБ БР. 5 (ПРЕМА: BUGARSKI, 2009Б, FIG. 2); Б – ЧИК, ГРОБ БР. 17
(ПРЕМА: BUGARSKI, 2009Б, FIG. 3)
FIG. 3: A – VAJSKA, GRAVE NO. 5 (AFTER: BUGARSKI, 2009Б, FIG. 2); Б – ČIK, GRAVE NO. 17
(AFTER: BUGARSKI, 2009Б, FIG. 3)
за из гроба и њиховог датовања, изнета је тврдња да крстолики привезак

припада хришћанској популацији, која је овде доведена после пљачкашких
похода на Балкан између 615. и 617. године, а која би могла бити идентифи-
кована са Сермесијанцима (Bugarski, 2009б, стр. 221). У Бечеју је откривен
сребрни ливени крст, заједно са наушницама (Bugarski, 2009б, стр. 224–225),
док са некрополе у Чику потиче оловни крст (сл. 3/Б), који је нађен у гробу
заједно са плочицом оклопа, прапорцем, наушницом и посудом (Bugarski,
2009б, стр. 223–224). У научној јавности нема консензуса око тога каква је
била намена ових предмета: да ли су они били симбол вере (Bollόk, 2017),
одраз моде (Vida, 2016, стр. 102), или пак посезање за свом расположивом
помоћи у тренуцима опасности (Bollók, 2016, стр. 216). Знајући да је раноа-
варско друштво било некохерентно, сматрамо да је ипак највероватније да
су са хришћанским предметима били сахрањени припадници хришћанске
популације.
Иако су Словени учествовали у различитим борбама на страни Авара као

битан фактор (Pohl, 2018, стр. 139–140), археолошка сведочанства њихове
фунерарне праксе су крајње оскудна. Наиме, са простора јужне Паноније за
сада нам нису познате за Словене карактеристичне некрополе са урнама,
какве су откривене на територији Бугарске (Fiedler, 1992), Хрватске (Petri-
nec, 2009) или Грчке (Vida & Völling, 2002). Располажемо само оскудним об-
јављеним подацима, попут оног који на некрополи у Челареву помиње зо-
ну у којој су откривени остаци спаљених покојника (Гачић и др., 2008,
стр. 22), без ближег појашњења о положају и броју гробова, те њиховом са-
држају. Нешто више података потиче са касноаварске некрополе Нови
Сланкамен – Чаревци, где су констатована два старија гроба са спаљеним
покојницима (сл. 4). Приликом ископавања у делимично уништеним урна-
ма пронађени су остаци мушкараца старости око 40 година. Осим тога, у
једној урни су откривени трагови истопљене бронзе, а у другој кости птице.
На основу запажања истраживача уочено је да су урне уништене каснијим
скелетним гробовима који се везују за Аваре. На основу тога је ова словен-
ска некропола датована у крај VII или почетак VIII века (Јанковић, 2003).
СЛ. 4: НОВИ СЛАНКАМЕН, ЛОКАЛИТЕТ ЧАРЕВЦИ, УРНЕ (ПРЕМА: ЈАНКОВИЋ, 2003, СЛ. 1–2)
FIG. 4: NOVI SLANKAMEN, SITE ČAREVCI, URNS (AFTER: ЈАНКОВИЋ, 2003, СЛ. 1–2)
Посебну пажњу приликом тумачења погребних ритуала на простору ју-

жне Паноније привлаче налази са јудејским симболима, који су откривени
на некрополи у Челареву. Реч је о преко 400 секундарно коришћених уло-
мака римске опеке, која потиче највероватније из оближњег античког
утврђења Онагринум. На њима су накнадно урезани различити симболи
који се могу повезати са популацијом која је практиковала јудаизам (сл. 5).
Најчешће се срећу представе менора, мада су уочени и деветокраки свећ-
њаци, фланкирани различитим симболима. Углавном је реч о лулаву (пал-
миној гранчици), етрогу (врсти цитруса сличног лимуну) и махти, посеб-
ној врсти лопатице, која је коришћена за ритуално гашење светиљки и све-
ћа, као и за сакупљање пепела. На појединим опекама су препознате и речи
написане на хебрејском, као што су Јехуда или Јахве (бог), шахор (црн) или
шхв (ја видим). Нажалост, поменути налази никада нису адекватно публи-
ковани, нити су, изузимајући два натписа, били предмет изучавања одго-
варајућих стручњака, тако да смо остали ускраћени за податке који би нам
више рекли о популацији која се овде сахрањивала и њиховој погребној
пракси. Такође, ни контекст њиховог налаза не пружа додатне информаци-
је, будући да, иако бројни, уломци опека готово искључиво потичу из гро-
бова уништених приликом вађења земље за израду савремених цигли. Све-
га неколико уломака опеке откривено је приликом архелошких ископава-
ња. Они потичу из гробних рака оријентисаних у правцу запад-исток, које
су имале проширење на јужној страни. Налазили су се на западној страни
укопа, изнад главе инхумираног покојника, те је изнета претпоставка да
представљају гробна обележја. Будући да у гробовима са опекама није било
никаквих покретних налаза, није могуће ни њихово хронолошко опреде-
љење. На основу датовања оближње позноаварске некрополе, изнета је
претпоставка да је реч о популацији Хазара, који су овде сахрањени крајем
VIII или почетком IX века. Поједини истраживачи пак помишљају, мада
нам се то чини као мање вероватна претпоставка, да се урезани фрагменти
опека могу везати за Кабаре, који су на простору јужне Паноније стигли у
време доминације Мађара (Bunardžić, 1980, стр. 10–12, T. XXV–XLIV; Меноре,
1983, стр. 8, 10, 14, 15, 48, 54; Pohl, 1988, стр. 291; Inscriptiones Judaicea Orientis,
2004, стр. 325–326; Бунарджич, 2005, стр. 525).
Аварска превласт на простору карпатске котлине завршава се крајем VIII

и почетком IX века, продором Франака и Бугара (Pohl, 2018, стр. 376–389; Фи-
липец, 2015, стр. 91–142). На самом крају IX века на сцену ступа још један
степски номадски народ, Мађари, који после бројних борби постају госпо-
дари Карпатске котлине. Иако постоји неколико десетина некропола из пе-
риода њиховог насељавања на територији јужне Паноније (Bálint, 1991;
Radičević i Špehar, 2015), само једна је адекватно публикована и пружа дета-
љан увид у погребни ритуал. Попут Авара, и Мађари су по свом доласку
практиковали сахрањивање са коњима, које су међутим временом напу-
стили због прихватања хришћанства почетком XI века.
Некрополе овог периода се налазе на узвишењима због хидрогеограф-
ских карактеристика терена, мада сахрањивање покојника на узвишењима
може да означава и пажњу и поштовање коју је заједница имала према пре-
минулим (Шпехар и Стругар Бевц, 2016, стр. 58). Због тога су се у време ма-
ђарског насељавања за сахрањивање често користили праисторијски туму-
СЛ. 5: ЧЕЛАРЕВО, ОПЕКЕ СА ЈУДЕЈСКИМ СИМБОЛИМА (ПРЕМА: BUNARDŽIĆ, 1985, KAT. 145, FIG. 10)
FIG. 5. ČELAREVO, BRICKS WITH JUDAIC SYMBOLS (AFTER: BUNARDŽIĆ, 1985, KAT. 145, FIG. 10)
ли (Türk, 2014, стр. 138). Такав је случај и са некрополом у Батајници, где се

најбогатији ратнички гроб налазио у средишту очуваног дела старијег ту-
мула (Шпехар и Стругар Бевц, 2016, стр. 59). Ископавања нису показала да
ли је некропола била окружена ровом, као што је случај на појединим нала-
зиштима (Révész & Nepper, 1996, стр. 37). Поменута некропола припада тзв.
гробљима на редове, где се сахрањивање обављало у једноставним правоу-
гаоним ракама, при чему су преминули могли бити умотани у платно. Ду-
бина сахрањивања је износила између 0,5 до 1,4 м, мада су гробне раке биле
укопане од 0,6 до 1 м. Сматра се да је већа дубина карактеристична за сахра-
не са коњима. Покојници су могли бити положени у дрвене сандуке, што
чини скоро 10% случајева на некрополи у Батајници. Мора се истаћи да ова
појава знатно одудара од ситуације констатоване на другим раномађар-
ским некрополама. Ознаке изнад гробова нису откривене током археоло-
шких ископавања, али будући да је само у једном случају дошло до прекла-
пања гробова, морали су бити на неки начин обележени. Покојници су ори-
јентисани у правцу запад-исток са одређеним одступањима, што је
уобичајена пракса и на другим локалитетима (Révész, 2003, стр. 38, 40; Шпе-
хар и Стругар Бевц, 2016, стр. 59, 65–66, сл. 6.2, 6.3, 6.6).
На некрополи је практикована инхумација, приликом које је у гробне

раке по правилу полаган један покојник на леђима, у испруженом ставу са
рукама које су углавном биле испружене дуж тела, или прекрштене на кар-
лици или грудима, мада су констатовани и другачији положаји. Изузетак је
двојни гроб у коме је сахрањена мајка са нерођеним дететом (Шпехар и
Стругар Бевц, 2016, стр. 59, 66–68, сл. 6.7). Сахрањивање са коњима је главна
одлика раномађарског погребног ритуала, када се поред ратника полажу
рефлексни лук, стрелице, друго оружје, коњска опрема и делови коња (гла-
ва и ноге). На некрополи у Батајници се сахрањује углавном по један коњ,
мада су приликом сахране ратника могла бити жртвована и по два коња,
као што је случај са гробом 107. На основу палеозоолошке анализе утврђено
је да су коњи у тренутку сахрањивања били у напону снаге, уз изузетак по-
менутог гроба 107, где је један коњ био старији од 18 година. На некрополи
у Батајници су делови коња могли бити сахрањени двојако. У првом случа-
ју су били разбацани по земљи којом је покојник био затрпан, или им је гла-
ва, фланкирана ногама, полагана на ноге преминулог тако да гледа ка
њему (сл. 6). Иако се сахране коња првенствено везују за мушкарце, на не-
крополи у Батајници је у гробу жене констатован коњски фемур (Шпехар и
Стругар Бевц, 2016, стр. 70–72; Марковић, 2017). Другачије место похрањи-
вања коњске главе оријентисане као у Батајници, забележен је на некропо-
ли у Јазову, где је била положена на карлицу ратника (Girić, 1996, стр. 148).
СЛ. 6. БАТАЈНИЦА, ЛОКАЛИТЕТ ВЕЛИКА ХУМКА, ГРОБ БР. 95, БЕЗ РАЗМЕРЕ
(ПРЕМА: ШПЕХАР И СТРУГАР БЕВЦ, 2016, СЛ. 5.16)
FIG. 6. BATAЈNICA, SITE VELIKA HUMKA, GRAVE NO. 95, WITHOUT SCALE
(AFTER: ШПЕХАР И СТРУГАР БЕВЦ, 2016, СЛ. 5.16)
На некрополи у Батајници констатовани су прилози у виду комада меса,

који су полагани у земљу, приликом затрпавања покојника. На основу ана-
лизе остеолошког материјала утврђено је да је прилагано месо говечета,
овце и козе. Поменуте животиње су жртвоване у узрасту када је њихово

месо најукусније. Осим домаћих животиња, у ритуалу је коришћено и месо
дивљачи, тачније срне. Није уочено да је одређена врста меса карактери-
стична за пол и узраст, мада је констатовано да су комбиноване различите
врсте меса као прилог једне сахране. (Шпехар и Стругар Бевц, 2016, стр. 72;
Марковић, 2017). Као прилог се јављају и керамичке посуде у којима се на-
лазило пиће или кувана храна, као што је констатовано на некрополи у
Ловћенцу (Станојев, 1989, стр. 54–56). И код раних Мађара уочене су сахране
паса са преминулима (Шпехар и Стругар Бевц, 2016, стр. 73; Марковић,
2017).
Бројни етноси насељавали су током раног средњег века простор јужне

Паноније, што је резултирало појавом веровања и обреда неуобичајених за
претходно раздобље. Они су посебно уочљиви у археолошком материјалу
који потиче из гробних целина. Најречитији пример је појава коњаничких
гробова, што су са собом донели Авари. Будући да су у питању номадски на-
роди, код којих коњ игра важну улогу у војним походима, заједничким са-
храњивањем наглашава се нераскидива веза између покојника и коња, не
само на овом свету већ и у загробном животу (Шпехар и Стругар Бевц, 2017,
стр. 70). Како је састав становништва аварског каганат био разноврстан,
описани погребни обичаји не могу се везати искључиво за Аваре, тим пре
што су они заправо представљали мањински део становништва. Стога није
искључено да су и припадници других етноса прихватали добровољно но-
ве обичаје, како би се што лакше укључили у новоформирано раносредњо-
вековно друштво (Vida, 2018, стр. 428). Осим за Аваре карактеристичног на-
чина сахрањивања, јављају се и другачији погребни обреди, првенствено
током раноаварског периода. Тако се, на пример, може уочити хришћан-
ски елемент унутар аварског савеза, иако сами Авари нису примили хри-
шћанство. Чињеница да су поред самог кагана сахрањене његова жена и
ћерка са предметима хришћанског карактера, указује да је одређена верска
слобода била дозвољена, мада је на простору јужне Паноније, како се чини,
била ограничена на женски део популације, будући да сва три позната хри-
шћанска предмета личне побожности потичу из женских гробова. Осим са-
храна са хришћанским елементима, констатовани су, додуше крајње спо-
радично, и гробови са спаљеним покојницима, који такође указују на неку
врсту верске толеранције током раноаварског периода. Долазак нових
аварских кланова у другој половини VII века, узроковао је јачање традици-
оналних вредности и већу централизацију власти, те долази до униформи-
зације материјалне културе (Vida, 2009, стр. 40–41), као и повећања број ко-
њаничких гробова. И поред тога, на простору јужне Паноније јавља се нови

вид фунерарне праксе која има одређене елементе јудеизма, тако да уни-
фикацију материјалне културе и погребних обреда током позноаварског
периода ипак треба узети у разматрање уз дозу опреза. На самом крају изу-
чаваног периода нови номадски народ стиже у јужне делове Карпатске ко-
тлине. Реч је о Мађарима који практикују погребне ритуале сличне авар-
ским, при чему се у коњаничким гробовима примењује парцијално сахра-
њивање коња. Ипак, насупрот Аварима, који су до самог краја углавном по-
штовали традиционална веровања и обичаје (Tomka, 1986, стр. 155), Мађари
су евангелизирани, тако да полако напуштају своју изворну праксу сахра-
њивања и усвајају хришћанске погребне обреде. Из свега наведеног може
се закључити да је хришћанска религија била најмањи заједнички имени-
тељ за укључивање досељених племена и народа, у круг европских средњо-
вековних држава.
ADAM (2002). Archäologische Denkmäler der Awarenzeit in Mitteleuropa. Budapest: Instituti
Archaeologici Academiae Scientiarum Hungaricae.
Bálint, Cs. (1989). Die Archäologie der Steppe: Steppenvölker zwischen Wolga und Donau vom 6.
bis zum 9. Jahrhundert. Vienna-Köln: Böhlau.
Bálint, Cs. (1991). Südungarn im 10. Jahrhundert. Budapest: Akadémiai Kiadό.
Bollók, Á. (2008). Christians, Christianity and the ‘Northern Barbarians’ in Late Antiquity
and the early Middle Ages. In: C. Ebanista, M. Rotili (Eds.), Dalle Steppe al Mediterraneo
popoli, culture integrazione (423–441). Napoli: Guida editore.
Bollók, Á. (2016). The “phylactery of the cross” and Late Antique/early medieval mortu-
ary practices in the Eastern Mediterranean and on its fringes. In: I. Bugarski, O. Hein-
rich-Tamáska, V. Ivanišević, D. Syrbe (Hrsg.), GrenzUbergange. Spätrömisch, früh-
christlich, frühbyzantinisch als Kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der
mittleren Donau (215–230). Remshalden: Verlag Bernhard Albert Greiner.
Brather, S. (2008). Kleidung, Bestattung, Identität. Die Präsentation socialer Rollen im
frühen Mittelalter. In: H. Beck, D. Geuenich, H. Steuer (Hrsg.), Zwischen Spätantike und
Frühmittelalter. Archäologie des 4. bis 7. Jahrhunderts im Western (237–274). Berlin-New
York: De Gruyter.
Brukner, О. (1982). The Sixth Century Necropolis at Vajska. In: N. Duval, E.L. Ochsen-
schlager, V. Popović (Eds.), Sirmium, IV (29–42). Beograd: Institut Archéologique de
Belgrade-École française de Rome-Research foundation of the City University of New
York.
Бугарски, И. (2006). Чик и Војка. Примери раносредњовековних некропола са територије
Бачке и Срема (необјављен магистарски рад). Филозофски факултет – Одељење за
археологију, Београд.
Бугарски, И. (2009а). Некрополе из доба антике и раног средњег века на локалитету Чик.
Београд: Археолошки институт – Градски музеј Бечеј.
Bugarski, I. (2009б). The meaning of the Crosses in early Avar female graves: Three case
studies from Vojvodina. Acta Archaeologica Carpathica, XLXIV, 219–232.
Бугарски, И. (2014). Археологија Авара у Србији (необјављена докторска дисертација).
Филозофски факултет – Одељење за археологију, Београд.
Бунарџић, Р. (1978–1979). Извештај са заштитног археолошког ископавања рано-
средњовековне некрополе на локалитету „Циглана“ код Челарева. Грађа за проу-
чавање споменика културе Војводине, VIII–IX, 33–67.
Bunardžić, R. (1980). Menore iz Čelareva. Beograd: Savez jevrejskih opšitna Jugoslavije.
Bunardžić, R. (1985). Čelarevo, Risultati delle ricerche nelle necropoli dell’ alto medioevo. Novi
Sad: Muzej grada Novog Sada.
Бунарджич, Р. (2005). Челарево-некрополь и поселение VIII–IX веков. Хазары, Евреи i
Славяне, 16, 522–531.
Гачић, Д. (1988). Керамички налази из некрополе у Манђелосу. Грађа за проучавање
споменика културе Војводине, XV, 108–111.
Vida, Т. (1999). Die Awarenzeitliche Keramik I (6.-7. Jh.). Berlin–Budapest: Balassi–Kiado.
Vida, Т. (2002). Heidnische und christliche elemente der awarenzeitlichen Glaubenswelt.
Amulette in der Awarenzeit. Zalai Múzeum, 11, 179–209.
Vida, T. (2008). Conflict and Coexistence: The Local Population of the Carpathian Basin
under Avar Rule (Sixth to Seventh Century). In: F. Curta & R. Kovalev (Eds.), The Other
Europe in the Middle Ages. Avars, Bulgars, Khazars and Cumans (13–46). Leiden–Boston:
Brill.
Vida, T. (2009). Local or Foreign Romans? The Problem of the Late Antique Population of
the 6th–7th Centuries AD in Pannonia. In: D. Quast (Ed.), Foreigners in Early Medieval Eu-
rope: Thirteen International Studies on Early Medieval Mobility (233–259). Mainz: Verlag des
Römisch – Germanischen Zentralmuseum.
Vida, T. (2016). Christianity in the Carpathian Basin during Late Antiquity and the early
Middle Ages. In: E. Tόth, T. Vida, I. Takács (Eds.), Saint Martin and Pannonia. Christianity
on the frontiers of the roman world. Exhibition catalogue (93–106). Pannonhalma-Szom-
bathely: Pannonhalmi Főapátság – Savaraia Múzeum.
Vida, T. (2018). Being Avar! A Case Study for Changes in the Social Display of Identity in
the Early Avar Period. In: J. Drauschke, E. Kislinger, K. Kühtreiber, Th. Kühtreiber, G.
Scharrer-Liška, T. Vida (Hrsg.), Lebenswelten zwischen Archäologie und Geschichte. Fest-
schrift für Falko Daim zu seinem 65. Geburstag (419–436). Mainz: Verlag des Römisch-Ger-
manischen Zentralmuseums.
Vida, T. & Völling, T. (2002). Das slawische Brandgräberfeld von Olympia. Rahden/Westfl.:
Verlag Marie Leidorf GMBH.
Гачић, Д. (1988). Керамички налази из некрополе у Манђелосу. Грађа за проучавање
споменика културе Војводине, XV, 108–111.
Гачић, Д., Савић, Н., Гачић, Ђ., Бунарџић, Р. (2008). Нови Сад – Стара варош 7000 година.
Нови Сад: Музеј града Новог Сада.
Girić, M. (1996). Severni Banat, sakralni objekti i nekropole 10–15. veka. Рад Музеја Војво-
дине, 37–38, 139–152.
Daim, F. (2003). Avars and Avar Archaeology, an introduction. In: H. W. Goetz, J. Jarnut,
W. Pohl (Eds.), Regna and Gentes – The Relationship between Late Antique and Early Medieval
Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World (463–570). Leiden-Boston:
Brill.
Zábojník, Ј. (2004). Slovensko a avarský kaganát. Bratislava: Facultas Philosophica
Universitatis Comenianae Bratislavensis.
Ivanišević, V. & Bugarski, I. (2008). Western Banat during the Migration period. In: B.
Niezabitowska-Wiśniewska, M. Juściński, P. Łuczkiewicz, S. Sadowski (Hrsg.), The Tur-
bulent Epoch II. New materials from the Late Roman Period and the Migration Period (39–61).
Lublin: Instytut Archaeologii Uniwersytet Marii Curie-Skłodowskiej w Lubline.
Noy, D., Panayotov, A., Bloedhorn, H. (Eds.) (2004). Inscriptiones Judaicea Orientis, I. Tübing-
en: Mohr Siebeck.
Јанковић, Ђ. (2003). Чаревци, Нови Сланкамен, гробље IX столећа – разматрања и
датовања. У: Р. Бунарџић, Ж. Микић (ур.), Споменица Јована Ковачевића (97–110).
Београд: Српско археолошко друштво – Универзитет у Београду, Филозофски
факултет.
Kiss, A. (1996). Das Awarenzeitlich Gepidische Gräberfeld von Kölked-Feketekapu A. Innsbruck:
Wagner.
Kiss, A. (2001). Das awarenzeitliche Gräberfeld in Kőlked – Feketekapu B. Budapest: Magyar
Nemzeti Muzeum.
Ковачевић, Ј. (1977). Аварски каганат. Београд: Српска књижевна задруга.
Madaras, L. (1995). The Szeged-Fehértó „A“ and „B“ Cemeteries. Debrecen–Budapest: Kossuth
Lajos Tudományegyetem.
Maрковић, Н. (2017). Животиње у погребном ритуалу на некрополи Батајница – Ве-
лика хумка. У: П. Шпехар и Н. Стругар Бевц (ур.), Батајница – Велика Хумка. Рано-
мађарска некропола (192–206). Београд: Музеј града Београда.
Меноре (1983). Научни скуп Меноре из Челарева (текст дискусије према стенографским
белешкама). Београд: Јеврејска општина
Микић-Антонић, Б. (2004). Заштитно ископавање локалитета Пионирска улица у
2003. години. У: Српско археолошко друштво, XXVI скупштина и годишњи скуп (40–
42). Пожаревац: Народни музеј.
Микић-Антонић, Б. (2012). Некропола из периода аварске доминације. Локалитет Пио-
нирска улица у Бечеју. Бечеј: Градски музеј.
Милинковић, М. (2003). О тзв. женском гробу из Улпијане. У: Р. Бунарџић, Ж. Микић
(ур.), Споменица Јована Ковачевића (143–177). Београд: Српско археолошко друштво
– Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Мirković, M. (2008). Sirmium. Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka. Sremska Mitrovica:
Blago Sirmijuma.
Nagy, S. (1968). Nagy, Mečka – ein frühmittelalterliches Gräberfeld beim Dorfe Aradac.
In: А. Тočík (Еd.), Symposium über die Besiedlung des Karpatenbeckens im VII.-VIII. Jahrhun-
dert, Nitra–Malé Vozokany 28. August – 1. September 1966 (165–173). Nitra: Archäologisches
Institut der Slowakischen Akademie der Wissenschaften.
Nagy, S. (1971). Некропола из раног средњег века у циглани Полет у Врбасу. Рад вој-
вођанских музеја, 20, 187–268.
Нађ, Ш. (1959). Некропола код Арадца из раног средњег века. Рад војвођанских музеја,
8, 45–102.
Parker Pearson, M. (1999). The Archaeology of Death and Burial. College Station: Texas A &
M University Press.
Petrinec, M. (2009). Groblja od 8. do 11. stoljeća na području ranosrednjovjekovne hrvatske
države. Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika.
Pohl, W. (1988). Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa. 567–822 n. Chr. München: Verlag
C.H. Beck.
Pohl, W. (2003). A Non-Roman Empire in Central Europe: The Avars. In: H. W. Goetz, J.
Jarnut, W. Pohl (Hrsg.), Regna and Gentes – The Relationship between Late Antique and Early
Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World (571–595). Leiden-
Boston: Brill.
Pohl, W. (2018). The Avars. A Steppe Empire in Central Europe, 567–822. Ithaca–London:
Cornell University Press.
Popović, I. (2017). Sirmium au Ve VIe siѐcle: les sources écrites et les données archéolo-
giques. In: I. Popović, M. Kazanski, V. Ivanišević (Eds.), Sirmium á l`époque des grandes mi-
grationes (7–24). Leuven–Paris–Bristol: Peeters.
Radičević, D. & Špehar, P. (2015). Some remarks on Hungarian Conquest Period Finds in
Vojvodina. Acta Archaeologica Carphatica, L, 137–162.
Ранисављев, А. (2007). Раносредњовековна некропола код Мокрина. Београд: Српско ар-
хеолошко друштво.
Рашев, Р. (2007)4. Прабьлгарите през V–VII век. Велико Тьрново: Орбел.
Révész, L. (2003). The Cemeteries of the Conquest Period. In: Z. Visy (Ed.), Hungarian
Archaeology at the turn of the Millennium (338–343). Budapest: Teleki Laszlo Alapitvany.
Révész, L. & Nepper, M. I., (1996). The archaeological heritage of the ancient Hungarians.
In: I. Fodor (Ed.), The Ancient Hungarians. Exhibition Catalogue, Hungarian national muse-
um, March 16 – December 31 (37–56). Budapest: Hungarian National Museum.
Ric, P. (1987). Drvene konstrukcije u grobovima avarske nekropole u Staroj Moravici –
Prilozi rešavanju problematike sahranjivanja kod Avara u severnoj Bačkoj. Rad vojvo-
đanskih muzeja, 35, 79–85.
Риц. П. (2003). Новооткривене аварске некрополе у Потисју. У: Р. Бунарџић и Ж. Ми-
кић (ур.), Споменица Јована Ковачевића (325–336). Београд: Српско археолошко дру-
штво – Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Stadler, Р. (2008). Avar chronology revisited, and the question of ethnicity in the Avar
qaganate. In: F. Curta & R. Kovalev (Еds.), The Other Europe in the Middle Ages. Avars,
Bulgars, Khazars, and Cumans (47–82). Leiden–Boston: Brill.
Станојев, Н. (1989). Некрополе X–XV века у Војводини. Нови Сад: Археолошко друштво
Војводине.
Тадин, Љ. (1995). Раносредњовековна некропола код Манђелоса (37). У: З. Вапа (ур.),
Археолошка истраживања дуж ауто пута кроз Срем (257–286). Нови Сад: Покрајин-
ски завод за заштиту споменика културе.
Tomka, P. (1986). Archäologische Studien zur Ethnographie der awarenzeitlichen Völ-
ker. Mitteilungen der Anthropologischen Gesellschaft in Wien, 116, 155–168.
Türk, A. (2014). Towards a Classification of Grave Types and Burial Rites in the 10th–11th
Century Carpathian Basin. In: L. Doncheva-Petkova, C. Balogh, A. Türk (Еds.), Avars,
Bulgars and Magyars on the Middle and Lower Danube, Proceedings of the Bulgarian-Hungari-
an Meeting May 27–28 2009 (37–155). Sofiya–Piliscsaba: Archaeolingua.
Fiedler, U. (1992). Studien zu Gräberfeldern des 6. bis 9. Jahrhunderts an der unteren Donau 1–2.
Bonn: R. Habelt.
Filipec, K. (2015). Donja Panonija od 9. do 11. stoleća. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu.
Fóthi, Е. (2000). Anthropological conclusions of the study of Roman and Migration peri-
ods. Acta Biologica Szegediensis, 40, 87–94.
Шпехар, О. (2014). Сирмијумски мученици и креирање идентитета ранохришћан-
ског града. Зборник радова Народног музеја, XXII-2, 25–52.
Шпехар, О. (2019). Касноантичка архитектура и ритуал. Централни Балкан између
истока и запада. Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет.
Шпехар, П. (2017). Централни Балкан од 7. до 11. века. Археолошка сведочанства. Бео-
град: IP BOOKA.
Шпехар, П. и Стругар Бевц Н. (2016). Батајница – Велика хумка – Раномађарска некропо-
ла. Београд: Музеј града Београда.
PERICA N. ŠPEHAR
DEPARTMENT OF ARCHAEOLOGY
FUNERARY PRACTICE IN SOUTHERN PANNONIA IN THE EARLY MIDDLE AGES

Summary
Numerous ethnic groups inhabited the Southern Pannonia during the early
Middle Ages, which resulted in the appearance of beliefs and rituals uncommon
for the previous period. Those are particularly noticeable in archaeological
material originating from graves. The most eloquent example is the emergence
of horse burials, which the Avars brought with them. Since they were nomadic
people, among which horse played an important role in military campaigns, by
the joint burial of a horse and a deceased person the unbreakable bond between
them is accentuated, not only during the lifetime but in the afterlife as well.
Because the structure of the population in Avar Khaganate was miscellaneous,

described funerary rites cannot be exclusively tied to the Avars, especially since
they were the minority part of the population. Therefore the possibility must
not be excluded that the members of other ethnic groups voluntarily accepted
new customs, in order to be included more easily in newly formed early medie-
val society. Except for burials typical for the Avars, different funerary rites
occur, primarily during the early Avar period. For example, one can notice
Christian customs within the Avar alliance, although the Avars themselves were
not Christianized. The fact that, next to the khagan, his wife and daughter were
buried with Christian objects, suggest that some kind of religious freedom was
possible, although on the territory of the Southern Pannonia it seems limited to
the female population, since all three known Christian items of personal piety
originated from the female graves. Except for the burials with Christian
elements, graves with cremated deceased were noticed, although only sporadi-
cally, which also suggests some kind of religious tolerance during the early Avar
period. The arrival of the new Avar clans in the second half of the 7th century
resulted in the strengthening of traditional values and in stronger centraliza-
tion of control, as well as in uniformization of the material culture and increase
in the number of horse burials. Nevertheless, on the territory of the Southern
Pannonia new form of funerary practice can be observed, which have some
Judaic elements, so the theory of unification of material culture and burial
customs during the late Avar period should be reconsidered once again with
some precaution. At the very end of the studied period, the new nomadic popu-
lation arrived in the southern part of the Carpathian Basin. Those were the
Magyars, who practiced funerary rites very similar to those of the Avars, where-
by they buried only some parts of horses in their horse burials. Still, opposite to
the Avars, who stayed true to their traditional beliefs and rituals until the very
end of their existence, Magyars were evangelized, so they slowly abandoned
their original burial customs and accepted the Christian ones. From all the
above mentioned it can be concluded that Christian religion was the smallest
common denominator for the inclusion of newly settled tribes and peoples into
the circle of European medieval states.
Translated by Olga Špehar
Keywords: Southern Pannonia; early Middle Ages; funerary practice; Avars; Ju-
daic symbols; Magyars; horse burials; Christianization.
316.72:336(497.11)"2015/2020"
351.85:303.71(497.11)"2015/2020"
ВЕСНА Б. МИЛЕТИЋ-СТЕПАНОВИЋ1
ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ
Регионални објективни културни

капитал Србије као елемент културне
репродукције
У раду је модел културне репродукције Пјера Бурдијеа, који полази од

претпоставке да културни капитал учествује у репродукцији постојећих
друштвених неједнакости, примењен и тестиран на примеру регионалних
разлика у објективном културном капиталу друштва Србије. Циљ рада је
испитати да ли постоје и у чему се састоје везе између дистинкција у обла-
сти економске развијености региона, са једне, и дистинкција у области
регионалног културног капитала, са друге стране, посматране кроз њихо-
ву просторну дистрибуцију по статистичким регионима НТСЈ 1 Србија-се-
вер, НТСЈ 1 Србија-југ и НТСЈ 2 Београдски регион. Примењене методе:
статистичка анализа, компаративна и критичка анализа. Основни резул-
тати показују да разлике у регионалном објективном културном капиталу
доприносе јачању регионалних неједнакости, противуречности и инкон-
зистенција. Регион НСТЈ 1 Србија-југ у моделу производње простора зау-
зима неповољан положај културне искључености и представља двоструку
периферију, тј. невидљиву периферију полупериферног друштва. Кул-
турни простор НТСЈ 2 Београдског региона показује превелику предност
у развијености културног капитала, те се може говорити о његовој доми-
нацији и о београдизацији културног простора Србије. Према томе, у дру-
штву Србије не постоји способност продукције културног благостања и со-
цијалне кохезије, већ постоји урушавање социјалног, просторног и кул-
турног развоја, нема заштите јавног интереса и културних права и није
1 vmiletic@f.bg.ac.rs
Рад представља резултате истраживања у оквиру пројекта „Изазови нове друштвене ин-
теграције у Србији – концепти и актери“, евиденциони број 179035, који финансира Ми-
нистарство просвете, науке и технолошког развоја РС.
95
остварен демократичан културни простор задовољавајуће употребне
вредности.
Кључне речи: Србија; региони; културна репродукција; социо-просторни
развој.
УВОД
Социјална кохезија, према Савету Европе, представља способност друштва
да обезбеди благостање свим члановима, кроз ублажавање неједнакости и
спречавање поларизације (Council of Europe, 2004, стр. 3), тако да је кохезив-
но друштво заједница коју одликују међусобна подршка слободних поједи-
наца који усвајају заједничке циљеве на демократски начин. Кохерентно
грађанско друштво благостања подразумева заштиту јавног интереса и
културних права, демократичан културни простор високе употребне вред-
ности. Европска социјална повеља заснована је на економским, социјал-
ним и културним правима. Културна права гарантује члан 15. ратификова-
ног Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима
(ПЕСК)2, који су усвојиле Уједињене нације 1966. године, али и Устав Репу-
блике Србије (члан 73). Људска права обухватају и право на учешће у кул-
турном животу, право на уживање резултата научног напретка и право на
заштиту моралних и материјалних интереса аутора научних и уметнич-
ких дела. Међутим, као последица неолибералне економске политике, ула-
гања из буџета у културу у Србији су испод 1% (док Словенија издваја 1,68%,
Северна Македонија 1,55%, а Црна Гора 1,13%), што је испод минималних
11 евра по глави становника у региону (у Словенији 79 евра), тако да је бу-
џет за културу мањи од буџета за културу градова у окружењу. Према пода-
цима из Табеле 1, за културу је издвојено минималних 0, 63% тј. 0, 64% 2016.
и 2018. године, док је 2019. године издвојено максималних 0,74% или 79,6
милиона евра. Међутим, издвајања предвиђена за 2020. годину су умањена,
тако да је асоцијација Независна културна сцена Србије (НКСС) покренула
кампању „Минимум 1% за културу“.3
Концепт европског просторног развоја наглашава територијалну димен-
зију људских права и демократије као основни предуслов за стабилизацију
демократских структура у регионима и општинама, као и за активно уче-
ствовање у процесу демократизације, при чему се може дискутовати о упо-
требној вредности простора региона.
Рад се односи на проблем производње и репродукције неодрживог и
противуречног обрасца објективног регионалног културног капитала као
2 https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19967
3 http://www.seecult.org/vest/procentualno-jos-manje-za-kulturu-u-2020
96 Весна Б. Милетић-Степановић
Регионални објективни културни капитал Србије…
ТАБЕЛА 1: ИЗВАЈАЊА ЗА КУЛТУРУ ИЗ БУЏЕТА НА РЕПУБЛИЧКОМ НИВОУ
Година % 000 000 евра

2015 0,70 62,2
2016 0,63 56,6
2017 0,74 70,0
2018 0,64 63,0
2019 0,74 79,6
2020 0,73 83,4
друштвеног односа. Проблем производње и репродукције противуречног

културног простора на нивоу НТСЈ значајан је део социолошке анализе про-
сторних неједнакости, како у области културног подсистема тако и на ни-
воу социјалних неједнакости и противуречности социјалног развоја.
Према подацима из Стратегије развоја културе (СРК, 2020, стр. 29), која се
позива на резултате преко десет истраживања које је спровео Завод за про-
учавање културног развитка, један од највећих проблема система културе
у Републици Србији је несразмерна развијеност инфраструктуре објеката
намењених култури на њеној територији. Реч је о следећим истраживањи-
ма: из 2009. године: „Локалне културе и политике“, „Културна политика у
области културног наслеђа и трансормација институција“, „Истраживање
музејске публике у Србији“; из 2010. године: „Позоришна публика у Срби-
ји“, „Позоришна публика у Србији – драмска публика“; из 2011. године:
„Културни ресурси округа Србије“, „Културне праксе грађана Србије“; из
2013. године „Биоскопи у Србији“, „Културна политика и заводи за заштиту
споменика културе“; из 2018. године „Модели локалне културне политике
као основа за повећање културне партиципације“.
ТЕОРИЈСКИ ОКВИР
Теоријску основа овог рада чине неомарксистичке теорије Пјера Бурдијеа
(Pierre Bourdieu) и Анрија Лефевра (Henri Lefebvre).
Бурдијеов модел културне репродукције (Bourdieu, 1973) дефинише кул-
турну репродукцију као социјални процес, кроз који се култура репродуку-
је преко главних институција. Такође, капитал делује као друштвени однос
унутар система размене, као акумулисано културно добро, које даје моћ и
статус. У Облицима капитала (Bourdieu, 1986) Бурдије дефинише три облика
капитала: економски, социјални и културни, а културни даље дели на три
врсте: инкорпорирани (усвојена знања, језици), објективан – у објектима
Весна Б. Милетић-Степановић 97
исказани (материјализован у књигама, сликама и културним објектима) и

институционализовани (школске квалификације). Анри Лефевр у својим
радовима наглашава да је простор „друштвени производ и механизам ре-
продукције постојећих друштвених односа у капитализму“ (Лефевр, 1991).
Идеја друштвене производње простора, коју заступа овај аутор, повезује
физичке и материјалне токове са постојећим моделом друштвене репро-
дукције. На тај начин, производња простора одражава промене на најши-
рем друштвеном плану.
МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП
Извор података
Као извор података, у раду се користе статистички подаци објављени у из-
вештају „Култура 2017“, које је, на основу закона о званичној статистици
(Службени гласник РС, број 104/09; Службени гласник РС, број 114/13), објавио
Републички завод за статистику и статистика културе.
Индикатори
Независну варијаблу чине региони Србије на НСТЈ 1 и НСТЈ 2 нивоу по Но-
менклатури статистичких територијалних јединица Европске Уније – НСТЈ
1 Србија-север и Србија-југ и НСТЈ 2 Београдски регион.
Независна варијабла – региони Србије – НТСЈ 1 и НТСЈ 2:

Према Члану 2. Уредбе о утврђивању јединствене листе развијености реги-
она и општина у Србији, која је објављена у Службеном гласнику РС 104/2014,4
разврставање региона се врши на основу вредности бруто домаћег прои-
звода у региону, у односу на републички просек за референтни период.
Према подацима из Табеле 2, регион Србија-север има две трећине БДП,
док регион Србија-југ има једну трећину БДП. Такође, само београдски ре-
гион има 39,8% БДП-а, што је више од учешћа у БПД целог региона НТРСЈ 1
Србија-југ од укупно 33,9 (регион Шумадије и Западне Србије – 19,8%, реги-
он Јужне и Источне Србије – 14,1%) (РРС, 2018).
Постоји врло директна веза између економије – бруто друштвеног прои-
звода и културне репродукције Београда. Према подацима Републичког за-
вода за статистику из 2016. године, београдски регион НТСЈ 2, који заузима
око 3% територије, сем тога што има највишу просечну зараду (60.142.000
4 https://ras.gov.rs/uploads/2019/01/uredba-o-utvrdivanju-jedinstvene-liste-razvijenosti-reg
iona-i-jedinica-l-2.pdf.
ТАБЕЛА 2: УЧЕШЋЕ ЈЕДИНИЦА НСТ У БРУТО ДОМАЋЕМ ПРОИЗВОДУА
Номенклатура статистичких територијалних јединица

2 2 1 2 2 1
Београдски Регион СРБИЈА- Шумадија Регион СРБИЈА
регион Војводине СЕВЕР и западна Јужне и – ЈУГ
Источне
Србије
Учешће 39,8 26,2 66,0 19,8 14,1 33,9

у БДП
а Извор: Републички завод за статистику, 2016, Регионални бруто домаћи прои-
звод: региони и области Републике
динара) има јако високо учешће у БДП-у од 39,8%. Такође, према подацима
који су изнети у Стратегији развоја културе, „када је реч о доприносу кул-
туре друштвеном развоју од почетка XXI века на нивоу Европске уније, у
појединачним европским државама, као и у Републици Србији расте уче-
шће културе у оствареном бруто друштвеном производу“ (SRK, 2020,
стр. 27).
Развијени региони су региони који остварују вредност бруто домаћег
производа изнад вредности републичког просека, и то: 1) Београдски реги-
он; 2) регион Војводине. Недовољно развијени региони су региони у којима
је вредност бруто домаћег производа испод вредности републичког просе-
ка, и то: 1) регион Шумадије и Западне Србије; 2) регион Јужне и Источне
Србије и Регион Косова и Метохије. Пет статистичких региона Србије на
НТСЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица
(НСТЈ) Европске уније, груписани су у две више НСТЈ 1 јединице Србија-се-
вер (београдски регион и регион Војводине) и Србија-југ (Шумадија и За-
падна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија).
Зависне варијабле: Објективан културни капитал и културна пракса
операционализовани су кроз систем који се састоји од шест група индика-
тора и укупно 88 појединачних показатеља:
1) Позоришта: укупан број; врста (професионална, аматерска, дечја); пред-
ставе и посетиоци; облик својине; поседовање зграде и сале; број се-
дишта;
2) Музеји: укупан број; врста (комплексни, друштвено-историјски, умет-
нички, природњачки, економско-технички); посетиоци и плаћање ула-
зница (број посетилаца, појединачне и групне посете); музејске збирке
(природњачке, историјске, културно-историјске, археолошке, нуми-
зматичке, етнографске, уметничке, збирке примењене уметности,
научне и техничке); музејски простор (укупно; изложбене просторије:

депои, радионице и лабораторије (за сваку појединачно – укупна повр-
шина у м2); повремене изложбе у музеју, ван музеја, гостовања – број
изложби и број посетилаца);
3) Галерије: изложбене галерије; према статусу (у саставу, самосталне);
према сектору (јавни, цивилни, приватни); изложбе и посетиоци (број
изложби и број посетилаца);
4) Биоскопи: укупан број; стални са више дворана, стални са једном двора-
ном; просечан број дана када су приказиване представе, просечан број
представа, број биоскопа у приватном власништву; седишта у биоскоп-
ским салама, приказани филмови (домаћи, укупно); пројекције (домаћи
филмови, укупно), искоришћеност биоскопских сала, број посетилаца
на 100 становника;
5) Архиви: архиви у архивској мрежи; архивски фондови и збирке; коли-
чина у дужним метрима, број регистратура; архивске просторије (депои
и радне просторије у м2); број изложби, број публикација, број корисни-
ка;
6) Библиотеке: укупан број; врсте (националне, високошколске, школске,
специјалне, јавне); колекције (књиге, периодика, остало); број библиоте-
ка који омогућавају приступ е-изворима и сервисима; набављена грађа
(књиге, периодика, остало); регистровани корисници-чланови према
врсти; библиотечка грађа и запослени.
Субјект, време и место истраживања

Прикупљање података је спровео Републички завод за статистику Србије,
Група за науку, високо образовање и културу, у сарадњи с подручним једи-
ницама, као и Завод за проучавање културног развитка. Подаци о позори-
штима, музејима, изложбеним галеријама и биоскопима прикупљају се
тако што извештајне јединице попуне обрасце у електронској или штампа-
ној форми, при чему се подаци односе на претходну (извештајну) годину
или на сезону посматране године. Извештајне јединице су установе култу-
ре и други правни субјекти, основани ради обављања културне делатности,
којом се обезбеђује остваривање права, задовољавање потреба и остварива-
ње општег интереса грађана из области културе, и подстичу културни ра-
звој, што је у складу са законом о култури (Службени гласник РС, број 72/09).
Подаци о библиотекама се електронским путем преузимају од Народне би-
блиотеке Србије; податке о архивима из архивске мреже прикупља Архив
Србије, као централна установа заштите архивске грађе.

Предмет рада је објективан регионални културни капитал, диференци-

ран у шест области: позоришта, музеји, изложбене галерије, биоскопи, ар-
хиви и библиотеке.
Начин истраживања: У раду се примењују статистичка и компаративна
анализа, варијације учесталости зависних варијабли (шест група индика-
тора развијености – позоришта, музеји, галерије, биоскопи, архиви, библи-
отеке од укупно 88 појединачних показатеља) јесу компариране према је-
диницама НСТЈ 1 – Србија-север (београдски регион и регион Војводине) и
Србија-југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и
Метохија) и НСТЈ 2 – београдски регион), као и критичка анализа.
Начин обраде података: Посматрају се варијације учесталости зависних
према независној варијабли – јединицама НСТЈ 1 и НСТЈ 2.
Узорак: Прикупљени подаци из области статистике културе имају пот-
пун обухват – обухваћене су све установе из области културе.
Тестиране хипотезе
Под утицајем неолиберализације друштва, процеса комодификације и уру-
шавања јавног добра, у Србији је и култура неолиберализована, налази се у
функцији економије, капитала и профита, а не у функцији социо-култур-
ног развоја региона, и као таква нема еманципаторски карактер. Разлике у
развијености ОРКК учествују у репродукцији постојећих друштвених не-
једнакости и противречности, и нарушавају социо-просторну кохезију. На
тај начин, култура постаје механизам хегемоније.
У раду се тестира претпоставка да се ниво развијености ОРКК налази у
неподударном односу са нивоима регионалне организације. У Србији де-
лује систем хомологије између економских и културних параметара, тј.
одсуство хомологије између културних и организационих параметара
НСТЈ, чиме се репродукује и неолиберализација друштва Србије – јача ра-
звојни јаз, већ постојећа просторно-развојна концентрација, поларизација
и противуречности, продубљују се друштвене и културне неједнакости,
као и развојне привилегије и хегемонија економски доминантних региона
НСТЈ 1 Србија-север, и НТСЈ 2 београдски регион, са једне, и неповољан по-
ложај, развојни ризици и искљученост економски доминираног региона
НСТЈ 1 Србија-југ, са друге стране.
1) Постоји однос неједнаке развијености ОРКК на нивоу НТСЈ-а 1 у виду до-
минације региона Србија-север над регионом Србија-југ, чији културни
простор има вишу употребну вредност.
2) Постоји однос неподударности између хијерархије НТСЈ-а и развијено-
сти ОРКК. Ниво развијености ОРКК је обрнуто пропорционалан нивоу
територијалне организације: Београдски регион НСТЈ-2 доминантан је

према развијености ОРКК у односу на регион вишег организационог ни-

воа – НСТЈ-1 Србија-југ.
Независна варијабла – региони Србије – НТСЈ 1 и НТСЈ 2.
Зависне варијабле: Објективан културни капитал и културна пракса у
шест области (позоришта, музеји, галерије, биоскопи, архиви, библиотеке).
Културни простор Србије и НТСЈ региони немају адекватну употребну
вредност, карактерише их неједнака дистрибуција ОРКК и неједнако ра-
звијен, противуречан и сегрегиран културни простор, који репродукује ха-
отичне структурне, обрасце и хаотичан културни простор.
Културни простор Србије постаје нестабилан, фрагментисан, манифе-
стује и репродукује препреке за конципирање инклузивног регионалног
развоја, регион Србија-југ је искључен из културног развоја, а процес бео-
градизације постоји и у оквиру развоја објективног културног капитала.
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Позоришта
Подаци изложени у Графикону 1. указују на следеће резултате:
У области статистике позоришта постоји однос неједнаке развијености
ОРКК на нивоу НТСЈ-а 1 у виду доминације региона Србија-север над регио-
ном Србија-југ, према свим показатељима. Доминација се креће од преко
50% до чак 86%. Регион НСТЈ 1 Србија-север, од укупно 97 позоришта, има 60
или већину, око две трећине професионалних позоришта, укупног броја
позоришта са и без зграде и са или без сале, и од укупног броја седишта у
позориштима; преко половине аматерских и позоришта у јавној својини;
преко три четвртине: дечјих позоришта, посетилаца у иностранству и по-
сетилаца у сталној дворани, представа у иностранству у сталној дворани;
укупног броја позоришта у приватној својини; пет шестина представа у
иностранству и седам осмина гостовања у иностранству.
У области статистике позоришта постоји и однос неподударности изме-
ђу хијерархије НТСЈ и развијености ОРКК: НСТЈ 2, тако да београдски регион
по развијености доминира над регионом НСТЈ 1 Србија-југ. Београдски ре-
гион има мало више учешће професионалних и двоструко више дечјих по-
зоришта; три пута веће учешће гостовања у иностранству и број представа
у иностранству; два пута већи број посетилаца у иностранству, посетилаца
у сталној дворани и представа у сталној дворани; око једну половину уче-
сталости догађаја из области која се односи на представе и посетиоце у по-
зориштима, укупног броја посетилаца у иностранству, броја представа у

иностранству у сталној дворани, посетилаца у иностранству, представа у

иностранству и укупног броја гостовања у иностранству.
Музеји
Подаци5 изложени у графиконима 2а и 2б указују на следеће резултате:

У оквиру статистике музеја постоји однос неједнаке развијености ОРКК
на нивоу НТСЈ 1 у виду доминације региона Србија-север над регионом Ср-
бија-југ, и то према већини показатеља у распону од преко 50% до чак
99,6%; НТСЈ 1 Србија-север има предност и доминацију у броју посетилаца,
од преко 50–87,9%. У региону НСТЈ 1 Србија-север постоји преко половине
музеја, музеја отворених за јавност, друштвено-историјских музеја, етно-
графских музејских збирки и групних посета; три четвртине уметничких
музеја, нумизматичких и уметничких музејских збирки, као и појединач-
них посета; две трећине посетилаца и археолошких музејских збирки; пре-
ко 80% историјских и збирки примењене уметности; скоро све природњач-
ке, културно-историјске и научно и технолошке збирке.
5 Нису обухваћени музеји: Народни музеј Врање, Завичајни музеј Прибој и Музеј општине
Бачка Топола.

У оквиру статистике музеја постоји и однос неподударности између хи-

јерархије НТСЈ 1 и развијености ОРКК тако што београдски регион домини-
ра над НСТЈ 1 Србија-југ на следећи начин: има мало више учешће специјал-
них музеја; двоструко више учешће уметничких музеја, групних посета,
посетилаца изложби, нумизматичких и уметничких збирки; три пута
више историјских збирки и укупне површине музејског простора; пет пута
више збирки примењених уметности, површине депоа; седам пута више
музејских збирки; осам пута већу површину радионица и лабораторија,
број посетилаца изложби ван музеја; скоро све природњачке, култур-
но-историјске збирке, научне и техничке збирке.
Изложбене галерије
Подаци приказани у Графикону 3. указују на следеће резултате:
У области статистике изложбених галерија постоји однос неједнаке ра-
звијености ОРКК на нивоу НТСЈ-а 1 у виду доминације региона Србија-север
над регионом Србија-југ тако што регион Србија-север доминира над реги-
оном Србија-југ према свим показатељима, у распону од 55,6% до 81,2%.
У области статистике изложбених галерија постоји и однос неподудар-
ности између хијерархије НТСЈ и развијености ОРКК и НСТЈ 2 само у једном

случају – према показатељу изложбене галерије цивилног сектора, којих

има три пута више.
Биоскопи
Подаци из Графикона 4.6 указују на следеће резултате:

6 Изостављени су подаци за биоскопе „Фонтана“ Београд, Стенли Кјубрик, Морка Гора,
Мултимедијални центар Тутин, Омладински центар ЦК13 Нови Сад, као и биоскопи у са-
ставу културних центара Блаце, Ниш, Сечањ, Пожаревац, Смедерево и Стара Пазова.

У области статистике биоскопа, постоји однос неједнаке развијености

ном Србија-југ према већини показатеља, у распону од 60% до око 80%.
Регион НТСЈ 1 Србија-север има више од половине седишта у биоскоп-
ским салама; једну трећину биоскопа са једном двораном/екраном и био-
скопа у саставу културно-образовних установа; две трећине посетилаца
домаћих филмова, биоскопа у приватном власништву, укупно приказаних
филмова; три четвртине сталних биоскопа са више дворана/екрана, укуп-
но приказаних домаћих филмова и пројекција домаћих филмова, пројек-
ција филмова и посетилаца филмова; пет пута већи број посетилаца на 100
становника, три пута већи просечан број представа и 50% виши просечан
број дана кад су приказиване представе од региона Србија-југ.
У области статистике биоскопа постоји и однос неподударности између
хијерархије НТСЈ и развијености ОРКК: НСТЈ 2 – београдски регион по ра-
звијености доминира над НСТЈ 1 Србија-југ: има двоструко више учешће
сталних биоскопа са више дворана-екрана, приказаних домаћих филмова,
пројекција домаћих филмова, укупног броја пројекција филмова; такође
двоструко већи виши просечан број дана када су приказиване представе,
као и посетилаца домаћих филмова; пет пута већи просечан број представа
и чак шест пута већи број посетилаца на 100 становника; према просечном
броју дана када су приказиване представе, има највиши резултат (229),
више од оба НСТЈ 1 региона; према просечном броју представа, са 67 пред-
става апсолутно доминира над оба НТСЈ 1 региона, чак има више од оба
НСТЈ 1 региона заједно; има више од половине пројекција домаћих филмо-
ва, приказаних домаћих филмова, посетилаца домаћих филмова и око 60%
посетилаца свих филмова; и поред искоришћености биоскопских сала од
само 17,3% и око 40% броја седишта у биоскопским салама и укупно прика-
заних филмова, има 122 посетиоца на 100 становника, више него оба НСТЈ 1
региона заједно.
Архиви
Подаци дати у Графикону 5. указују на следеће резултате:

У области статистике архива постоји однос неједнаке развијености ОРКК
на нивоу НТСЈ-а 1 у виду доминације региона Србија-север над регионом
Србија-југ, према већини показатеља у распону од 55–65%. Регион НТСЈ 1
Србија-север има једну трећину архива у архивској мрежи; већину преко
половине архивских фондова, регистратура, изложби; преко 60% дужних
метара архивске грађе, површине архивских депоа, радних просторија;
мање од половине публикација, и корисника.

У области статистике архива постоји и однос неподударности између

хијерархије НТСЈ и развијености ОРКК, али београдски регион у овој тачки
развијености има минималну предност над НСТЈ 1 Србија-југ у површини
радних просторија (Београд – 39%, Југ – 30,7%). Према већини показатеља не
постоји доминација београдског региона по развијености ОРКК: постоји
мање од половине укупног броја изложби, око једне четвртине публикаци-
ја и корисника, као и јако ниско учешће (до 15%) архива у архивској мрежи,
архивских фондова и збирки; дужних метара архивске грађе; регистрату-
ра; површина депоа; око једне трећине радних површина.

Библиотеке
Подаци приказани у Графикону 6. указују на следеће резултате:
У области статистике библиотека постоји однос неједнаке развијености
ном Србија-југ у свим показатељима у распону од 51–73%, осим у случају
школских библиотека. Регион НТСЈ 1 Србија-север има обе националне би-
блиотеке, више од половине од укупно 2.597 библиотека и више од полови-
не регистрованих корисника, коришћене библиотечке грађе, коришћених
књига и брошура, запосленог стручног особља, запослених са пуним рад-
ним временом; 60% јавних библиотека; око две трећине књига, наслова пе-
риодике, књига из осталих колекција, 1.303 библиотека које имају приступ
е-изворима и сервисима; око три четвртине високошколских, специјалних
библиотека; преко 90% набављених наслова периодике.
У области статистике библиотека постоји и однос неподударности изме-
ђу хијерархије нивоа НТСЈ 1 и 2 и развијености ОРКК, где је ниво развијено-
сти ОРКК обрнуто пропорционалан нивоу територијалне организације –
београдски регион доминира над регионом Србија-југ код следећих инди-
катора: београдски регион има једну од две националне библиотеке, која у
региону Србија-југ не постоји; регистровани корисници у националним
библиотекама јављају се у београдском региону са учесталошћу од преко
три четвртине, а у региону Србија-југ их нема; има двоструко више високо-
школских и специјалних библиотека, преко половине набављених наслова
периодике, пет пута више од региона Србија-југ: преко половине коришће-
них књига и брошура, и укупног броја запослених.
ДИСКУСИЈА И ЗАКЉУЧЦИ:
КУЛТУРА У НЕОЛИБЕРАЛНИМ УСЛОВИМА
Предмет рада је објективан регионални културни капитал, диференциран
у шест области: позоришта, музеји, изложбене галерије, биоскопи, архиви
и библиотеке. Применом Бурдијеовог модела културне репродукције, на
примеру регионалних разлика друштва Србије у објективном културном
капиталу, рад има за циљ да испита да ли постоје и у чему се састоје везе
између дистинкција у области економске развијености региона, са једне, и
дистинкција у области регионалног културног капитала по статистичким
регионима НТСЈ 1 Србија-север, НТСЈ 1 Србија-југ и НТСЈ 2 београдски реги-
он, са друге стране.
Допринос рада огледа се у разматрању објективног регионалног култур-
ног капитала, његовој операционализацији и укључивању у истраживање
и објашњавање социо-просторних тј. регионалних неједнакости и проти-
вуречности.

Истраживање има потенцијала да својим резултатима позитивно утиче

на јасније сагледавање основних тачака културног капитала и културног
простора на нивоу НТСЈ региона Србије, којима је потребна трансформаци-
ја и унапређење са циљем унапређења социјалне кохезије.
Резултати показују да се ниво развијености ОРКК налази у неподудар-
ном односу са нивоима регионалне организације, а да делује систем хомо-
логије између економских и културних параметара. Региони у којима
постоји висок ниво учешћа у БДП су простори у којима се концентрише и
културни капитал, а на тај начин, регион НСТЈ 1 Србија-југ у моделу прои-
зводње простора заузима неповољан положај – положај културне искључе-
ности и представља двоструку периферију, тј. невидљиву периферију по-
лупериферног друштва. Културни простор НТСЈ 2 београдског региона по-
казује превелику предност у развијености културног капитала, посебно у
области позоришта, музеја, биоскопа и библиотека, тако да се може говори-
ти о његовој доминацији и о београдизацији културног простора Србије у
поменутим областима.
На тај начин репродукује се неолиберализација друштва Србије – јача ра-
звојни јаз, просторно-развојна концентрација, поларизација и противуреч-
ности, продубљују се друштвене и културне неједнакости, развојне приви-
легије и хегемонија економски доминантних региона НСТЈ 1 Србија-север
и београдског региона, са једне, и неповољан положај, развојни ризици и

искљученост економски доминираног региона НСТЈ 1 Србија-југ, са друге

стране.
Процес неолиберализације културе негативно утиче на развој ОРКК, ста-
вља културу у функцију економије и тржишта, продукује културно-регио-
налну сегрегацију и поларизацију. На нивоу међурегионалних односа ре-
продукују се противречности између региона различитих нивоа НСТЈ, тако
да постоји однос неподударности између хијерархије НТСЈ и развијености
ОРКК и у београдском региону постоји ниво развијености ОРКК виши од
нивоа развијености региона НСТЈ 1 – Србија-југ. Експандиран економски
систем, који подређује себи остале функције, комодификује културу и ста-
вља је у функцију профита и комерцијализације. Долази до репродукције
хаотичних културних образаца и хаотичних регионалних разлика: функ-
ција статистичких територијалних јединица на тај начин слаби, губи улогу
у организацији и планирању друштвеног живота и културног развоја.
У друштву Србије слаби способност продукције културног благостања и
социјалне кохезије, већ се догађа нарушавање социјалног, просторног и
културног развоја, слаби заштита јавног интереса и културних права, а
остварење демократичног културног простора адекватне употребне вред-
ности је доведено у питање.
Са циљем социјалног и културног развитка, заштите јавног интереса и
права на учешће у културном животу, развоја кохерентног грађанског дру-
штва благостања, нужне су трансформације културног простора друштва
Србије и унапређења његове употребне вредности. Уважавање културне
димензије могло би да помогне у решавању заједничких проблема, засту-
пању интереса локалних заједница у складу са институционалним капаци-
тетима и ефикаснијој регионалној организацији и координацији.
Bourdieu, P. (1973). Cultural Reproduction and Social Reproduction. In: R. Brown (Ed.),
Knowledge, Education and Cultural Change (71–112). London: Tavistock.
Bourdieu, P. (1984). Distinction: A Social Critique of the Judgment of Taste. New York: Rout-
ledge
Bourdieu, P. (1986). The forms of capital. In: J. Richardson (Ed.), Handbook of Theory and Re-
search for Sociology of Education (241–258). New York: Greenwood.
Council of Europe (2004). A New Strategy for social cohesion, European Committee for Social
cohesion, Approved by Committee of Ministers of Council of Europe on 31st March
2004, Council of Europe.
Cvetičanin, P. i Milankov, M. (2011). Kulturne prakse građana Srbije. Beograd: Zavod za pro-
učavanje kulturnog razvitka.
Lefebvre, H. (1991). The Production of Space. Oxford UK-Cambridge USA: Blackwell Publish-
ers.

Мrđa, S. (2010), Pozorišna publika u Srbiji – dramska publika. Kultura, 126, 227–296.
Republika Srbija (2020) Strategija razvoja kulture (SRK) Republike Srbije od 2020. do
2029. godine http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/283-20%20
-%20Lat..pdf
Tomkа, G. (2010). Pozorišna publika u Srbiji. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog ra-
zvitka.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2009), Lokalne kulturne politike, Beograd.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2009), Kulturna politika u oblasti kulturnog
nasleđa i transformacija institucija, Beograd.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2009), Istraživanje muzejske publike u Srbiji,
Beograd.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2011), Kulturni resursi okruga Srbije, Beograd.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2013), Bioskopi u Srbiji, Beograd.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (2013), Kulturna politika i zavodi za zaštitu
spomenika kulture, Beograd.
ИЗВОРИ ПОДАТАКА
Република Србија, Републички завод за статистику (2016), Регионални бруто дома-
ћи производ: региони и области Републике, радни документ, број 3, година 14.
Републички завод за статистику Србије, Завод за проучавање културног развоја
(2017). Култура, Београд.
Република Србија, Републички завод за статистику (2018), Региони у републици Ср-
бији (РРС) 2017, Београд.
VESNA B. MILETIĆ-STEPANOVIĆ
FACULTY OF GEOGRAPHY
DEPARTMENT OF SPATIAL PLANNING
OBJECTIFIED CULTURAL CAPITAL OF THE REGION OF SERBIA

AS AN ELEMENT OF CULTURAL REPRODUCTION
Summary
In the paper, the Pierre Bourdieu model of cultural reproduction, which
assumes that cultural capital participates in the reproduction of existing social
inequalities, was applied and tested on the example of regional differences in
the objective cultural capital of the Serbian society. The aim of this paper is to
examine whether there are and what they are the links between the differences
in the economic development of the region, on the one hand, and the differenc-

es in the area of regional cultural capital, on the other hand, viewed through
their spatial distribution by statistical regions NTSJ 1 Serbia-North, NTSJ 1
Serbia-South and NTSJ 2 Belgrade Region.
Theory of Pierre Bourdieu and Henri Lefebvre, and basic concepts: social
reproduction, cultural reproduction, cultural capital, and space production.
Applied method: statistical analysis, comparative and critical analysis. Data
source: data from the Statistical Office of the Republic of Serbia 2017. Indicators:
• Theatres: types of theatres by territory; performances and visitors in thea-
tres; theatres by type of ownership, building tenure, room and seating ca-
pacity;
• Museums: museums by type and territory; museums by visitors and admis-
sions; Museum collections; museum exhibition rooms; temporary exhibi-
tions; museum publishing activity; exhibition galleries.
• Cinemas: types of cinemas; status of cinemas; screenings and visitors.
• Archives: archival materials and registry records; archival premises; num-
ber of exhibitions of publications and users.
• Libraries: types of libraries; library users, materials, and employees.
Main results show that differences in regional objective cultural capital
contribute to strengthening regional inequalities, contradictions and inconsist-
encies. The NSTJ 1 Serbia South region in the spatial production model occupies
an unfavourable position of cultural exclusion and represents a double periph-
ery, i.e. the invisible periphery of a semi-peripheral society. The cultural space
of NTSJ 2 in the Belgrade region shows a great advantage in the development of
cultural capital, and can be verified its dominance and belgradisation of cultural
space. Therefore, in the society of Serbia there is no ability to produce cultural
well-being and social cohesion, but there is a collapse of social, spatial and
cultural development, no protection of public interest and cultural rights, and
was not realized democratic cultural space of satisfactory use value.
Keywords: Serbia; regions; cultural reproduction; socio-spatial development.

351.853(497.11)"18/19"
725.94/.96(497.11)"18/19"
МАРКО С. НИКОЛИЋ1
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА АРХИТЕКТУРУ
Теоријско и практично деловање

у заштити и презентацији културног
наслеђа у Србији у xix и xx веку.
историјски преглед
У раду ће бити приказан преглед кључних идеја о очувању културног на-

слеђа у Србији у XIX и XX веку, кроз историјски преглед заштите у Србији,
приказ деловања најзначајнијих организација у области заштите култур-
ног наслеђа и њиховог значаја за развој ове области, преглед најзначајни-
јих личности, идеја и принципа, као и теоријских дела у области заштите
културног наслеђа у нашој средини. Основни постулат очувања културног
наслеђа у свету, данас, почива на приступу да наслеђе треба да задржи,
рехабилитује и увећа свој културни значај. Савремена доктрина заштите у
XXI веку увела је бројна нова тумачења, појмове, елементе и активности,
које у поступку очувања баштине омогућавају да се одржи основни при-
марни значај наслеђа као поузданог извора из прошлости – његову аутен-
тичност и интегритет, али и да се његов значај стално увећава одрживим
коришћењем и укључивањем у савремене токове. Препоручује се да се
културно наслеђе укључује у бројне активности које обезбеђују његову
економску одрживост и шире његове вредности кроз историјски, култур-
ни и едукативни значај. Развојем оваквог савременог приступа, међуна-
родне организације као што су: Унеско, Икомос, Икром, Савет Европе и
др., кроз своје бројне смернице, повеље и препоруке, успоставиле су ново
разумевање културног наслеђа – не као економски трошак, већ као део
интегралног и економски одрживог елемента укупног развоја друштва.
Сада се истичу универзалне и специфичне вредности и њихов значај ма-
теријалне и нематеријалне културне баштине за очување идентитета за-
1 marko@arh.bg.ac.rs
113
једнице. Доношење важних међународних повеља и препорука са савре-
меним приступима очувању културног наслеђа, представља прекретницу
у схватању и улози културног наслеђа, али њиховим прихватањем у нашој
средини и применом у пракси, значајно би се унапредили досадашњи
приступи у заштити и презентацији културног наслеђа.
Кључне речи: теорија; пракса; заштита; презентација; културно наслеђе.
УВОД
Интересовање за српске средњовековне старине старо је код нас колико и
борба за ослобођење, националну, друштвену и политичку интеграцију
српског народа. Ослободилачки и устанички покрети почетком XIX века,
који су довели до ослобађања земље од Турака, праћени су све већим инте-
ресом за објекте који су симболично сведочили о славној прошлости и из-
губљеној слободи (Лукић, 2007, стр. 20). Брига за старине као сведоке исто-
рије била је један од елемената историјске свести и једно од средстава
буђења националне свести и чувања културног и националног заједни-
штва свих растурених и поробљених Срба. За ово су посебно заслужни ка-
луђери из многих српских манастира, који су се борили за опстанак српске
православне цркве, прво против Турака, а касније и против аустријске и ау-
строугарске империје. У тим борбама настале су за нас драгоцене инфор-
мације, у којима су манастири на захтев државних власти давали исцрпне
извештаје о историји манастира, привилегијама, повељама, поседу и ин-
вентару манастира. Под притиском борбе за опстанак на територији Ау-
строугарске, настале су прве писане монографије српских манастира. Прва
у овом низу била је монографија Викентија Љуштина Краткаја повјест о оп-
штежителном монастиру Месиче из 1798. године (Мишковић-Прелевић,
1978, стр. 11).
ИСТРАЖИВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ

ДО КРАЈА XIX ВЕКА
Први покушај систематског описивања средњовековних старина учинио је

код нас Лукијан Мушицки 1810. године, пошто је претходно пропутовао
Славонију, Срем, Банат и Бачку. Ово дело нажалост није објављено. Али не-
што после тога, 1819. године, Вук Стефановић Караџић, по уговору са Ру-
ским библијским друштвом, у часопису Даница приказује српске манасти-
ре које је посетио (Овчарско-кабларске манастире – Никоље, Јовање,
Вазнесење, Преображење, Тројицу, Сретење, Ваведење, Вујан и цркву у Са-
винцу) и првенствено ради испитивања записа и натписа са рукописа,
114 Марко С. Николић

Заштита и презентација културног наслеђа у Србији у xix и xx веку
штампаних књига и натписа са зидова цркава, али обраћајући пажњу и на

историју, архитектуру и драгоцености сваког манастира посебно. Још пре
тога, вероватно под утицајем Вука Караџића, кнез Милош Обреновић шаље
Јоакима Вујића на путовање по Србији са налогом да, између осталог, обра-
ти пажњу на манастире и цркве и да попише све што је у њима „старо и рет-
ко“ (Мишковић-Прелевић, 1978, стр. 13). Овај попис је извршен и обухватио
је 293 цркве и 50 манастира. Из овог пописа се може видети да је нарочито
детаљно изведено инвентарисање „црквених ствари, књига и одејанија“ (Ми-
шковић-Прелевић, 1978, стр. 13).
На све то се надовезао и Димитрије Давидовић, који је 1829. године у Ле-
топису објавио опис манастира Жиче, са једним цртежом молера Д. Јанко-
вића. Овај чланак може да се сматра првим озбиљнијим списом о нашој
уметности (Лукић, 2007, стр. 21). Велики подстицај систематском испити-
вању старина дао је 1827. године и Георгије Магарашевић, који је у тек по-
кренутом часопису Сербски летописи апеловао на све родољубе да записују
све остатке наше прошлости, дајући им и образац оваквих написа, на осно-
ву докумената и архивске грађе у духу најбољих традиција XVIII века. Со-
вјет је 1836. године на тражење кнеза Милоша наредио да се изврши попис
свих цркава и манастира у Србији. Од средине XIX века, највише под утица-
јем Јована Стерије Поповића, брига о старинама је ушла у званичне програ-
ме највиших државних институција – Попечитељства просвештенија и Дру-
штва србске словесност (Мишковић-Прелевић, 1978, стр. 13). Тако је Србија
већ 1843. године имала Предлог закона о бриги о старинама (Мишковић-Преле-
вић, 1978, стр. 13), а као резултат тога 1843. године је основан Народни музеј
(Мишковић-Прелевић, 1978, стр. 13).
Тих година почињу и први радови на обнови у нашим најзначајнијим ма-
настирима. Врше се „поправке“, које и поред жеље да оне не нарушавају
основне вредности споменика, ипак мењају поједине делове манастирске
структуре. Најпре је почео рад на Студеници 1830. године (мајстор Настас
Стефановић, са 120 радника), а затим се обнављају цркве манастира Вра-
ћевшница, Витовница и Св. Тројица. Преломни период почиње 1842. године
оснивањем Српског ученог друштва, које се мало касније преименује у Дру-
штво српске словесности. Године 1844. доноси се за то време најзначајнији
државни акт Наредба о забрани рушења старих градова и замака. На тај начин
држава преузима и дужност да се стара о споменицима, да их чува и одржа-
ва, „ненарушивши их, онако како јесте, неповређено и непромењено“, дакле пот-
пуно у складу са савременим принципима заштите и конзервације. Залага-
њем Јанка Шафарика, пасионираног нумизматичара и археолога, Јован
Стерија Поповић, као начелник Попечитељства просвештенија утврђује пра-
вила по којима се обнове манастира могу радити само са дозволом, о чему
се бринула Комисија за оправку манастира. Тако је рађено на манастирима
Марко С. Николић 115

СЛИКА 1 – СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО, ИЗВОР: HTTPS://WWW.SANU.AC.RS/O-AKADEMIJI/

ISTORIJAT-SANU/HRONOLOGIJA/DSS-1841-1845/
Раковица, Боговађа, Рача и радови великог обима на манастиру Манасија.

Уз то, Шафарик започиње велико трагање за старинама и обилази велики
део западне и централне Србије и даје предлоге за њихову заштиту. Даје де-
таљне описе са цртежима за манастире Жичу, Студеницу, Стару Павлицу,
Љубостињу, Наупару, Раваницу, Манасију и многе мање цркве, а поред тога
и за археолошке локалитете, Смедеревску тврђаву, Костолац, Голубац, Рам,
Трајанов мост, Сремску Митровицу и Гамзиград (Лукић, 2007, стр. 21).
Значајно место у овом периоду има и Димитрије Аврамовић, уметник
који је школован у Бечу, у Царској академији художества. Он је 1846. године
Попечитељству просвештенија поднео Предлог за проучавање наше средњове-
ковне уметности. По прихватању овог предлога Аврамовић исте године по-
сећује Манасију и Раваницу, а следеће године обилази Цариград, Солун и
Свету Гору. У две кратке књиге објављене после ових путовања, Аврамовић
је дао опис манастира, њихових старина, преписе повеља и описе рукопи-
са. Ови Аврамовићеви рукописи и данас имају своју научну вредност. У сво-
јим описима истиче уметничке вредности живописа у нашим манастири-
ма, који могу да се пореде са делима Рафаела, Тицијана и Рубенса (Мишко-
вић-Прелевић, 1978, стр. 16). Аврамовић је планирао да се овај подухват
настави и да се обиђу и сви други манастири не само у Србији већ и у свим
другим крајевима где живе Срби (Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Го-
ра, Далмација), али је избијањем Мађарске буне 1848. године све ово преки-
нуто. Усвајају се и програми обнова манастира и цркава и почиње се са ра-
довима на манастирима Каленић, Сретење, Боговађа и Св. Роман. Утврђују
се и приоритети, па се тако по решењу кнеза „одбија финансирање радова на

СЛИКА 2 – БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА У СТУДЕНИЦИ, ФОТОГРАФИЈА: М. НИКОЛИЋ
манастиру Боговађа, јер се из државне касе могу оправљати само стари царски
манастири“ (Лукић, 2007, стр. 22).
Димитрије Аврамовић није добио достојног заменика на овом послу, али
је након њега било још бројних, више или мање успешних истраживача
који су наставили да се баве старинама. Међу њима посебно место заузима
архимандрит манастира Дечани, Гедеон Јуришић, који је 1852. у Новом
Саду објавио кратку књигу са описима манастира Дечана, Пећке Патријар-
шије, Грачанице, Девича, Љуботена и Бањске, затим градова Призрена и
Скопља. Пошто није имао уметничко образовање, Јуришић је у својим опи-
сима тражио да српска влада пошаље једног живописца који ће све стари-
не, нарочито у унутрашњости цркава, да сними и опише.
Преломни догађај, који није само везан за проучавање и заштиту култур-
ног наслеђа, јесте иницијатива коју је непосредно после свог оснивања
дало Српско учено друштво у вези са проучавањем и документовањем гради-
тељског наслеђа Србије. Овај пројекат је поверен архитектима Михајлу Вал-
тровићу и Драгутину Милутиновићу, професорима Велике школе у Београ-
ду. Реализација овог обимног пројекта започела је јануара 1871. године и
трајала је, са мањим прекидима, до 1884. године. Обухваћено је преко 40
српских градитељских споменика. Михаило Валтровић и Драгутин Милу-
тиновић заузимају свакако посебно место међу истраживачима српских
старина. Они су својим дугогодишњим радом, заснованим на методологи-
ји присутној у високоразвијеним модерним државама Европе, значајно до-
принели не само формирању српске националне свести већ и српске др-

жавности (Дамљановић, 2006, стр. 5). Допринели су и идејном формирању

појединих неимара који ће градити користећи елементе националног сти-
ла, као што су: Бранко Таназевић, Милорад Рувидић, Пера Поповић и Јели-
савета Начић (Кадијевић, 1997, стр. 34).
Валтровић и Милутиновић су започели свој заједнички рад на изучава-
њу средњовековног градитељског наслеђа Србије после студија политех-
нике на немачким универзитетима, где су очигледно били добро упознати
са неокласицизмом. Истраживања у овом правцу су потекла од чланова
Српског ученог друштва током шездесетих година XIX века, али су тек до-
ласком Валтровића и Милутиновића она заиста и реализована. То је било
омогућено великим знањем ових истраживача, сувереним владањем и ар-
хитектонским и хуманистичким дисциплинама, али и њиховим великим
ентузијазмом, посвећеношћу и храброшћу (Милинковић, 1984, стр. 13–14).
Први истраживачки походи Валтровића и Милутиновића започели су
1871. године. У наредних тринаест година, завршно са 1884. годином, Вал-
тровић и Милутиновић су оставили документе о више од 40 споменика.
Ови записи су укључивали разне нивое приказа споменика, од слободно
акварелисаних представа цркава у пејзажу до прецизно конструисаних
перспектива екстеријера и ентеријера. Обухватили су и детаљне техничке
цртеже постојећег стања објеката, дате кроз основе, пресеке, изгледе, дета-
ље скулпторалног украса уклопљеног у најатрактивније партије грађеви-
на, као што су портали и бифоре, или пак сегменте декоративне пластике:
розете, кровне венце, аркадне фризове, елементе мобилијара, подне засто-
ре, и сл. Такође је импресиван опус представе живописа, где се посебно из-
двајају сцене из католикона манастира Жиче. Извештаје о свим својим по-
ходима Валтровић и Милутиновић су предавали Одсеку уметничком Срп-
ског ученог друштва, а касније су били објављивани у Гласнику Друштва
(Милинковић, 1984, стр. 14).
Следећих година, Валтровић и Милутиновић су обишли Смедерево, а за-
тим и манастире Каленић и Жичу, као и цркве Љубостињу, Велуће, Рудени-
цу и Лазарицу у Крушевцу. Посебно су скренули пажњу на ктиторске пор-
трете и запис Тодора Зографа, који је осликао Руденицу. Фотографије неких
снимака, направљених током 1871–1873. године, Српско учено друштво, на
иницијативу грофа Уварова, послало је на археолошку изложбу у Кијев, а
сви цртежи и акварели били су изложени београдској публици на великој
изложби априла 1874. године. Ова изложба, праћена одговарајућим преда-
вањем Валтровића, била је изузетан догађај за Београд (Милинковић, 1984,
стр. 14).
До сигурних научних резултата у погледу настанка и развоја старе срп-
ске уметности наши први истраживачи нису могли да дођу онако брзо како
су на почетку замишљали. Ова научна област је била потпуно нова и неи-

спитана и било је потребно да се спроведе још много систематских истра-

живања. Али Валтровић и Милутиновић су урадили велики, пионирски по-
сао и указали како треба да се даље ради. Они су утврдили јасније захтеве и
програме свог будућег рада и у оквиру једне широко замишљене акције
која је имала за циљ да „духовне силе српског народа изучи, како би се временом
добила потпуна слика народног живота“ и да се тиме донесе „потпуно познава-
ње и достојно признање уметничког рада српског народа у колу светске образова-
ности“ (Мишковић-Прелевић, 1978, стр. 35). Према тој замисли, која је била
оријентисана и на уметност и на архитектуру, тражи се да се за препозна-
вање естетске и градитељске вредности, односно висине технике старе
српске архитектуре, сви споменици приказују са тачним мерама и верним
снимцима (Мишковић-Прелевић, 1978, стр. 35).
Ипак, и поред великог ангажовања њихово дело није дуго било на прави
начин публиковано и тако доступно јавности. Одмах по оснивању Српске
краљевске академије Валтровић и Милутиновић предлажу Академији да се
наставе теренска истраживања и да дотадашњи резултати буду објављени.
То је Академија 1888. године прихватила, али нажалост смрт Милутинови-
ћа, а нешто касније и Валтровића, ово је онемогућила.
У периоду између два рата овој двојици научника посвећено је мало па-
жње. Мало се о њима писало и мало се анализирао њихов рад. Није била
препозната величина и вредност резултата њихових истраживања. То се
наставило и после Другог светског рата (Мишковић-Прелевић, 1978, стр.
35). Требало је да прође много година да на иницијативу Валтровићевих и
Милутиновићевих потомака Српска академија наука и уметности у сарад-
њи са Историјским музејом Србије организује 1978. године ретроспективну
изложбу. Тако су нове генерације истраживача, као и културна јавност у це-
лини, стекла увид у вредности Валтровићевог и Милутиновићевог пионир-
ског дела на утемељењу дисциплине истраживања и заштите средњове-
ковног наслеђа (Дамљановић, 2007, стр. 11). Тек је почетком XXI века Музеј
историје Србије успео уз помоћ Министарства културе да објави грађу у две
књиге, као и савремена тумачења.
Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић су дали изузетан допри-
нос изучавању српске средњовековне уметности. Веровали су и тврдили да
је уметност део интегралног, културног и друштвеног живота сваког наро-
да. Притом су уметност посматрали у најширим оквирима, па су уз архи-
тектуру подједнаку пажњу поклањали и сликарству, скулптурама и пред-
метима примењене уметности. Ипак, вероватно највреднији резултати
њихових истраживања остварени су у изучавању старе српске архитекту-
ре. Иако су обишли релативно мали број споменика културе, и то само на
територији тадашње Краљевине Србије, они су успели да у одређеној мери
реконструишу развој српске архитектуре кроз векове, да одреде њене ка-

рактеристике у појединим периодима, да уоче духовне везе међу поједи-

ним споменицима разних епоха и да поставе темеље периодизацији срп-
ске архитектуре средњег века.
Валтровић и Милутиновић су очигледно били људи испред свог време-
на. Високо образовани, добро упознати са токовима светске науке и савре-
меним кретањима у уметности и архитектури, прихватили су се великог и
племенитог посла, изучавању старих српских споменика и српске културе
протеклих векова. У овим подухватима нису имали довољно подршке од
државе, а у почетку ни од јавног мњења у Србији. Изгледа да је једини, али
значајан изузетак било Српско учено друштво, чији су били активни члано-
ви. Уз помоћ овог Друштва успели су да посете и изуче велики број споме-
ника у скоро свим крајевима тадашње Србије. Међутим, крајем осамдесе-
тих година XIX века због недостатка материјалних средстава ова истражи-
вања су била прекинута, да би била настављена тек почетком XX века. Ипак,
и ово што су постигли веома је вредно. Њихов рад на изучавању српске
средњовековне архитектуре дао је низ вредних резултата који и данас
представљају веома добру и сигурну основу за даља систематска истражи-
вања. Уз то треба да се нагласи да су својим радовима створили и основну
научну терминологију којом се и данас служимо (Мишковић-Прелевић,
1978, стр. 78).
ПРОУЧАВАЊЕ И ЗАШТИТА У XX ВЕКУ

Почетком XX века значајан истраживач старина био је архитекта Петар По-
повић, професор Велике школе, који је радио на истраживањима и заштити
Лазарице. Мада је манастир био обновљен у XIX веку, радови на заштити су
обављени нестручно, јер су цркви додати барокни елементи приликом
њене обнове. Професор Поповић је скинуо ове елементе и рестаурисао њен
првобитни изглед (Ненадовић, 1980, стр. 120–121). За овај период значајна је
публикација Жарка Татића Трагом велике прошлости, у којој постоји погла-
вље о Хиландару.
Иако је тих година држава показивала све већи интерес за заштиту и об-
нову старина, на многим местима су се вршиле „преправке“, које су изазва-
ле и велика оштећења многих споменика. Познат је пример манастира Сту-
деница, у чијој Богородичиној цркви је монах-живописац покрио стари
живопис новим малтером и поново га осликао. Забележени су и случајеви
да калуђери претапају ризничке предмете или да на оштећене прозоре
уместо стакла стављају пергаментне листове старих књига. Поред тога,
највећа уништавања и пљачке догађају се у периоду Првог светског рата, од
1914. до 1918. године (Лукић, 2007, стр. 27).

Након Првог светског рата бележи се за нашу баштину неколико важних

догађаја. Најпре, 1923. године, у оквиру Министарства вера оснива се Коми-
сија за одржавање и рестаурацију црквених и манастирских грађевина, која се
касније ставља под јурисдикцију Синода Српске православне цркве. Одлуком
Синода Комисија се укида, а уместо ње се формира саветодавна комисија
за чување архитектонских споменика, која није имала мандат да делује на
заштити споменика, да забрани рушења и самовољне поправке, те стога
није ни могла да испуни очекивања. Други важан догађај је Прва конферен-
ција музеолога и конзерватора у Југославији 1922. године, на којој је усвојен пре-
длог Закона о музејима и заштити споменика (Лукић, 2007, стр. 27). Десет го-
дина касније оснива се Бановинска археолошка комисија, која за кратко време
прикупља и сређује обимну документацију о великом броју споменика и
доноси се Уредба о чувању старина и историјских споменика Моравске Бановине.
Тих година оснивају се и друге организације које раде на заштити старина,
као што су Српско археолошко друштво, Друштво Зограф, Друштво пријатеља
старина (Лукић, 2007, стр. 27), а 1927. године у Београду се одржава Други ме-
ђународни византолошки конгрес, на коме учествују бројни угледни научни-
ци из света, нпр. Габријел Мије (Лукић, 2007, стр. 27), као и један од зачетни-
ка и доајен савременог покрета конзервације код нас, проф. др Ђурђе Бо-
шковић. Непосредно након тога, Бошковић руководи радовима на
конзервацији у манастирима Каленић и Пећка патријаршија, које је Габри-
јел Мије објавио у француској штампи, уз велике похвале (Лукић, 2007, стр.
28). Треба напоменути да је овај рад, а посебно доношење Закона о чувању
старина, изазвао и велике отпоре у црквеним круговима, који су системат-
ски опструирали доношење закона и довели до тога да је у Србији заштита
баштине законски уређена знатно касније него у другим земљама. Почиње
и тимски рад са сликарима рестаураторима, што је иницирао Бошковић, а
изводе се и конзерваторски радови на објектима који нису сакралне наме-
не, у Суботици и на Београдској тврђави (Лукић, 2007, стр. 28).
Снажне личности које су се у овом периоду појавиле и успешни конзер-

ваторско-рестаураторски радови били су добар подстицај за доношење од-
говарајуће законске регулативе. Тако је 1930. године донета Наредба о чува-
њу и одржавању предмета историјске, научне, уметничке вредности, природне
лепоте и реткости, а нешто касније и Грађевински закон, који укида схватања
о „неприкосновености приватног власништва“ и уводи појам „општих инте-
реса“ (Лукић, 2007, стр. 28). На тим основама је 1934. године припремљен
Нацрт закона о заштити, а у Нишу је објављен предлог за оснивање Бановин-
ског конзерваторског уреда и нацрт Бановинске уредбе о чувању старина и споме-
ника. Слична иницијатива се покреће и у Београду, 1935. године, доноше-
њем Уредбе о заштити Београдских старина и предлогом да се оснује Конзер-

ваторски уред, који треба да ради у сарадњи Музејом Општине града Београда
(Лукић, 2007, стр. 32).
Интересантно је да су и за време Другог светског рата, односно под не-
мачком окупацијом у Србији донете две Уредбе о чувању старина, прва 1941,
а друга 1942. године. У оквиру ове друге основан је Централни завод за чување
старина, на челу са археологом Миодрагом Грбићем, смештен у Музеју кне-
за Павла, у згради новог Двора (данашња зграда председника Србије). Може
се рећи да је ово била прва установа институционалне заштите баштине
код нас, чији су карактер и делатност одговарали модерном систему, који
се развио после Другог светског рата. Грбић је успео и у тим тешким време-
нима да окупи тадашње и будуће интелектуалце и да организује Музејски
течај, уз учешће већег броја истакнутих стручњака и научника (Лукић,
2007, стр. 34).
ПРИСТУПИ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Брига о баштини посебно је интензивирана после Другог светског рата у
другој половини XX века. Још пре званичног завршетка рата, фебруара 1945.
године, Национални комитет ослобођења Југославије донео је Одлуку о зашти-
ти и чувању културних споменика и старина, први акт из области заштите
културног наслеђа. Неколико месеци касније, јула 1945. године, доноси се
и Закон о заштити споменика културе и природњачких реткости Демократске
Федеративне Југославије, а надлежно Министарство просвете поверава ове
послове Уметничком музеју, односно Народном музеју у Београду. Ради се
на изради одговарајућих упутстава и на изради Регистра старина, а доносе
се и прве одлуке о стављању споменика под заштиту. На иницијативу Ми-
лорада Панића Сурепа, 1947. године формира се прва институција заштите
у Србији, Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе, уз велику
подршку угледних интелектуалаца (Иво Андрић, Вељко Петровић, Пеђа
Милосављевић, Никола Радојчић, Радослав Грујић, Милутин Гарашанин и
др.). Завод организује сложене рестаураторске радове на различитим вр-
стама споменика.
Један од најзначајнијих истраживача градитељског наслеђа у овом пери-
оду био је професор Архитектонског факултета у Београду др Слободан Не-
надовић, који је оставио велики број публикованих резултата својих истра-
живања. Још као студент архитектуре започео је свој рад у служби заштите
у Архитектонском одељењу Завода за заштиту и научно проучавање споменика
културе Народне Републике Србије, прво као асистент-конзерватор, а касније
као архитекта-конзерватор. Под његовим руководством су започела после-
ратна истраживања, санација, конзервација или обнова многих грађевина
или целина које су после рата биле у лошем стању. То су манастир Градац,

Царичин град, Смедеревски град и Стара Павлица, Голубац, манастири Де-

чани, Раваница и Љубостиња, црква Богородице Љевишке у Призрену, Жи-
ча, Сопоћани и Нова Павлица. Посебно се издвајају радови на обнови Студе-
нице и Хиландара (Ротер-Благојевић, 2004, стр. 138–143). Водио је радове на
обнови Хиландара све до 1982. године. На пољу заштите веома су важне ње-
гове публикације везане за манастир Хиландар (Ненадовић, 2006). Такође,
његова монографија Заштита градитељског наслеђа представља и данас ак-
туелну теоријску основу сваког проучавања и заштите градитељског на-
слеђа (Ненадовић, 1980). Током његове наставничке каријере радио је на
предмету који је више пута мењао назив, од Историје архитектуре народа
ФНРЈ, Народне архитектуре, па до Архитектуре прошлости у Југославији. Дуго-
годишњи рад у овој проблематици крунисао је уџбеником Архитектура у
Југославији од 9. до 13. века и главни споменици народа Југославије изван њених гра-
ница, објављеним 1980. године (Ротер-Благојевић, 2004, стр. 138–139). Друга
значајна област педагошког рада професора Ненадовића везана је за већ по-
менуту област заштите градитељског наслеђа. Године 1971, он је увео пред-
мет у наставне планове и програме Архитектонског факултета, најпре као
изборни, а потом и као обавезни. Поред тога, његовим залагањем заштита
је од 1978/79. године развијана и у оквиру редовне последипломске наставе
на магистарским студијама из Заштите, ревитализације и проучавања гради-
тељског наслеђа (Ротер-Благојевић, 2004, стр. 140). Као истакнути и призна-
ти стручњак, у земљи и иностранству, учествовао је на бројним конферен-
цијама, саветовањима, комисијама и сл. (Ротер-Благојевић, 2004, стр. 142).
СЛИКА 3 – ЦРКВА СВ. ПЕТРА И ПАВЛА КОД НОВОГ ПАЗАРА, ФОТОГРАФИЈА: М. НИКОЛИЋ
Најпре као сарадник свог професора Слободана Ненадовића, а потом и

као настављач наставе из области заштите градитељског наслеђа Архитек-
тонског факултета у Београду, професор др Јован Нешковић се такође вео-
ма успешно бавио проучавањем и радовима на заштити градитељског на-
слеђа. Посебно се издваја његов рад на обнови цркве и комплекса манасти-

ра Ђурђеви Ступови код Старог Раса, цркве Св. Петра и Павла код Новог
Пазара, цркве Светог Петра у Бијелом Пољу, као и обнова и презентација
комплекса средњовековног града Смедерево. Кроз бројне радове и моно-
графије, професор Нешковић је поставио и значајне теоријске основе које
се односе на заштиту, ревитализацију и презентацију градитељског насле-
ђа (Ротер-Благојевић, 2006, стр. 104–111).
Током свог рада на Архитек-
тонском факултету у Београду
значајно је усавршио наставу
из области историје архитекту-
ре на простору тадашње Југо-
славије и заштите и ревитали-
зације градитељског наслеђа.
Од 1974. године професор Не-
шковић је самостално водио
предмет Пројектовање у зашти-
ћеним срединама, који је од 1976.
године добио назив Основи за-
штите и ревитализације гради-
тељског наслеђа. Искуство које
је стекао током три деценије
теоријског и практичног рада
на проучавању и заштити спо-
меника културе, крунисао је
увођењем у наставу Посебног
програма 1 – Заштита и ревита-
лизација историјских урбаних це-
лина на вишим годинама сту-
дија. Поред рада на усавршава-
СЛИКА 4 - ЦРКВА СВ. ПЕТРА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ,
њу редовне наставе, професор
ФОТОГРАФИЈА: М. НИКОЛИЋ
Нешковић је значајан допринос
дао усавршавању последи-
пломске наставе из области заштите, ревитализације и проучавања гради-
тељског наслеђа (Ротер-Благојевић, 2006, стр. 104–107). Као резултат свог
научног и стручног деловања професор Нешковић је објавио значајне мо-
нографије и чланке у научним и стручним публикацијама. Посебно се
може издвојити сарадња са заводима за заштиту споменика културе, како
централним тако и регионалним, које је професор Нешковић развијао то-
ком своје дугогодишње каријере (Ротер-Благојевић, 2006, стр. 110).
Поред професора Ненадовића и Нешковића, изузетно плодан истражи-
вач на пољу градитељског наслеђа у нашој средини је и др Милка Ча-

нак-Медић, која је цео свој радни век провела као запослена у институција-
ма заштите, најпре у Југословенском институту за заштиту споменика кул-
туре, а потом и у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Такође је са 1/3 радног времена била запослена на Архитектонском факул-
тету Универзитета у Београду, где је предавала на предмету Развој архитек-
туре и насеља – Стари век. Поред тога, у оквиру последипломских студија из
заштите, ревитализације и проучавања градитељског наслеђа, предавала је
Методе техничке заштите и Савремене повеље. Током своје каријере на Архи-
тектонском факултету у Београду, др Милка Чанак-Медић се бавила теори-
јом и валоризацијом градитељског наслеђа. Доминантно се бавила срп-
ском средњовековном сакралном архитектуром, где је врло детаљно проу-
чавала корпус рашке стилске групе, претежно Немањићког доба. Поред
тога, дала је значајан допринос у проучавању античког наслеђа на нашем
тлу, где је дуги низ година била водећи архитекта-конзерватор на археоло-
шком локалитету Гамзиград (Чанак-Медић, 1978).
За другу половину XX века је
значајно оснивање Савезног завода
за заштиту споменика културе, са
циљем да истражује, проучава и
по научним методама обрађује
питања из области заштите спо-
меника културе; да врши конзер-
ваторске и рестаураторске радо-
ве на споменицима културе; да
се стара о стручном образовању
и усавршавању кадрова и да са- СЛИКА 5 – ЛАПИДАРИЈУМ, АРХЕОЛОШКИ ЛОКА-
рађује са другим установама за ЛИТЕТ ГАМЗИГРАД КОД ЗАЈЕЧАРА,
заштиту споменика културе. Не- ФОТОГРАФИЈА: М. НИКОЛИЋ
што касније овај завод је преиме-

нован у Југословенски институт за заштиту споменика културе и под овим
именом је развио веома запажену делатност, посебно у школовању струч-
њака и у сарадњи са светски познатим институцијама у Паризу, Бриселу,
Лондону и Риму, како би се обезбедио непосредан трансфер знања и свет-
ских метода рада у нашу средину. Остварени су и директни контакти са во-
дећим личностима из ове области, на пример са Форлатијем, Брандијем и
Фроадевоом. Главна публикација Института, Зборник заштите споменика
културе, и данас је вредан извор података верних достигнућа на пољу тео-
рије и праксе конзервације. Институт је расформиран 1972. године оснива-
њем Републичког завода за заштиту споменика културе, а стручни кадар и
сва документација постају основ Републичког завода за заштиту споменика
културе, надлежног за заштиту градитељског наслеђа у целој Србији (Лу-

кић, 2007, стр. 37–38). Завод као главна институција заштите интензивира
рад у наредних двадесетак година, као и свој рад преко покрајинских и ло-
калних завода, у већем броју региона и градова Србије.
Период између педесетих и седамдесе-
тих година XX века био је златан период
заштите споменика у Србији. Ако је усва-
јање Венецијанске повеље 1964. године
био преломни догађај за културну и ин-
телектуалну климу у Европи, онда је
усвајање препорука ове повеље, посебно
научна валоризација аналитички доби-
СЛИКА 6 - ПЕРИСТИЛ, АРХЕОЛОШКИ јених података, пресудно утицала на
ЛОКАЛИТЕТ ГАМЗИГРАД КОД ЗАЈАЧЕА-
даљи развој система заштите споменика
РА, ФОТО: М. НИКОЛИЋ
културе у Србији. Створен је Плански си-
стем заштите, по угледу на француско
законодавство, као и модел комплексне институције у којој раде сви про-
фили стручњака потребни за заштиту културних добара, по узору на СССР
(Лукић, 2007, стр. 39).
Почетком осамдесетих година, када се у Европи усвајају нове повеље о
обнови градова и архитектонског наслеђа, уз настојање да се у ове процесе
што више укључе локалне власти и становништво, у Србији почиње процес
дезинтеграције државе, деобом на уска интересна подручја и разбијањем
организованог деловања на ширим основама. Држава прави озбиљне гре-
шке, разбија се мрежа регионалних установа заштите и оне се доводе под
власт локалних, општинских власти, са малим средствима за нормално
функционисање. То је време стагнације укупних напора за даљи развој си-
стема заштите културне баштине у Србији (Лукић, 2007, стр. 41).
Оснивање Централног института за конзервацију (ЦИК) отвара ново раз-
добље у систему изучавања и заштите културне баштине у Србији. Ову ин-
ституцију основало је 2009. године Министарство културе Владе Републике
Србије, заснивајући се на претходно веома добро разрађеној студији изво-
дљивости, која је реализована у сарадњи са Владом Републике Италије (Лу-
кић, 2007, стр. 42). ЦИК представља интердисциплинарни, образовни, науч-
ноистраживачки и конзерваторски центар, као и специјализовану устано-
ву заштите културног наслеђа, са учионицама, лабораторијама, атељеима
и радионицама за конзервацију и рестаурацију свих врста културних доба-
ра. ЦИК је уједно и седиште Регионалне алијансе Икома (Међународног ко-
митета музеја) за Југоисточну Европу. Оно што ову институцију заштите
културне и природне баштине чини другачијом од досадашњих јесте чи-
њеница да је њен основни задатак организација ефикасне службе заштите
која ће у јединствени систем укључити све садржаје материјалне и немате-

ријалне баштине и све интердисциплинарне активности на заштити ба-

штине. Задаци ЦИК-а обухватају: стварање мултидисциплинарне стручне
и научне базе у области заштите баштине, примену мултидисциплинар-
них истраживања у областима превентивне конзервације и конзерватор-
ских третмана, организовање академског и стручног образовања, креира-
ње стручног документационог система, подизање нивоа професионално-
сти стручних установа широм земље, умрежавање служби заштите, као и
укључивање јавности и одговорних институција власти у очувању наслеђа
и стварања стратегије заштите баштине. Циљ ЦИК-а је и примена интегра-
тивног концепта заштите који подразумева обједињену заштиту културног
материјалног, нематеријалног и природног наслеђа, и у свом раду посебан
акценат ставља на методологији превентивне конзервације, која обухвата
систем мера којима се опасности по културну баштину идентификују и
предвиде, пре него што дође до самог оштећења културног добра, те се на
тај начин културно добро чува за будуће генерације. ЦИК представља ну-
клеус око кога се гради нова стратегија заштите и културне политике Вла-
де Републике Србије у наредном периоду, а која подразумева постављање
заштите баштине у оквире одрживог развоја (Лукић, 2007, стр. 18–27; Лукић,
2010, стр. 39–43). Међутим, последњих година изразита је стагнација овог
института.
ЗАКЉУЧАК
Основни постулат очувања градитељског наслеђа у свету, данас, почива на

приступу да наслеђе треба да задржи, рехабилитује и увећа свој културни
значај. Савремена доктрина заштите у XXI веку увела је бројна нова тумаче-
ња, појмове, елементе и активности, које у поступку очувања баштине омо-
гућавају да се одржи основни примарни значај наслеђа као поузданог изво-
ра из прошлости – његову аутентичност и интегритет, али и да се његов
значај стално увећава одрживим коришћењем и укључивањем у савреме-
не токове. Препоручује се да се културно наслеђе укључује у бројне актив-
ности које обезбеђују његову економску одрживост и шире његове вредно-
сти кроз историјски, културни и едукативни значај. Развојем оваквог
савременог приступа, међународне организације као што су: Унеско, Ико-
мос, Икром, Савет Европе и др., кроз своје бројне смернице, повеље и препо-
руке, успоставиле су ново разумевање културног наслеђа – не као економ-
ски трошак, већ као део интегралног и економски одрживог елемента
укупног развоја друштва. Сада се истичу универзалне и специфичне вред-
ности и њихов значај материјалне и нематеријалне културне баштине за
очување идентитета заједнице. Доношење важних међународних повеља и
препорука са савременим приступима очувању културног наслеђа, пред-

ставља прекретницу у схватању и улози културног наслеђа, али и значајно

се унапређује теоријска подлога заштите културног наслеђа.
Дамљановић, Т. (2006). Валтровић и Милутиновић: Темељење скица колективног памће-
ња. Београд: Историјски музеј Србије.
Дамљановић, Т. (2007). Валтровић и Милутиновић – документи 2, теренска грађа 1872–
1907. Београд: Историјски музеј Србије.
Кадијевић, А. (1997). Један век тражења националног стила у српској архитектури (сре-
дина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига.
Лукић, M. (2007). Заштита, конзерација и рестаурација у Србији – Историјски пре-
глед. У: М. Лукић и др. (ур.), Студија изводљивости за Централни институт за кон-
зервацију у Београду (20–42). Београд: Публикум.
Лукић, М. (2007). Предлог за оснивање централног института за конзервацију
(ЦИК) као део стратегије Министарства културе у области заштите културног
наслеђа у Србији. Гласник ДКС, 31, 18–27.
Лукић, М. (2010). Централни институт за конзервацију – девалвирање једне идеје.
Гласник ДКС, 34, 39–43.
Милинковић, М. (1984). Михаило Валтровић, први уредник Старинара. Старинар,
XXXV, 13–14.
Мишковић-Прелевић, Љ. (1978). Излози Српског ученог друштва – Истраживања српске
средњовековне уметности 1871–1884. Београд: Српска академија наука и уметности.
Ненадовић, С. (1980). Заштита градитељског наслеђа. Београд: Архитектонски фа-
култет Универзитета у Београду.
Ненадовић, С. (2006). Осам векова Хиландара. Београд.
Нешковић, Ј. (1986). Ревитализација споменика културе. Београд: Архитектонски фа-
култет Универзитета у Београду.
Ротер-Благојевић, М. (2004). Слободан М. Ненадовић (1915–2004). Форум +, 49 (9), 138–
143.
Ротер-Благојевић, М. (2006). Јован Нешковић (1929–2006). Форум +, 51 (9), 104–111.
Чанак-Медић, М. (1978). Гамзиград : касноантичка палата : архитектура и просторни
склоп. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије.

MARKO S. NIKOLIĆ
FACULTY OF ARCHITECTURE
DEPARTMENT OF ARCHITECTURE
EVOLUTION OF THEORY AND PRACTICAL ACTION IN PROTECTION AND PRESENTATION

OF CULTURAL HERITAGE IN SERBIA IN THE 19TH AND 20TH CENTURY
Summary
This paper will showcase a review of key ideas on the preservation of cultural
heritage in Serbia in the 19th and 20th centuries, through a historical review of
protection in Serbia, an overview of the activities of the most important organ-
izations in the field of cultural heritage protection and their importance for the
development of this area, as well as review of the most important personalities,
ideas and principles, as well as theoretical works in the field of cultural heritage
protection in our community. The basic postulate of the preservation of cultur-
al heritage in the world today rests on the approach that heritage should retain,
rehabilitate and increase its cultural significance. The modern doctrine of
protection in the 21st century introduced a number of new interpretations,
concepts, elements and activities that, in the process of heritage preservation,
enable the basic primary importance of heritage to be maintained as a reliable
source from the past - its authenticity and integrity, but also that its importance
increases with sustainable use and inclusion in modern trends. It is recom-
mended that cultural heritage be included in numerous activities that ensure its
economic sustainability and extend its values through historical, cultural and
educational significance. By developing such a modern approach, international
organizations such as: UNESCO, ICOMOS, ICCROM, Council of Europe, etc.,
through their numerous guidelines, charters and recommendations, have
established a new understanding of cultural heritage - not as an economic
expense, but as part of an integral and economic a sustainable element of the
overall development of the society. It now emphasizes universal and specific
values and their importance as a material and non-material cultural heritage
for the preservation of the identity of the community. The adoption of impor-
tant international chapters and recommendations with modern approaches to
the preservation of cultural heritage is a turning point in the understanding
and role of cultural heritage, but their acceptance in our environment and
application in practice would significantly improve the existing approaches to
the protection and presentation of cultural heritage.
Keywords: theory; practice; protection; presentation; cultural heritage.

904:7.033.1/.2.046.3(497)
DANIJELA T. TEŠIĆ-RADOVANOVIĆ1
DEPARTMENT OF HISTORY OF ARTS
BRANKA M. GUGOLJ2
FACULTY OF ARTS, ZVEČAN
Some Aspects of Decorations on Early

Christian Lamps from the Central
Balkans
This paper aims to examine models by which symbolism of light and lamp in
the Mediterranean region was manifested in the early Christian visual cul-
ture, i.e. lamp representations from Central Balkans. Lamps with Early
Christian representations are considered in the context of transculturality
of Late Antiquity, as well as political and religious changes that marked the
period. By means of their function, decoration and context of findings, the
lamps from Central Balkans fit into the currents of the Mediterranean
world. Lamp decoration illustrates the general phenomena and tendencies
present in the visual culture of Late Antiquity. The lamps display a gradual
disappearance of pagan and secular themes in favour of Christian themes.
The motifs on the lamps reflect the cultural syncretism of the period and
show the ways in which pagan images were incorporated into Christian
visual culture. The lamps testify about modifications in cult practices, and
the formation of new religious habits, such as pilgrimage for the sake of pi-
ety or healing. Simultaneously, they show that some aspects of the light
and lamps symbolism are archetypal and universal, able to endure despite
religious changes. The particular attention will be dedicated to objects that
reflect the mentioned aspects and tendencies, through their decoration,
symbolism and context of findings.
Keywords: lamp, symbolism of light, pagan and Christian representations
1 danijela.tesic@pr.ac.rs
2 b.gugolj@gmail.com
131
This paper explores aspects of decorations on early Christian lamps and their
connection to the cult and symbolic meaning of light and lamp in Christianity.3
Light is one of the most significant and most complex symbols in the Bible. The
connection between God and light in the Old Testament has been present since
the first few lines in the Book of Genesis (1:1–5).4 Light in the Old Testament ap-
pears as physical light, coming from the natural or artificial sources, and as the
symbol of theophany, such as the flames of the Burning bush and the luminous
glory of God in Skinia and the Temple (2 Мoses 40:34–35; 1 Kings 8:10–11). The
Tent of the Congregation and the Jerusalem Temple were east oriented in order
for the sunlight to fill them. In addition to natural light, to lighten the most sa-
cred space, oil lamps were used, and their usage was ordered by God (2 Моses
40:34–35; 1 Kings 8:10–11). The first mention of a lamp in the Bible refers to the
lamps on a seven-pointed stand in the Tabernacle (2 Moses 25:31–37).5 The sec-
ond and third Book of Moses describe in detail the construction of the Tabernac-
le where the Ark of the Covenant was placed, and in the commandments that God
gave to the chosen people, light occupies a prominent role (2 Moses 26:35; 2 Mo-
ses 27:20–21). The attention given to the menorah, its construction and position,
testify to the cult and symbolic importance of light and lamp in Judaism (2 Moses
25:31–40).6 Lamps are, as light itself, a positive symbol in the Old Testament.
They primarily symbolize the God’s presence (1 Samuel 3:3), the God’s guidance
(2 Samuel 22:29) and His blessing (1 Kings 15:4). A lamp that is lit symbolizes life
(Job 29:2–3), the one that is extinguished symbolizes death and darkness (Job
18:5–6).
The New Testament abounds in mentions of lamps in sacral, funerary and

everyday context, as well as in metaphorical meaning.7 Lamp is a positive symbol
in the New Testament, whose meaning is related to role of the object giving light.
The Old Testament menorah, symbolizing the invisible presence of God, is woven
into the meaning of the lamp in the New Testament. It was mentioned several
3 The text is partly based on research executed for the purpose of doctoral dissertation: Repre-
senting Light. Symbolism of Early Christian Lamp Decorations from Central Balkan Region (4th till 7th Cen-
turies), PhD thesis, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Belgrade 2019.
4 The nature of the above-mentioned connection has been the subject of theological studies,
ranging from metaphorical relations to the complete ontological equalization of Yahweh and
the Sun (Ruark, 2017, p. 11; Ryken & al., 1998, p. 509).
5 Among the many mentions of lamps in the Bible, the majority refers to the Temple menorah
and its lamps, and common mentions are those of metaphorical usage of lamps (Psalms 119,
105; 2 Kings 8:19), as well as usage in everyday context (2 Kings 4:10; Job 18:6).
6 The menorah was created according to the image Moses saw on Mount Sinai, a God given im-
age, whereas the original menorah was placed with the God of all land (Zechariah 4:2–3, 14).
7 The significance of lamps in the New Testament narratives is related to the cult use of lamps in
the Holy Land, and to the distinctive function of the object in everyday life (Тешић
Радовановић, 2018, p. 167).
132 Danijela T. Tešić-Radovanović, Branka M. Gugolj

Some Aspects of Decorations on Early Christian Lamps…
times in the New Testament, primarily in the Book of Revelation (1:14; 1:20)
where it symbolizes seven churches and seven gifts of the Holy Spirit. What is
striking is the lack of mention of menorah in the Gospels, and the frequent occur-
rence of the simple oil lamp representing Christ as the light of the world (John
8:12).8 The connection between Christ and the lamp is highlighted in the Book of
Revelation (21:23; 22:5), where it is said that the lamb, that is, Christ will be the
only light in the Heavenly Jerusalem. Christ often uses the lamp as comparison
and metaphor. He thus compares John the Baptist with the lamp that shone and
blazed (John 5:35), alluding to the John’s consistent pointing to earthly sins and
injustice. He tells his disciples to let their light of faith be seen in the world, by il-
lustrating it with the story of a lit lamp not put in the cup but raised in the can-
dlestick in order to be seen from great distance (Мatthew 5:14–15). Christ uses
light and lamp as metaphors of pure soul and cognition (Matthew 6:22–23). The
most famous mention of the lamp in the New Testament is the story of the Wise
and Foolish Virgins (Matthew 25:1–13). With this story, Christ illustrates one
should always be aware and ready for the Judgment Day, which will happen sud-
denly, as a lightning in the sky (Matthew 24:27). Therefore, in the New Testa-
ment, the lamp is primarily a symbol of Christ and his presence among the be-
lievers, as well as the symbol of testimony, revelation, soul, cognition, wisdom
and readiness for the Judgment Day (Ryken & al., 1998, pp. 485–487; Dronsch,
2007, pp. 133–138; Mastrocinque, 2007, 95).9
Patristic literature also abounds in mentions of lamps. Thus, Tertullian sug-
gests the prayer in a home be connected to the lighting of the lamp (Tertul. Cor.
3), and his message: “lit the light for those who have seen no light” (Tertul. Spect.
XV, 285) points to the significance of lamp in the cult of afterlife, and is also cred-
ited by a great number of lamps found in the Christian graves and catacombs.10
8 Which is directly confirmed with the words Φως – Ζωή on the great number of Palestinian can-
dlestick lamps (Mastrocinque, 2007, p. 95; Modrzewska - Marciniak, 1989, pp. 141–144; Ni-
towski, 1986, pp. 21–26).
9 An important aspect of the symbolism of light and lamp is brought into relation with the
Church of the Holy Grave. In the 4th century, the pilgrim Egeria mentions a lamp that always
burns on the grave of Christ (Егерија, 2002, p. 409). The pilgrim of Piacenza describes the
bronze lamp on the grave of Christ over which the pilgrims receive their eulogies (Quoted in
Vikan, 1982, p. 11). Egeria emphasizes the custom of lighting all lamps in the Jerusalem’s
churches with the flame of the “eternal” lamp from the grave of Christ, which is an important
element of Jerusalem worship (Успенски, 2004, p. 14). The lamp that is always lit on the grave
of Christ is a symbol of God’s light and presence, as well as the picture of Temple’s menorah, in
the context of transferring sacral topography of the Jerusalem Temple into the Church of the
Holy Grave (Ousterhout, 2010, p. 236). This practice shows the custom of keeping and replicat-
ing the Holy Flame in Jerusalem, which will eventually be embodied in the miracle of the Holy
Fire. Appearance of the Holy Fire on the grave of Christ was first noted by monk Bernard in the
9th century, and from that moment, testimonies of pilgrims from different parts of the Chris-
tian world ensue (Lidov, 2014, pp. 241–247).
Danijela T. Tešić-Radovanović, Branka M. Gugolj 133

From the funerary usage of lamps, a custom of commemorating the saints and
holy places through light was developed (Bouras and Parani, 2009, pp. 21–23).
Lamps over the graves of saints and martyrs, or over the reliquaries were always
lit or only during the day. Due to the proximity of the holy places and shrines, it
was believed that the oil takes participation in the miracles occurring on the
holy places and saints’ graves.11
It is certain that from the very onset of Christianity, the lamp has held an im-
portant place in worship (Acts 20:8). Christian holidays and prayer hours are
greatly related to Jewish practice, as well as the custom of lighting lamps for the
start of the day of prayer which usually commenced with an evening service
(Беквит, 2003, p. 173; Успенски, 2004, pp. 3–4).12 The major parts of worship in
the time of the apostles were singing psalms and hymns, reading the Holy Bible,
sermons, common prayer and offering of a bloodless sacrifice (1 Cor. 14:26; Col.
3:16; Acts 20:7). An important moment in the evening service was introducing
the lighted lamp (Тertul. Apol. I, XXXIX). A simple, intimate form of evening ser-
vice of worship gained new elements during the first three centuries of Christian
history, and after the Edict of Milan, the liturgy became more complex gaining a
solemn, steady form.13 During the liturgy, certain places in the temple are illumi-
nated: ambo, holy throne and altar. When reading the Gospels, a big candle is lit,
as well as all the candles in the church to mark the light of Gospel and the en-
lightenment Christ has brought.14 The light in the temple is understood as a per-
10 While lighted lamps on the graves had an apotropaic meaning, lamps without any trace of
burning dedicated to the deceased, to light their way in the afterlife and guide them to eternal
light, were often found (Црнобрња, 2006, p. 24).
11 Therefore, lamps often played an important role in the cult of relics. The oil that was lit over
saintly tombs or had any contact with the holy place or relic, was itself considered to be mirac-
ulous. This provided a renewable source of relics used for miraculous healings. Pilgrims carried
the oil from the lamps with them as eulogies, in special bottles, ampoules. Ampoules with the
holy oil had an apotropaic and prophylactic meaning for those who possessed them. It has
been noted that lamps were valued as a type of eulogies, coming from their function as a vessel
containing holy oil (Kotoula, 2013, pp. 185–199; Mary-Talbot, 2003, pp. 153–173; Bouras, 1991,
p. 1226; Vikan, 1984, pp. 65–86).
12 Christianity and Christian worship were articulated within the context of Judaism, so elements
of Jewish tradition were incorporated into the foundations of Christian cultic practices. The
Gospels testify that Christ, the apostles and early Christians visited the temple (Acts 2:46), and
the apostle Paul preached in the Jewish congregations/sinagogues (Беквит, 2003, p. 171; Kess-
ler, 2010, p. 17). Jesus Christ has laid the foundation of Christian worship by establishing the
Eucharist (Matthew 26:20–29), the secret of baptism (Matthew 28:19) and repentance (Matthew
18:18), and by appointing the apostles as high priests (Matthew 28:19).
13 As it was written by Saint Basil of the Caesarea and Saint John Chrysostom in the fourth century
(Матејић, 2002, pp. 9–14; Мирковић, 1918, pp. 3–5)
14 In front of the iconostasis, one or more altar lamps are always lit, and candles or icon lamps
(kandilo) remain lit in front of the icons that are being worshipped, in the altar, in front of the
reliquary, arranged in such a fashion to highlight the sacral focuses (Мирковић, 1918, p. 15).

manent symbol of Christ’s True light and Christian life ascending to the light
(Адашинская, 2011, pp. 85–95; Мирковић, 1918, p. 15).
During the third century, on the territory of Roman empire, there was a dis-
cernible stagnation in production and a decline in the quality of production of oil
lamps.15 In the fourth century a new wave of production of lamps took place,
many of them conveying Christian meanings and messages. It appears that the
Christian community recognized lamps as an important medium in spreading
religious ideas, and creating the identity of the community, which affected the
restoration of organized production and distribution (da Costa, 2012, pp. 171–
172; Perko, 2013, p. 9; Schoolman, 2018, pp. 165–166).16 Saint Jerome considered
lamps as necessary for the temple, for they combined the practical, aesthetic and
spiritual principle.17 From the earliest times, lamps designed for cult contexts or
residential objects were of better quality, often made of precious metals, larger
in size and with many burners (Тешић Радовановић, 2018, pp. 161–165). During
the Late Antiquity, due to a series of circumstances, these differences became
more and more accentuated, and at the beginning of the 6th century, a dramatic
change in quality and number of lighting devices for sacral spaces occurred, un-
like the equipment used in everyday life. While the church interiors where
equipped with luxurious precious chandeliers and candelabras, the home light-
ing equipment became more modest, returning to the archaic forms (Bouras and
Parani, 2009, p. 27). Late antique lamps show distinctive variations in shapes and
typology, as a consequence of long tradition of production and usage, as well as
transformation and deformation of standard types, and a great number of local
workshops.18 When it comes to decoration, the innovations were manifested pri-
15 It was a consequence of the general crisis in society, as well as the cease of organized distribu-
tion of lamps leading to the increase of the number of local production centres. Although ce-
ramic lamps were relatively inexpensive, their transport significantly raised the price. So, it is
not surprising that, in times of crisis, such as the 3rd century, the Roman system of transporta-
tion saw its decline, whereas the local production increased.
16 The main centres of production were in North Africa, where one of the greatest Neoplatonist
among Christian theologians, Saint Augustine, preached, and where the church most certainly
participated in the production of lamps (Herrmann and van den Hoek, 2002, pp. 4–11; Lund,
2001, pp. 199–214).
17 Quoted in Montserrat, 1995, p. 430.
18 Among the everyday objects intended for different social classes, lamps, especially the ceramic
ones, were the most numerous findings. They were discovered at various sites and in various
contexts, from taverns to specific religious or funerary rituals. The number of preserved lamps
and the fact they were produced in different periods, give them a documentary dimension,
since they reflect the cultural and religious changes, as well as an individual and intimate rela-
tion towards religion (Schoolman, 2018, pp. 165–166). The reason for this was their role in ful-
filling the basic needs for light, but also their symbolic and religious meanings attributed to
them by the Mediterranean people, and then fully accepted in Christianity (Тешић
Радовановић, 2018, pp. 161–165, 167).

marily in the occurrence of Christian, Jewish and syncretic motifs. Bronze lamps
retained their shapes known from the time of the Empire, with the change in
decorative repertoire, now including Christian motifs and themes, and with oc-
casional new types emerging, especially in figuratively derived lamps with a
prominent Christian symbolism (Schoolman, 2018, pp. 168–169). Significant
changes in the manner of illumination began in the 4th century with the intro-
duction of open glass lamps. Glass lamps were relatively early accepted in early
Christian churches, and by the end of the 7th century, they suppressed the usage
of other types of oil lamps.19
Fig. 1 Lamp and lighting devices from Central Balkans. Photos in pub-
lic use; Сл. 1 Светиљке и опрема за осветљавање са централног
Балкана. Фотографије у јавној употреби.
In Late Antiquity, various lighting devices were used in the Central Balkans,
but the most frequent ones were ceramic lamps.20 Unlike the previous period, in
19 Glass Lamps were used in Egypt during the 3rd century and later spread to other parts of the Em-
pire. There is no consensus among the researchers whether the glass lamp was more efficient
and economical means of lighting than the bronze and ceramic lamps, and why this change oc-
curred, but one of the reasons seems to be lesser amount of oil necessary for the lamp to burn
constantly (Antonaras, 2008, p. 23; Moullou, Doulos, Topalis, 2015, p. 122; Wunderlich, 2003,
p. 260).
20 The Late Antique ceramic lamps from the Central Balkans area can be classified into several cat-
egories: North African, Asia Minor, Greek, Syro-Palestinian, Egyptian and Danube/Balkan lamps
(Curta, 2016, p. 51). A considerable number of variations of old types of lamps appeared in the
Central Balkans, with a noticeable increase in the number of local workshops. Imported lamps
mainly come from the east, via Greek centres (Глумац, 2001, p. 225; Шпехар, 2019, 317–346).

which factory and bild lamps were most frequent, in Late Antiquity cup-shaped
lamps prevail.21 Apart from them, a number of lamps belonging to the so-called
Balkan or Danube type were discovered, containing a recipient of almost circular
shape, and a massive handle in the form of rectangle, cross or human head (Špe-
har, 2010, pp. 91–93; Шпехар and Радишић, 2015, p. 77; Petković, Tapavički-Ilić,
Anđelković Grašar, 2015, pp. 79–89), including the lamps of oval and pear-like
shapes found in the Danube region and identified as the local variants from Asia
Minor (Jeremić, 2009, pp. 137–138). Several North African lamps were also found
(Глумац, 2001, p. 213–228; Rubright, 1973, 45-80), but their number is much
smaller than the local finds and Asia Minor type of lamps. Bronze lamps were
likewise used for the lighting of sacral spaces and homes.22 Bronze lamps appear
in different contexts, but we can assume that the examples of a more delicate
craftsmanship were part of a shrine inventory. Metal lamps often represented a
votive gift to the sanctuary, intended to be used for an indefinite time, while ce-
ramic lamps were lit only once, as a sort of sacrifice (Црнобрња, 2006, pp. 108–
110).23 Apart from bronze and ceramic lamps, glass lamps were increasingly used
in sacral and representative spaces.24 They were introduced in the 5th century
and became dominant in basilicas from the 6th century.25
21 Those are lamps of smaller dimensions, wheel-made, enameled, undecorated (Крунић, 2011,
p. 300; Цвјетићанин, 2013, pp. 214–217).
22 As accessory equipment for the bronze lamps, chains and mounting brackets were found, as
well as high lamp stands - candelabras (Крунић, 2011, pp. 329, 343–347).
23 Although they were quite resilient, over the course of time the constant need for them to be lit
led to their damage, so sacral buildings provided significant funds for their maintenance, but
they likewise needed additional resources. When referring to the lamps as a votive gift, one
should certainly notice the analogy with today’s practice. Thus, an icon lamp (Ser. kandilo) is do-
nated as a gift to the church, intended to offer prayer and connect the donor with the divine
source of light which will shine in the church, whereas lighting candles represent a usual way of
one-time sacrifice done by the believers when going to the temple, often dedicated to the de-
ceased.
24 Late antiquity is the period when bronze and ceramic lamps in the sacral space and cult prac-
tices lose their primacy over glass lamps, hence the existence of a relatively small number of
lamps with explicitly Christian motifs can be explained by this tendency. Glass lamps favoured
the Christian symbolism of light because the translucence of glass makes the light source to be
immaterial, that is closer to the transcendent nature of God. On the other hand, the importance
of decoration on ceramic and metal lamps cannot be ignored, since a reality analogous to that
of the faithful, the altar and the sacred image is established between the viewer, the flame and
the image. Therefore, it seems that the final change in the lighting pattern after Late Antiquity
was influenced by historical circumstances and economic conditions.

Fig. 2 Metal lamp from the Central Balkans area. Photos in public use; Сл.
2 Метлане светиљке са централног Балкана. Фотографије у јавној
употреби.
25 Glass lamps were found in a number of basilicas (Naissus, Justiniana Prima, Ras-Pazarište etc.)
They require attachment components, such as brackets, chains and chandeliers. The whole or
fragmented chandeliers were most commonly found in sacral context, but some findings can
be related to residential context (Drauschke and Greiff, 2010, p. 56; Jeremić, Golubović, Drča,
2017, pp. 115–116; Крижанац and Мркобрад, 2012, pp. 13–14; Križanac, 2016, pp. 96–103;
Милинковић, 2011, pp. 73–84; Милинковић, 2015, p. 271; Špehar, 2010, p. 89).

In the repertoire of motifs appear-

ing on the early Christian lamps from
the Central Balkans area,26 the most
common one is the cross. It has be-
come the recognizable Christian sym-
bol in Late Antiquity, conveying the
message of being Christian cult arte-
fact to all the people coming into con-
tact with it. The motif of the cross ap-
pears, inter alia, on the handle of the
bronze lamps from the collection of
the Belgrade City Museum and Kraji-
na Museum in Negotin (Јанковић,
1997, p. 312; Vujović, 2013, pp. 135–
143), on the body of a fish-shaped
lamp and on the top of a florally ar- Fig. 3 Christ’s monogram, bronze
ranged handle of a bronze lamp,27 on fragment from Margum accord-
the handles of ceramic lamps of the ing to Спасић-Ђурић, 2002, p. 27,
Balkan type (Curta, 2016, p. 82; Špehar fig. 10; Сл. 3 Христов монграм,
2010, 91–92, 353), as well as on the disc бронзани фрагмент из Маргума,
of a number of lamps.28 Equally recog- према Спасић-Ђурић, 2002, p. 27,
nizable is Christ’s monogram, per- fig. 10.
ceived as an unequivocally Christian
sign. Christ’s monogram is found on the bronze fragment from Margum,29 on the
body of the lamp with handle in the form of griffin-shaped protome (Jeličić, 1959,
pp. 79-86; Татић-Ђурић, 1960, pp. 237–247; Tešić Radovanović, 2018, pp. 219–
234) and on the disc of North African lamps, such as the lamp from Niš (Дрча,
2013, p. 155; Јовановић, 1976, p. 70) and unpublished lamps from the museums
in Pirot and Leskovac. The perception of the cross as a prominent Christian sym-
bol is in close relation to vision of Constantine, preceding the battle at the Milvi-
an Bridge. The Cross of light appearing in the sky was an apotropaic sign for Con-
26 The research included 99 objects discovered in the central Balkan area and dated to the latter
half of the 3rd century and the beginning of the 4th century. These include lamps decorated ex-
plicitly with Christian motifs, and the lamps whose decoration could have been accepted by var-
ious religious groups, including Christians. The context of the finding of some of the lamps with
a “neutral” decoration testifies that they were used in Christian cult practice (Curta, 2016, p. 72).
27 Both lamps were discovered near Bujanovac, buried in a pithos, probably some kind of hoard
(Илић, 2008, pp. 136–137; Shukriu, 2003, pp. 17–23).
28 Lamps from Belgrade national Museum (Глумац 2001, 216–217, к. 8, 14), Saldum (Jeremić 2009,
137–138), Vrsenice (Popović and Bikić 2009, 76, cat. 108) and other.
29 Probably a bronze lamp reflector (Спасић-Ђурић, 2002, p. 27, fig. 10).

stantine, which he included into the iconography of imperial insignia (Baert,

2004, pp. 16–17).30
Fig. 4 Ceramic lamps from the Central Balkans. Photos in public use;
Сл. 4 Керамичке светиљке са централног Балкана. Фотографије
у јавној употреби.
Maritime motifs, such as fish, shells, octopuses, dolphins,31 ship, etc. usually
appear in the decoration of lamps originating from the Central Balkans. Mari-
time themes were quite popular in the visual culture of Late Antiquity (Jensen,
2000, pp. 48–52), and the Christian aspects of symbolism were associated with
the concept of fish as a symbol of Christ,32 the soteriological dimension of the
30 Eusebius of Caesarea describes the imperial vexillum made of gold and adorned with gems,
probably in the shape of Christ’s monogram with a Laurel wreath (Euseb. Vita Const. I, XXXI).
31 Shells appear as a decoration for the cover of bronze lamps (Цвјетићанин, 2013, p. 216, cat.
163, 164; Јанковић, 1997, p. 312; Vujović, 2013, pp. 135–137), one bronze lamp has the shape of
a sea snail (Кондић, 1993, cat. 144; Цвјетићанин, 2013, p. 345, cat. 162), the lamp preserved in
the collection of the National Museum in Belgrade is executed in the shape of a dolphin
(Цвјетићанин, 2013, p. 216; Ilić, 2006, p. 53, Т. XIII/1; Јеличић, 1958-59, p. 80; Jeličić, 1972,
p. 151, cat. 318), whereas dolphins, fish and cuttlefish and octopus appear on the body of a
bronze lamp from Smederevo (Ilić, 2006, p. 53, Т. XIII/4; Јовановић, 2006, pp. 41–45; Karović,
2002, p. 461–466; Павловић, 1966, pp. 123–129; Pavlović, 1972, p. 136, cat. 268; Петровић, 1993,
p. 338, cat. 146; Поповић, 1970, pp. 323–330).

ship,33 the depiction of the story of the prophet Jonah,34 and the appropriation of
popular pagan motifs in a somewhat altered Christian meaning.35 Through the
meaning of the acronym ΙΧΘΥΣ, the fish evolves into a visual representation of
Christ, already appearing in catacombs in the mid-2nd century (Felle, 2018, pp.
40–42). At the same time, the fish also represents Christians, Tertullian’s little
fish in relation to Christ perceived as the fisher of men (Tertul. Bapt. I, 3). Fur-
thermore, Christ calls the apostles the fishers of men (Mark 1:17). The fish sym-
bol can also be related to the trilogy of Jonah (Jonah 1:1–16, 2:1–11), episodes of
the miraculous catch of fish (John 21:1–8), the multiplication of loaves and fish
(Matthew 14:16–21). However, it seems that the baptismal symbolism of Christ as
ʻthe great fishʼ and Christians as ʻsmall fishesʼ was crucial to the popularity of fish
as a recognizable Christian symbol, though the layers of meaning are so inter-
twined that it is impossible to distinguish between messianic, baptismal and
Eucharistic symbolic layers (Jensen, 2000, pp. 51–52).
Another popular theme in Late Antiquity and common in early Christian art is
the bucolics, manifested on lamps in the form of floral motifs, vines and grape
bunches.36 Plant motifs on lamps evoke the cyclicality of life, permanence, re-
newal, the idea of return and resurrection. Precisely for this reason, the most
common motifs include evergreen plants, such as conifers or olives, or plants
that lose their leaves during the winter but regenerate in the spring, such as
vines and ivy. Floral motifs are also associated with stylized forms of wreath or
garland, usually acquiring meanings related to the funerary sphere (Крунић,
32 A bronze lamp discovered in the vicinity of Bujanovac was decorated in the shape of a fish
(Илић, 2008, pp. 136–137; Shukriu, 2003, pp. 17–23), as well as the ceramic lamp from the Bel-
grade City Museum (Крунић, 2011, p. 280, cat. 421). The motif of two fishes is recognizable on
the disc of the ceramic lapm from Niš (Јовановић, 1976, p. 66, fig. 6), as well as on the body of
the bronze lamp from Smederevo (see note no. 31).
33 The two bronze lamps from Smederevo (See note no. 31) and Niš (Дрча, 1985, p. 57; Дрча, 2004,
p. 179; Karović, 2002, p. 461–466), are in the form of a ship, and one North African ceramic lamp
from Sirmium is in the highly stylized shape of the ship (Rubright, 1973, pp. 49, 59, cat. 62).
34 The story of Prophet Jonah is presented on a ship-shaped lamp from Smederevo (see note
no. 31).
35 Mary Xanthopoulou also interprets the representation of the myth of the Odyssey as an appro-
priation of pagan iconography with Christian significance during Late Antiquity. According to
her, it is an allegory of the church, which, guided by the Holy Spirit and the sign of the cross,
resists the seduction of heretical movements (Xanthopoulou, 2010, p. 26).
36 The tendrils, vines, grapes, rosettes, garlands fall into the category of simplified bucolics. Most
of the lamps from the Central Balkans are adorned with floral and geometric motifs created by
the stylization of floral motifs. Some of the examples include: a lamp with a rosette from Sirmi-
um (Vikić-Belančić, 1971, p. 168), rectangular lamp with vine and grape decoration from Vimi-
nacium (Vranešević, 2014, pp. 23–29), a bronze lamp from Bujanovac with the handle in the
form of a tendril with the cross on its top (Илић, 2008, pp. 136–137; Shukriu, 2003, pp. 17–23)
and others.

Fig. 5 Bronze lamp with the handle in form of a cross from the Belgrade
City Museum © Belgrade City Museum; Сл. 5 Бронзана лампа са дршком
у облику крста из музеја града Београда © Музеј града Београда.
2011, p. 374). Wreaths and garlands often feature laurel and acanthus on lamps.37
In Christian visual culture, floral decoration becomes a visible image of paradise
and eternity, the expected resurrection and salvation (Jensen, 2000, p. 11). Along
with floral ornaments are the geometric ones, appearing on a large number of
lamps, usually radially or spirally arranged. The radial decoration is related to
the significance of the lamp as a miniature sun (Gerstel and Cothren, 2016, p. 456;
Ćurčić, 2012, pp. 322–326). Depending on the shape and number of petals, the ro-
sette can be interpreted as a floral or solar symbol. In certain cases, a four-leaf ro-
sette can stand for a stylized cross.
As far as depictions of animals are concerned, both individual or within the

composition, we encounter a dog, a rooster, a dove and a ram.38 The dog is some-
times perceived as an unclean animal, but much more often as the first domesti-
37 The original meaning of vegetative motifs is associated with plants that stand for the attributes
of vegetation deities and that played a prominent role in their cult, but over the course of time
these motifs acquired autonomous meaning, derived from the original symbolism (Крунић,
2011, pp. 374–; Rogić, Anđelković Grašar, Nikolić, 2012, pp. 341–342).

Fig. 6 Lamp decorations from the Central Balkans. Photos in public

use; Сл. 6 Украс на светиљкама са централног Балкана.
Фотографије у јавној употреби.
cated animal and man’s faithful friend. It is therefore regarded as a symbol of
loyalty as well as believers. In the Christian context, it is sometimes shown at the
feet of the Good Shepherd, signifying hope for a new life after death (Bubić, 2011,
p. 237; Werness, 2006, p. 139). The rooster was considered a psychopomp an-
nouncing the departure of souls to another world and guiding them into the af-
terlife, along with Hermes.39 In Judaism, the rooster, with its crowing at dawn,
announces the coming of the Messiah. Christianity borrows the elements of Jew-
ish and pagan symbolism, making the rooster a symbol of Christ, the new Messi-
ah and light and hope in the afterlife (Bubić, 2011, p. 240; Herrmann and van der
38 On North African lamps, we thus find depictions of a dog (Rubright, 1973, p. 49, 59, cet. 56, 57),
dove (Глумац, 2001, p. 217, cat. 9) and rooster (Глумац, 2001, p. 217, cat. 10, Цвјетићанин,
2013, p. 344, cat. 159). The dove appears as part of the decoration of a griffin-shaped bronze
lamp (Цвјетићанин, 2013, p. 215, cat.166; Јеличић, 1959, p. 80; Jeličić, 1972, p. 159; Кондић,
1993, p. 337; Татић-Ђурић, 1960, p. 237–247; Tešić Radovanović, 2018, pp. 219–234). The Balkan
type lamp contains a ram-shaped handle (Jeremić, 2011, p. 139, cat. 404).
39 The pagans sacrificed a rooster to chthonic deities, whereas the Jews made sacrifices for the oc-
casion of the consecration of a new house, to cleanse it from evil spirits (Werness, 2006, p. 144).

Hoek, 2002, p. 94; Werness, 2006, p. 91). The dove likewise represents an animal
to which various aspects of symbolism were attributed very early on. Since the
time of the ancient Middle East civilizations, the dove was a symbol of the soul.
In the Greco-Roman world, doves were associated with Aphrodite – Venus, deliv-
ering messages from the goddess of love (Bubić, 2011, p. 241; Димитрова, 1995,
pp. 124–125; Werness, 2006, p. 144.). In the Old Testament, the dove brought
Noah an olive branch, as a sign of the reconciliation of God and men, and the end
of the great flood (1 Moses 8:8–12). In the New Testament, the dove appears at
Christ’s baptism in the Jordan, as a symbol of the Holy Spirit (John 1:32). In Chris-
tian visual culture, the dove is one of the earliest symbols, most often depicted
with an olive branch in its beak. It is an illustration of the story of the Flood, but
also a symbol of the soul of the deceased, longing for peace in the Kingdom of
Heaven (Димитрова, 1995, pp. 126–131; Herrmann and van der Hoek, 2002, p. 31;
Werness, 2006, p. 144). Fantastic animals, such as griffin and dragon – Leviathan,
also appear on early Christian lamps. With the rise of Christianity, the motifs
that were popular in pre-Christian visual culture of the Mediterranean were tak-
ing on new meanings through the process of interpretatio christiana.40
The depictions of architectural objects, pillars and arches forming a niche
were to be found on two lamps (Мирковић, 2011, p. 118–119, cat. 244; Rubright,
1973, p. 49, 59, cat. 54). Judging by the analogies, the lamps originate from Pontic
workshops, which from the end of the fourth to the seventh centuries produced
local variants of several types of Palestinian lamps (Zhuravlev, 2012, pp. 24–28).
After a large number of lamps containing the representations of niche had been
discovered on the site of the synagogue in Kherson, it was determined that these
representations, some of them being very stylized, refer to the Torah altar,
which symbolizes the Jerusalem temple (Hachlili, 1988, pp. 273–275; Sussman,
2003, p. 225; Žuravlev, 2007, p. 223). Although the theme originates from Jewish
visual culture, it might have been accepted in Christianity as well, through the
equalization of church and Skinia.
The representations of a human figure, bust or portrait are shown on eight
lamps, five of which contain handles in the shape of a female head (Јанковић,
1981, T. XI/3, XI/5; Petković, 2015, p. 274; Petković et al., 2015, pp. 79–89; Шпехар
and Радишић, 2015, p. 77; Curta, 2016, pp. 92–96), followed by an African lamp
adorned with a portrait (Curta, 2016, pp. 53–54; Цвјетићанин, 2013, pp. 214–217;
Крунић, 2011, pp. 313–315; Тешић Радовановић and Јанковић, 2019, pp. 179–
184), an Egyptian lamp with orants represented (Бирташевић, 1955, pp. 43–46;
Бирташевић, 1970, pp. 7–8; Јанковић, 2000, pp. 29–30; Ковачевић, 2003, pp. 53–
77; Gugolj and Tešić-Radovanović 2017, pp. 124–135; Тешић Радовановић and
Јанковић, 2019, pp. 184–190) and a ship-shaped lamp from Mezul (Павловић,
40 The lamp in the shape of a griffin protoma (See note no. 38) and the Smederevo lamp being one
such example (See note no. 31). See also: Tešić Radovanović, 2018, pp. 219–234.

Fig. 7 Lamp decorations from the Central Balkans. Photos in public use;
Сл. 6 Украс на светиљкама са централног Балкана. Фотографије
у јавној употреби.
1966, pp. 123–129; Петровић, 1993, p. 338; Поповић, 1970, pp. 323–330 et al.),
showing the figure a man emerging from the mouth of a sea-monster, which
bears analogy with the story of the prophet Jonah (Jonah 2:11). The lamp with or-
ants was originally thought to depict Sts. Constantine and Helen, but more re-
cent research indicates that this is the representation of Sts. Menas and Thecla
and that the lamp belongs to items related to the Abu Mena pilgrimage centre
(Gugolj and Tešić-Radovanović, 2017, pp.124-135; Тешић Радовановић and Јан-
ковић, 2019, pp. 184–190; Chrzanovski, 2015, pp. 66, 138). When it comes to
lamps with the handle in the form of the human head, the manner in which the
basic features of the face are executed, as well as the emphasized pieces of jewel-
ry, especially head ornaments found on the site of the Mokranjska stena, provid-
ed the basis for interpreting these representations as idealized portraits of em-
presses (Petković et al., 2015, pp. 80–85; Curta, 2016, pp. 92–96). The disc of an ex-
quisitely made North African lamp contains the portrait of a bearded man whose
identity has not been established with certainty. In the available literature, this
depiction is often associated with Christ (Тодоровић, Кондић, Бирташевић,
1956, p. 84; Јанковић, 2000, p. 26), Emperor Julian the Apostate (Цвјетићанин,

2013, pp. 215, 344; Крунић, 2011, pp. 313–315; Petković et al., 2015, p. 83; Rogić et
al., 2012, p. 352) and the philosopher Apollonius of Tyana (Тешић Радовановић
and Јанковић 2019, 179–184).
Fig. 8 Lamp with Handle in the shape of a Griffin's Head, National museum
Belgrade. Photo in public use; Сл. 8 Лампа са дршком у облику главе
грифона, Народни музеј, Београд. Фотографија у јавној употреби.
Some of the lamps are figuratively shaped. The decoration ranges from heavi-
ly stylized to realistic shapes. Thus, in the group of three ship-shaped lamps, in
the case of the ceramic lamp, the ship’s shape is rather simplified; the smaller
bronze ship-shaped lamp is very stylized, whereas a large bronze lamp is realis-
tically made, with great attention to detail. The fish-shaped ceramic lamp is
somewhat stylized, but the graphic elements emphasize details, such as a scales
or tail, to make the representation more authentic. On the other hand, dol-
phin-shaped or fish-shaped bronze lamps are very stylized and reduced to basic
shapes. The conch shell lamp is executed in a rather simple fashion, with wide,
smooth surfaces and no unnecessary details. Instead, full attention is paid to the
final look, where the functional details of the lamp are perfectly integrated into
the whole. The griffin-shaped lamp, on the contrary, shows a real horror vacui,
with the decoration ranging from florally adorned beak, via stylized crests and
Christ’s monogram on the body of the lamp, to the intricate composition on the

lamp’s handle. However, despite different ways of execution, the overall impres-
sion that both lamps convey is very effective, revealing a long Mediterranean
tradition of creating bronze objects.
The examples from the Central Balkans reveal that aspects of early Christian
visual culture are also evident in the decoration of lamps, in terms of the form,
style and content of a particular representation. In terms of content, the rep-
resentations can be brought into connection with the biblical narrative, patris-
tics, and hagiographies. In formal sense, the influences of monumental Christian
art are obvious, most often simplified and adapted to utility objects such as
lamps. The representations on lamps likewise document the cultural syncretism
of the period and the appropriation of the pagan image with a new Christian
meaning. In terms of style, lamp depictions are typically coarser and inaccurate,
but nevetheless the effects of the aesthetics of the period are apparent, especial-
ly pronounced in portraits, which are not realistic depictions, given the spirit of
time, but tend to show the inner essence of the ʻportrayedʼ personalities.
Translated by D. Vukelić
PRIMARY SOURCES
Eusebius Caesariensis, Vita Constantini, in: Eusebius of Caesarea The Life of the Blessed Em-
peror Constantine, from: Nicene and Post-Nicene Fathers, Vol. I, P. Schaff, H. Wace (eds.),
Grand Rapids 1955.
Q.Septimii Florentis Tertulliani, De baptismo liber, in: Tertullian on Baptism, C. E. Evans (ed.
and transl.), London 1964.
Q.Septimii Florentis Tertulliani, De Corona, in: Ante-Nicene Fathers, Vol. 3., S. Thelwall
(trans.), A. Roberts, J. Donaldson, A.C. Coxe (eds.), Buffalo 1885.
Q.Septimii Florentis Tertulliani, De Spectaculis, in: Ante-Nicene Fathers, Vol. 3., S. Thelwall
(trans.), A. Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe (eds.), Buffalo 1885.
Q.Septimii Florentis Tertulliani, Apologeticum, in: Ante-Nicene Fathers, Vol. 3., S. Thelwall
(trans.), A. Roberts, J. Donaldson, A.C. Coxe (eds.), Buffalo 1885.
Егерија, Путовања по Светој земљи. М. Матејић (trans.), Београд 2002.
REFERENCES
Antonaras, C. A. (2008). Glass lamps of the Roman and Early Christian periods. Evidence
from the Thessaloniki area in Cristian-Aurel Roman. In: C. A. Roman (ed.), Lychnological
acts 2. Trade and local production of lamps from the prehistory until the middle age, Acts of 2nd
international congress on ancient and middle age lighting devices, Zalău / Cluj-Napoca, 2006,
(23–30). Cluj-Napoca: Editura Mega.
Baert, В. (2004). A Heritage of Holy Wood: The Legend of the True Cross in Text and Image. Leid-
en-Boston: Brill.
Bouras, L. (1991). Light, Lighting. In: A. Kazhdan (ed.), The Oxford Dictionary of Byzantium 2,
(1226–1228). Oxford: Oxford University Press.

Bouras, L., Parani, M. (2009). Lighting in Early Byzantium, Dumbarton Oaks Byzantine Collec-
tion Publications 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
Bubić, V. (2011). Kasnoantičke svjetiljke s ranokršćanskim prikazima iz Arheološkog mu-
zeja u Splitu, Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku, 104, 227 – 308.
Curta, F. (2016). Shedding Light on a Murky Matter: Remarks on 6th to Early 7th Century
Clay Lamps in the Balkans, Археология булгарика 3, 51–116.
Da Costa, K. (2012). Shining a light on shifting frontiers : cultural uses of ceramic lamps
during late antiquity. In: D. Brakke, D. Deliyannis, E. Watts (eds.), Shifting cultural fron-
tiers in late antiquity (167–180). Farnham-Surrey-Burlington: Routledge.
Chrzanovski, L. (2015). Ex Oriente lux. Petite histoire des lampes à huile des Phéniciens à l’Islam,
à travers les chefs-d’œuvre d’Egypte et du Proche-Orient de la Collection Bouvie., Sibiu-Ge-
nève: Armanis.
Ćurčić, S. (2012). Divine Light: Constructing the immaterial in Byzantine Art and Archi-
tecture, In: B. D. Wescoat, R. G. Ousterhout (eds.), Architecture Of The Sacred Space, Ritual,
and Experience from Classical Greece to Byzantium (307–337), Cambridge: Cambridge Uni-
versity Press.
Drauschke, J., Greiff, S. (2010). Early Byzantine glass from Caričin Grad/Iustiniana Prima
(Serbia). In: B. Zorn, A. Hilgner (eds), Glass along the Silk Road (53–67). Mainz: Schnell &
Steiner.
Dronsch, K. (2007). Lieber eine Leuchte als ein unscheinbares Licht (Die Lampe auf dem
Leuchter / Vom Licht auf dem Leuchter) Q 11,33 (Mk 4,21 / Mt 5,15 / Lk 8,16). In: R.
Zimmermann (ed.), Kompendium der Gleichnisse Jesu (133–138). München: Gütersloher
Verlagshaus.
Felle, A., E. (2018). Words and Images in Early Christian Inscriptions (3rd–7th Century),
Art Readings,Тhematic Peer-reviewed Annual in Art Studies, Vol. I–II, 39–70.
Gerstel, S., E., J., Cothren, M., W. (2016). The iconography of light. In: C. Hourihane (ed.),
The Routledge Companion to Medieval Iconography (465–478), London: Routledge.
Gugolj, B., Tešić-Radovanović, D. (2017). A Lamp from Belgrade City Museum with a Rep-
resentation of Saints Constantine and Helen. In: A. Barnes, M. Salerno (eds.),Symbols
and Models in the Mediterranean: Perceiving through Cultures (124–135), Newcastle upon
Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
Hachlili, R. (1988). Ancient Jewish Art and Archaeology in the Land of Israel. Leiden: E.J. Brill.
Herrmann, J., van den Hoek, A. (2002). Light from the Age of Augustine: Late Antique Ceramics
from North Africa (Tunisia). Cambridge, MA : Harvard Divinity School.
Ilić, O. (2006). Ranohrišćanski import na teritoriji severnog Ilirika u periodu od IV do po-
četka VII veka, Arheologija i prirodne nauke 2, 47–68.
Jeličić, B. (1972). Svetiljka (Lucerna) kat. 315, kat. 318. In: Lj. Popović, Đ. Mano-Zisi, M. Ve-
ličković, B. Jeličić (eds.), Antička bronza u Jugoslaviji (159), Beograd: Narodni muzej.
Jensen, R. (2000). Understanding Early Christian Art. London: Routledge.
Jeremić, G. (2009). Saldum - Roman and Early Byzantine Fortification on the Middle Danubian
Limes. Belgrade: Institute of Archaeology.

Jeremić, G., Golubović, S., Drča, S. (2017). Unpublished glass finding from the eastern ne-
cropolis of Naissus (Jagodin mala Niš), Starinar LXVII, 109–130.
Karović, G. Roman Bronze Lamps in the Form of a Ship from the Territory of Serbia. In:
H.T. Tzalas (ed.), Tropis VII, 7th International symposium on Ship Constructions in Antiquity,
Pylos 1999 proceedings (461–466), Athens: Hellenic Institute for the Preservation of Nau-
tical Tradition.
Kessler, H. L. (2000). Spiritual Seeing, Picturing God’s Invisibility in Medieval Art. Philadelphia:
University of Pennsylvania Press.
Kotoula, D. (2013). ‘With respect to the lavishness of the illumination’: the dramaturgy of
light in the burial chapel of the monastic founder. In: A.M. Лидов (ed.), Иеротопия Ог-
ня и Света в культуре византийского мира (185–199). Москва: Феория.
Križanac, M. (2016). Early Byzantine Glass in the Territory of Serbia and Kosovo, Journal
of Glass Studies, 58, 87–103.
Lidov, A. M. (2014). The Holy Fire and Visual Constructs of Jerusalem, East and West. In:
B.Kühnel, G. Noga-Banai, H. Vorholt (eds.), Visual Constructs of Jerusalem (241–252).
Turnhout: Brepols Publishers.
Lund, J. (2001). Motifs in Context: Christian lamp. In: N. Hannestad (ed.), Late Antiquity: Art
in Context (199–214), Copenhagen: Museum Tusculanum Press.
Mary-Talbot, A. (2003). Pilgrimage to Healing Shrines: The Evidence of Miracle Accounts,
Dumbarton Oaks Papers, 56, 153–172.
Mastrocinque, A. (2007). Late Antique Lamps with Defixiones, Greek, Roman, and Byzantine
Studies, 47, 87–99.
Modrzewska – Marciniak, I. (1983). Alcune Scritte e Lettere sulle Lucerne in Terracotta
Siro-Palestine del IV-VII Secolo D.C., Boletín del Seminario de Estudios de Arte y Arque-
ología, 49, 135–149.
Montserrat, D. (1995). Early Byzantine Church Lighting: A New Text, Orientalia Nova Series,
64 (4), 430–444.
Moullou, D., Doulos, L.T., Topalis, F.V. (2015). Artificial Light Sources In Roman, Byzan-
tine, And Post- Byzantine Eras: An Evaluation of Their Performance, Chronos, Revue
d’Histoire de l’Université de Balamand, 32, 119–132.
Nitowski, E. L. (1974). Inscribed and Radiated-Type Byzantine Lamps, Andrews University
Seminary Studies, 12 (1), 18–34.
Ousterhout, R. (2010). New Temples and New Solomons. In: P. Magdalino, R. Nelson (eds.),
The Old Testament in Byzantium (223–254). Washington, DC: Dumbarton Oaks Research
Library and Collection.
Pavlović, L. (1972). Svetiljka (Lucerna) kat. 268. In: Lj. Popović, Đ. Mano-Zisi, M. Veličko-
vić, B. Jeličić (eds.), Antička bronza u Jugoslaviji (136), Beograd: Narodni muzej.
Perko, V. V. (2013). The Hidden Power of small Images: Oil Lamps, an Instrument of Ro-
manisation? In: С. Крунић (ed.), Акта са стручног скупа Античке светиљке, хроноло-
гија, типологија и орнаментика (9–16). Београд: Музеј града Београда.
Petković, S. (2015). Late Roman Romuliana and mediaeval Gamzigrad from the end of the
4th to the 11th centuries AD, Castellum Pannonicum pelsonense, 2, 267–284.

Petković, S., Tapavički-Ilić, M., Anđelković Grašar, J. (2015). A Portrait Oil Lamp from
Pontes – Possible Interpretations and Meanings within Early Byzantine Visual Culture,
Starinar 65, 79–89.
Popović, M., Bikić, V. (2009). Vrsenice - kasnoanticko i srpsko ranosrednjovekovno utvrdjenje.
Beograd: Arheološki institut.
Schoolman, E. M. (2018). Image and Function in ‘Christian' and ‘Pagan' Late Antique Ter-
racotta Lamps. In: M. Saghy, E. M. Schoolman (eds.), Pagans and Christians in the Late Ro-
man Empire: New Evidence, New Approaches (4th-8th centuries) (165–177). Budapest: CEU
Press.
Shukriu, E. (2003). Fruhchristliche Lampen aus der Antiken Provinz Dardania, Mitteilun-
gen zur Christlichen Archäologie, 9, 19–23.
Sussman, V. (2003). Secular and Religious Life in the Holy Land in the Roman and Byzan-
tine Periods as illustrated on Oil Lamps. In: L. Chrzanovski (ed.), Nouveautés Lych-
nologiques (223 –236). Nyon: Chaman Edition.
Špehar, P. (2010). Materijalna kultura iz ranovizantijskih utvrdjenja u Djerdapu. Beograd: Ar-
heološki institut.
Rogić, D., Anđelković Grašar, J., Nikolić, E. (2012). Wreath - Its Use and Meaninh in An-
cient Visual Culture, Religija i tolerancija, Vol. X, No. 18, 341–358.
Ruark, J. D. (2017). The Theological Significance of Light ( ‫ ) אור‬in the Old Testament: An Applied
Cognitive Linguistic Study, unpublished MA thesis, Faculty of Theology at Stellenbosch
University.
Rubright, J. C. (1973). Lamps from Sirmium in the Museum of Sremska Mitrovica, Sirmium
III, 45–80.
Ryken, L., Wilhoit, J., Longman, T., Duriez, C., Penney, D. & Reid, D. G. (1998). Dictionary of
biblical imagery. Downers Grove, Ill: InterVarsity Press.
Тešić Radovanović, D. (2018). Lamp with the Representation of the Griffin: the Christian-
isation of Pagan Motifs During late Antiquity, Зборник радова Филозофског факултета
Универзитета у Приштини, 48 (3), 219–234.
Vikan, G. (1982). Byzantine Pilgrimage Art, Dumbarton Oaks Byzantine Collection Publications 5.
Washington, DC: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
Vikan, G. (1984). Art, Medicine, and Magic in Early Byzantium. Symposium on Byzantine
Medicine 1983. Dumbarton Oaks Papers, 38, 65-86.
Vikić-Belančić, B. (1971). Antičke svjetiljke u Arheološkom muzeju u Zagrebu, Vjesnik
AMZ, 5, 97 – 182.
Vranešević, B. (2014). The iconography of light. A possible interpretation of the decora-
tion of a three nozzle lamp from Viminacium, Зограф 38, 23–29.
Vujović, M. (2013). Copper Alloy Lamp from the Belgrade City Museum : Contribution to
the Study of Early Byzantine Lighting Implements from Serbia. In: С. Крунић (ed.), Ак-
та са стручног скупа Античке светиљке, хронологија, типологија и орнаментика (135–
141). Београд: Музеј града Београда.
Werness, B. H. (2006). Continuum Encyclopedia of Animal Symbolism in World Art. London:
Continuum International Publishing Group.

Wunderlich, C. H. (2003). Light and Economy An Essay About the Economy of Prehistoric
and Ancient Lamps. In: L. Chrzanovski (ed.), Nouveautés Lychnologiques (251–264).
Nyon: Chaman Edition.
Xanthopoulou, M. (2010). Les lampes en bronze à l’époque paléochrétiene. Turnhout: Brepols
Publishers.
Zhuravlev, D. (2012). Syro-Palestinian lamps from Chersonesos and their derivatives of
the Roman and Byzantine period, Rei CretariÆ RomanÆ FaVtorVm aCta, 42, 23–32.
Žuravlev, D. (2007). Lighting equipment of the Northern Pontic area in the Roman period:
imports and local production. In: V. Gabrielsen, J. Lund (eds.), The Black Sea in Antiquity.
Regional and Interregional Economic Exchanges. Black Sea Studies 6 (209–237), Aarhus: Aar-
hus University Press.
Адашинская, А. А. (2011). Организация света в византийском храмовом простран-
стве на материале ктиторских типиконов. In: A. Лидов (ed.), Огонь и свет в сакраль-
ном пространстве, Материалы международного симпозиума (85–98). Москва: Ин-
дрик.
Беквит, Р. Т. (2003). Јеврејска позадина хришћанског богослужења, Логос, 163–178.
Бирташевић, М. (1955). Један византиски жижак из Археолошке збирке Музеја гра-
да Београда , Годишњак музеја града Београда, 2, 43–46.
Бирташевић, М. (1970). Средњовековна керамика, Београд: Музеј града Београда.
Глумац, М. (2001). Глинене светиљке из касноантичке збирке Народног музеја у
Београду, Зборник Народног музеја у Београду, 17 (1), 213–228.
Димитрова, Е. (1995). Најстарите христијански симболи. Скопје: Македонска циви-
лизација.
Дрча, С. (1985). Бронзане светиљке из збирке Народног музеја у Нишу, Зборник На-
родног музеја у Нишу, 1, 53–59.
Дрча, С. (2004). Лампа 114. In: Д. Пешић (ed.), Археолошко благо Ниша од неолита до
средњег века, (179), Београд: Српска академија наука и уметности.
Дрча, С. (2013). Хришћани Ниша од почетака до Јустинијана; Жижак (Lucerna) кат.9.
In: С. Поповић (ed.), Хришћанство у Нишу кроз векове (7–18, 155), Ниш: Народни му-
зеј Ниш.
Илић, O. (2008). Палеохришћански литургијски предмети и делови црквене опре-
ме на територији јужне Србије. In: Миша Ракоција (ed.), Ниш и Византија (125–136),
Ниш: Универзитет у Нишу.
Јанковић, Ђ. (1981). Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века. Београд:
Археолошки институт.
Jанковић, М. (1997). Сеоба народа. In: С. Kрунић (ed.), Aнтичка бронза Сингидунума
(301−340), Београд: Музеј града Београда.
Јеличић, Б. (1958-9). Бронзани жишци у Народном музеју, Зборник радова Народног
музеја у Београду 2, 72–86.
Јовановић, А. (1976). Земљане светиљке из збирке Народног музеја у Нишу, Нишки
зборник 2, 61–83.

Јовановић, А. (2006). Тло Србије завичај римских царева. Београд: Принцип Бонарт
Прес.
Ковачевић, Б. (ed.). (2003). Музеј града Београда. Београд: Музеј града Београда.
Кондић, J. (1993). Лампа 144, 145. In: Д. Срејовић (ed.), Римски царски градови и палате
у Србији (335, 337), Београд: Српска академија наука и уметности.
Крижанац, М., Мркобрад, Д. (2012). Касноантичко и рановизантијско стакло са Гра-
дине У Постењу, Зборник Нова серија, 8, 7–22.
Крунић, С. (2011). Античке светиљке из Музеја града Београда. Београд: Музеј града
Београда.
Матејић, М. (2002). Древне хришћанске литургије. Рашка: Рашка школа.
Милинковић, M. (2011). Прилог проучавању тзв. ранохришћанских полијелеја у Ср-
бији. In: Миша Ракоција (ed.), Ниш и Византија IX, (73–84), Ниш: Универзитет у Ни-
шу.
Милинковић, M. (2015). Рановизантијска насеља у Србији. Београд: Досије студио.
Мирковић, Л. (1918). Православна литургика I. Сремски Карловци: Српска манастир-
ска штампарија.
Мирковић, Н. (2011). Керамичке светиљке са локалитета Диана/Занес Караташ, необја-
вљена магистарска теза, Филозофски фаултет Београд.
Павловић, Л. (1966). Римска бронзана светиљка облика ратног брода, Старинар, VII,
124 – 129.
Петровић, П. (1993). Лампа кат. 146, In: Д. Срејовић (ed.), Римски царски градови и пала-
те у Србији (338), Београд: Српска академија наука и уметности.
Поповић, В. (1969). Ранохришћанска бронзана лампа из околине Смедерева, Стари-
нар, XX, 323–330.
Спасић-Ђурић, Д. (2002). Виминацијум главни град провинције Горње Мезије. Пожаревац:
Народни музеј Пожаревац.
Татић-Ђурић, М. (1960). Једна касноантичка лампа из збирке Народног Музеја у
Београду, Жива Антика X, 237–247.
Тешић Радовановић, Д. (2018). Светиљка као симбол у теологији и иконологији све-
тлости на простору Медитерана, Зборник радова Филозофског факултета Универзи-
тета у Приштини, 48 (2), 153–171.
Тешић Радовановић, Д., Јанковић, M. (2019). Прилог интерпретацији представа на
групи касноантичких предмета са централног Балкана. In: М. Лончар-Вујновић
(ed.), Наука без граница.2, Одјеци (177–198), Косовска Митровица: Филозофски фа-
култет Универзитета у Приштини.
Тодоровић, Ј., Кондић, В., Бирташевић, М. (1956). Археолошка налазишта у Београду
и околини, Годишњак музеја града Београда, 3, 75–98.
Успенски, Н. (2004). Православна вечерња, Историјско-литургичка анализа. Шибеник:
Епархија далматинска.
Цвјетићанин, T. (2013). Приватна побожност. Предмети хришћанског култа у сва-
кодневном животу. In: И. Поповић, Б. Борић, Брешковић (eds.), Константин Вели-

ки и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије
(206–217), Београд: Народни музеј.
Црнобрња, А. (2006). Култна намена римских жижака у Горњој Мезији. Београд: Музеј
града Београда.
Шпехар, П., Радишић, M. (2015). Мокрањске стене у касноантичком периоду. In:
А. Капуран, А. Булатовић (eds.), Mokranjske Stene, Cultural Heritage of Negotinska Kraji-
na (71–86), Negotin: Muzej Krajine.
Шпехар, П. (2019). Опрема за осветљавање током рановизантијског периода на
простору северног Илирика, Зборник Народног музеја у Београду, 24 (1), 317–346.
ДАНИЈЕЛА Т. ТЕШИЋ РАДОВАНОВИЋ

КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ УМЕТНОСТИ
БРАНКА М. ГУГОЉ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ, ЗВЕЧАН
НЕКИ АСПЕКТИ ДЕКОРАЦИЈЕ РАНОХРИШЋАНСКИХ СВЕТИЉКИ

СА ПРОСТОРА ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА
Резиме
У репертоару мотива који се појављују на ранохришћанским светиљка-
ма са простора централног Балкана, које су део истраживања, најчешће се
појављује крст. Крст је управо током периода касне антике постао препо-
знатљив хришћански симбол, који је сваком ко би дошао у контакт са пред-
метом слао поруку да је у питању артефакт хришћанског култа. Једнако
препознатљив је и Христов монограм, перципиран као недвосмислено
хришћански знак. Поред тога, јављају се маритимне теме, од појединачних
мотива, до наративних епизода. Хришћански аспекти симболизма повеза-
ни су са схватањем рибе као симбола Христа, затим са приказивањем епи-
зода приче о пророку Јони и коначно са апропријацијом популарних паган-
ских мотива у нешто измењеном хришћанском значењу. Маритимној сим-
болици припадају рибе, шкољке, хоботнице, делфини, морски пуж. Блиска
овој симболици је и буколика, такође тема популарна у касној антици и че-
ста у ранохришћанској уметности, која се на светиљкама манифестује све-
дена на флоралне мотиве, лозу, гроздове. У хришћанској визуелној култу-
ри постаје видљива слика раја и вечности, очекиваног васкрснућа и бла-
женства. На великом броју светиљки појављују се геометријски

орнаменти, најчешће радијално или спирално распоређени. Розета, зави-

сно од облика и броја латица, може да се тумачи као флорални или као со-
ларни симбол. Од представа животиња, појединачних или у оквиру компо-
зиције појављују се пас, петао, голуб, ован. На ранохришћанским светиљка-
ма појављују се и фантастичне животиње, као што су грифон и змај –
Левијатан. Појава архитектонских објеката, односно нише Тора олтара за-
бележена је на две светиљке. Иако тема потиче из јеврејске визуелне култу-
ре, могла је бити прихваћена и у хришћанству кроз изједначавање цркве и
Скиније. Људска фигура, попрсје или портрет, приказани су на осам све-
тиљки, од којих су пет са дршком моделованом у облику женске главе, јед-
на је афричка светиљка са портретом, затим египатска лампа са орантима
и светиљка у облику брода из Мезула, на којој је приказана фигура човека
који излази из уста змаја.
Неке од светиљки су фигурално обликоване. Моделовање се креће од
јако стилизованих до реалистичних облика. Тако у групи од три светиљке
облика брода, код керамичке светиљке облик брода је сумарно наговештен,
мања бронзана светиљка облика брода је веома стилизована, док је велика
бронзана лампа изведена реалистично, уз обраћање пажње на детаље. Ке-
рамичка светиљка у облику рибе донекле је стилизована, али се графич-
ким елементима наглашавају детаљи, као што су крљушт или реп, да би
представа била веродостојнија. На другој страни, бронзане лампе у облику
делфина/ рибе веома су стилизоване и сведене на основне форме. Светиљ-
ка у облику пужа обликована је једноставно, широких, глатких површина,
без сувишних детаља, али је пуна пажња посвећена коначном изгледу, где
су функционални детаљи светиљке одлично уклопљени у целину. Светиљ-
ка у облику грифона, напротив показује прави horror vacui, сваки део лампе
је украшен од флорално завршеног кљуна, преко стилизованих кринова и
Христовог монограма на телу светиљке, до сложене композиције на дршци
лампе. Ипак, упркос различитим средствима којима је остварен, општи
утисак који обе светиљке остављају је врло ефектан и открива дугу медите-
ранску традицију израде предмета од бронзе.
Примери са централног Балкана показују да се аспекти ранохришћанске
визуелне културе уочавају и на украсу лампи, на плану форме, стила и са-
држаја представе. Садржински представе се могу повезати са библијским
наративом, патристиком и житијима светих. У формалном смислу поја-
вљују се утицаји монументалне хришћанске уметности, најчешће поједно-
стављени и прилагођени употребном предмету какав је лампа. Представе
на светиљкама документују и културни синкретизам раздобља, те апро-
пријацију паганске слике са новим хришћанским значењем. У погледу сти-
ла представе на светиљкама су обично грубље и непрецизније израде, али
у основним цртама уочљиви су утицаји естетике периода, који су посебно

изражени у представљању портрета, који у духу времена нису верне пред-

ставе, већ теже да прикажу унутрашњу суштину „портретисаних“ лично-
сти. Касна антика је период када бронзане и керамичке светиљке у сакрал-
ном простору и култним радњама губе примат у односу на стаклене лампе,
па се релативно мали број светиљки са експлицитно хришћанским моти-
вима може објаснити овом тенденцијом. Стаклене лампе су погодовале
хришћанском симболизму светлости, јер прозирност стакла чини да извор
светлости делује нематеријално приближивши га трансцедентној природи
Бога. Са друге стране не може се занемарити ни значај декорације на кера-
мичким и металним лампама, где се између посматрача, пламена и слике
успоставља реалција аналогна односу верника, олтара и слике у храму.
Чини се стога да су на коначну промену у начину осветљења након касне
антике утицале историјске околности и економски разлози.
Кључне речи: светиљке, симболизам светлости, паганске и хришћанске
представе.

271.222(497.11)-523.6-524(497.113)"11/13"
069.5:271.222(497.11)
МИЉАНА М. МАТИЋ1
МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, БЕОГРАД
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ
Из средњовековних ризница: два

енколпиона манастира Ново Хопово
у Музеју Српске православне цркве
Предмет овог истраживања су два вредна енколпиона у виду архијереј-

ских панагија, који су некада припадали манастиру Ново Хопово, а чува-
ни су у кивоту са моштима Светог мученика Теодора Тирона. Након стра-
дања Хопова у Другом светском рату, ови предмети су најпре однети у
Музеј за умјетност и обрт у Загребу, а од 1946. године налазе се у Музеју
Српске православне цркве у Београду. Камеје енколпиона, обе са пред-
ставом Христа Сведржитеља, старије су целине израђене у средњем веку
од сардоникса, односно слоноваче. У познијем периоду обе камеје доби-
ле су засебан позлаћени оков у виду медаљона на дугом ланцу. Окови су
израђени од злата, односно сребра са позлатом, уз употребу полудрагог,
драгог и украсног камења од бојеног стакла. На основу упоредне анализе
са сродним материјалом, у раду се износи ново датирање наведених ен-
колпиона и покушава да се установи контекст у коме су се налазили.
Кључне речи: енколпиони; Хопово; Музеј Српске православне цркве.
Предмет овог истраживања су два енколпиона у виду архијерејских па-

нагија из Музеја Српске православне цркве, која су се до Другог светског ра-
та налазили у кивоту са моштима Светог Теодора Тирона. Нашавши се на
територији Независне Државе Хрватске, манастир Хопово је тешко страдао
– опљачкан, спаљен и миниран (Давидов, 1964, стр. VIII–IX). Након што су
1946. године заједно са другим спасеним старинама из православних мана-
стира Фрушке горе враћени из Загреба, наведени енколпиони чувају се у
1 maticmiljana@yahoo.com
157
Музеју Српске православне цркве у Београду. Циљ овог рада јесте да се ова
два значајна предмета прецизније датирају на основу стилских одлика, те
да се, у мери у којој је то могуће, укаже на контекст у коме су се налазили
пре страдања манастира Хопова и отуђивања његових драгоцености. Поку-
шајем новог датирања, уз навођење аналогија, отвара се питање порекла
ових средњовековних артефаката и начина на који су стигли до Хопова.
ОПИСИ ЕНКОЛПИОНА
Један енколпион има ознаку МСПЦ ел. бр. 1094, као и стару сигнатуру доби-
јену у Загребу HOP.34 (сл. 1). У средишту овог енколпиона је камеја од сар-
доникса беле и светлобраон боје висине 6,7 цм, ширине 5,3 цм и дебљине
0,7 цм. У средишту камеје је издигнута површина сардоникса светлобраон
боје са чеоно представљеном фигуром Христа Сведржитеља који је одевен
у хитон и химатион и босоног стоји на супедиону. Христос десном руком
благосиља пред грудима, док у левој руци, која је покривена крајем хима-
тиона, има склопљено јеванђеље. Означен је крстастим нимбом, који је
урезан на белу површину сардоникса, где је у висини Христовог лика уре-
зана и сигнатура: Is# hs# . Нижа површина овалне камеје, која окружује среди-
шњу представу, јесте млечнобеле боје (сл. 3). Камеја је добила златни оков
који краси осам испупчених брушених каменова (седам зелених и један
плави), израђених од бојеног стакла. Четири су већих димензија, а четири
мањих. Сви су уметнути у позлаћени оков медаљона. Изнад медаљона је је-
дан већи полудраги камен смеђецрвене боје, смештен у основи копче споја
од кога полазе два краја сребрног позлаћеног ланца укупне дужине 100 цм,
на чијем су почетку два дужа истоветна елемента од позлаћеног сребра
украшена филигранском жицом. Димензије камеје заједно са оковом изно-
се: висина 8,5 цм, ширина 7,2 цм и дебљина 0,7 цм, док висина окованог ме-
даљона и ланца износи 58 цм. Са задње стране оков је израђен тако да је ви-
дљиво средиште полеђине камеје од сардоникса, као и урезан запис: mn# 1
hopovo (сл. 2). Камеја, позлаћени оков и ланац нису из истог раздобља, већ су
оков и ланац накнадно израђени. Ознака „XVII“, налепљена на полеђини,
редни је број предмета из пописа садржаја сандука са разнородним пред-
метима из више фрушкогорских манастира, у коме се енколпион некада
налазио.
Други енколпион има ознаку МСПЦ ел. бр. 1093 и стару сигнатуру HOP.35
(сл. 7). У његовом средишту је камеја израђена од рога (слоноваче?) висине
5,8 цм, ширине 2,5 цм и дебљине 2 цм са представом Христа Сведржитеља
који седи на широком престолу са високим наслоном. Десном руком пред
грудима благосиља, док у левој има отворено јеванђеље, ослоњено о скут
леве ноге. Наслон престола је полукружно завршен, са истуреним тордира-
158 Миљана М. Матић

Два енколпиона манастира Ново Хопово
ним елементом на десној страни; странице доњег дела наслона су токаре-

не. Позадину краси низ минуциозно резбарених представа херувима (сл.
9). Веома пластично изведена представа Спаситеља када је реч о пропорци-
јама испољава извесну несразмерност у начину обраде ногу и стопала, дра-
пирању и обради престола. Резбарена целина смештена је у познији сребр-
ни позлаћени оков израђен техникама искуцавања, филиграна и гранула-
ције. На четири истурене тачке окова горе, бочно и у дну налазе се лоптасти
метални елементи од сребра помоћу којих су спојене предња и задња стра-
на окова. У врху оков красе два мала округла полудрага камена зелене боје.
Медаљон енколпиона у окову, висине 8,5 цм и ширине 7 цм, причвршћен је
за сребрни позлаћени ланац дужине 98 цм. На полеђини енколпиона, који
је у целини прекривен оковом, у средишту је урезано: mn#1 hopovo (сл. 8). Озна-
ка „XVI“, налепљена са задње стране, редни је број предмета из пописива-
ња садржаја сандука са разнородним предметима из више фрушкогорских
манастира, у коме се енколпион некада налазио.
Први пут од када су у поседу Музеја Српске православне цркве енколпи-
они из манастира Ново Хопово били су представљени јавности током изло-
жбе „Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве 1219–
2019“ (9. октобар 2019 – 10. јануар 2020) (Матић, 2019, стр. 146, 148).
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ И СВЕДОЧАНСТВА

О наведеним уметничким предметима постоје одређена, недовољно пре-
цизна, али веома значајна сведочанства у Опису српских фрушкогорских ма-
настира из 1753. године Димитрија Руварца (Руварац, 1903), као и у опису
Старина фрушкогорских манастира Лазара Мирковића из 1931. године (Мир-
ковић, 1931). Приликом визитације манастира Хопово 5. јула 1753. године2
у време архимандрита Захарије Миливојевића, када је братство бројило
двадесет шест монаха, у инвентару црквених драгоцености храма Светог
Николе у вези са моштима Светог Теодора Тирона помињу се кивот и дра-
гоцености унутар њега (Руварац, 1753, стр. 244–245). Наиме, у опису визита-
ције наводи се да су се унутар великог кивота („внутр кивота“) са моштима
Теодора Тирона поред више текстилних предмета (покров испод тела све-
тог, покров над телом светог од црвене атлас свиле, јастук, марама од црве-
не свиле, капа од жутог атласа, стари покров од жутог атласа, бели златот-
кани покров, мали покров украшен бисерима, три мараме од платна
извезене златом) налазили и: „голпион от камене, на нем изсјечен свјати-
телев образ, оковат изрјадно сребром и позлашчен с различним каменија-
2 Визитациону комисију чинили су епископ Партеније Павловић, митрополит сремски и
егзарх Арсеније Радивојевић, архимандрит Шишатовца Викентије Поповић и игуман ре-
метски Атанасије Исаијевић (Руварац, 1753, стр. 260).
Миљана М. Матић 159

ми украшен, на нем ланац сребрен позлашчен; голпион от кости, извајан

образ Спасителев, сребром окован и позлаштен, такожде и ланац“ (Руварац,
1753, стр. 245). У наставку се наводе и остали вредни дарови у кивоту са мо-
штима: „стопа изображена на камени Спаситеља нашего, на њеј 3 печати
засвидјетелствованија, у кутији древјаној“, укључујући и мали кивот од
ораховог дрвета „седефом накићен“, у коме су чувани један оковани пана-
гијар са честицама моштију светих и две мале иконе Пресвете Богородице
у сребрном окову. Преко малог кивота налазио се жути златоткани покров,
око кивота је била „завеса“ зелене боје и једна икона Пресвете Богородице
у интарзираном раму, на којој се налазио „пешкир от алаже“ (Руварац,
1753, стр. 245).
Мирковић 1931. године, поред тога што цитира описе визитационе коми-
сије, сведочи да се у време писања Старина фрушкогорских манастира ова два
вредна енколпиона још увек чувају „у цркви у кивоту св. мученика Теодора
Тирона“ (Мирковић, 1931, стр. 58). Енколпион од сардоникса Мирковић
описује под каталошким бројем 119 (табла LXV, сл. 1), опредељујући га као
„кемеу од прозирног опала млечне боје, на коме је испупчен рељефни лик
Спаситељев“ (Мирковић, 1931, стр. 58). Енколпион од слоноваче описује под
каталошким бројем 118 (табла LXV, сл. 1).
АНАЛОГИЈЕ И ДАТИРАЊЕ
Представа Христа са хоповског енколпиона од сардоникса најближе анало-
гије има у делима византијске примењене уметности XI и XII века, попут
камеје са фигуром Христа израђене од хелиотропа (врста калцедона) (X–XI
век, инв. бр. ДК–142) (сл. 4) (Banck, 1966, стр. 359, cat. no 159 fig. 159; Byzantine
Antiquities, 2013, стр. 204–206, cat. no 28),3 камеје са представом Христа од ла-
пис лазулија (XI век, инв. бр. ДК–143) (сл. 5) (Banck, 1966, стр. 360, cat. no 163,
fig. 163, 164; Byzantine Antiquities, 2013, стр. 207–209, cat. no. 29; Evans & Wixom,
1997, стр. 176, cat. no. 129)4 и калцедона (XIV век, инв. бр. МР–698/1–2) из Му-
зеја московског Кремља (Banck, 1966, стр. 243, cat. no. 44),5 камеје са допоја-
сном представом Христа од лазурита (XII век, ДК–139) из истог музеја
(Byzantine Antiquities, стр. 219–220, cat. no. 34),6 камеје са допојасном предста-
вом Христа од хелиотропа (XI век, кат. бр. ω 358) из Ермитажа (Byzantine
Antiquities, стр. 360–361, cat. no. 167–168),7 као и камеје из Музеја примењене
уметности у Београду (рани XIII век, инв. бр. 4588) (Педесет пет година Музеја
3 Димензије овог дела износе 12 × 8,2 цм (са оковом), односно 8,8 × 5 цм.
4 Димензије овог дела износе 15 × 7,8 цм (са оковом), односно 11,5 × 7 цм.
5 Димензије овог дела износе 3 × 2,5 цм.
6 Димензије овог дела износе 6,5 × 3,5 цм (са оковом).
7 Димензије овог дела износе 2,8 × 3 цм.

примењене уметности: 1950–2005, 2005, стр. 54–55; Миловановић, 2005,

стр. 98–99, кат. бр. 67).8 У Музеју Викторије и Алберта у Лондону чува се ка-
меја од јасписа са представом Христа у пуној фигури, који стоји на супеди-
ону (cat. no A.4–1982, XI–XII век) (Williamson, 1996, стр. 86–87, http://col
lections.vam.ac.uk/itеm/O96197/virgin−blachernitissa−cameo−unknown/ при-
ступљено 10. јануара 2020), док се у Метрополитен музеју у Њујорку налази
панел од слоноваче са стојећом фигуром Христа (XI–XII век), пореклом из
јужне Италије, који одговара иконографској представи са хоповске камеје
од сардоникса (сл. 6) (Evans & Wixom, 1997, стр. 491, cat. no 325; https://
www.metmuse um.org/art/collection/search/464012?pos=4 приступљено 10.
јануара 2020). По финоћи израде, врсти материјала и типу чеоне представе,
камеја од сардоникса из Хопова наликује енколпиону од сардоникса са
представом Светог Георгија из манастира Ватопед (XI–XII век) (Ikonoma-
ki-Papadopoulos, Pitarakis, Loverdou-Tsigarida, 2001, стр. 44–45), као и кемеји
од сардоникса са представом Богородице Влахернитисе из Метрополитен
музеја (XI–XII век) (Draper, 2008, стр. 18, cat. no. 29). На основу наведеног,
може се закључити да је камеја од сардоникса из Хопова са представом
Христа у пуној фигури дело византијске глиптике XII века. Када је реч о
златном окову, чини се да је он настао столеће или два после камеје, док су,
судећи по техници израде и квалитету материјала, ланац и његова фили-
граном украшена лежишта у основи највероватније из XVI века.
Други енколпион из Хопова се на основу иконографије Христа на престо-

лу у пуној пластици може определити у период нешто познији у односу на
предложено датирање камеје од сардоникса. Иако представе Христа на
престолу постају чешће заступљене у глиптици овог типа од XI до XII века,
понекад у виду плитког рељефа (Byzantine art in the Collections of Soviet
Museums, 1985, стр. 309, cat. no. 159, 207, 208 (примери од хелиотропа и брон-
зе); Radojković, 1977, стр. 119, cat. no. 17), али и у пуној пластици – Хербавил
триптих, XI век, Лувр (Evans & Wixom, 1997, стр. 133–134, cat. no. 80), камеја
из Ермитажа (Evans & Wixom, 1997, стр. 177–178, cat. no. 131) – представа
Христа са другог енколпиона из Хопова је у погледу иконографије и начина
израде ближа примерима друге половине XIV века, какав је кружни енкол-
пион са представом Христа Пантократора (са попрсјем Светог Димитрија
на полеђини) из ризнице Ватопеда (сл. 10) (Ikonomaki-Papadopoulos, Pitara-
kis, Loverdou-Tsigarida, 2001, стр. 128–131),9 или пак камеје од сафира из Му-
зеја московског Кремља (почетак XV века, инв. бр. ДК–752) (Byzantine Antiqui-
ties, 2013, стр. 250–251, cat. no. 49). Када је реч о позлаћеном сребрном окову
и ланцу, они су највероватније настали у XVI или у XVII веку.
8 Димензије овог дела износе 4 × 3,5 цм (без окова), односно 7,2 × 6 цм (са оковом).
9 Димензије овог дела износе: висина 6,4 цм, пречник 5,1 цм, дебљина 3 цм.

КОНТЕКСТ НЕКАДАШЊЕГ ИЗЛАГАЊА

Описи визитационе комисије из 1753. године сведоче да је тело Светог Тео-
дора Тирона било похрањено у кивоту од ораховог дрвета са интарзијом10,
али је он данас изгубљен. Мошти су 1747. године пребачене у нови кивот,
израђен средствима Михаила Чокића из Бечеја, а зна се и да је 1759. године
„обствохтмаистер“ Ристо Јоановић из Церне у Славонији поклонио везени
покров од црвене кадифе (Гугољ, 2014, стр. 63). Уз кивот се налазио раско-
шни барокни трон, уништен 1944. године (изглед кивота и трона познат је
на основу фотографије из XIX века и архивске грађе) (Руварац, 1903,
стр. 244, 533; Тимотијевић, 1999).11 Мошти Светог Теодора Тирона, скоро у
потпуности сачуване (глава, труп, руке и ноге до колена), налазиле су се у
Хопову од шесте деценије XVI века, судећи по првом забележеном помену
у запису у Панегирику из 1555. године (Гугољ, 2014, стр. 63–64). Како је вре-
ме настанка ових енколпиона опредељено у раније раздобље, треба прет-
поставити да су они у својству дара поклоњени моштима овог веома зна-
чајног хришћанског великомученика из IV века, савременика Светог
Георгија. Од предмета у вези са кивотом са моштима, пописаним у визита-
цији 1753. године, у Музеју Српске православне цркве се у овом тренутку са
сигурношћу могу препознати још два: мали оштећени кивот од ораховог
дрвета, „седефом накићен“, и један покров за мошти Светог Теодора Тиро-
на. Реч је о предметима који носе ознаке МСПЦ 5066 и МСПЦ 4946. Кивот ди-
мензија 14 × 23 × 15,5 цм има облик квадра, чије су бочне странице украшене
орнаментом од седефних плочица (сл. 11). На предњој и задњој страни су
три истоветна крупна кружна мотива око којих је низ од двадесет два мала
круга. Дуж ивице су мотиви малих округлих цветова, односно фриз седеф-
них плочица. На бочним странама је крупан цвет. Поклопац је веома оште-
ћен – недостаје део чеонеи горње стране, а седеф је испао. На кивоту је сачу-
вана метална бравица, а на полеђини дна стоји ознака HOP.79, коју је
предмет добио у Загребу. На основу начина израде може се претпоставити
да је настао у XVII или XVIII веку. Покров за мошти Светог Теодора Тирона
(димензије: 290 × 125 цм) израђен је у виду пурпурног прекривача протка-
ног сребрним и златним нитима, са црвеном поставом и кићанкама на ру-
бовима три странице. На полеђини је мастилом изведен запис у коме се по-
мињу имена ктитора проигумана Николаја, мајстора Ђурице, Шишка
терзије Ирижанина и Ненада абаџије, а извезена је година 1698. („ 9 da se zna
10 Кивот је у извештају визитације описан као: „кивот стари от ораова дрвета с костима ис-
кићен, в немже лежало тјело св. Теодора“ (Руварац, 1903, стр. 248; Гугољ, 2014, стр. 63).
11 Трон за кивот са моштима Светог Теодора Тирона у манастиру Ново Хопово – порекло
облика и значење. У: Грађа за проучавање споменика културе Војводине 20 (123–138) (Гугољ,
2014, стр. 63–64).

kako proiÉgMmen nIkolai 9Œ napravi pokrov na s(ve)tago Tewdora M manastir hop&vo za svo}
d(u)[M. biÉ maiÉstorô :MriÉca [J[ko terzi] iÉrJ/anJnq p1 sv°o nenad(q) haba;J] v lyto 7 z
0 s 0 5 2“). У вези са овим покровом Милан Кашанин (1927) закључује: „У исти-
ну, везе са западном и средњом Европом нису увек биле од благотворног
утицаја на примењену уметност. То се види по покрову који је, 1698, изра-
дио терзија Шишко Ирижанин за ћивот у Хопову. […] Ту су нестилизовани
биљни мотиви дати сирово, […] боје рђаво изабране и поређане нескладно“
(Кашанин, 1927, стр. 60). У Музеју Српске православне цркве чува се и једна
панагија из XVIII века, која је припадала манастиру Ново Хопово. Реч је о
двострано резбареној панагији од дрвета у филигранском окову, са укра-
сом од полудрагог и драгог камења, бисера и емајла. Инвентарисана је као
МСПЦ ел. бр. 1164 и има старе ознаке HOP.82 и XCIII. Димензије овог дела из-
носе 16 × 10,5 × 1,8 цм (димензије предмета са ланцем износе 48 × 10,5 × 1,8
цм). С једне стране дуборезбарена је представа Пресвете Богородице са
Христом на престолу и пророцима, са пророком Јесејем издвојеним у дну,
док је са друге стране изображен Христос на престолу са апостолима и про-
роком Јоном у доњем делу, чија се представа помаља из уста кита. Оков у
врху краси круна завршена крстом и крупним четвоространим каменом
плаве боје, док на крају панагије виси велики зелени камен капљичасте
форме.
ПУТ ПРЕДМЕТА
Пут два енколпиона који су тема овог рада, а који су се до 1941. године на-
лазили у кивоту са моштима Светог Теодора Тирона у цркви манастира
Ново Хопово, тешко је установити пре XVIII века. Осветљавање релевант-
них чињеница још више отежава страдање Новог Хопова у Другом светском
рату. У конацима манастира је од 1941. до 1943. године боравила усташка
војска, која је „дозвољавала разним лицима да уништавају, а и сама је уни-
штавала“ (Давидов, 1964, стр. VIII–IX). Манастир је више пута био паљен и,
на крају, миниран (Давидов, 1964, стр. VIII–IX). У околностима усташке оку-
пације и заплене, све драгоцености из фрушкогорских манастира, власни-
штво Српске православне цркве, узете су, однете и пописане у Загребу у Му-
зеју за умјетност и обрт од стране историчара уметности др Владимира
Ткалчића, директора музеја, и др Ивана Баха, кустоса. О томе да су и два ен-
колпиона из кивота Светог Теодора Тирона делила исту судбину сведоче
ознаке које су добили у Загребу. После рата, а по налогу Министарства про-
свете Федералне Државе Хрватске од 17. јула 1945, основана је Комисија за
„излучење библиотеке, рукописа и црквених ствари“ – односно комисија
за враћање предмета са територије Срема у Београд – чији је члан, поред
Ткалчића и Баха, био и библиотекар Зденко Војновић (Ракић, 1992, стр. 19;

Давидов, 1990, стр. 238–239; Вулетић, 1992, стр. 180–181; Гугољ, 2014, стр. 20).
Након што су по завршетку рата Патријаршија српска и Свети Архијерејски
Синод Српске православне цркве именовали др Радослава Грујића (1878–
1955), православног свештеника, академика, професора Филозофског фа-
култета у Скопљу и Богословског факултета у Београду, да преговара са хр-
ватским властима, јула 1946. године ови су предмети заједно са другим
спасеним фрушкогорским старинама у једанаест вагона враћени из Загре-
ба. Од тада се енколпиони из Хопова чувају у Музеју Српске православне
цркве у Београду.
КУЛТ СВЕТОГ ТЕОДОРА ТИРОНА У МАНАСТИРУ

НОВО ХОПОВО, ФУНКЦИЈА И ПОРЕКЛО ЕНКОЛПИОНА
Молитвено поштовање Светог Теодора Тирона се код Срба оснажује око
1520. године, када су његове мошти из Јенопоља пренете у манастир Ходош,
а посебно од 1555. године, када су стигле у манастир Хопово (Грујић, 1936,
стр. 410–411; Веселинов, 1991, стр. 79–97).12 Судбина моштију овог ранохри-
шћанског великомученика везана је како за њихово често преношење тако
и за чудесна исцељења, што је условило настанак житија, црквене песме и
Слова о Светом Теодору Тирону, као и Повести о Светом великомученику Теодору
Тирону, која је сачувана у четири преписа: даскала Атанасија с краја XVII ве-
ка, Стефана јеромонаха раваничког, у Зборнику Ћирила Хоповца из 1721. го-
дине (сви писани на рускословенском), као и у препису из Библиотеке Ма-
тице српске у Новом Саду, насталом осамдесетих година XVIII века (писан
на српскословенском) (Веселинов, 1991, стр. 79, 88).13 Повест у првом делу
доноси предања о догађајима који су претходили преносу моштију у Хопо-
во, њиховом боравку у овом манастиру, док у другом износи појединости
из историје Срба у XVII и XVIII веку – посебно Великој сеоби и аустриј-
ско-турском рату, због чега представља значајан извор за проучавање исто-
рије Срба. Нажалост, Повест не даје податке о два енколпиона.
Свети Теодор Тирон је био војник у време цара Максимијана. Као хри-
шћанин најпре је утамничен и мучен, потом би бачен у ватру и неозлеђен
предаде душу Господу 306. године. После дуже времена „безбожни Јелини”
бацили су његове свете мошти у море, где су пребивале три стотине годи-
на. Сијајући се једнога дана као звезда на мору, епископ оближњег града
12 Повест о Теодору Тирону. У: Трагом српске прошлости, Нови Сад: Библиотека Матице срп-
ске, 79. и даље; Гугољ, 2014, стр. 63–68, са старијом литературом; Gugolj, B. (2019). The St.
Theodore Tyron cult in the Novo Hopovo Monastery. Collection of papers of the Faculty of
Philosophy, XLIX, 171–187.
13 О „Повести“ в. Гугољ, 2014, стр. 64–66, са старијом литературом.

мошти узима и преноси у цркву, одакле их бољар односи у град Сибињ

„многим златом искупив га“ (Веселинов, 1991, стр. 84). Супруга бољара по-
сле његове смрти одбија да мошти прода, наводећи недостижну цену од
три стотине црних волова, али неимар Радован успева да плати овај откуп.
Пошто је жена и даље одбијала да преда мошти, он бива принуђен да при-
бегне ономе чему га је Свети Теодор поучио у сну: у један ковчег ставља ка-
мење, док ковчег са моштима преноси у манастир Ходош, где су мошти
биле наредних двадесет и пет година. Бежећи од Угара, ходошки монаси
мошти светитеља преносе у манастир Хопово, где оне исцељиваше „Агарја-
не, Франке, Унгре, Немце, Калвине“ (Веселинов, 1991, стр. 85). У наставку се
описује раздобље после 1683. године, када отпочиње странствовање Срба –
мошти бивају сељене, стижу у Шабац, манастир Радовашницу у Мачви, те у
Будим и Бају, враћане неколико пута у Хопово (Веселинов, 1991, стр. 85).
Нажалост, у овом тренутку није могуће установити где су се два енкол-
пиона из кивота са моштима Светог Теодора Тирона налазила пре XVIII ве-
ка, нити коме су евентуално припадала, јер недостаје поузданих историј-
ских сведочанстава о томе. Још је загонетнија чињеница да је реч о предме-
тима насталим у средњем веку и додатно украшеним у познијем раздобљу.
За сада се само може претпоставити да су, имајући у виду њихову вредност
и специфичну функцију, енколпиони у Хопово доспели као вредан дар
неке угледне личности моштима овог знаменитог хришћанског светите-
ља, јер енколпиони представљају најличније предмете религиозне умет-
ности, будући да штите онога ко их носи, а да је ка светима који су на њима
приказани усмеравана усрдна молитва, посебно у тренуцима опасности и
потешкоћа (Drpić, 2018, стр. 197).14 Поред тога што бивају обележене лично-
шћу онога ко их носи директно на прсима, у науци је препозната и улога
енколпиона као најинтимнијег заветног поклона који може имати посред-
ничку функцију, функцију чувања успомене на дародавца или онога коме
је поклоњен. Од XI века разноликост енколпиона када је реч о изгледу, ико-
нографији и функцији расте (Drpić, 2018, стр. 202–203, 224). Често додирива-
ни, енколпиони на својој површини имају истрвене делове, што је случај и
са енколпионом МСПЦ ел. бр. 1093 из Новог Хопова, који је истрвен у преде-
лу Христовог лика. У погледу особене природе даривања енколпиона треба
истаћи да су неретко представљали дар доброчинитељима и политичким
савезницима, због чега су поклањани у дипломатским мисијама, с обзиром
на то да се ктиторство над енколпионом сматрало изразом заштите и по-
кровитељства свише.15 Чином даривања енколпиона неретко су се повези-
вале истакнуте историјске личности и епископи Цркве, а даривање енкол-
14 О дефиницији енколпиона, објашњењу техничког термина, рецепцији и функцији ове
врсте предмета (Drpić, 2018, стр. 197–207).
15 О својству енколпиона да заштити и од куге, в. Drpić, 2018, стр. 204–205.

пиона сматрало се изразом спремности да се испуне обећање или одређена

обавеза, или пак искажу оданост и вера онога који их носи и потом предаје
или поклања другоме, а у вези са чињеницом да се носи најближе срцу.16 У
вези са даривањем стоји и обичај да енколпиони, уколико нису сахрањени
заједно са својим власником, после његове смрти буду поклоњени неком
манастиру или цркви. Познат је обичај да се енколпиони које манастири
добијају на дар не морају искључиво чувати у ризници, већ су могли бити
изложени, најчешће, уз посебно поштовану икону (Drpić, 2018, стр. 207–208).
У случају два енколпиона из манастира Хопово треба претпоставити да су
као посебна драгоценост опредељени за излагање у кивоту са моштима
Светог Теодора Тирона.
ИЗВОРИ
Руварац, Д. (1903). Опис српских фрушкогорских манастира 1753. год. Сремски Карлов-
ци: Српска манастирска штампарија.
Banck, A. (1966). Byzantine art in the Collections of the USSR. Moscow: „Sovietsky
Khudozhnik“.
Byzantine Antiquities works of art from the Fourth to Fifteenth Centuries in the Collection of the
Moscow Kremlin Museums (2013). Catalogue. Moscow: Moscow Kremlin Museums.
Byzantine art in the Collections of Soviet Museums (1985). Leningrad: Aurora art Publishers.
Веселинов, И. (1991). Повест о Теодору Тирону. У: В. Јерковић (прир.), Трагом српске
прошлости (79–97). Нови Сад: Библиотека Матице српске. Преузето са http://
digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/
index.php?type=publications&id=4851&m=2#page/90/mode/2up
Вулетић, Д. (1992). Судбина културне баштине Срема у току II светског рата. Нови Сад:
Историјски музеј Војводине.
Грујић, Р. (1936). Духовни живот. У: Д. Ј. Поповић (ур.), Војводина I: од најстаријих вре-
мена до велике сеобе (330–414). Нови Сад: Историјско друштво.
Давидов, Д. (1964). Хопово. Београд: Издавачки завод „Југославија“.
Давидов, Д. (1990). Злодела и греси. Београд: Штампарија Патријаршије српске.
Draper, J. D. (2008). Cameo Appearances. New York: Metropolitan Museum of Art.
Drpić, I. (2018). The Enkolpion: Object, Agency, Self. Gesta, 57 (2), 197−224.
Evans, H. & Wixom, W. (Eds.) (1997). The Glory of Byzantium; art and culture of the Middle
Byzantine era A.D. 843–1261. New York: Metropolitan Museum.
16 О срцу као суштини унутрашњег бића човека, у коме треба да стоје Христов лик и Његове
речи записане „Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним табли-
цама срца“ (2. Кор. 3, 3), а у вези са ношењем енколпиона, в. Drpić, 2018, стр. 205–207, 213–
217, посебно 214.

Гугољ, Б. (2014). Манастир Ново Хопово: историја и архитектура (необјављена доктор-
ска дисертација). Филозофски факултет, Београд. Преузето са http://
nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/3344/
Disertacija.pdf?sequence=1&isAllowed=y.
Gugolj, B. (2019). The St. Theodore Tyron cult in the Novo Hopovo Monastery. Collection
of papers of the Faculty of Philosophy, XLIX (3), 171–187.
Ikonomaki-Papadopoulos, Y., Pitarakis, B., Loverdou-Tsigarida, K. (2001). The Holy and
Great Monastery of Vatopaidi Enkolpia. Mounth Athos: The Holy and Great Monastery of
Vatopaidi.
Кашанин, М. (1927). Тканине. У: В. Петровић и М. Кашанин (прир.), Српска уметност
у Војводини од доба деспота до уједињења (59–60). Нови Сад: Матица српска.
Матић, М. (2019). Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве 1219–
2019. Београд: Музеј Српске православне цркве.
Миловановић, Д. (2005). Ризнице манастира Хиландара – колекције у Србији. Београд:
Музеј примењене уметности.
Мирковић, Л. (1931). Старине фрушкогорских манастира. Београд: Издавачка књи-
жарница Геце Кона.
Педесет пет година Музеја примењене уметности: 1950–2005 (2005). Београд: Музеј при-
мењене уметности.
Radojković, B. (1977). Sitna plastika u staroj srpskoj umetnosti. Beograd: Muzej primenjene
umetnosti.
Ракић, Л. (1992). О фрушкогорским манастирима. Зборник Историјског музеја Србије,
26, 7–21.
Тимотијевић, М. (1999). Трон за кивот са моштима светог Теодора Тирона у мана-
стиру Ново Хопово – порекло облика и значење. Грађа за проучавање споменика
културе Војводине, 20, 123–138.
Williamson, P. (1996). The Medieval Treasury: the art of the Middle Ages in the Victoria and
Albert Museum. London: Victoria & Albert Museum.
MILJANA M. MATIĆ
MUSEUM OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH, BELGRADE
FROM THE MEDIEVAL TREASURIES: TWO ENCOLPIA OF THE HOPOVO MONASTERY AT

THE MUSEUM OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
Summary
The subject of this research are two valuable encolpia in the form of pectoral
medallions on a chain, worn around the neck, which once belonged to the

Hopovo Monastery, and were preserved in the reliquary shrine of the Holy
Great Martyr Teodor the Tyro. After the devastation and destruction that the
Monastery experienced during the Second World War, these items came to the
Museum of the Serbian Orthodox Church. The encolpia medallions, both with
the representation of the Lord Jesus Christ, were made in the Middle Ages, in
the form of sardonyx and horn (ivory) cameo. In the later period, these cameos
got a fitting and a long silver gilded chain. Fittings were made of silver, and gold
plated, with the use of semi-precious and decorative coloured glass stones. On
the basis of a comparative analysis with related material, a new dating of the
mentioned encolpia is made in the paper: one encolpia cameo has been dated in
12th century, and the other in 14th century.
Keywords: encolpia; Hopovo Monastery; Theodor the Tyro; Museum of the Ser-
bian Orthodox Church.

ИЛУСТРАЦИЈЕ
Сл. 1: Енколпион из Хопова, XII век (камеја), аверс. МСПЦ ел. бр. 1094
(фото: Музеј Српске православне цркве)
Pic. 1: Enkolpion, Hopovo Monastery, 12th century (cameo), avers. MSPC
el. no. 1094 (photo: Museum of the Serbian Orthodox Church)

Сл. 2: Енколпион из Хопова, XII век (камеја), полеђина.

МСПЦ ел. бр. 1094 (фото: Музеј Српске православне цркве)
Pic. 2: Enkolpion, Hopovo Monastery, 12th century (cameo),
revers. MSPC el. no. 1094 (photo: Museum of the Serbian
Orthodox Church)

Сл. 3: Камеја од сардоникса са представом Христа, XII

век, детаљ (фото: Музеј Српске православне цркве)
Pic. 3: Sardonyx cameo with representation of Christ in
full figure, 12th century, detail (photo: Museum of the
Serbian Orthodox Church)

Сл. 4: Камеја са фигуром Христа, од хелиотропа (X–XI век,

инв. бр. ДК–142), Музеј московског Кремља (фото:
Byzantine Antiquities works of art from the Fourth to
Fifteenth Centuries in the Collection of the Moscow Kremlin
Museums (2013), cat. no. 28)
Pic. 4: Cameo with representation of Christ, heliotrop
stone (10–11th century, inv. no. DK–142), Moscow Kremlin
Museums (photo: Byzantine Antiquities works of art from the
Fourth to Fifteenth Centuries in the Collection of the Moscow
Kremlin Museums (2013), cat. no. 28)

Сл. 5: Камеја са представом Христа, од лапис лазулија (XI век, инв. бр.
ДК–143), Музеј московског Кремља (фото: Byzantine Antiquities works of
art from the Fourth to Fifteenth Centuries in the Collection of the Moscow
Kremlin Museums (2013), cat. no. 29)
Pic. 5: Cameo with representation of Christ, lapis lazuli (11th century,
inv. no. DK–143), Moscow Kremlin Museum (photo: Byzantine Antiquities
works of art from the Fourth to Fifteenth Centuries in the Collection of the
Moscow Kremlin Museums (2013), cat. no. 29)

Сл. 6: Панел од слоноваче са представом Христа у пуној фигури (XI–XII

век), Метрополитен музеј у Њујорку (фото: The Metropolitan Museum of
Art, New York)
Pic. 6: Ivory panel with representation of Christ in full figure (11–12th
century), Metropolitan Museum New York (photo: The Metropolitan
Museum of Art, New York)

Сл. 7: Енколпион из Хопова, XIV век (камеја), аверс. МСПЦ ел. бр. 1093
Pic. 7: Enkolpion. Hopovo Monastery. 14th century (cameo), avers.
MSPC el. no. 1093 (photo: Museum of the Serbian Orthodox Church)

Сл. 8: Енколпион из Хопова, XIV век (камеја), полеђина. МСПЦ ел.

бр. 1093 (фото: Музеј Српске православне цркве)
Pic. 8: Enkolpion. Hopovo Monastery, 14th century (cameo), revers. MSPC
el. no. 1093 (photo: Museum of the Serbian Orthodox Church)

Сл. 9: Камеја са представом Христа на престолу, XIV век, детаљ

Pic. 9: Cameo with Christ enthroned, 14th century, detail
(photo: Museum of the Serbian Orthodox Church)

Сл. 10: Кружни енколпион са представом Христа Пантократора, риз-

ница манастира Ватопед (фото: Ikonomaki-Papadopoulos, Y., Pitarakis,
B., Loverdou-Tsigarida, K. (2001), 129)
Pic. 10: Round enkolpion with Christ Pantocrator, treasury of
Vatopaidi Monastery (photo: Ikonomaki-Papadopoulos, Y., Pitarakis, B.,
Loverdou-Tsigarida, K. (2001), 129.

Сл. 11: Кивот, XVI век, МСПЦ 5066

Pic. 11: Casket, 16th century, MSPC 5066

Сл. 12 Панагија, XVII век, МСПЦ ел. бр. 1164

Pic. 12 Panagia, 17th century, MSPC el. br. 1164

75.052.046.3(450)"12/13"
САЊА Р. ПАЈИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ПРИМЕЊЕНУ И ЛИКОВНУ УМЕТНОСТ
КАТЕДРА ЗА ОПШТЕОБРАЗОВНЕ ПРЕДМЕТЕ
РОЗА Г. ДАМИКО2
ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА, БОЛОЊА
Досале ди Бадија Арденга: везе

италијанске и балканске уметности
крајем xiii и почетком xiv века
Целина, у науци названа Досале ди Бадија Арденга, први пут је описана

1575. у истоименој опатији у близини Сијене. Чини је дванаест слика са
епизодама из Христовог живота (по шест посвећених детињству и страда-
њу Христовом), насталих око 1275–80. Убрзо после 1840. комплекс је рас-
парчан, тако да се слике данас чувају у различитим музејима и збиркама.
О првобитном изгледу и пореклу досала још увек трају расправе у науци.
Слике, у најстаријим изворима доведене у везу са византијском уметно-
шћу, касније су приписане сарадњи два највећа сијенска сликара свога
времена, Гвида да Сијена и Дијетисалва ди Спеме. На сценама су видљи-
ви многобројни византијски утицаји, који се могу наћи и на другим савре-
меним сијенским делима. Издваја се сцена Пењање на крст, атрибуирана
Гвиду да Сијена. Ова тема, претпостављеног византијског порекла, дожи-
вела је паралелан развој у италијанској уметности и у црквама на тлу Ма-
кедоније и српске средњовековне државе почев од седме/осме деценије
XIII века. Сродности у иконографији упућују на размену модела, уз пита-
ње порекла сцене. У том смислу, указује се на фреску са представом Пе-
њања на крст из цркве у селу Манастир (1270/71), која није била узета у
1 sanja.pajic@filum.kg.ac.rs
2 rosa.damico176@alice.it
Овај рад је део истраживања која се изводе на пројекту бр. 178018 Друштвене кризе и савре-
мена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир, који
финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.
181
обзир приликом истраживања иконографије и места настанка ове теме у
досадашњим студијама.
Кључне речи: Досале из Бадија Арденге; Гвидо да Сијена; Дијетисалви ди
Спеме; Милешева; Скидање са крста; Пењање на крст; црква Светог Нико-
ле у Манастиру.
У близини Сијене, на падинама изнад тосканског градића Монталчино, по-

ред чувеног Франачког пута (Via Francigena) којим су вековима пролазили
ходочасници, трговци и ратници, смештен је локалитет Бадија3 Арденга
(Badia Ardenga). Ту је у ΧΙ веку, захваљујући грофу француског порекла Ар-
дингу ди Ранијери (Ardingo di Ranieri) и оснивачу породице Арденгески
(Ardengheschi), подигнута опатија, позната као Манастир Арденгa (Mona-
stero dell’Ardenga). Комплекс са црквом посвећеном Светом апостолу Ан-
дреју (Sant’Andrea) био је током средњег века важно седиште најпре бене-
диктинског, а од XIII века валомброзског реда.4 На деловима сачуваним до
данас, упркос променама и адаптацијама током вишевековног трајања све-
тиње, још увек се могу препознати облици романичке тробродне грађеви-
не и монументалне крипте, која важи за једну од највећих у Тоскани (Mo-
retti, 1956, стр. 168–170) (сл. 1).
Црква је пострадала крајем средњег века. Након што је, из непознатих ра-
злога, папа Пије II (Pio II) године 1463. затворио опатију, део њене имовине
додељен је новој опатији Арденга (Abbadia Ardenga) и дат на чување сијен-
ској породици Тути (Tuti). Крајем XVIII века, тачније 1783, велики војвода
Тоскане и потоњи цар Светог римског царства Леополд II (Leopold II) ставио
је преостале поседе, као и саму опатију, под јурисдикцију бискупије у Мон-
талчинију (Arcidiocezi di Montalcino). Касније је, као парохија, дата на упра-
ву сијенској бискупији, како је остало до данас (John, 2001, стр. 89–135; John,
2002, стр. 286).
Први помен слика из Бадија Арденге носи годину 1575. Тада је, у свом из-
вештају након једне од пасторалних посета, монсињор Франческо Босио
(Francesco Bossio) забележио да се на главном олтару цркве налази „икона
насликана на дасци са Страдањем Нашег Господа Исуса Христа пристојно
изведена“5 (Brandi, 1931, стр. 80). Иза овог кратког описа крије се заправо
3 У питању је скраћеница термина аbbadia или аbbazia, односно опатија.
4 Заједницу, названу по локалитету Валомброза (Vallombrosa), где се налазило седиште,
основао је у оквиру бенедиктинског реда 1039. Свети Јован Гвалберто (San Giovanni Gual-
berto, 995–1073), канонизован 1193.
5 „[…] iconam depictam in tabula cum Passione D. N. Jesu Xri decenter factam […]“ (Brandi, 1931,
стр. 80). Овај извор је незаобилазан у истраживању слика из Бадије Арденге и цитирају га
сви каснији истраживачи.
182 Сања Р. Пајић, Роза Г. Дамико

Досале ди Бадија Арденга: везе италијанске и балканске уметности…
Слика 1. Монтичело, опатија Бадија Арденга (порекло: Интернет)
сложена целина, састављена од по шест епизода из Христовог детињства и

из циклуса Страдања Христовог, касније названа Досале ди Бадија Арденга
(Dossale di Badia Ardenga)6 (сл. 2). Досале је остао на месту где је описан све
док, убрзо након 1840, није распарчан на дванаест мањих слика, које су не-
дуго потом нашле нове власнике (John, 2002, стр. 284–285; Giorgi, 2003b,
стр. 66). Њихову припадност једном комплексу потврђују цртежи које је
између 1833. и 1842, док је олтар још био јединствен, начинио немачки сли-
кар и литограф Јохан Антон Рамбу (Johann Anton Ramboux, 1796–1866).7 Чу-
вен по својој колекцији ране италијанске, посебно сијенске уметности, он
је 1843. откупио Рођење Христово (36,3 × 47,6 цм), Сретење (34,5 × 48 цм) и Пе-
њање на крст (34,6 × 46 цм), приписавши ова дела Гвиду ди Гезу (Guido di
Ghezzo), познатијем као Гвидо да Сијена (Guido da Siena, око 1230 – око 1290)
6 Термин досале (dossale) односи се на целине смештене у олтару, било да су слободне или
везане за зид. Од XI века досали су почели да замењују антепендијуме (antependiа), који
су се налазили на предњем делу мензе. Најчешће су рађени на дасци, и то тако што су уз
централну представу биле приказиване христолошке теме у више зона, у почетку
сложене вертикално, да би потом били поређане хоризонтално, евоцирајући ликовним
језиком догађаје који се помињу на богослужењу.
7 Међу Рамбуовим цртежима, сачуваним у Музеју Штедел (Städelsche Kunstinstitut und
Städtische Galerie, Graphische Sammlung) у Франкфурту, посебно су значајни они са
представама Покољ витлејемске деце и Издајство Јудино, на основу којих су ове сцене,
касније делимично исечене, прикључене целини (John, 2002, стр. 284–285, са наведеним
познијим изворима; Giorgi, 2003b, стр. 66). Рамбуова документација је дигитализована и
доступна на сајту Музеја: https://sammlung.staedelmuseum.de/de/suche?scope=all&q=per
son(235:creator).
Сања Р. Пајић, Роза Г. Дамико 183

Слика 2. Гвидо да Сијена и Дијетисалви ди Спеме, Досале из Бадија

Арденге, Циклус Христовог детињства (лево) и Страдања Христовог
(десно), 1275–80.
(Ramboux, 1862, кат. бр. 5), тада сматраним за родоначелника сијенске сли-
карске школе. Након Рамбуове смрти, слике су 1867. продате на аукцији.
Тако су Рођење Христово и Сретење (инв. бр. R.F.1968–9 и R.F.1968–10) постали
део Стролин Колекције (Collection Alfred Strölin) у Лозани, да би коначно
доспели у Лувр (Musée de Louvre), док је Пењање на крст (инв. бр. 522), отку-
пљено за Архиепископски музеј (Aartsbisschoppelijk Museum) у Утрехту, ка-
сније позајмљено за излагање Музеју манастира Свете Катарине (Museum
Catarijneconvent) у истом граду. Три слике, Поклоњење мудраца (34 × 46 цм,
инв. бр. 6), Бекство у Египат (34 × 46 цм, инв. бр. 7) и Бичевање Христово (34 ×
46 цм, инв. бр. 8), купљене 1850. у Сијени за немачког барона Бернарда фон
Линденауа (Bernard von Lindenau), познатог љубитеља италијанског сли-
карства, после његове смрти 1854. пренете су у Музеј Линденау (Linde-
nau-Museum) у Алтенбургу. Представа Благовести (35,1 × 48,8 цм, инв. бр.
y144) налази се у Уметничкој галерији Универзитета Принстон (Princeton
University Art Gallery), док је највећа целина од пет сцена – Покољ витлејем-
ске деце (33 × 40 цм, инв. бр. 9, недостаје мањи десни део сцене), Издајство Ју-
дино (34 × 32,5 цм, инв. бр. 10, исечена трећина композиције са леве стране),
Распеће Христово (33 × 48 цм, инв. бр. 11), Скидање са крста (33,5 × 47 цм, инв.
бр. 12) и Оплакивање Христово (34 × 47,5 цм, инв. бр. 13) остала у Сијени, где је
1853. постала део збирке Института ликовних уметности (Istituto di Belle
arti), будуће сијенске Националне Пинакотеке (Pinacoteca Nazionale). Чиње-
ница да су се 1575. слике налазиле у опатији Бадија Арденга не значи да је
то њихово првобитно одредиште. Наиме, не може се искључити могућност

да је управо породица Тути могла да премести целину са оригиналне лока-

ције, која се највероватније налазила у Сијени, у цркву о којој се старала
(John, 2001, стр. 89–135; John, 2002, стр. 279–280).
ИСТОРИЈА ИСТРАЖИВАЊА И ПРОБЛЕМ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ

ДОСАЛА ИЗ БАДИЈА АРДЕНГЕ
Циклус Детињства и Страдања Христовог, према недавним истраживањи-
ма датован у године између 1275. и 1280 (Torriti, 1977, стр. 28, 30, кат. бр. 41–
43; Giorgi, 2003b, стр. 68), првобитно је могао да припада досалу саставље-
ном из делова, или је могао чинити бочна крила, покретна или фиксна,
неке култне представе. Најпре је Курт Вајгелт (1931, стр. 15–22, црт. на
стр. 21) претпоставио да епизоде, сложене по вертикали, представљају де-
лове триптиха – покретних бочних крила монументалне представе седеће
Богородице са дететом (293 × 194 цм) из сијенске цркве Светог Доменика
(San Domenico), дело Гвидо да Сијене с краја осме и почетка девете деценије
XIII века.8 Након упућивања на порекло у византијској уметности, што је
прихваћено у текстовима каталога Пинакотеке од средине XIX века до по-
четка наредног (Giorgi, 2003b, стр. 66), овај истраживач се вратио хипотези
о настанку слика у атељеу претпостављеног оснивача сијенске школе, како
је то својевремено предложио Рамбу.9 Веза са Гвидовом сликом, коју је не-
дуго затим подржао Ћезаре Бранди (1933, стр. 108–110), а касније и Џејмс
Стаблбајн (1959, стр. 260–268, црт. на стр. 265; Stubblebine, 1964, стр. 54–60,
сл. 16), предлажући унеколико другачију целину, са непокретним крили-
8 Овај истраживач је сматрао да је првобитно било двадесет осам сцена, данас већином
несачуваних, поређаних вертикално у два реда по седам слика са обе стране централне
представе, надвишене троугаоном композицијом Христа са анђелима (Weigelt, 1931, стр.
15–22, црт. на стр. 20). Чињеница да је на представи Madonna di San Domenico (названа и
Madonnа di Palazzo Pubblico, будући да се дуго налазила у сијенској Градској већници –
Palazzo Pubblico, пре него што је почетком овог века враћена на првобитно место), о којој
постоји богата литература, уз потпис Гвида да Сијена исписана година 1221, разрешена
је у каснијој науци објашњењем да се наведена година вероватно односи на неки
значајан догађај, као што је долазак доминиканаца у Сијену и посета оснивача реда овом
граду, неколико месеци пре смрти 1221. (Angelelli, 2004, са литературом).
9 Вајгелтова теза заснована је на сведочењу сијенског летописца Сигисмонда Тиција
(Sigismondo Tizio) из тридесетих година XVI века (Angelelli, 2004), који описујући цркву
Светог Доменика наводи Гвидову Богородицу, и, независно од ње, „[…] два бочна крила,
која су некада затварала Богородицу са бочних страна, које уочаваш на зидовима када
пролазиш кроз цркву ка узвишеном делу,“ односно: „[…] aliae vero duae quae Virginem
utroque latere olim claudebant, cum in ecclesiam sursum progrederis ad parietes tibi sese of-
ferunt“ (Milanesi, 1859, стр. 4).

ма10, одбачена је захваљујући Роберту Оертелу (1961, стр. 57–67, fig. 5). Осло-
њен на техничка испитивања, овај истраживач је разрешио типологију ол-
тара у смислу хоризонталног распореда сачуваних сцена на бочним
крилима досала, како је до данас прихваћено11, не упуштајући се у могућу
идентификацију централне слике и забатне композиције.
Следећу значајну промену у разумевању Досала из Бадија Арденге донело је
повезивање са другом, изузетно важном светињом, познатом као Madonna
del Voto (122 × 82 цм) (Bellosi, 1991, стр. 13).12 Претпоставка да се налазила на
главном олтару катедрале у Сијени, пре него што је 1311. на њега поставље-
на Дучова Maestà (Duccio, око 1255/60–1318/19), још увек се преиспитује, док
мишљење истог истраживача о постављању христолошких тема на поле-
ђину досала (Bellosi, 1991, стр. 13) није оставило дубљи траг у науци. Могућ-
ност предложене локације, која би ово дело чинила најстаријим и најва-
жнијим уметничким сведочанством везаним за катедралу у Сијени, као и
повезаност Madonnе del Voto са досалом, оспорена је од стране Монике Бут-
зек (2001, стр. 97–109).13 Повод је била реконструкција целине, предложена
на изложби организованој 2001. у Музеју Линденау у Алтенбургу (John et al.,
2001). Наиме, у недостатку докумената и типолошких паралела14, новом ре-
10 Он предлаже реконструкцију са двадесет четири композиције на фиксним бочним кри-
лима, сложене у два вертикална реда по шест епизода, са нешто другачијим избором и
размештајем сцена, и целином надвишеном троугаоним забатом са представом теме ве-
зане за вазнесење Христово као централним мотивом (Stubblebine, 1959, стр. 260–268, цр-
теж на стр. 265; Stubblebine, 1964, стр. 54–60, сл. 16).
11 Пажљиво испитујући дрвену подлогу, Оертел (1961, стр. 57–67) показује да су епизоде би-
ле хоризонтално сложене, по три сцене у два реда са сваке стране централне представе,
и надвишене забатном конструкцијом, чији је облик морао бити сличан форми слике
Крунисања Богородице из лондонског Кортланд Института (Courtald Institute of Art) (о ово-
ме више касније).
12 Слика, која понавља византијску иконографију Богородице Одигитрије (Giorgi, 2003a,
стр. 54–55, са старијом библиографијом), најпре звана Madonna delle Grazie, а касније Ma-
donna degli occhi grossi, назив Madonna del Voto добила је тек у XVII веку (Butzek, 2001, стр. 97–
98, 100). Данас је смештена у капелу Киђи (Cappella Chigi) сијенске катедрале. С обзиром
на историјску и уметничку важност, као најпоштованија представа Богородице у
Сијени, добила је обимну библиографију, која овде неће бити навођена.
13 Иста научница изнела је претпоставку да се Madonna del Voto није налазила на главном
олтару, већ да је сликана за олтар капеле Светог Бонифација (Cappella di San Bonifacio),
такође у сијенској катедрали (Butzek, 2001, стр. 97–109), нашта упућује и Виктор Шмит
(2001, стр. 513–514). Што се тиче могућег изгледа целине, она закључује следеће: „С друге
стране, нема ни најмањих назнака за претпостављену присутност дванаеста таволета из
Бадија Арденге у сијенској катедрали“, односно: „Non esiste invece il minimo indizio per la
ventilata presenza delle dodici tavolette di Badia Ardenga nella cattedrale senese“ (Butzek,
2001, стр. 106).
14 Више истраживача приметило да је у ово време, чак и изван Сијене, тешко пронаћи ком-
бинацију средишње полуфигуре са бочним сценама (Butzek, 2001, стр. 103; Schmidt &

конструкцијом, ослоњеном на физичка и техничко-технолошка истражи-

вања, епизоде из Бадија Арденге презентоване су као бочна крила централ-
не представе Madonnе del Voto, над којом налази представа Крунисања Богоро-
дице (33,7 × 166,6 цм, инв. бр. 24) из Института за уметност Кортланд
(Courtald Institute of Art) у Лондону15 (сл. 3). Део истраживача, и поред са-
Слика 3. Гвидо да Сијена и Дијетисалви ди Спеме, Досале из Бадија

Арденге, реконструкција (порекло: Интернет)
гласности око порекла Крунисања Богородице из опатије Бадије Арденга и
атрибуције Гвиду да Сијена, критички је дочекао посебно понуђено решење
највиших делова досала (Schmidt, 2001, стр. 512–514; Butzek, 2001, стр. 104,
106; Schmidt & Muller, 2001, стр. 110–112).16 Физичка и техничко-технолошка
испитивања су настављена, да би на крају била потврђена припадност на-
ведених слика једној целини (Manzke, 2001, стр. 11–45; Villers and Lehner,
2002, стр. 289–302; Muller, 2004, стр. 29–39).17 То је довело до закључка да се
ради о новом типу олтарске слике у италијанској уметности XIII века (Mul-
Muller, 2001, стр. 111; Angelelli, 2004), а и ретки сачувани примерци припадају триптиси-
ма малих димензија са покретним крилима (Schmidt, 2001, стр. 513).
15 Ово није први пут да су ове слике доведене у везу, што је потом и доказано физичким и
техничко-технолошким испитивањима (Villers & Lehner, 2002, стр. 289–302).
16 Уз критику понуђене реконструкције, изнето је и мишљење да је паљото могао бити че-
твртаст, без забатног завршетка, што је иначе тип карактеристичан за италијанску умет-
ност XIII века (Schmidt & Muller, 2001, стр. 110–111, црт. на стр. 110).
17 Наведена реконструкција, уз мање измене, подржана је од стране дела научника (Muller,
2004, стр. 28–39).

ler, 2004, стр. 38). Што се тиче претпоставки о првобитној локацији олтара,
укључујући и новије указивање на могућност да се могао налазити у цркви
Светог Фрање, сијенском центру овог реда (Schmidt & Muller, 2001, стр. 111;
John, 2002, стр. 286)18, још увек нема коначних закључака, пре свега због не-
достатка историјских извора који би подржали изнета мишљења, отуда су
могућности за различите предлоге и даље отворене.
Проблем ауторства и атрибуцију целине Гвиду да Сијена први је преи-
спитао Пјетро Торити (1977, стр. 28, 30, кат. бр. 41–43), који на досалу разли-
кује руке два уметника. Ову поделу је потом разрадио Белози (1991, стр. 9–
10), издвојивши слике сачуване у сијенској Пинакотеци из Гвидовог опуса,
чији стил препознаје на преосталим епизодама некадашње целине. Исти
научник је сијенска дела, укључујући и Madonnu del Voto, повезао са другим,
веома надареним мајстором, Дијетисалвом ди Спеме (Dietisalvi di Speme,
активан 1259–1288) (Bellosi, 1991, стр. 10, 13–17). Овом уметнику су, захваљу-
јући стилским и техничким одликама, приписане неке од најважнијих си-
јенских слика на дасци из времена пре Дуча (Giorgi, 2003а, стр. 54–55). Дије-
тисалвово присуство у Сијени потврђено је између 1259. и 1272, када је за
градску управу радио тзв. „tavolette di Biccherna“19, зашта је и касније по-
времено био ангажован. Важно је истаћи да је Дијетисалви овај престижни
посао добио у конкуренцији са другим славним сијенским уметницима,
укључујући и Дуча, што говори о његовом угледу и статусу у овом граду.
Мишљење, да су два највећа сијенска мајстора свога времена сарађивала
при сликању досала из Бадија Арденге, одбацила је Барбара Џон (2001,
стр. 107). Иако сагласна у погледу атрибуције дела слика Гвиду да Сијена, за
остале епизоде сматра да су рад анонимног сликара, названог Мајстор Ма-
доне дел Вото (Maestro di Madonna del Voto).20 Ипак, Белозијеву атрибуцију
прихватила је већина истраживача, међу којима је и Силвија Ђорђи (2003б,
стр. 67). Она потврђује припадност највеће групе слика, данас у музејима и
збиркама ван Сијене, зрелом Гвидовом стилу, уз препознавање утицаја ра-
18 Црква је уништена у пожару 1655. и ништа се не зна о сликама које су се налазиле у њеној
унутрашњости. Претпоставка је заснована на појави сцене Пењање на крст међу епизода-
ма Досала из Бадија Арденге као теме превасходно везане за фрањевачке поручиоце (Der-
bes, 1996, стр. 153–156; Schmidt & Muller, 2001, стр. 111; John, 2002, стр. 286).
19 У питању су слике са религиозном и профаном тематиком малих димензија, које су чи-
ниле корице благајничких књига истоимене финансијске управе Сијене. Од 56 таволета
које је Дијетисалви насликао, сачуване су само четири, истовремено и једина докумен-
тована дела његове уметности. Три таволете се налазе у Државном архиву Сијене (Archi-
vio di Stato di Siena), и то: јул–децембар 1264. (инв. бр. 2), 1267. (инв. бр. 3) и јануар–јун
1270. (инв. бр. 4), док је четврта (јул–децембар 1282, инв. бр. 2–36) у Музеју лепих уметно-
сти (Szépművészeti Múzeum) у Будимпешти.
20 Ово мишљење је прихваћено у делу научне литературе (Folda & Wrapson, 2015, стр. 164–
165, нап. 120).

ног стила Чимабуа (Cimabue, око 1240 – око 1302). Иста научница је на сијен-
ским композицијама препознала карактеристике које се не могу наћи на
осталим радовима из ове групе: „монументалност тела […] интензивна
игра погледа […] одећа натопљена светлошћу […] луминозност, мекоћа и
ширење драперија […] топле нијансе палете“21 (Giorgi, 2003b, стр. 66–67), за
њу су знак слободнијег извођења, које није својствено Гвидовом стилу. При
томе се мора узети у обзир чињеница да се ове слике издвајају из целине по
осредњем стању очуваности, што ни послератне рестаурације (Brandi-Carli,
1951, стр. 3, 248–259), као ни оне из 1989–1990, нису успеле да реше. Лоше
стање слика последица је, пре свега, технике извођења: присуство „слика-
ња меканог и течног у профилима, […] обојених сенки и лакова“22, као и ма-
сније темпере у односу на дела приписана Гвиду, допринело је крхкости
сликане површине (Giorgi, 2003b, стр. 68). Знатна оштећења учинила су дела
недовољно атрактивним за тржиште, због чега су вероватно и остала у Си-
јени (Bellosi, 1991, стр. 10).
УМЕТНОСТ КРАЈА XIII ВЕКА У СИЈЕНИ И ВИЗАНТИЈСКИ

УТИЦАЈИ: ПРЕДСТАВА СКИДАЊЕ СА КРСТА
Захваљујући блискости са христолошким сценама некада у Бадија Арденги

а сада у Сијени, у опус Дијетисалва убројане су и фреске са представама Рас-
пећа Христовог, Скидања са крста и Оплакивања Христовог откривене 2003. у
Крипти сијенске катедрале (Cripta del Duomo) (Bagnoli, 2003, стр. 105–145).
Јасно препознавање сличности између фресака и слика из Бадија Арденге,
чија су иконографска решења у неколико случајева готово идентична, до-
принело је бољем познавању веза сијенског сликарства не само са савреме-
ним дешавањима у италијанској уметности већ и са најновијим трендови-
ма византијског порекла. Утицаји ове традиције, који су већ делимично
истакнути у старијим студијама Досала из Бадија Арденге, иако се готово ис-
кључиво односе на преузимање иконографских модела, посебно су видљи-
ви у Дијетисалвовој представи Скидања са крста из сијенске Пинакотеке. За
ову слику је већ Светозар Радојчић (1963, стр. 26–27, нап. 2) предложио кон-
такте са прототиповима блиским мајсторима који су између 1222. и 1227.
насликали сцену исте тематике у манастиру Милешева. Снажне везе са
српским живописом, евидентне упркос лошој очуваности слике у сијенској
21 „[…] la monumentalità dei corpi […] il gioco intenso degli sguardi […] le vesti gonfie di luce […]
la luminosità, morbidezza e espansione dei panneggi […] le calde tonalità della tavolozza […]“
(Giorgi, 2003b, стр. 66–67).
22 „[…] pittura mobile e liquida nei profili, […] di ‘ombre colorate e lacche […]“ (Giorgi, 2003b,
стр. 68).

Пинакотеци, потврђује и фреска, нађена у изненађујуће добром стању, у

крипти испод Дуома, датована у седамдесете године XIII века (D’Amico,
2004, стр. 187–190; D’Amico, 2009, стр. 42–45; D’Amico, 2016, стр. 389–410; Да-
мико и Пајић, 2017, стр. 239–251). Изнето је мишљење да је Дијетисалви ре-
интерпретирао не само иконографију присутну на композицији у заду-
жбини српског краља Владислава већ и елементе цртежа изворног модела.
Појава снажних утицаја „модерних“ достигнућа византијске уметности на
целини из Бадије Арденге указује на постојање размена, директно или пу-
тем посредника, између Сијене, на врхунцу моћи и богатства, и културе на
другој јадранској обали, одакле су могли доћи узори, идеје и реинтерпре-
тације посебно поштованих прототипова. Треба подсетити да ни сам Дучо,
улазећи у зрелу фазу свог стваралаштва, није избегао ове утицаје, видљиве
у његовим делима попут витража на сијенској катедрали из 1287/88. или
циклуса посвећених Христу и Богородици на представи Maestà из 1311.
(D’Amico, 2016, стр. 389–410; Дамико и Пајић, 2017, стр. 239–252).
ТЕМА ПЕЊАЊЕ НА КРСТ У ИТАЛИЈАНСКОМ СЛИКАРСТВУ

СЕДМЕ ДЕЦЕНИЈЕ XIII-ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ XIV ВЕКА
Међу христолошким сценама из Бадија Арденге налази се и ређе прикази-

вана епизода Пењање на крст (сл. 4). Тема, која није део канонске верзије
циклуса Христовог страдања23, носи снажну наративну и симболичку
вредност. Претпостављеног византијског порекла24, развила се готово
истовремено у италијанском и балканском стваралаштву, почев од седме/
осме деценије XIII века. Док је у италијанској уметности остала популарна
релативно кратко, до треће деценије XIV века, после чега се јавља спора-
дично, у православним срединама биће знатно дуже присутна, протежући
се и кроз поствизантијско сликарство. Ликовна традиција познаје два
основна типа. Верзија са Христом који се тријумфално пење лествицама,
добровољно приносећи себе на жртву, позната је и у италијанској и у ви-
23 Сви истраживачи сагласни су са тим да је Никодимово јеванђеље, познато и у византиј-
ском и западном свету, утицало на појаву сцене, при чему Дербз (1995, стр. 114, нап. 24)
указује да највећи број грчких преписа нема или веома лапидарно помиње Христов
успон на крст. За упућивање на остале изворе в. нап. 25 и 42.
24 Место појаве представе још увек изазива подељена мишљења међу истраживачима. Нај-
пре је везивана за западну уметност, да би, пошто је указано на постојање минијатуре са
овом епизодом, вероватно из XI века, у рукопису јерменског порекла (Vehap'аr Gospel,
Erevan, Matenadaran no. 10780, fol. 125v), била изнета претпоставка да је тема формирана у
источној уметности (Mathews & Sanjian, 1991, стр. 131, нап. 2, 132), како је и прихваћено у
већем делу научне литературе (Derbes, 1995, стр. 111–112, нап. 12, са старијом литерату-
ром, стр. 116–120, сл. 57; Derbes, 1996, стр. 149, нап. 28).

Слика 4. Гвидо да Сијена, Пењање на крст, 1275–80, Досале из Бадија

Арденге, Музеј манастира Свете Катарине, Утрехт, (порекло: Интернет)
зантијској уметности. Друга, млађа варијанта, пуна патоса, са Спаситељем

кога, заустављеног у тренутку успона, слуге и џелати хватају за обе руке и
подижу на крст, својствена је православним срединама (Millet, 21960,
стр. 385–393; Boskovits, 1965, стр. 69–94; Boskovits, 1994, стр. 196–231; Derbes,
1995, стр. 110–131, посебно стр. 112, нап. 15, стр. 113, нап. 20, стр. 116, нап. 40,
са наведеним примерима; Derbes, 1996, стр. 145–157, посебно стр. 153,
нап. 47, стр. 166, са наведеним примерима; Zarras, 2010, стр. 196–197, са при-
мерима у православној уметности).
Стандардизована сцена „тријумфалног“ типа подразумева композицију

у чијем средишту је крст са лествицама којима се успиње Христ, погледа
упрт на горе, било да је једном ногом тек започео успон или се он ближи
крају. Догађај прати бучна група римских војника и јеврејских првосвеште-
ника и сведока, мање или више бројних, симетрично распоређених са обе
стране крста. На италијанским примерима често је присутна и Богородица,
у ставу који је понекад контемплативан а понекад пун драме (Derbes, 1995,
стр. 117–118), као и фигуре упослене око причвршћивања попречног крака
крста, од којих једна помаже Спаситељу при успону, прихватајући га за
руку.

На Апенинском полуострву, ликовни

израз нашао је литерарни извор у значај-
ним текстовима насталим у XIII веку
међу припадницима фрањевачког реда,
чије је донаторство потврђено за већину
слика (Coor-Achenbach, 1947–1949, стр. 18,
нап. 21; Millet, 21960, стр. 380–381; Bosko-
vits, 1965, стр. 77–84; Boskovits, 1994,
стр. 199, 213–226; Derbes, 1995, стр. 116–
117, 119; Derbes, 1996, стр. 153–157; уп.
McNamer, 2010, стр. 98–102).25 У истој сре-
дини, упоредо са наведеном епизодом,
чак понекад и на истој композицији, ра-
звијана је још једна тема, блиске инспи-
рације и визуелног израза. То је Свлачење
Христове одеће, које се почев од шездесе-
тих година XIII века раширило нарочито
у централној Италији. Ова сцена, такође
Слика 5. Копо ди Марко-
апокрифна и симболична, илуструје тре-
валдо, Пењање на крст,
нутак који непосредно претходи успону, детаљ са Распећа, 1261–65,
са Христом представљеним како своје- Градски музеј Сан Ђими-
вољно даје своју одећу једном од присут- њано (порекло: Интернет)
них Јевреја, припремајући се да крочи
или већ на лествицама прислоњеним на
крст (Derbes, 1996, стр. 138–145; Дамико и Пајић, 2019, стр. 27–44).
Две најстарије представе Пењања на крст у италијанској средини, иако
различитих решења, носе снажне утицаје византијске уметности. Низ сце-
на са овом темом започиње композицијом која се појавила међу епизодама
Христовог страдања на Распећу у Градском музеју Сан Ђимињано (Museo Ci-
vico di San Gimignano) (Millet, 21960, стр. 386–387, сл. 413; Boskovits, 1965,
стр. 76, сл. 7; Boskovits, 1983; Garzelli, 1994, стр. 8; Derbes, 1995, стр. 118–120,
сл. 68; Derbes, 1996, стр. 145–149, 156, сл. 88) (сл. 5).Ово дело, настало у фра-
њевачкој средини, приписано је фирентинскoм сликару Копу ди Марко-
валдо (Coppo di Marcovaldo, документован 1260–1276) и годинама око 1261–
25 Поред текстова чувених фрањевачких филозофа и мислиоца, као што су Псеудо-Бона-
вентура (Pseudo Bonaventura), Псеудо-Беда (Pseudo Beda) и Псеудо-Анселмо (Pseudo An-
selmo), део истраживача је велики утицај приписао и литургијској драми (Boskovits,
1965, стр. 80–84, 86–88; Boskovits, 1994, стр. 213–215). Такође, има покушаја да се акценат
стави на симболично значење сцене, тачније симболику лествица, установљену и у ре-
лигиозној литератури и у уметности знатно пре појаве ове теме (Eörsi, 1997, стр. 151–166,
уп. Boskovits, 1965, стр. 85–92; Boskovits, 1994, стр. 218–231).

1265.26 На први поглед пасивно, Христос, везаних руку и са ужетом око вра-
та, крвавих леђа после бичевања, добровољно прихвата жртву. Већ је једном
ногом закорачио на најнижу пречку лествица, прислоњене на крст, чији по-
пречни крак један војник закуцава клечећи на њему. Овакав приказ неће
бити поновљен на композицијама са овом темом; но, Христов контемпла-
тивни став, оборена глава и конопац око врата и руку, нису непознати у
уметности. Појављују се на сценама које су претходиле успињању, а пре све-
га као део иконографије теме Припреме крста, развијене у византијском сли-
карству, за коју се сматра да је послужила као полазиште и за ову верзију Пе-
њања на крст, као и за сцену Свлачење Христове одеће (Millet, 21960, стр. 384–
385; Derbes, 1995, стр. 118; Derbes, 1996, стр. 142–145, 147–149, сл. 86–87).27
Ново решење увео је Гвидо да Сијена око 1275–1280. управо на досалу из
Бадија Арденге (Millet, 21960, стр. 387–388, сл. 418; Derbes, 1995, стр. 115–120,
сл. 65; Derbes, 1996, стр. 146–149, 153–156, сл. 89) (сл. 4). На Голготи се уздижу
три крста, при чему се Христос, снажно искорачивши, успиње лествицама
ослоњеним на крст у центру композиције. Помаже му младић који учвр-
шћује хоризонтални крак, коме други радник, у групи Јевреја са десне стра-
не, пружа чекић и три ексера, симболе страдања; трећа фигура понавља
Никодимов положај у Скидању с крста, сада закуцавајући ексере.28 Иза Хри-
ста појављује се Богородица, чији ће гест одбране Сина од групе војника,
док га другом руком заштитнички грли око паса, постати одлика сијенске
школе (Derbes, 1995, стр. 117–118). Треба истаћи да је ово један од ретких
примера у италијанској уметности за који није потврђено фрањевачко по-
рекло, премда је о могућој вези досала из Бадија Арденге са фрањевачком
средином, управо због појаве ове сцене и њене чврсте везе са идеологијом
овог монашког реда, расправљано у науци (Derbes, 1996, стр. 153–154, 156).29
Зато је у низу формалних одлика – начину представљања Христа, укључу-
јући и то што се окреће ка сведоцима, као и представљању руље десно од
26 Сцена Пењање на крст једна је од шест епизода из циклуса Христовог страдања, приказа-
них на Распећу, вероватно пореклом из фрањевачког манастира Свете Кларе (Santa Chia-
ra) у Сан Ђимињану (Prehn, 1976, стр. 40–48). На везу са овим редом указује и мотив ужета
око Христовог врата (Derbes, 1996, стр. 153, нап. 48). Невелики простор који је сликар
имао на располагању резултирао је редукованим бројем учесника.
27 Дербз (1996, стр. 142–143, 147–148) указује на порекло различитих мотива који су познати
са старијих епизода страдања Христовог византијског порекла.
28 Ђорђи (2003b, стр. 67) наглашава да, упркос сијенском „успеху“ иконографије, ова епизо-
да није укључена у циклус Страдања Христових на Дучовој слици Maestà, најважнијем
сачуваном делу насталом у Сијени у средњем веку. Што се тиче епизоде из Бадија Арден-
ге, по великом броју учесника и разноликости мотива, она представља усамљени случај
међу сачуваним представама.
29 В. нап. 18. Дербз (1996, стр. 153–155) посебно разматра приказ нагог разбојника у првом
плану, објашњавајући његову појаву фрањевачким текстовима.

крста, и поред стилских разлика, указано на снажну сродност са раним ви-

зантијским приказима исте сцене, пре свега са фреском у цркви Светог Ни-
коле у Прилепу из 1298. (Derbes, 1995, стр. 112, 115–116, сл. 59; Derbes, 1996,
стр. 149, сл. 90). Закључено је да овако велика сличност упућује на Гвидово
познавање решења ове теме у византијској уметности, истовремено откри-
вајући начин рада италијанских уметника који су користили источне мо-
деле као матрицу, слободно је прерађујући и реинтерпретирајући према
потребама своје средине (Derbes, 1995, стр. 116–120; Derbes, 1996, стр. 149).
Гвидову иконографију, иако њена наглашена наративност и драматика
неће бити поновљене, следиће, уз варијације, потоњи уметници.30 Највећи
део композиција припада тосканској, пре свега сијенској средини, а само
једна нема фрањевачко порекло. Изгледа да је ова сцена била присутна и у
савременим монументалним циклусима31, поставши модел који је копи-
ран. Са анонимним сијенским уметником, активним између 1285. и 1295,
доведена је у везу слика, првобитно централни део триптиха, данас у Музе-
ју Дејвис (Davis Museum) при Велсли колеџу (Wellesley college) у истоиме-
ном граду (Garrison, 1949, бр. 342).32 Богородица и слуга који учвршћује крст
понављају гестове виђене на старијем примеру – заправо, као да се копира
исти извор. Оба мотива преузео је и познији сијенски сликар, назван Мај-
стор из Монте Оливета (Maestro di Monte Oliveto, активан 1300–1330), у вер-
зији насликаној око 1320, сада у Алана Колекцији (Alana Collection) у Њуар-
ку (Berenson, 1932, стр. 43; Brandi, 1933, стр. 176–177; Coor-Achenbach, 1955,
стр. 203, сл. 31).33 Крајем XIII века Пењање на крст појавило се на две слике
приписане Фирентинцу Грифу ди Танкреди (Grifo di Tancredi, активан из-
међу 1271. и 1303): прва, из око 1295, пореклом из фирентинског манастира
Санта Марија деи Кандели (Santa Maria dei Candeli), део је досала у збирци
30 Од сачуваних примера које набраја Дербз (1995, стр. 116, нап. 40; Derbes, 1996, стр. 153,
нап. 47), већина је поменута у овом раду.
31 Да је иконографија могла бити шире позната, сведочи и чињеница да слике из Бадија Ар-
денге понављају, иако у сажетом облику, иконографију фресака са истим темама, от-
кривеним у крипти испод катедрале (в. напред у тексту).
32 У новије време, дело на коме је у доњем делу насликана Сахрана Свете Кларе, приписано
је умбријском сликару који је радио у Сполету око 1270. (De Marchi, 2018, стр. 45, сл. 15).
То би указивало на везу са Мајстором Светога Фрање (Maestro di San Francesco, активан
1250–1280) који је током шесте деценије XIII века био ангажован у базилици Светог Фра-
ње (Basilica di San Francesco) у Асизију (Derbes, 1996, стр. 138–139; Дамико & Пајић, 2019,
стр. 33). На композицији, са великим бројем учесника, издваја се младић који се са хори-
зонталног крака крста дубоко нагиње, пружајући обе руке Христу.
33 На слици овог уметника, иначе Дучовог следбеника, младић на попречном краку није
усмерен ка Христу, препуштеном да се пење без помоћи, већ, поједностављујући Гвидо-
ву композицију, према учеснику поред крста, који му пружа алат, док Богородицу прате
жене јерусалимске. Сама сцена насликана је, заједно са Ношењем крста, испод Богородице
са дететом и светитељима, у чијем горњем делу је представа Благовести.

Музеја уметности Тимкен (Timken Museum of Art) у Сан Дијегу (Kanter, 1996,
стр. 35–41)34, док је друга, датирана око 1300. (Tartuferi, 1986, стр. 277), сачу-
вана у Боде Музеју (Bode Museum) у Берлину.35 У фирентинској рецензији
теме став Богородице, коју прате јерусалимске жене, постао је уздржанији,
што потврђује и минијатура атрибуирана радионици Пачина ди Буонагви-
да (Pacino di Buonaguida, активан 1303–1347) (Pasut, 2014)36, настала око 1320,
поједностављеног решења и редукованог броја учесника.37
На прелазу XIII у XIV век ова тема се проширила ван тосканске средине, у
друге делове централне Италије. Поред могућег умбријског порекла, не-
давно предложеног за дело из Велслија38, мора се поменути јако пострада-
ла фреска у цркви Светог Виктора (San Vittore) из града Асколи Пичено у по-
крајини Марке. Настала је вероватно с краја XIII века, а спој тема Пењања на
крст и Свлачење Христове одеће уродио је особеним решењем (Millet, 21960,
стр. 387, сл. 414; Boskovits, 1963, стр. 76; Derbes, 1996, стр. 140, нап. 6). У источ-
ним регионима северне Италије, тачније у Емилији и Ромањи, забележена
су два нова примера из првих деценија XIV века. Први и, засад, једини по-
34 Централна представа допојасне Богородице са дететом приписана је Магдаленином мај-
стору (Maestro della Maddalena, активан у последњим деценијама XIII века) са којим је
Грифо сарађивао (Santoleri, 1997), док је дванаест сцена из циклуса Христовог Страдања
атрибуирано самом Грифу (Tartuferi, 2002). У Пењању на крст на хоризонталном краку
крста појављују се два младића: један држи ексер у руци, а други помаже Христу у успо-
ну. Трећи слуга испод крста носи алат у котарици. Део циклуса чини и епизода Свлачење
Христове одеће, инспирисана већ поменутим прототипом који је Мајстор Светога Фрање
насликао у базилици Светог Фрање у Асизију (Derbes, 1996, стр. 138–139; Дамико и Пајић,
2019, стр. 33). Што се тиче порекла досала, црква Свете Марије деи Кандели припадала је
августинским монахињама, али је слика вероватно фрањевачка поруџбина (Derbes,
1996, стр. 162, нап. 4, сл. 91, 95).
35 Ово је прва од четири епизоде из циклуса Страдања Христовог насликаног у две зоне уз
централну представу седеће Богородице са дететом, познате као Grande Maestà (Tartuferi,
1986, стр. 277). Појава џелата сведена је на фигуру на попречном краку крста, која Спаси-
тељу пружа руку.
36 Док двојица учесника приносе чекић и ексере директно Христу, трећи, без агресије, ста-
вља руку на леђа Спаситељу помажући му да се попне. Сцена Пењања на крст налази се у
кодексу Vita di Cristo e del Beato Gerardo di Villamagna у Пијерпонт Морган Библиотеци
(Pierpont Morgan Library, ms. 643, fol. 22) у Њујорку.
37 Занимљиво је да нема радника на хоризонталном краку, док се Христос пење држећи се
обема рукама за лествице; догађају присуствује и Богородица коју прате свете жене. По-
следњи пример повезан за тосканску средину, приписан Ђованију ди Бартоломео Кри-
стијани (Giovanni di Bartolomeo Cristiani, активан 1367–1398), припада завршним децени-
јама XIV века, а чува се у Музеју Остергом (Esztergom Museum) у истоименом граду
(Boskovits, 1965, стр. 69–70, сл. 1; Boskovits, 1994, стр. 190–195). На овој сцени се, подно ле-
ствица којима се Христос пење, окружен масом, појављују Богородица и апостол Јован,
понављајући гестове типичне за византијске представе Распећа Христовог.
38 В. нап. 32.

тврђени као поруџбина настала ван фрањевачких кругова, налази се у Фе-

рари, у цркви бенедиктинских монахиња Светог Антонија у Полезине
(Sant’Antonio in Polesine). Слика је део циклуса са епизодама Христовог
страдања, који је између 1300. и 1310. извео анонимни уметник, познат као
Први мајстор из Сан Антонија у Полезине (Primo maestro di Sant’Antonio in
Polesine, активан 1303–1330). Традиционална иконографија успињања ком-
бинована је са мотивом шибања Христа, уз епизоду дељења хаљина испод
крста (Benati, 1995a, стр. 156, бр. 5).39 Друго сведочанство настало је у Рими-
нију, важној јадранској луци и средишту политичких и трговачких веза са
балканском обалом Јадрана. Сачувано је на слици приписаној локалном
сликару из око 1300–1320. (Boskovits, 1965, стр. 72), поистовећеним или са
младим Ђованијем Баронцијем (Giovanni Baronzio, документован 1343–
1362) или са Псеудо-Баронцијем из око 1325. (Pseudo Baronzio, активан у пр-
вој половини XIV века) (Benati, 1992; Benati, 1995b, стр. 248, кат. бр. 44a–f,
стр. 252, кат. бр. 45a–e).40 Средишњом лествицом од три насликане успење
се Христос, кога обема рукама придржава један од младића са хоризонтал-
ног крака крста, док је број радника повећан.
ТЕМА ПЕЊАЊЕ НА КРСТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТРАДИЦИЈИ

ПОСЛЕДЊИХ ДЕЦЕНИЈА XIII И ПРВИХ ДЕЦЕНИЈА
XIV ВЕКА
Управо у периоду од краја XIII и првих деценија XIV века, у коме је сконцен-
трисан највећи број италијанских интерпретација Пењања на крст, ова тема
се појавила у фрескосликарству насталом на тлу Македоније и српске сред-
њовековне државе. Међу илустрацијама страдања Христовог, које, као ци-
клус или појединачне епизоде, у ово време доживљава експанзију, сцена
пењања на крст је, после паузе настале након јерменске минијатуре као
најстарије, и при томе, иконографски јединствене композиције41, ушла у
39 На попречном краку крста клече двојица џелата, заузети радовима. У пејзажу и третма-
ну фигура осећају се јасни утицаји Ђотовог стила.
40 Од дванаест насликаних сцена, шест, међу којима је и Пењање на крст, део су циклуса
Страдања Христовог сачуваног, уз представу Страшног суда, у Галерији Академије (Galle-
riа dell’Accademia) у Венецији, док се преостале слике налазе у берлинској Уметничкој
галерији Државног музеја (Staatliche Museen, Gemaldegalerie). На лествицама са леве
стране младић, са чекићем и ексерима, закуцава попречни крак, а двојица слуга су
испод крста, један као да пружа чекић директно Христу, док други носи корпу са алатом.
41 В. нап. 24. Са обе стране крстa, који доминира централним делом композиције, наслоње-
не су по једне лествице. Лево се успиње Христос, коме помажу војник изнад њега, на ис-
тим лествица, и једна фигуре која стоји испод Спаситеља, лагано га потискујући с леђа,
у пратњи слуге. С друге стране је војник, како очекује крај успона стојећи на лествицама.

сликарски репертоар византијских уметника. Као што је већ речено, него-

вана је у две верзије. Старија, „тријумфална“ сцена, може се пратити од
краја XIII века и током наредног столећа, при чему је инспирисана знатно
старијим списима светих отаца и литургијским текстовима.42 Разлике у од-
носу на варијанту одомаћену у италијанској уметности уочљиве су, пре
свега, у третману споредних актера приче. Тако се радници, који учвршћу-
ју попречни крак крста, готово неизоставни део западних композиција, у
православној традицији сликају по изузетку, као и Богородица, која у тузи,
скрајнута иза брдовитог пејзажа, заједно са апостолом Јованом прати де-
шавање.
У научној литератури најстаријим примерима Пењања на крст сматрају
се две фреске из последње деценије XIII века, сачуване у охридској цркви
Богородице Перивлепте, из 1294/95, и у цркви Светог Николе у Прилепу, из
1298. (Derbes, 1995, стр. 112, сл. 58–59, 115–116; Derbes, 1996, стр. 149, сл. 90).
Посебна пажња поклоњена је већ поменутој прилепској сцени (сл. 6). Ком-
Слика 6. Пењање на крст, 1298, црква Светог Николе, Прилеп

(порекло: Интернет)
позиција је подељена на два дела. Христос се пење, придржавајући се обема

42 Када је у питању тема Пењање на крст у византијској уметности, Дербз (1995, стр. 114–115)
указује да је идеја Христовог тријумфалног успона била установљена у патристичкој и
литургијској литератури од V до краја XII века, када долази до промене, најпре у тексто-
вима а потом и у ликовном изразу, у виду новог типа представе. Како млађа верзија, са
представом Христа који прихвата мучеништво у наглашену патњу, која се прати од дру-
ге деценије XIV века, није предмет рада, овде неће бити разматрани примери ове иконо-
графије.

рукама за лествице, истовремено се окрећући ка маси Јевреја и римских

војника згуснутих на другој половини сцене. У формалним одликама уоче-
не су блиске паралеле са сликом из Бадија Арденге, ранијег времена на-
станка, уз претпоставку о источном пореклу теме у италијанској уметно-
сти.43 Тези о византијском исходишту иде у прилог фреска која није узета у
обзир приликом досадашњих разматрања ове сцене. Насликао ју је 1270/71.
„смерни Јован, ђакон и ἐπὶ τῶν κρίσεων пресвете Архиепископије“ (Суботић
и др., 2015, стр. 59–60)44 у цркви Светог Николе у селу Манастир, у прилеп-
ској области. Њено јединствено решење још увек је препознатљиво, и поред
знатних оштећења које је временом претрпела. Заоденут кабаницом, Хри-
стос, оборене главе и повијен, руку свезаних испред тела, већ је на лестви-
цама, окружен са обе стране сведоцима (Kostovska, 2011, стр. 44, сл. 3) (сл. 7).
Слика 7. Јован ђакон, Пењање на крст, 1270/71, црква Светог Николе,

Манастир (порекло: Костовска, 2011, сл. 3)
Христова контемплативна представа, упадљиво другачија у односу на при-

лепску фреску и потоња остварења, ипак није потпуно без аналогија у ви-
зантијској уметничкој сфери. Среће се на композицијама Припреме крста,
где Христос стоји подно лествица, понекад носећи црвену хаљину, чак и са
ужетом око врата (Millet, 21960, стр. 382–383, сл. 409; Derbes, 1996, стр. 142–
144, 148, сл. 86–87); део мотива, попут свезаних руку, упућује на везу и са
43 В. напред у тексту.
44 „[…] ταπινότ(α)τ(ος) Ἰω(άννης) διάκον(ος) καὶ ἐπὶ τῶν κρίσεων τ[ῆς] ἁγιωτ(ά) τ(ης) ἀρχ(ι)επι-
σκοπῆς […]“ (Суботић и др., 2015, стр. 59–60).

другим епизодама страдања, као што су Ругање Христу и Пут на Голготу, од

раније познатих у византијској уметности, одакле су преузети за нову ико-
нографију (Millet, 21960, стр. 362–364, сл. 382, 384–388; Derbes, 1996, стр. 142–
143). Исти модел настанка, као и порекло мотива, Дербз (1995, стр. 118–120;
Derbes, 1996, стр. 145–148, 156) прати на најстаријем примеру ове теме у ита-
лијанској уметности, Коповом Пењању на крст из 1261–1265. Можда је то ра-
злог што начин сликања Христа, свезаних руку и оборене главе, на Коповој
и манастирској фресци показује одређене блискости. Да ли је Копо, како се
претпоставља, био инспирисан сценом Припреме крста стварајући нову
иконографију, или је, што је можда вероватније, познавао представу пења-
ња на крст, блиску фресци у Манастиру, коју је реинтерпретирао у складу
са потребама свог окружења, отворено је питање. Занимљиво је да ни једна
од ове две иконографије није заживела у својим срединама; стиче се утисак
да се ради о прелазним решењима које су уметници понудили трагајући за
најбољим визуелним изразом одабране идеје, иако се мора узети у обзир и
могућност да је грчки сликар, у познату схему, унео мотиве који се потом
неће поновити.45 Ваља напоменути и да је у расправама поводом порекла
теме један од главних аргумената заговорника западног происхођења сце-
не нађен у времену настанка сачуваних дела, будући да се сматрало да су
најраније византијске фреске готово три деценије млађе од Копове слике.
Међутим, иако хронолошки примат остаје на страни италијанских приме-
ра, с обзиром на време настанка фреске у Манастиру, разлика међу првим
познатим сценама смањена је на свега пар година, што свакако треба узети
у обзиром приликом даљег решавања овог питања.
Блиска прилепској, при чему Христос гледа ка врху лествица, како ће по-
том ова сцена бити стандардизована, јесте фреска коју су сликари Евтихије
(Ευτύχιος, документован 1294/95) и Михаило Астрапа (Μιχαήλ Αστραπάς, до-
кументован 1294/95 – око 1322–1324) извели 1294/95. у цркви Богородице
Перивлепте у Охриду (Derbes, 1995, стр. 112, 115, сл. 58).46 Богородица и Јо-
ван, који иза брда, у другом плану, са тугом посматрају призор, још једном
ће на исти начин бити насликани, и то на фресци у Старом Нагоричину
1315–1317. (Derbes, 1995, стр. 112, сл. 60; Zarras, 2010, стр. 196–197, сл. 14)
(сл. 8). И она је дело Михаиловог атељеа, при чему се сматра једном од нај-
45 У том смислу, каснији примери, попут фреске у Леснову (1346/47), сведоче да су сликари
у стандардизовану иконографију уносили мотиве који нису били широко прихваћени
(в. нап. 48).
46 На десној страни композиције, поред крста, налази се група Јевреја, док у дну римски
војници деле Христову одећу. Што се тиче сликара, чија се делатност прати захваљујући
именима прочитаним на фреско-ансамблима које су у Србији извели по налогу краља
Милутина, постоји теза да су Евтихије и Михаило Астрапа били отац и син, те да Евтихије,
након осликавања охридске цркве, није учествовао у раду атељеа (Marković, 2010, стр. 9–
34).

Слика 8. Михаило Астрапа, Пењање на крст, 1315–1317, црква Светог

Георгија, Старо Нагоричино (порекло: Интернет)
развијенијих верзија ове сцене у православној уметности.47 Мотив припре-
ме крста, са двојицом младића, од којих један учвршћује крст стојећи са
његове задње стране, иначе познат са представа Припрема крста, док други
седи опкорачивши крст у чију основу укуцава ексере чекићем у високо по-
дигнутој руци, уз помоћ старца који му додаје алат, биће поновљен или ва-
риран на неким каснијим композицијама. У савременој науци управо је по-
казано да је око 1309–1311. Михаило Астрапа са још једним даровитим
уметником учествовао у осликавању светогорског манастира Протатона
(Πρωτάτο) (Vapheiades, 2019, стр. 113–128), где се налази сцена исте темати-
ке и блиске иконографије (Millet, 1927, таб. 24, сл. 3).48 Од раније уочена
сродност Михаиловог уметничког језика са иконографијом и ликовним
47 Ово је једна од најмногољуднијих композиција са представом ове теме. Лево од крста на-
лази се један римски војник, у пуној опреми, који руком гура Христа на крст, а са десне
стране крста велики број Јевреја присуствује догађају.
48 Са Христове леве стране виде се посуде са оцтем и водом, што je редак мотив на овој сце-
ни, разрађен касније на фресци у Леснову из 1346/47. (Габелић, 1998, таб. XV), где Хри-
стос, високо закорачивши на лествице, пије оцат из посуде коју му приноси римски вој-
ник.

изразом сликара не само протатонског живописа, већ и са фрескама у цр-

кви Христа Спаса (Σωτήρας Χριστός) у Верији, око 1314/15. (Πελεκαν́ιδης,
1973, таб. 27)49, упутила је истраживаче на могућност да су сви образовани у
истом атељеу. Да ли су ову тему понели из уметничких школа Цариграда
или Солуна, ширећи је потом балканским пределима (Derbes, 1995,
стр. 112–113), за сада је непознаница. Овде се списак сачуваних сцена са на-
веденом иконографијом не завршава; остали примери потичу између сре-
дине и краја XIV века, када ће овај тип представе коначно сменити млађа
иконографија.50
ЗАКЉУЧАК
Познавање главних трендова савремене византијске уметности, приметно
на Скидању с крста Дијетисалва ди Спеме из Бадија Арденге, заснованом на
моделу по коме је настала и милешевска фреска, потврђују и друге епизоде
исте целине. То посебно важи за представу ретке теме Пењање на крст, при-
писане Гвиду да Сијена. Као што је већ речено, ово дело је родоначелник
иконографске верзије са представом Христа како се добровољно пење на
крст, која ће постати доминантна у италијанском стваралаштву. „Тријум-
фално“ решење биће варирано на Апенинском полуострву између осамде-
сетих/деведесетих година XIII века и тридесетих година XIV века, након
чега се ова тема само спорадично среће у уметничком репертоару итали-
јанских сликара. Готово истовремено, на фрескама балканских споменика
из последње деценије XIII века, појавила се иста сцена у обради која показу-
је знатне иконографске сличности са прекоморским примерима. Разма-
трање досала са ове тачке гледишта отвара нове могућности разумевања
размене између две обале Јадрана у XIII веку, посебно током друге полови-
не столећа. Тада је, у новим условима насталим након крсташког освајања
Цариграда 1204, дошло до јачања политичких и трговинских односа изме-
ђу различитих италијанских области, великих византијских центара и др-
49 Са обе стране крста, чије подножје учвршћује римски војник, групе јеврејских свештени-
ка и народа посматрају Христов успон.
50 Каснијем периоду, који излази из оквира овог рада, припадају сцене на фрескама у цр-
кви Светог Николе у Љуботену око 1338/39–1342/53. (Радујко, 2010, стр. 178, сл. 9, 12, 23),
у манастирима Дечани око 1345. (Петковић и Бошковић, 1941, II, таб. CCIX), Полошко,
1343–1345. (Ќорнаков, 2006, сл. на стр. 72), Лесново из 1346/47. (Габелић, 1998, таб. XV), Ма-
тејич, 1348–1352. (Димитрова, 2002, стр. 317) и Марковом манастиру из 1376/77. (Томић
Ђурић, 2019, стр. 288, сл. 135), као и у цркви Светог Константина и Јелене у Охриду, с краја
XIV века (Суботић, 1971, црт. 4). Док се начин сликања Христа на лествицама понавља,
разлике се уочавају у приказу осталих актера догађаја, при чему решење у Дечанима са
фигурама на попречном краку крста подсећа на италијанске верзије, док се на фрескама
у Полошку и Марковом манастиру понавља фигура младића који, опкорачивши крст, за-
махује чекићем, учвршћујући основу у стену.

жава које су се уздигле на Балкану. Ни уметничке везе нису заостајале. У

сликарству Апенинског полуострва раширили су се нови модели источног
порекла, не само копирањем и интерпретирањем уметност претходних ве-
кова већ, много значајније, познавањем савремених трендова предпалео-
лошког и палеолошког периода. Разлози који су довели до привременог
успеха тријумфалне верзије Пењања на крст у различитим културним тра-
дицијама још увек се траже. Ан Дербз, којој дугујемо најважније студије по-
свећене овој иконографији, прихватила је могућност да су уметници који
ће ову тему проширити Балканом крајем XIII века и у почетним деценија-
ма наредног века школовани у истом атељеу, у Солуну или Цариграду,
претпостављајући да је ту сцена могла бити формирана. Међутим, иако је
иконографија заиста могла бити стандардизована у неком од ових цента-
ра, да је ова тема била позната на балканском тлу и раније, сведочи фреска
из Манастира (1270/71). Посебно је занимљиво што манастирска фреска
дели одређене одлике са свега пар година ранијом, истовремено и првом
познатом илустрацијом ове теме у италијанској уметности, у изведби Копа
ди Марковалда (1261–65). Оба решења, засад најстарија позната у својим
традицијама, имаће исту судбину и остаће усамљена и без утицаја у својим
срединама. Сцена је убрзо стандардизована и у италијанској и у уметности
на другој обали Јадрана, уз знате иконографске блискости. Могло би се по-
мишљати да је до преузимања могло доћи и кроз односе успостављене из-
међу културних центара Апенинског полуострва и растућих балканских
држава, међу којима се истиче немањићка Србија. Не треба заборавити да
се готово у исто време у Италији појавила, пореклом са истог тла, још једна
ретка тема, Богородица Пелагонитиса (Пајић и Д’Амико, 2011, стр. 297–319; Pa-
jić & Damiko, 2015). С обзиром на то да су италијанске интерпретације Пења-
ња на крст посебно повезане са фрањевцима, одређену улогу у преузимању
иконографије могао је имати и овај ред, рано раширен дуж балканске обале
Јадрана и у области српске Зете (Cvetković, 2010, стр. 247–260; Lomagistro,
2011, стр. 72–111, са старијом литературом; D’Amico, 2011, стр. 115–129). Мо-
жда би се могло помишљати да се италијанска средина, посебно фрањевач-
ка, упознала са иконографијом која је већ била део уметничког репертоара
са друге стране Јадранског мора, да би је потом прилагодили новим фило-
зофским и симболичким значењима, дајући савремене форме темама
сличног значења, попут Свлачења Христове одеће. Интересовање за нове
источне моделе, који карактерише Досале из Бадија Арденге, потврђује посто-
јање, још увек недовољно истражено, директног познавања савремене ви-
зантијске уметности, и у то тренутку формирања једног од најзначајних
оновремених центара, сликарске школе у Сијени.

Габелић, С. (1998). Манастир Лесново. Историја и сликарство. Београд: „Стубови кул-
туре“.
Д’Амико, Р. (2009). Милешева и уметнички кругови преко Јадрана: иконографске и
сликарске везе у XIII–XIV веку. Милешевски записи, 8, 41–46.
Дамико, Р. и Пајић, С. (2017). Између Истока и Запада: Дучо ди Бонинсења. Прилог
иконографским разматрањима витража катедрале у Сијени. У: М. Ракоција (ур.),
Византија кроз време и простор. Ниш и Византија, зборник радова 15 (239–251). Ниш:
Град Ниш – Универзитет у Нишу – Православна епархија нишка – Нишки култур-
ни центар.
Дамико, Р. & Пајић, С. (2019). Маестро ди Фаенца. Уметничке везе између Истока и
Запада у XIII веку. Саопштења, 51, 27–77.
Димитрова, Е. (2002). Манастир Матејче. Скопје: Центар за културно и духовно на-
следство Каламус.
Ќорнаков, Д. (2006). Полошки манастир Свети Ѓорѓи. Скопје: Матица македонска.
Пајић, С. & Д’Амико, Р. (2011). „Између обала Јадрана“ – Богородица Пелагонитиса:
заједничка иконографска тема српског и италијанског сликарства. У: М. Ракоци-
ја (ур.), У сусрет обележавању годишњице Миланског едикта, Ниш и Византија. Зборник
радова, IX (297–319). Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу – Нишки културни
центар.
Петковић, В. и Бошковић, Ђ. (1941). Манастир Дечани, II. Београд: Издање Задужбине
Мих. Пупина.
Радојчић, С. (1963). Милешева. Београд: Српска књижевна задруга – Просвета.
Радујко, М. (2010). Прво сликарство Љуботена: тематика, стил и мајстори. Patrimoni-
um.mk, 7–8, 171–196.
Томић Ђурић, М. (2019). Фреске Марковог манастира. Београд: Балканолошки инсти-
тут САНУ – Архиепископија охридска и митрополија скопска.
Суботић, Г. (1971). Свети Константин и Јелена у Охриду. Београд: Филозофски факул-
тет у Београду Институт за историју уметности.
Суботић, Г. и др., (2015). Натписи историјске садржине у зидном сликарству. Том 1. XII
и XIII век. Београд: Византолошки институт САНУ.
Angelelli, W. (2004). Guido da Siena. In: Dizionario Biografico degli Italiani, 61: Retrieved
from: http://www.treccani.it/enciclopedia/guido-da-siena_%28Dizionario-Biografic
o%29/.
Bagnoli, A. (2003). Alle origini della pittura senese. Prime osservazioni sul ciclo dei dipinti
murali. In: R. Guerrini & M. Seidel (Eds.), Sotto il duomo di Siena. Scoperte archeologiche, ar-
chitettoniche e figurative (105–145). Cinisello Balsamo: Silvana Editoriale.
Bellosi, L. (1991). Per un contesto cimabuesco senese: a) Guido da Siena e il probabile Die-
tisalvi di Speme. Prospettiva, 61, 6–20.
Bellosi, L. (2006). "I vivi parean vivi". Scritti di storia dell'arte italiana del Duecento e del Trecento
(56–70). Firenze: Centro Di.

Benati, D. (1992). Giovanni Baronzio. In: Enciclopedia dell’Arte Medievale. Retrieved from:
http://www.treccani.it/enciclopedia/giovanni-baronzio_%28Enciclopedia-del
l%27-Arte-Medievale%29/.
Benati, D. (1995a). Primo maestro di Sant’Antonio in Polesine. In: D. Benati (Ed.), Il Trecen-
to riminese. Maestri e botteghe tra Romagna e Marche (156). Milano: Electa.
Benati, D. (1995b). Giovanni Baronzio. In: D. Benati (Ed.), Il Trecento riminese. Maestri e bot-
teghe tra Romagna e Marche (248–252). Milano: Electa.
Berenson, B. (1932). Italian Pictures of Renaissance. University of Michigan: The Clarendon
Press.
Boskovits, M. (1965). Un opera probabile di Giovanni di Bartolomeo Cristiani e l'iconogra-
fi0a della 'Preparazione alla Crocifissione'. Acta Historiae Artium Academiae Scientiarum
Hungaricae, XI (1–2), 69–94.
Boskovits, M. (1983). Coppo di Marcovaldo. Dizionario Biografico degli Italiani, 28. Retrieved
from> http://www.treccani.it/enciclopedia/coppo-di-marcovaldo_%28Dizionario-Bi
ografico%29/.
Boskovits, M. (1994). Un dipinto poco noto e l’iconografia della preparazione alla Croci-
fissione. In: M. Boskovits (Ed.), Immagini da meditare. Ricerche su dipinti di tema religioso
nei secolo XII–XV (189–231). Milano: Vita e Pensiero.
Brandi C. (1931). A proposito di una felice ricostruzione della celebre Madonna di Guido
da Siena. Bullettino senese di storia patria, XXXVIII, 77–80.
Brandi, C. (1933). La Regia Pinacoteca di Siena, Roma: La libreria dello stato.
Brandi, C. & Carli, E. (1951). Relazione sul restauro della Madonna di Guido da Siena del
1221. Bollettino d'arte, XXXVI, 3, 248–259.
Butzek, M. (2001). Per la storia delle due "Madonne delle Grazie" nel duomo di Siena. Pro-
spettiva, 103/104, 97–109.
Cvetković, B. (2010). Franciscan and Medieval Serbia: the Evidence of Art. Ikon, 3, 247–
260. https://doi.org/10.1484/J.IKON.3.82.
Coor-Achenbach, G. (1947–1949). Coppo di Marcovaldo: His Art in Relation to the Art of
His Time. Marsyas, 5, 1–22.
Coor-Achenbach, G. (1955). A new Attribution to the Monte Oliveto Master and some Ob-
servation concerning the Chronology of his Works. The Burlington Magazine, 97, 203–207.
D’Amico, R. (2004). Percorsi iconografici e artistici tra ‘200 e ‘300. Da Siena a Bologna.
Strenna storica bolognese, 54, 187–190.
D’Amico. R. (2011). I francescani, la Serbia e la costa adriatica nel XIII e XIV secolo: incroci
culturali tra Oriente e Occidente. In: V. Nosilia & M. Scarpa (Eds.), I francescani nella sto-
ria dei popoli balcanici / nell’VIII centenario della fondazione dell’Ordine (115–134). Venezia:
Archetipo Libri.
D’Amico, R. (2016). Duccio e la pittura senese nel XIII secolo: il dialogo con i nuovi percor-
si dell’arte bizantina e l’incontro con il mondo gotico. ЗНМ, XXII (2), 389–410.
De Marchi, A. (2018). Petroso Appennino. Oro e argento, sangue e deliqui, ossia moderna
pietà in una lingua antica. In: V. Garibaldi & A. Del Priori (Eds.), Capolavori del Trecento/
Il cantiere di Giotto/Spoleto e l’Appennino (37–54). Perugia: Quattroemme.

Derbes, A. (1995). Images East and West: the Ascent of the Cross. In: R. Ousterhout & L.
Brubaker (Eds.), The Sacred Image East and West (110–131). Urbana: University of Illinois
Press.
Derbes, A. (1996). Picturing the Passion in Late Medieval Italy: Narrative Painting, Franciscan
Idelogie, and the Levant. Cambridge: Cambridge University Press.
Eörsi, A. (1997). Haec scala significat ascensum virtutum. Remarks on the iconography of
Christ Mounting the Cross on a Ladder. Arte Christiana, 85 (780), 151–166.
Folda, J. & Wrapson, L. (2015). Byzantine Art and Italian Panel Painting: The Virgin and Child
Hodegetria and the Art of Chrysography. Cambridge: Cambridge University Press.
Garrison, E. B. (1949). Italian Romanesque Panel Painting. An illustrated Index. Firenze: Olski.
Garzelli, A (1994). Coppo di Marcovaldo. In: Enciclopedia dell’Arte Medievale. Retrieved
from: http://www.treccani.it/enciclopedia/coppo-di-marcovaldo_%28Enciclopedia-
dell%27-Arte-Medievale%29/.
Giorgi, S. (2003a). Dietisalvi di Speme, Madonna col Bambino (Madonna del Voto). In:
A. Bagnoli et al. (Eds.), Duccio. Alle origini della pittura senese (54–55). Cinisello Balsamo:
Silvana Editoriale.
Giorgi, S. (2003b). Guido da Siena, Adorazione dei Magi, Fuga in Egitto; Dietisalvi di Spe-
me, Bacio di Giuda, Crocifissione. In: A. Bagnoli et al. (Eds.), Duccio. Alle origini della pit-
tura senese (66–70). Cinisello Balsamo: Silvana Editoriale.
John B., Manzke, H. & Penndorf, J. (Eds.) (2001). Claritas. Das Hauptaltarbild in Dom zu Siena
nach 1260. Die Rekonstuktion (89–135). Altenburg: Lindenau-Museum.
John, B. (2001). Die Geschichte des Sieneser Hauptaltarbildes nach 1260 und seiner Re-
konstruktion. In: John B., Manzke, H. & Penndorf, J. (Eds.), Claritas. Das Hauptaltarbild in
Dom zu Siena nach 1260. Die Rekonstuktion (89–135). Altenburg: Lindenau-Museum.
John, B. (2002). Guido da Siena’s Misteri di Gesù Cristo. In: V. M. Schmidt (Ed.), Italian Panel
Painting of the Duecento and Trecento (279–289). New Haven: Conn.
Kanter, L. B. (1996). Timken Museum of Art: European Works of Art, American Paintings and
Russian Icons in the Putnam Foundation Collection. San Diego: Putnam Foundation.
Kostovska, P. (2011). The Concept of Hope for Salvation and Akakios' Monastic Pro-
gramme in St. Nicholas at Manastir. ЗЛУ, 39, 41–61.
Lomagistro, B. (2011). L’attività dei francescani in Dalmazia, Croazia e Bosnia nella pro-
spettiva storicio-culturale. In: V. Nosilia e M. Scarpa (Eds.), I francescani nella storia dei
popoli balcanici (71–114). Venezia: Archetipo Libri.
Manzke, H. (2001). Der Rekonstruktion der usprunglichen Gestalt des Altarretabels mit
der Madonna del Voto, der Marienkrönung und zwölf Szenen aus dem Leben Christi.
In: B. John & H. Manzke, J. Penndorf (Eds.), Claritas. Das Hauptaltarbild in Dom zu Siena
nach 1260. Die Rekonstuktion (11–45). Altenburg: Lindenau-Museum.
McNamer, S. (2010). Affective Meditation and the Invention of Medieval Compassion. Philadel-
phia: University of Pennsylvania Press.
Marković, M. (2010). The Painter Eutychios – Father of Michael Astrapas and Protomaster
of the Frescoes in the Church of the Virgin Peribleptos in Ohrid. ЗЛУ, 38, 9–34.

Mathews, T. & Sanjian, A. (1991). Armenian Gospel Iconography. The Tradition of the Glajor
Gospel. Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection.
Milanesi, G. (1859). Della vera età di Guido pittore senese e della celebre sua tavola in S. Domenico
di Siena. Olshki: Firenze.
Millet, G. (1927). Monuments de l'Athos. I. Les Peintures. Paris: Ernest Leroux.
Millet, G. (21960). Recherches sur l’iconographie de l’Évangile aux XIV, XV et XVI siècles d’après
les monuments de Mistra, de la Macédoine et du mont Athos. Paris: E. De Boccard.
Moretti, М. (1956). Ritrovamento di importanti strutture romaniche nella chiesa della
Badia Ardenga. Bolletino d'Arte, IV (2), 168–170.
Muller, N. (2004). Guido da Siena's „Annuncation“ in Context. Record of the Art Museum,
Princeton University, 63, 29–39.
Oertel, R. (1961). Fruhe italienische Malerei in Altenburg. Beschreibender Katalog der Gemalde
des 13.bis 16, Jahrhunderts in Staatlichen Lindenau-Museum. Berlin: Henschelverlag Kunst
und Gesellschaft Henschelverlag Kunst und Gesellschaft.
Pajić, S. & Damiko, R. (2015). Un'iconografia tra l'Oriente, i Balcani e l'Italia nel medioevo La
Theotokos Pelagonitissa, [seconda edizione arricchita]. Kragujevac: Facoltà di Filologia e
di Arte.
Pasut, F. (2014). Pacino di Buonaguida. In: Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 80.
Retrieved from: http://www.treccani.it/enciclopedia/pacino-di-buonaguida_%28Diz
ionario-Biografico%29/.
Prehn, E. T. (1976). Aspetti della pittura medievale toscana. Firenze: Nuoved, Valecohi.
Ramboux, J. A. (1862). Katalog der Gemälde Alter italienischer Meister (1221–1640) in der Samm-
lung des Conservator Johann Anton Ramboux. Cologne: Bachem.
Romano, S. (1997). Maestro di San Francesco. In: Enciclopedia dell’Arte Medievale. Retrieved
from: http://www.treccani.it/enciclopedia/maestro-di-s-francesco_%28Enciclopedia
-dell%27-Arte-Medievale%29/.
Santoleri, V. (1997). Maestro della Maddalena. In: Enciclopedia dell’Arte Medievale.
Retrieved from: http://www.treccani.it/enciclopedia/maestro-della-maddalena_%28
Enciclopedia-dell%27-Arte-Medievale%29/.
Schmidt, V. M. (2001). Thirteenth-century panel paintings from Siena. Altenburg. The
Burlington Magazine, 143, 512–514.
Schmidt, V. M. & Muller, N. (2001). Nuove evidenze tecniche sull' 'Annunciazione' di Gui-
do da Siena a Princeton e un'ipotesi di ricostruzione del complesso di appartenenza.
Prospettiva, 103/104, 110–112.
Städelsches Kunstinstitut und Städtische Galerie: https://sammlung.staedelmuseum.de
/de/suche?scope=all&q=person(235:creator).
Stubblebine, J. H. (1959). An Altarpiece of Guido da Siena. The Burlington Magazine, 41 (3),
260–268.
Stubblebine, J. H. (1964). Guido da Siena. Princeton: Princeton University Press.
Tartuferi, A. (1986). La pittura a Firenze nel duecento. In: E. Castelnuovo (Еd.), La pittura
in Italia. Il Duecento e il Trecento. Milano: Electa.

Tartuferi, A. (2002). Grifo di Tancredi. Dizionario Biografico degli Italiani, 59. Retrieved from:
http://www.treccani.it/enciclopedia/
grifo-di-tancredi_%28Dizionario-Biografico%29/.
Torriti, P. (1977). La Pinacoteca nazionale di Siena: i dipinti dal XII al XV secolo. Genova: Sagep.
Vapheiades, K. (2019). The wall-paintings of the Protaton Church revisited. Зограф, 43,
113–128.
Villers, C. & Lehner, A. (2002). Observation on the Coronation of the Virgin Attributed to
Guido da Siena in the Courtauld Institute Gallery, London. Zeitschrift fur Kunstgeshichte,
LV, 289–302.
Weigelt, C. H. (1931). G. da Siena's Great Ancona: a reconstruction. The Burlington
Magazine, 59 (340), 15–22.
Zаrrаs, N. (2010). The Passion Cycle in Staro Nagoričino. JÖB, 60, 181–213.
Πελεκαν́ιδης, Σ. (1973). Καλλιέργης. Ὅλης Θετταλίας ἅριστος ζωγράφος. Αθήναις: Ἡ ἐν Ἀθή-
ναις Ἀρχαιολογικὴ Ἑταιρεία.
SANJA R. PAJIĆ
UNIVERSITÀ DI KRAGUJEVAC
FACOLTÀ DI FILOLOGIA E DI ARTE
DIPARTIMENTO DI BELLE ARTI E ARTI APPLICATE
ROSA G. D’AMICO
SOPRINTENDENZA PER I BENI ARTISTICI E STORICI DI BOLOGNA
IL DOSSALE DI BADIA ARDENGA: I LEGAMI TRA ARTE ITALIANA

E BIZANTINA+ TRA LA FINE DEL XIII E GLI INIZI DEL XIV SECOLO
Riassunto
Fino al 1840 circa le dodici tavolette raffiguranti Storie della vita di Cristo (6
dedicate all’Infanzia, 6 alla Passione), eseguite tra 1275 e 1280 e oggi conservate
in cinque diversi musei (Pinacoteca Nazionale di Siena, Museum Catarjinecon-
vent di Utrecht, Musée du Louvre, Parigi, Lindenau-Museum di Altenburg e
Princeton University Art Gallery di Princeton) facevano parte di un unico
complesso, noto come Dossale di Badia Ardenga, dal nome della chiesa abbaziale
presso Montalcino in provincia di Siena, in cui era descritto già nel 1575. Ne
confermano la comune provenienza i disegni che ne trasse, all’inizio del quinto
decennio dell’800, quando si trovavano ancora sull’altare, il pittore e collezioni-
sta tedesco Johann Anton Ramboux, appassionato cultore di arte italiana, che
nel 1843, dopo lo smembramento del complesso cui appartenevano, ne acquistò
tre. Tutte le tavole entrarono subito nel mercato dell’arte, e successivamente
pervennero alle attuali sedi museali. Attribuite nelle più antiche citazioni ad

artista bizantino, esse furono poi riferite a Guido da Siena, a lungo ritenuto
fondatore della scuola pittorica della città toscana. Nel 1991 Luciano Bellosi
ipotizzò che le cinque Storie del ciclo conservate a Siena, diverse dalle altre per
tecnica e stato di conservazione, fossero opera di Dietisalvi di Speme, poco noto
maestro senese, documentato per la lunga collaborazione artistica con il Comu-
ne di Siena e l’amministrazione finanziaria della città. Tale proposta attributiva,
anche se non uniformemente accettata, è stata spesso ripresa dagli studi succes-
sivi. Si è ipotizzato che i dodici dipinti pervenuti costituissero in origine i
pannelli laterali di un paliotto o di una tavola longitudinale, tipologie entrambe
presenti nel ‘200 a Siena. Diversi sono stati i tentativi di ricostruzione del
complesso perduto, che non hanno finora portato a risultati conclusivi. A lungo
si è ritenuto che le Storiette affiancassero la Maestà di Guido della chiesa di San
Domenico nella stessa Siena. Più di recente come immagine centrale del
complesso è stata invece proposta la venerata immagine della Madonna del Voto,
collocata già nel ‘200 all’interno della Cattedrale, anche se non, come pure
suggerito, sull’altare maggiore, dove, insieme alle Storie di Cristo, avrebbe costi-
tuito il dipinto d’altare più importante della chiesa prima della grande pala di
Duccio di Boninsegna, collocata nel 1311. La presenza di sensibili influssi bizan-
tini riconoscibile nelle tavole già a Badia Ardenga come in molta pittura senese
del tempo trova conferma nella danneggiatissima Deposizione della Pinacoteca di
Siena, oggi attribuita a Dietisalvi di Speme, in cui già Svetozar Radojčić aveva
identificato rapporti con la simile scena rappresentata nello spazio sotto la
cupola di Mileševa: il suggerimento ha trovato conferma dopo la scoperta degli
affreschi tornati in luce nella cosiddetta cripta del Duomo di Siena, dove lo stes-
so episodio, pure attribuito a Dietisalvi e vicino all’interpretazione ancora leggi-
bile nella tavola malgrado i danni, ripropone il modello bizantino di cui
l’affresco del monastero serbo è importante versione. Ciò vale a confermare
l’importanza di quegli scambi che caratterizzarono nel ‘200, dopo la caduta di
Costantinopoli nel corso della quarta crociata, lo sviluppo dei rapporti politici,
economici e culturali tra l’Oriente bizantino, gli Stati balcanici e in particolare la
Serbia dei Nemanjić, e le diverse culture italiane, non solo adriatiche. Tali
contatti portarono alla ripresa non solo di antichi e già noti modelli di prove-
nienza orientale, ma anche di prototipi legati alle nuove tendenze di epoca
prepaleologa e paleologa. Ulteriore conferma dell’importanza di questi scambi è
la presenza nel ciclo già a Badia Ardenga di un altro tema, la Salita di Cristo sulla
Croce, trascritto da Guido da Siena nella versione ’trionfale’ in cui Cristo sale
volontariamente sulla croce servendosi della scala ad essa appoggiata: un
modello che, basandosi sulla lettura di antichissimi testi, a partire dal vangelo
apocrifo di Nicodemo, si diffuse specialmente tra gli ultimi decenni del ‘200 e la
prima metà del secolo XIV sia in Italia che nei Balcani. Nella penisola appennini-
ca le opere pervenute in cui compare questa particolare iconografia, identifica-

te soprattutto in Toscana, in particolare a Siena – dove il tema compare per la

prima volta proprio nella tavola di Guido-, ma anche tra Umbria e Marche, e in
Romagna, sono quasi sempre collegabili alla committenza, alla spiritualità e alla
letteratura teologica dell’ordine francescano: una caratteristica, questa, che ha
portato alcuni studiosi a proporre l’originaria appartenenza alla chiesa di San
Francesco a Siena dell’intero complesso poi a Badia Ardenga. Molto vicina a
questa è la versione che si incontra negli stessi decenni nei Balcani, e principal-
mente in Serbia e Macedonia, dove sono concentrate molte delle testimonianze
sopravvissute, probabilmente eseguite da maestri tra loro affini, educati tra
Costantinopoli e Salonicco. Malgrado le discussioni circa il luogo di origine
dell’iconografia, è possibile che questa fosse stata ideata proprio nell’ambito
culturale delle grandi capitali dell’Impero, e che fosse già nota nei Balcani: lo
potrebbe confermare la sua presenza, seppur in una forma poi abbandonata, in
un affresco di epoca precedente (1270/1271) conservato nel monastero del
villaggio di Manastir in Macedonia, finora ignorato dagli studi sul tema. Consi-
derato che le interpretazioni italiane sono soprattutto legate a committenza
francescana, probabilmente il rilievo assunto dall’ordine anche lungo la sponda
adriatica balcanica e nella Zeta serba potette avere una funzione nel passaggio
dell’iconografia, già nota nei Balcani, in territorio italiano, dove fu reinterpreta-
ta attribuendole i nuovi significati filosofici e simbolici propri dell’ideologia
dell’Ordine e della diversa sensibilità religiosa con cui entrò in contatto nella
penisola appenninica.
L’interesse nei riguardi dei nuovi modelli orientali, che caratterizza in parte il
complesso già a Badia Ardenga, conferma l’esistenza, spesso trascurata dagli
studi, di riferimenti di prima mano alla contemporanea arte bizantina nel
momento formativo della stessa scuola pittorica di Siena.
Parole chiave: Dossale di Badia Ardenga; Guido da Siena; Dietisalvi di Speme; Depo-
sizione dalla Croce; Salita di Cristo sulla croce; Mileševa; San Nicolа di Manastir.

94(497.115)"1877/1878"
355.48(497.11)"1877/1878"
ЈОВАН Ј. АЛЕКСИЋ1
O краткотрајном ослобођењу
Грачанице и околине током Другог
српско-турског рата (1877–1878)
Након успешног почетка ратних операција српске војске и заузимања

Куршумлије, Беле Паланке, Лесковца, Пирота, Куле, Брезника, Трна, Ра-
домира, Ниша, Врања и Гњилана, командант Рудничке бригаде II Шума-
дијске дивизије, мајор Радомир Путник (потоњи војвода), наредио је 23.
јануара 1878. године команданту добровољачке чете, поручнику Милошу
Сандићу, да за један дан из Бресаљца дође до Добротина, да ту пресече
железничку пругу и да настави са напредовањем у правцу Грачанице. По-
том би, по наређењу мајора Путника, у овом знаменитом месту успоста-
вио везу са главнином Шумадијске дивизије, која би од Лабљана ишла
према Мрамору, односно према Приштини. Овај задатак био је извршен
– добровољци поручника Милоша Сандића су, током ноћи, преко Поне-
ша, брега Орме, Добротина и Гуштерице, рано ујутру стигли до Грачани-
це, где су са усхићењем дочекани од стране два православна свештеника
и становника овог насеља и његове околине. Према сведочењима савре-
меника, био је то догађај од највећег значаја и радости за локалне Србе.
Веровали су да су коначно дочекали слободу. Међутим, њихова срећа би-
ла је краткотрајна: добровољачки одред поручника Сандића морао се по-
вући. Тако су налагале одредбе Једренског примирја. Каснијим одлукама
великих сила Грачаница је остала у саставу Османског царства. Своје но-
во ослобођење морала је да чека још пуне 34 године.
Кључне речи: Други српско-турски рат; Грачаница; Косово; Милош Сан-

дић; ослобођење.
1 aleksicjovan@rocketmail.com
211
Иако је Кнежевина Србија из неуспешног Првог српско-турског рата (18. јун

1876 – 16. фебруар 1877. године),2 извукла својеврсну „пат-позицију“, скла-
пајући са Османским царством мир на бази принципа да се све враћа на
стање какво је било пре избијања сукоба, њене опште прилике биле су врло
неповољне. На унутрашњем плану суочавала се са последицама ратних
страхота и константном политичком нестабилношћу, а на спољашњем са
ратним окружењем и великим дипломатским притисцима.3 И поред тога
што Србија није била спремна за било какав нови војни окршај, Русија је ин-
систирала да српска кнежевина што пре уђе у рат на њеној страни против
Османске империје. На овај захтев влада Стевче Михаиловића дала је одго-
вор да је српској армији потребно додатно опремање, наоружавање и реор-
ганизација, те да стога није у стању ступити у борбена дејства. Да су ове ре-
чи биле тачне потврдио је руски пуковник Бобриков, који је у Србију стигао
као специјални изасланик Генералштаба руске армије, са задатком да утвр-
ди у каквом се стању налази српска војска (Ђ. И. Бобриков, 1892). И поред то-
га, Русија је затражила да Србија на своју југоисточну границу пошаље тру-
пе редовне војске, што је Србија и урадила.
Пуковник Сава Грујић, тадашњи српски министар војни, после руске
условљене новчане помоћи од милион рубаља укупно (два пута по пола
милиона), извршио је темељну реорганизацију српске армије. Сваки од 17
административних округа давао је по једну „окружну војску“ (сем пожаре-
вачког, који је давао две). Под војном обавезом били су сви мушкарци изме-
ђу 20 и 50 година живота, изузев оних који због болести или неког другог
посебног разлога нису улазили у војну евиденцију. Сви батаљони из једног
округа формирали су се у бригаде. Више бригада чинило је корпус. Форми-
рано је укупно пет корпуса: Шумадијски, са 15.500 бораца и 146 официра;
Моравски, са 18.450 бораца и 118 официра; Тимочки, са 22.150 војника и 124
официра; Јаворски са 13.100 војника и 66 официра; Дрински са 12.350 бораца
и 54 официра. Касније је образована још једна посебна јединица, Тимоч-
ко-зајечарска војска, са укупно 8.800 припадника. Свака бригада имала је
своју муницијску колону, занатлијски, санитетски и провинијентски вод, а
сваки батаљон своју посебну комору. Сваки батаљон активне војске бројао
је укупно 800 бораца, а сваки резервни шест стотина. Уз сваки корпус ишао
је одређени број топова. Пољске батерије имале су по осам, а брдске по че-
тири топа. На крају процеса реорганизације, српска војска је располагала са
87.600 војника, 25 пољских и 12 брдских батерија (укупно 248 топова) (Илу-
стрована ратна хроника, 1877, стр. 285–289).
2 Напомињемо да датуме у овом раду наводимо у оригиналу, тј. по старом, Јулијанском
календару.
3 Више о томе види у: Стојанчевић, Милићевић, Попов, Јовановић, Екмечић, 1994, стр. 393–
397; Јовановић, 1934, стр. 131–141.
212 Јован Ј. Алексић

O краткотрајном ослобођењу Грачанице…
Десетог новембра 1877. године руски цар Александар II Романов (1855–

1881) упутио је званичан позив Србији да уђе у рат против Османског цар-
ства, инсистирајући да српска војска ступи у дејство за највише десет дана
(Ристић, 1898, стр. 68–71). Девет дана након тога, српско државно руковод-
ство одлучило је да услиши позив руског императора. Званичну проклама-
цију о објави рата одложила је изненадна војна побуна у Крагујевцу и Топо-
ли, која је трајала од 25. до 29. новембра 1877. године. Два дана након гуше-
ња побуне, кнез Милан Обреновић објавио је ратну прокламацију којом је
Кнежевина Србија ушла у рат против Османске империје (Стојанчевић, Ми-
лићевић, Попов, Јовановић, Екмечић, 1994, стр. 399).
Циљ Србије у овом рату било је ослобођење и присаједињење што већег
дела Старе Србије. На основу државног ратног плана, српска војска подели-
ла се у „нападну“ и „одбрамбену“. „Нападна војска“ састојала се из Морав-
ског, Тимочког и Шумадијског корпуса. Задатак Моравског корпуса био је
да Ниш одсече са југа и запада; Шумадијског, да Ниш одсече са истока и да
са истока опколи; Тимочког, да заузме теснац Светог Николе и положај Ба-
бину Главу. Кад се опкољавање и заузимање Ниша заврши, Шумадијски и
Тимочки корпус требало је да образују „кооперациону армију“, која је има-
ла задатак да дејствује у правцу Пирота и даље ка југу (Ратник, 1894, књ.
XXX, св. III, стр. 309–325). „Одбрамбена војска“ састојала се из Јаворског,
Дринског и делова Тимочког корпуса. Јаворски корпус имао је задатак да
дефанзивно делује према Сјеници, Дрински, према Босни, а делови Тимоч-
ког, према Неготину и Зајечару (Ратник, 1894, књ. XXX, св. III, стр. 309–325).
Ратне операције српске војске текле су врло успешно. За нешто више од
месец дана, од децембра 1877. до краја јануара 1878. године, заузета су сле-
дећа места: Куршумлија, Бела Паланка, Лесковац, Пирот, Кула, Брезник,
Трн, Радомир, Ниш, Врање и Гњилане (Лилић, 1997).
Након ослобођења Врања, 19. јануара 1878. године, заповедник Шумадиј-
ског корпуса генерал Јован Белимарковић, два дана касније издао је запо-
вест команданту Друге шумадијске дивизије да форсираним маршем на-
ступа преко Гњилана и заузме Приштину. Другој шумадијској дивизији до-
дао је и два батаљона добровољаца. По заузимању Гњилана, 23. јануара 1878.
године, командант Рудничке бригаде II Шумадијске дивизије, мајор Радо-
мир Путник, послао је наредбу команданту добровољачке чете, поручнику
Милошу Сандићу, да за један дан из Бресаљца4 дође до Добротина, да ту пре-
сече железничку пругу, да настави са напредовањем у правцу Грачанице,
где би успоставио везу са главнином Шумадијске дивизије, која би од Ла-
бљана ишла према Мрамору, тј. према Приштини (Книћанин, 1880, стр. 356).
4 У коришћеним изворима и литератури ово село се погрешно назива „Бресаљица“. –
Прим. аут.
Јован Ј. Алексић 213

Од око сто Сандићевих добровољаца ка селу Бресаљцу кренуло је њих 60

– остали нису могли што због великог умора, што због недостатка обуће
која се услед дугог марша у зимским условима поцепала. До „пред ноћ“
стигли су до овог села које их је дочекало готово потпуно пусто: по сведоче-
њу поручника Сандића, испред српске војске изашао је само „један седи Ар-
наутин“, који их је лепо примио и понудио своју кућу за конак, што су они
и прихватили (Сандић, 1890, стр. 295). Одмор је добровољцима јако добро
дошао. Јадиковке и зловољна мрмљања заменило је ведро расположење и
тихо певушење уз ватру и печено месо. Међутим, предах је био кратак. Већ
„око 6 сати“ стигла је наредба да се крене даље у правцу села Словиња. Пре
наставка експедиције установљено је да се бројно стање добровољаца сма-
њило на свега 50, јер је још десетак њих саопштило да није у стању да мар-
шира због болести или премора (Сандић, 1890, стр. 295–296).
У село Словиње Сандићеви добровољци стигли су око два часа после по-
ноћи. Користећи информације локалног ханџије Јована Призренца, пред-
ност ноћи и фактор изненађења, уз лупање добоша, писак војничких труба
и вику, српски војници су опколили арбанашке куће и од сеоског кмета Ре-
џипа захтевали да од својих сународника прикупи оружје, како не би било
употребљено против српске војске. Поменути кмет Реџип је то и учинио –
до пред зору је у дому извесног Станојла прикупљена хрпа оружја. Након
тога је код поручника Сандића дошло изасланство од „неколико отменијих
старих Арнаута“, који су у име целог села изјавили покорност и замолили
да његови војници не ударају на образ њиховој женској чељади, што су срп-
ски војници испоштовали (Сандић, 1890, стр. 296). У Словињу су добровољ-
ци остали до сванућа, а онда наставили пут ка селу Добротину које је ода-
тле удаљено један сат хода.
После краћег задржавања у Добротину, Сандић и његови људи настави-
ли су даље ка Гуштерици, где су лепо примљени од стране кмета Ћире и ве-
ликог броја мештана, уз понуду храном и пићем. Наставак марша ка Грача-
ници Сандићево сећање памти овако: „Тек што бесмо измакли из Гуштери-
це, а нас у пољу сустигну народња каваљериста из шумадијска кора и
предаду ми два писма: у једном стајаше, да чим стигнем у Грачаницу с ме-
ста да изашиљем једно оделење, које ће да поквари жељезницу Приштина–
Скопље, а у другом писму јавља ми се, да је примирје, и да не идем даље;
ову другу наредбу ваљало је дакле послушати. Не далеко пред нама лежала
је црква Грачаница, с тога се ја решим да дотле дођем, и да ту прекинем
даље наступање док траје примирије. Када смо се приближавали самој цр-
кви, угледали смо пред њом доста народа, који се беше спремио да нас са
свештенством дочека“ (Сандић, 1890, стр. 296–297).
Српска војска је, према сведочењу савременика, у Грачаници дочекана са
усхићењем и великом радошћу. Испред Сандића и његових добровољаца

изашли су поп Ђурђе, поп Столе и млади јеромонах Агатангел у својим оде-
ждама, уз велики број мештана. „Дочек је био свечан, срдачан и са обостра-
ним сузама, јер ми смо плакали од радости што смо дочекали свануће и
крај патњи, а Сандић и војници зато што им је пало у део да баш они буду
ослободиоци Косова“ (Поповић, 2007, стр. 51).
Грачаница је у то доба била део приштинске казе. Према османском по-
пису из 1873. године, на широј области Косова (приштинска, вучитрнска и
гњиланска каза) живело је 34.759 мушких муслиманских и 19.564 мушких
хришћанских пореских глава (Николић-Стојанчевић, 1975, стр. 10). Исти
подаци говоре да је у приштинској кази било 3.000 муслиманских и 400
хришћанских домова. Ипак, ваља напоменути да ове податке треба узима-
ти са резервом. Према писању Владимира Стојанчевића, османска државна
администрација имала је тенденцију да повећава проценат муслиманског,
а смањује проценат хришћанског становништва. Овај историчар тврди да је
до Велике источне кризе (1875–1878) српско становништво у приштинској и
вучитрнској кази представљало већину (Стојанчевић, 1994, стр. 160). Но, и
пре наведених догађаја, хришћанско становништво на овом простору би-
тисало је у изразито неповољним околностима. Убиства, пребијања, пони-
жавања, отмице деце и девојака, уцене, претње, одузимање земље, паљење
кућа и помоћних зграда, крађе стоке, уништавања летине и други видови
насиља били су део свакодневице косовских Срба.5 Зато је српска војска у
Грачаници и њеној околини дочекана као дуго очекивани спасилац. „Док је
војска седела у Грачаници, сваки је дан био као и дан Божић или Ускрса:
ишло се у свечаном оделу, а јело и пило се, није жалило за браћу Србијан-
це“, казивао је један савременик (Поповић, 2007, стр. 52).
Поручнику Сандићу је у међувремену упућено појачање у виду полуе-
скадрона који су предводили поручник Алекса Радојичић и ађутант руд-
ничке окружне војске Стеван Никетић. Они су, полазећи из села Зебинца,
преко Паралова, Жеговца, Горње и Доње Врбице и Словиња стигли до До-
бротина, где су се и стационирали (Книћанин, 1880, стр. 366–367).
Двадесет петог јануара 1878. године у Грачаници је одржано свечано бла-
годарење. Православни свештеници су пре литургије замолили поручника
Сандића да им старословенском ћирилицом напише имена кнеза Милана,
кнегиње Наталије и принца Александра Обреновића да би их на литургији
спомињали. Богослужењу је присуствовао велики број мештана Грачанице
и околних села. Неки од њих су од среће љубили лик кнеза Милана Обрено-
вића на динарима које су српски војници остављали на дискосима (Сан-
дић, 1890, стр. 298).
5 Више о томе види у: Ристић, 1864; Гиљфердинг, 1972; Мекензи и Ирби, 1868; Поповић,
1900; Поповић, 1906; Станковић, 1910; Јовановић, 1941; Богдановић, 1986; Батаковић, 1988;
Микић, 1988; Јагодић, 2009; Терзић, 2012.

После литургије, док је поручник Сандић разгледао „бијелу цркву Грача-

ницу“, до њега је дотрчао „један од нижих чинова“ и пренео му да се источ-
но од овог места на једном брду види „некаква војска која маршира ка Јање-
ву, али да се не може разпознати, да ли је наша или непријатељска“, на шта
је Сандић реаговао слањем четири своја војника са једним мештанином у
извидницу (Сандић, 1890, стр. 299). Испоставило се да се ради о три табора
регуларне османске војске на челу са Афис-пашом, која је кренула ка Јање-
ву како би предупредила даљи продор српских трупа. По његовом исказу,
Сандићу није било јасно о каквим се покретима османске армије ради за
време примирја (знао је да је још раније ступило на снагу). Још више га је за-
бринуло то што су османски војници, прошавши кроз Јањево према селу
Понешу, практично опколили његове добровољце у Грачаници и околини
и пресекли им везу са остатком српске армије у Косовском Поморављу.
Зато је свог ађутанта Јеврема Стојановића, два војника и једног трубача
хитно послао у Приштину истакнутом османском команданту Сулеј-
ман-беју као заступнике, са задатком да сазнају шта значе покрети осман-
ске војске у време примирја и да му кажу да османски војници не иду даље
(Сандић, 1890, стр. 299).
Према Сандићевом писању, кад су његови изасланици стигли у штаб
османске приштинске војске, кроз подрумске подруме зачули су гласове
„Ето наше војске!“, „Спасавајте нас, браћо!“, после чега су присутни „баши-
бозлуци“ заклонили прозоре, па се гласови српских сужања више нису чу-
ли. Радило се о утамниченим војницима из Јагодине и Крушевца, који су
допали заробљеништва на фронту код Самокова (Сандић, 1890, стр. 299). Су-
лејман-беј је, иначе, српске заступнике примио лепо, али је на питање Сан-
дићевог ађутанта Стојановића о покретима османских трупа одговорио да
не зна о чему је реч, да ће питати Афис-пашу, а потом послати одговор у
Грачаницу. Но, испоставило се да је то био само изговор (Сандић, 1890,
стр. 299).
Сандићев извештај бележи да је у Приштини у том моменту било око
„3000 Арнаута, над којима турска војна команда није могла никакву дисци-
плину да одржи“. Они су „озлојеђени противу Срба, беснили по Приштини,
убијали и арали кога су хтели, а нико им није стао на пут“ (Сандић, 1890,
стр. 299–300). Највећи злочини извршени су у приштинском насељу Пана-
ђуриште. Срби су покушавали да се бране како знају и умеју. Најжешћи от-
пор пружио је угледни пушкар Јован Јанићијевић Ђаковац са својим шура-
ком Стојаном. Обојица су главе изгубили у згаришту Јовановог дома, а са
њима и Јованова супруга, која је прва убијена. О тим догађајима опсежно је
писао познати гњилански учитељ и национални радник Зарија Поповић:
„Из сваког Арнаутина звер рикаше… Треснуше пушкама, запуцаше плотуни-
ма… Прште прозори, треште врата која куршуми пробијају… Вика и грмљава

пушака проламају ваздух. Јованова жена погођена паде!… Јован полугом оби
зид с леђа куће и кроз рупу спусти своју децу у суседно двориште турско. Оста-
ше у кући Јован и шурак му Стојан. Пуцају непрестано… пуцају и погађају. Пу-
цају Арнаути… Мртве и рањене вуку из дворишта… – ’Сена! … Сена дај!’ – Пови-
ка један Арнаутин. У час донеше сена… сташе га палити и убацивати у кућу
кроз отворе, кроз прозоре. За мало и дим стаде да куља из куће. Дим да угу-
ши… Јован сиђе у подрум. Позва и Стојана. Стојан пуца… али је тешко рањен…
Нестало му и муниције. – ’Је ли беса?’ – викну Стојан. – ’Беса!… Изађи!’ – пови-
каше Арнаути. Тек Стојан провуче главу кроз прозор – Арнаутин махну јатага-
ном и… глава се откотрља! … И труп извадише и сташе га пљувати, бости, гази-
ти! За густим димом стаде и велики млаз пламена да лиже кроз прозоре, рупе,
врата. Пламен све већи. Осећа се како маст цврчи… осећа се смрад – гори жена
Јованова! Јован је сам у подруму. Види кућу како у пламену гори. Чује како
шиндра пршти… треском греде падају… руше се долапи. Јован пуца из подру-
ма. Жао му само што мора да штеди Турке, те гађа само Арнауте, а стотину би
поубијао! Штеди Турке, да би Турци поштедели децу његову, која су у њихо-
вим рукама у кући његова суседа Турчина. Опколеше подрум… Плотунима зи-
дове пробијаху. Стадоше и сено приносити… И подрум је у диму! Приђе прозо-
ру један Арнаутин, и пружајући руку Јовану повика: ’Беса, побратиме!’ Јован
пружи руку, и у тренутку се чуше два пуцња: тан! тан! Јован је рањен у раме.
Арнаутин стропошта се на земљу. У подруму дим да угушу… Јован отвори вра-
та… скреса револвер у једнога Арнаутина, који се сруши… Пушке запраскаше…
И Јован се заљуља и паде… јуначки паде! Одсекоше му главу. Сташе и њега
пљувати, газити… Заћуташе пушке… Куће се претворише у кућу од пламена…
високу кулу, која се диже у небеса, те осветли цело Панађуриште, целу При-
штину. Пљачка још траје. Кроз пуцњаве пљачкашких пушака пробија јаук срп-
ских породица… јаук и запомагање! Давно је било подне, када је покољ запо-
чео… давно је било, јер је сада већ пет часова! Тек пред мрак стиже војска и –
поврати ред! Мртвих и рањених Малесораца беше тридесет и један. Мртвих
Срба осамнаест…“ (Поповић, 1900, стр. 87–90).
Никола Поповић, својеврсни грачанички хроничар, сведочи да је сутра-

дан „башибозук Стојанову главу ставио на тепсију, носећи је јавно, ишао по
свима турским кућама, где је, уз похвале, добијао и богат прилог у новцу“,
о чему је касније и песма певана „уз чунгур“ (Поповић, 2007, стр. 232). Исти
извор наводи да су Јованова деца преживела масакр, побегавши из куће
„неверног комшије Адем-аге“ код свог стрица Томе, који се спасио тако што
се прерушавао у турску, арбанашку и женску одећу, напослетку побегавши
у Куршумлију. За њим се касније одселила и његова супруга са својом и Јо-
вановом децом (Поповић, 2007, стр. 232). Историјски усуд одредио је да је-
дан од првих ослободилаца Приштине 34 године касније буде управо нај-
млађи Јованов син Кузман, који је на згаришту своје куће запалио свећу за
покој душе мајке и ујака. Свом оцу, Јовану, свећу је запалио у подруму „не-
верног Адем-аге“ (Поповић, 2007, стр. 233).

По свему судећи, судбина страдалих приштинских Срба била је намење-

на и Сандићевим заступницима. Но, османски командант Сулејман-беј на-
мерно је „пустио глас међу Арнауте“, окупљене око његовог штаба, да ће
српски изасланици остати код њега до наредног дана, па су се они рази-
шли. Касније је наредио да се у једну чету пешака и један полуескадрон ре-
довне османске војске умешају српски парламентари и под окриљем ноћи
отпрате натраг у Грачаницу (Сандић, 1890, стр. 300).
У међувремену, поручник Сандић добио је писмо од Стевана Никетића,
којим му је јавио да је у опасности, „јер су га Арнаути напали и пуцали на
његове војнике“, па га позива да му хитно са добровољцима дође у помоћ.
Сандић је на то одмах прикупио своје људе и по ноћи кренуо ка Добротину.
Стигавши у ово село, пронашао је ађутанта Никетића са његовим војници-
ма, који је, услед опасности од напада, наредио да се око Добротина запале
велике ватре. Постављене су и страже. У неко доба су из Приштине допуто-
вали парламентари, који су већ малтене били прежаљени (Сандић, 1890,
стр. 300).
Сутрадан је Сандић одвојио трећину својих добровољаца и послао их на-
траг у Грачаницу, а затим се са Никетићем договорио да пошаљу писмо пу-
ковнику Љуби Ивановићу, команданту Шумадијске дивизије, у којем би му
изложили свој деликатан положај и тражили даља упутства. Међутим, три
коњаника која су упутили да однесу писмо пуковнику Ивановићу у Гњила-
не брзо су се вратила необављеног посла „јер су наишли на Арнауте“. Друга,
појачана група која је након тога упућена ка Гњилану прошла је горе: у селу
Словињу дочекали су их наоружани Арбанаси, војника Панту Поповића
убили, а Луку Рајевца заробили. Чувши шта се десило, поручник Сандић
моментално је са својих 40 добровољаца кренуо ка Словињу. На путу ка
овом селу наишли су на обезглављен леш војника Поповића, чију су главу
арбанашки башибозуци одсекли и набили на колац. Његове посмртне
остатке српски војници сахранили су поред друма, после чега су врло опре-
зно наставили своје кретање ка Словињу. То село их је, међутим, сачекало
пусто – наоружани Арбанаси су се, после извршеног напада, повукли ка Ја-
њеву, повевши са собом малобројне Србе који су живели у овом месту. Сан-
дићу и његовим војницима није преостало ништа друго него да се врате у
Добротин и „једним оком“ мотре на Словиње. Напослетку се Сандић дого-
ворио са поручником Никетићем да писмо за Гњилане пошаље преко Јова-
на Призренца из Словиња, који је „и по оделу, и по физиономији, а и гово-
ру“ изгледао „као прави Арнаутин“. Њему су обећали „добру награду“, а он
се обавезао да ће писмо однети у Гњилане (Сандић, 1890, стр. 301).
По одласку Јована Призренца ка Гњилану, Сандић и Никетић су од пре-
сретнутих турских трговаца сазнали да је пут ка Косовском Поморављу
слободан, па је Никетић предложио да се српска војска повуче у том прав-

цу. Сандић на то није пристао, јер је желео остати на ослобођеном ареалу

све док не добије наредбу од надређених да се дислоцира, али је Никетићу
рекао да се са својим коњаницима и заробљеним турским трговцима може
повући ка Гњилану, уз молбу да му по доласку у ову варош пошаље још вој-
ске и муниције или нову наредбу од више команде. „На тај начин ја опет
остадох сам, са мојим војницима, да се – иако је примирје – борим са ди-
вљим Арнаутима, који сваки час, час са једне, час с друге стране нападаше
на наше страже. Бојећи се њихових увода, ја сам задржавао и сваког под
стражу стављао, кога су год ухватиле наше страже, а било их је Цигана, Ар-
наута и Срба“, сведочи Сандић (Сандић, 1890, стр. 302).
Бивајући одсечени од главнине српске војске, добровољци су се у Грача-
ници и околини сами снабдевали основним животним намирницама, има-
јући велику помоћ од кмета Ћире из Гуштерице. Ипак, услед свакодневних
оружаних чарки са арбанашким башибозуком почела им је недостајати му-
ниција, што их је једнако забринуло као и вест да се спрема велики напад на
њих. Такве околности натерале су војнике да од свог команданта Сандића
затраже повлачење ка Гњилану, што је он упорно одбијао, говорећи им да
им дужност налаже да ослобођени простор држе докле год могу (Сандић,
1890, стр. 302).
Сутрадан је преко Јована Призренца стигло писмо од команданта добро-
вољачког пука Лазе Чизмића, којим је он Сандићу поручио да се са својих
300 људи налази у Понешу и да због турских стража не може послати ни по-
моћ ни муницију. То је приморало поручника Сандића да својим добро-
вољцима невољно нареди повлачење са терена Добротин–Грачаница у
правцу Понеша. Спремајући се за дислоцирање у правцу Косовског Помо-
равља, претрпели су још један напад наоружаних Арбанаса. Око 14 сати у
Добротин су стигли изасланици, раније упућени у Гњилане, који су у по-
вратку „нагазили на страже турске редовне војске“, па су одведени у Јањево
код османског команданта Афис-паше. Код њега су успели да издејствују
слободан пролаз српске војске од Добротина до Понеша, а успут и ослобође-
ње заробљеног војника Луке Рајевца. Уз то, Афис-паша им је доделио двоји-
цу својих људи који би им били водичи и чувари на повратку. Ове вести
знатно су орасположиле поручника Сандића, који је веровао да ће пут од
Добротина до Понеша за њега и његове добровољце бити пун опасности,
невоља и искушења. „С места отпустим све оне, које сам дотле ухватио и
држао под стражом, па прикупив све војнике, кренем се пред саму ноћ из
доиста, и овом приликом, неосвећеног и тужног Косова“, сећа се он (Сан-
дић, 1890, стр. 303). Заједно са српским војницима повлачили су се и неки
становници Грачанице и околних села, који су приступили добровољцима
(Поповић, 2007, стр. 52). Сви заједно су мирно и безбедно стигли у Понеш
око 22–23 часа (Сандић, 1890, стр. 303). У овом месту су се кратко задржали,

а затим сасвим повукли са косовског простора (Ђорђевић, 1993, стр. 58).

Двадесет осмог јануара 1878. године Грачаница је поново пала у руке
османских власти.
Војни окршаји су обустављени, али су дипломатски били у пуном јеку.
Иако су одредбе Једренског примирја практично значиле да се српској вој-
сци одузима територија гњиланске и приштинске казе коју је заузела то-
ком рата, званична Србија била је уверена да ће тај простор на крају миров-
ног процеса бити у њеним границама. Српска кнежевина је руским дипло-
матама у Једрену послала захтев за прикључење нишког, новопазарског,
призренског и скопског санџака њеној државној територији. Кад су шефови
руске делегације у Једрену, односно Сан Стефану, Николај Павлович Игња-
тијев и Александар Иванович Нелидов ове захтеве одбили, српска влада је
преко војно-дипломатске мисије Милојка Лешјанина своје захтеве ревиди-
рала; тражила је да се бар вучитрнска, приштинска и гњиланска каза при-
поје Србији заједно са територијама нишког и новопазарског санџака (Сто-
јанчевић, 1977, стр. 119). Међутим, и то је одбијено.
Додатну „со на српске ране“ донеле су одлуке Санстефанског мира, који
је 19. фебруара 1878. године потписан између Русије и Османског царства.
Стварање Велике Бугарске на рачун неспорних српских крајева на које је
Кнежевина Србија претендовала, а неке од њих у току рата и ослободила,
схваћено је као страшна неправда и понижење. Србију је посебно заболео
неочекивано лош однос Руске империје према животним интересима срп-
ског народа. Из тог разлога су српске дипломате руском министарству
спољних послова слале бројне протесте и приговоре, тражећи објашњење
за такав став Русије према Србији. Огорчење српске владе достигло је врху-
нац када је на један такав приговор помоћник министра иностраних дела
Русије Александар Карлович Гирс одговорио да у политици руске царске
владе „најпре иду интереси руски, па онда бугарски, па тек после њих дола-
зе српски, а има прилика, у којима бугарски интереси стоје на равној нози
са рускима“ (Ристић, 1898, стр. 134–144).
Српство становништво које је одредбама Санстефанског уговора остало у
границама Османског царства или Велике Бугарске није се мирило са на-
метнутом судбином. Широм Старе Србије почело је прикупљање потписа
за представке којима се тражило ослобођење српских крајева и њихово
припајање Кнежевини Србији. Ове народне петиције отпремане су кнезу
Милану Обреновићу, руском цару и представницима великих западних
земаља. У средишту свих активности око прикупљања и слања народних
адреса и молби налазио се „Одбор за ослобођење Старе Србије и Македони-
је“ који је 1877. године био основан у Београду (Војводић, Живојиновић, Ми-
тровић, Самарџић, 1978, стр. 322–325). Српске новине, службени лист Кнеже-
вине Србије, извештавале су о апелима Старосрбијанаца, којима се указива-

ло на проблеме са којима су се суочавали – убиствима, малтретирањима,

уценама, пљачкама и другим облицима насилничког деловања, због којег
су многи били приморани на исељавање (Српске новине, 6. мај 1878, стр. 1).
Истинитост таквих навода потврђивао је Јеврем Грујић, министар правде и
унутрашњих дела Кнежевине Србије, који је о примерима злочина и наси-
ља над Србима писао Јовану Ристићу уочи Берлинског конгреса.6 Срби из
приштинске, вучитрнске, призренске, пећке и ђаковичке казе послали су у
Берлин петицију са 272 потписа, 126 општинских и манастирских печата
(Иванић, 1908, стр. 458).
Дечански архимандрит Сава (Бараћ) упутио се у престоницу Немачког
царства како би пред делегатима великих сила заступао права и интересе
угрожених Старосрбијанаца. И поред тога што му није дозвољено непо-
средно присуствовање конференцији, он је Оту фон Бизмарку, Ђули Андра-
шију, Александру Михаиловичу Горчакову и другим европским државни-
цима упутио следеће речи:
„Господо, имајте сажаљења за патње народа с којим се веома рђаво поступало
и који је доспео на ивицу понора, за робове бачене под ноге и лишене сваке на-
де. Кад је Свемогући Господ у свом милосрђу ставио у Ваше руке судбину тих
људи поробљених више векова, на иначе класичној земљи, и кад су европске
силе прихватиле племенити задатак да побољшају судбину несрећног станов-
ништва овог дела Европе, будите у овом узвишеном тренутку очеви и добро-
чинитељи заборављеног народа Старе Србије.
Овај народ трпео је до данас нечувене патње, јер је био препуштен милости и
немилости турских и арбанашких ренегата. Сада, кад је свима народима Бал-
канског полуострва побољшан положај, да ли је право да ми останемо у лан-
цима тешке тираније, да ли је праведно да нас Турци и даље кољу, а Арбанаси
пале наше домове, да ли је праведно да смо и даље потчињени поступцима ко-
ји су гори од поступака према стоци у Европи. Пошто смо учествовали у рату
за ослобођење, пошто смо се побунили против израбљивања, пошто смо изра-
зили наше жеље за слободом и уједињењем с нашом браћом, ако се обнови
стари поредак, муслимански фанатизам ће бити безграничан, с још тежим на-
сиљем и довешће нас дотле да трпимо патње веће него досад. Због тога још
једном дижемо глас пред европским скупом и тражимо да према нама има
милости и да нас не препусти овом крвавом и свирепом ропству. Ако не може
да нам осигура слободу, нека нам барем обезбеди извесну аутономију и личну
безбедност“ (Дечанац, 2001, стр. 9–10).
Ипак, ни овај „берлински вапај“ Саве Дечанца ни народне молбе и пети-
ције, нису наишли на милост и разумевање великих европских сила.
Одредбама Берлинског конгреса, Стара Србија остала је у саставу Осман-
6 Архив Србије (АС), Министарство иностраних дела – политичко одељење (МИД–ПО),
Nº 426, Б/1, документ I/58, ролна 45, Грујић – Ристићу, 9. јуна 1878. године.

ског царства. Срби из Грачанице и њене околине свој сан о ослобођењу нису
досањали. Били су приморани да остану део једне оронуле империје, чије
су последње декаде обележене безакоњем, корупцијом, криминалом, рато-
вима, устанцима, превратима, једном речју, друштвеном полуанархијом.
Наставак свог сна морали су да чекају више од три деценије – до јесени 1912.
године.
ИЗВОРИ
Необјављени извори
Архив Србије, фонд Министарства иностраних дела – политичко одељење (МИД–
ПО).
Објављени извори
Батаковић, Т. Д. (1988). Савременици о Косову и Метохији 1852–1912. Београд: Српска
књижевна задруга.
Бобриков, Ђ. И. (1892). У Србији: из успомена о рату 1877–1878. Београд: б. и.
Војводић М., Живојиновић Д. Р., Митровић А., Самарџић Р. (1978). Србија 1878: доку-
менти. Београд: Српска књижевна задруга.
Гиљфердинг, Ф. А. (1972). Путовање по Херцеговини, Босни и Старог Србији. Сарајево:
„Веселин Маслеша“.
Дечанац, С. (2001). Страдање Старе Србије и Македоније (приредио и поговор написао Ми-
лорад Филић). Лепосавић – Исток – Зубин Поток: „Свети Сава“ – „Стари Колашин“.
Книћанин, А. С. (1880). Ратни дневник. Књига друга. Други рат 1877–1878. Београд: Др-
жавна штампарија.
Лилић, Б. (1997). Други српско–турски рат 1877/78. године и ослобођење крајева Југо-
источне Србије: историјска грађа. Пирот: Хемиклас.
Мекензи, М. и Ирби, А. П. (1868). Путовање по словенским земљама Турске у Европи.
Београд: Државна штампарија.
Поповић, Ј. (2007). Живот Срба на Косову 1812–1912. Грачаница: Никанор.
Ристић, С. (1864). Плач Старе Србие. Земун: КнЬигопечатнЬом І.К. Сопрона.
Станковић, Т. П. (1910). Путне белешке по Старој Србији 1871–1898. Београд: Штампари-
ја Ђ. Мунца и М. Карића.
Периодика
Илустрована ратна хроника, Нови Сад.
Ратник, Београд.
Српске новине, Београд.

Богдановић, Д. (1986). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
Ђорђевић, З. (1993). Политичко-просветна делатност Србије на Косову и Метохији у XIX
и почетком XX века. Призрен: Скупштина општине.
Иванић, И. (1908). Маћедонија и Маћедонци: опис земље и народа, књ. II. Нови Сад: Књи-
жаре „Натошевића“ Учитељског деоничарског друштва.
Јагодић, М. (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878–1912). Београд:
Завод за уџбенике.
Јовановић, С. (1934). Влада Милана Обреновића, књ. 2. Београд: Геца Кон.
Јовановић, М. Ј. (1941). Јужна Србија од краја 18. века до ослобођења. Београд: Геца Кон.
Микић, Ђ. (1988). Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX
века: од чифчијства до банкарства. Београд: Српска академија наука и уметности.
Николић-Стојанчевић, В. (1975). Лесковац и ослобођени предели Србије 1877–1878. године:
етничке, демографске, социјално-економске и културне прилике. Лесковац: Народни
музеј.
Поповић, З. Р. (1900). Пред Косовом: белешке из доба 1874–1878. године. Београд: Државна
штампарија Краљевине Србије.
Поповић, З. Р. (1906). Слике из Старе Србије. Сремски Карловци: Српска манастирска
штампарија.
Ристић, J. (1898). Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и
независност: 1875–1878. књ. 2. Београд: Штампарија код „Просвете“ – С. Хоровица.
Сандић, М. (1890). Долазак српске војске на Косово (из српско-турског рата 1877/8.
године). Ратник: лист за војне науке, новости и књижевности, XII, XXIII (III), 292–304.
Стојанчевић, В. (1977). Мисија генерала Милојка Лешјанина у Сан Стефану пред за-
кључење руско-турског уговора 1878. године. Годишњак града Београда, XXIV,
115–124.
Стојанчевић, В. (1994). Срби и Арбанаси 1812–1912. Нови Сад: Прометеј.
Стојанчевић В., Милићевић Ј., Попов Ч., Јовановић Р., Екмечић Е. (1994). Историја
српског народа, књ. 5 (од Првог устанка до Берлинског устанка 1804–1878). Београд: Срп-
ска књижевна задруга.
Терзић, С. (2012). Стара Србија (XIX–XX век): драма једне цивилизације. Рашка, Косово и
Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад: Православна реч; Београд: Историј-
ски институт.

JOVAN J. ALEKSIĆ
ON THE SHORT-TERM LIBERATION OF GRAČANICA AND ITS SURROUNDINGS

DURING THE SECOND SERBIAN-TURKISH WAR (1877–1878)
Summary
On January 23th 1878, after the successful beginning of military operations of
the Serbian army—and its takeover of Kuršumlija, Bela Palanka, Leskovac, Pirot,
Kula, Breznik, Trn, Radomir, Niš, Vranje, and Gnjilane—Major Radomir Putnik,
the commander of the Rudnik Brigade II of the Šumadija Division (later Duke),
issued an order to Lieutenant Miloš Sandić, the commander of the volunteer
troops, to come to Dobrotin from Bresaljica for one day, cut the railroad there,
and continue making progress towards Gračanica. Then, according to the same
order of Major Putnik, Lieutenant Miloš Sandić had to establish a connection in
this famous place with the main part of the Šumadija Division, going from
Labljane to Mramor, that is, Priština. This task was carried out by the volun-
teers, who, during the night, passed Poneš, Dobrotin and Gušterica, and the
rugged cliffs of the mountain of Orma. They reached Gračanica early in the
morning and were welcomed with admiration by two Orthodox priests and
inhabitants of the village and its surroundings. According to the testimony of
contemporaries, it was an event of the utmost importance and joy for local
Serbs. They believed that freedom had finally arrived. However, their happiness
was short-lived: the volunteer squad of Lieutenant Sandić had to retreat, due to
regulations of the Jedrene agreement. Later decisions of the Great Powers made
Gračanica remain a part of the Ottoman Empire. It had to wait for another 34
years to be liberated again.
Keywords: Second Serbian-Turkish War; Gračanica; Kosovo; Miloš Sandić; liber-
ation.

978-86-6349-153-3. - СТР. 225-244.
94:622.34(497.115)"1919/1939"
БОЖИЦА Ж. СЛАВКОВИЋ МИРИЋ1

ИНСТИТУТ ЗА НОВИЈУ ИСТОРИЈУ СРБИЈЕ
БЕОГРАД
Развој рудника Трепча у периоду

између два светска рата
Рудник Трепча је у периоду између два светска рата био веома значајан.
Међу рудницима био је први на Балкану, а други у Европи. Британско
предузеће Selection Trust из Лондона предузело је 1924. истраживање руд-
них потенцијала Трепче, а концесије за експлоатацију руде откупило је
1927. Опрема рудника и флотације била је, за то време, најмодернија.
Копови трепчанских рудника обиловали су оловном и цинканом рудом и
према капацитету инсталација могло се годишње извући око 80.000 тона
ове руде. Углавном је олово из Трепче ишло преко Солуна у Белгију, а за-
тим у мањој мери у Француску, Немачку и друге земље. Поред индустриј-
ског, рударског и трговачког значаја, рудник Трепча имао је и друштвени
и културни значај за Косовску Митровицу и околину у периоду између два
светска рата. Енглези су допринели развоју појединих спортова и органи-
зовању спортских такмичења, на њихов позив гостовали су џез оркестри;
организовали су приредбе за верске празнике. Оснивана су различита
друштва и клубови са овим именом (музичко друштво, фудбалски клуб,
шах-клуб, бициклистички клуб, атлетски клуб). Тиме је био унапређен
друштвени и свакодневни живот Косовске Митровице, али и целог про-
стора Косова и Метохије у наведеном периоду.
Кључне речи: Косово и Метохија; Косовска Митровица; период између

два светска рата; рударство; Трепча.
1 bozica.slavkovic@gmail.com
Рад је део пројекта Традиција и трансформација – Историјско наслеђе и национални иденти-
тети у Србији у 20. веку (евиденциони број 47019), који финансира Министарство просве-
те, науке и технолошког развоја Републике Србије.
225
Кратак преглед индустријског развоја

Јужне Србије и Косовске Митровице
између два светска рата
До 1912. године Јужна Србија скоро да није имала индустрију, а њени станов-
ници су своје економске потребе подмиривали стварима произведеним у
кућној индустрији (Бановина Вардарска, 1931, стр. 14). Међутим, у годинама
после Првог светског рата, продирањем европских обичаја и навика, потро-
шња индустријских производа у овом делу је све више расла. Ипак, као што
се наводи у часопису Јужни преглед за мај 1930. на страни 252, индустрија у
Јужној Србији и поред државне заштите и разних бенефиција које је ова ра-
диност уживала на царини, железницама и порезима, није имала замаха,
пре свега, због недостатка потребног инвестиционог и обртног капитала
(односно дугорочних кредита) које домаћи новчани заводи нису могли да
пруже, а странци због непознавања прилика у овом делу Краљевине нису
показивали довољно склоности да се ангажују у индустрији Јужне Србије.2
Такође, на овом простору се већина становништва бавила пољопривредом
(199.000 активног становништва), па је индустрија остајала по страни (у ин-
дустрији, рударству и грађевинарству и занатству радило је 9.000 људи)
(Хадри, 1967, стр. 62). Највећи део развијене индустрије био је везан за пре-
рађивање сељакових производа. Тако је у индустрији Јужне Србије прво ме-
сто заузимала млинарска индустрија (810 млинова) (Kosovska Mitrovica i oko-
lina, 1979, стр. 124–125; Petrović, 1940, стр. 72–73). Поред млинова, постојало
је још 25 мањих предузећа, 2 циглане, 2 рудника, 3 ледаре, 5 стругара и 3
електричне централе (Хадри, 1967, стр. 62). Индустријски најразвијенији
крај на Косову и Метохији између два светска рата била је Косовска Митро-
вица са околином3, чему је нарочито доприносио рудник Трепча.
2 Индустрија Југославије је у међуратном периоду била у процесу спорог и неравномер-
ног развитка, противречности производње и потрошње и са релативно ниским живот-
ним стандардом радништва. Cветска привредна криза одразила се на целокупни при-
вредни развитак земље. У периоду од 1930. до 1932. број индустријских предузећа се
смањио за 14,4%, али кад је криза попустила дошло је до пораста индустрије. Број преду-
зећа је порастао са 36,6% 1938. у односу на 1932. (Dimitrijević, 1962, стр. 104–105) да би удео
индустрије у производњи 1939. износио 41% (Димитријевић, 1949, стр. 7).
3 Косовска Митровица имала је две електричне централе (Reich, 1933, стр. 28–163). У Чече-
ву код Косовске Митровице била је подигнута хидроцентрала, са снагом од око 350 кило-
вата, која је била довољна за потребе становништва града, док је за потребе Трепче 1930.
подигнута термоцентрала, која је 1939. давала 92,8% целокупне производње електричне
енергије на Косову (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 124–125; Бановина Вардарска, 1931,
стр. 14; Гавриловић, 1933, стр. 66; Чемерикић, 1937, стр. 716–719). У Косовској Митровици
биле су подигнуте три стругаре, на парни и на електрични погон, као и парна пилана Џа-
фера Деве (Урошевић, 2001, стр. 331–332). Такође, 1936. овде је отворена фабрика црепа
(Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 124–125).
226 Божица Ж. Славковић Мирић

Развој рудника Трепча у периоду између два светска рата
Трепча – почетак рада, управа и радници

Први писани трагови о руднику Трепча датирају још од 1303, а као значајан
рудник наводи се у српској средњовековној држави. Ипак, доласком Тура-
ка, а нарочито након сеобе Срба 1690, рударство у Србији замире. Активно
коришћење рудника Трепча почиње после Првог светског рата (Бјелић,
2019, стр. 253–255; Златковић, 2004, стр. 13–46). Почетком 1919. била је упу-
ћена британска мисија да процени штету нанету привреди земље услед
ратних разарања. Александар Вреј, њен члан, из Одељења за научна и инду-
стријска истраживања, поднео је извештај под називом „Геологија и мине-
рална богатства државе Срба, Хрвата и Словенаца“ у коме је нагласио ва-
жност овог терена због руда олова (Wray, 1921, стр. 117). Ускоро се за овај
простор заинтересовала енглеска компанија Selection Trust из Лондона. Пре-
дузеће је ступило у контакт са Николом Пашићем и његовим сином Радо-
миром, који је ангажовао екипу на челу са загребачким професором Тућа-
ном да би утврдио вредност рударске концесије (Златковић, 1997, стр. 32).
Предузеће Selection Trust, на челу са Алфредом Честером Битијем, аме-
ричким инжењером рударства, предузело је 1924. истраживање рудних по-
тенцијала Трепче (Petrović, 1940, стр. 95–97). Крајем 1925. југословенски ин-
жењер Драшкоци упутио је енглеску компанију на потенцијал Трепче.
Компанија је зато послала екипу на челу са југословенским инжењером
Зборилом, која је утврдила да је рудник богат на хоризонту од 830 метара
(Златковић, 1997, стр. 32; Simić, 1951, стр. 216). Већ 1927. фирма је откупила
концесију Трепче на педесет година за експлоатацију руда од Радомира Па-
шића, на простору од 529.642.561 м2. За преузимање ове концесије предузе-
ће је 9. децембра 1927. основало посебну компанију Trepca Mines Limited са се-
диштем у Лондону (Trepča, 1974, стр. 35), чије име је остало до краја Другог
светског рата (Nikolić, Trajković, Bajić, Vujačić, 2017, стр. 45). Компанија је
1928. утврдила резерве руде од 500.000 тона.4
Након првих повољних резултата на хоризонту 830 метара извршена су
геолошка истраживања и на коти 610 метара и коти 485 метара, као и на ло-
калитетима у реону села Мељенице, око 1,5 километара североисточно од
Старог Трга и на Трепчанском брду, око 2,5 километара источно од рудни-
ка. Истражним радовима утврђено је да се рудна маса састоји из сулфида
олова, цинка и гвожђа, са малом количином сребра удруженог са оловом.
Тако је количина резерве руде била повећана до 1930. на 1.750.000 тона
(Златковић, 1997, стр. 32). Такође, акцијски капитал који је приликом осни-
вања компаније износио 107.500 фунти стерлинга повећан је на 200.000
4 Радничке новине наводе да су у руднику Трепча резерве руде износиле 3,9 милиона тона.
Просечна садржина била је 9,5% олова, 5,2% цинка и 4 унце сребра по тони (Радничке нови-
не, 1. јануар 1938, бр. 1).
Божица Ж. Славковић Мирић 227

фунти, а Управни одбор повећао је 1929. капитал на милион фунти ради из-
градње постројења за транспорт и флотирање руде, као и радничког и слу-
жбеничког насеља (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 130–131).5
Рудна маса и рудник били су у месту Стари Трг, у клисури реке Трепче,
8 км североисточно од Косовске Митровице. Овај рудник свечано је отво-
рен 10. октобра 1930. Свечаности отварања присуствовали су краљ Алексан-
дар Карађорђевић, кнез Павле, министар шума и руда Душан Сернец, ми-
нистар трговине и индустрије Деметровић, генерални директор и председ-
ник Selection Trust-а и председник Управног одбора компаније Алфред
Честер Бити и други представници (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 130–
131). За управника Трепче постављен је инжењер Хави, а истражни радови
поверени су инжењеру Зелеману (Petrović, 1940, стр. 95–97).
Сва рудишта која су припадала руднику простирала су се на 2.157 км2, а
рудник је био висине 865 метара. Вађење руде вршило се механички: буше-
њем и минирањем. Била су два главна хоризонта у руднику: 760 м кроз који
се извозила руда из рудника и 610 м на коме је био тунел који је направљен
ради одводњавања и разрађивања рудне масе (Božović, 1974, стр. 20–21).
Руда је извожена електричном рударском железницом кроз велики поткоп
дугачак 2.300 метара до бункера у руднику. Из бункера је руда пребацивана
жичаром дугом 6.350 метара до флотације која је изграђена на обали Ибра,
испод Звечана поред железничке пруге Митровица–Рашка–Краљево и пута
Митровица–Рашка (Gluščević, Siminiati, Vasiljević, 1956, стр. 25). Жичара је
имала висинску разлику од 232 метра, а капацитет је био 2000 т дневно.
Укупно је било 67 корпи за превоз руде носивости од по 802 кг које су ишле
у интервалима од 53,7 секунди, на одстојању од 134 метара. У тој се флота-
цији руда млела, прала и оплемењивала и тако се добијао оловни, цинкани
и пиритни концентрат (Алкалај, 1937, стр. 740–741).
Фабрика у Звечану била је 3 км северно од Косовске Митровице, куда је
пролазила пруга Скопље–Београд. Ту се руда помоћу дробилица ситнила, а
у куглатим млиновима добијала је облик прашине, мешала се са водом и
хемијским реагенсима, пумпала се затим у машине за сепарацију и путем
процеса флотације добијао се концентрат који се после сушења товарио у
вагоне и слао железницом даље (Božović, 1974, стр. 21). У Звечану је била и
Генерална дирекција Трепче. Управа се делила на административно, на-
бавно, технолошко и геолошко одељење, поред којих су постојали књиго-
5 Радничке новине истичу да је у посао инвестирано преко 50 милиона динара (Радничке но-
вине, 1. јануар 1938, бр. 1). М. Гавриловић наводи да је првобитни капитал друштва био
750.000 енглеских фунти, али како је његов највећи део уложен у радове и послове око
организације, капитал је био повећан на 1.250.000 енглеских фунти. Са тим средствима
отпочела је изградња модерног рударског предузећа у које је до 1930. било финансирано
око пола милијарде динара (Гавриловић, 1933, стр. 70–71).

водство, рачуноводство и братинска благајна. Ту је било запослено 710 ин-

жењера, техничара и административних чиновника. На челу дирекције
био је Валтер Пејџ, генерални директор који је заменио Хавија. Од целокуп-
ног особља у фабрици, шеснаест су били Енглези, а четири Немци (Зетски
гласник, 1939, бр. 804, стр. 2).6 С обзиром на то да је Управа већином била
страна, радницима је све ово било ново: „Чудна су им била имена, говор још
чуднији, справе невиђене. Трепча Минес читали су горштаци из насељене
Метохије“ (Радничке новине, 1. јануар 1938, бр. 1).
Број радника у Трепчи повећавао се са проширењем производње (Вардар,
1. август 1935, стр. 2–3). Овај број је 1934. износио 1.967 запослених од чега у
Старом Тргу 1.463, а у Звечану 540. Касније се број запослених кретао изме-
ђу 2.200 и 2.500. На дан 31. марта 1941. укупан број запослених износио је
2.643, у Старом Тргу било је 1.414 радника и 51 службеник, у Звечану 883
радника и 4.106 службеника, у топионици 177 радника и 12 службеника (Ko-
sovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 139).7 Први службеници и преводиоци у
руднику били су студенти из Лондона Милисав Тодоровић и Ђока Алексић.
Преводилац са енглеског језика и главни рударски техничар Никола Па-
вловић дошао је са југа Аљаске, а биле су ту и групе радника из Мичигена.
Руски емигранти су били међу првим стручњацима рударских занимања,
а истицали су се инжењер Авдиченко и тесарски радник Иван Маћеновски
који је израдио први извозни торањ за руду, а затим је радио на изградњи
жице. Такође, стручни рударски техничари и радници дошли су и из мно-
гих рудника Краљевине Југославије8 (Златковић, 1997, стр. 85–86).
Што се превоза до рудника тиче, радници су имали комбиновану органи-
зацију. Неки су се превозили од Портала окном рудника до хоризонта 610,
6 Набавно одељење под управом инж. Захарова организовало је рад тако да је све набавке
вршило од домаћих државних и самоуправних предузећа. Руковођење хемијском лабо-
раторијом поверено је инж. Стеви Илићу који је радио са 18 хемичара и 20 лабораната.
Електричну централу, у којој је било запослено 50 стручних радника, 4 надзорника и 2
инжењера, водио је инж. Матић. Рудник Први тунел био је под управом британског ин-
жењера Џемса Џексона, југословенских инж. Глушчевића и Димитријевића, као и руског
инж. Шашкова, а било је запослено 650 радника, 2 инжењера, 8 техничара и 12 чиновника
(Вукадиновић и Богавац, 2001, стр. 46–47).
7 Радничке новине наводе да се број запосленик радника и намештеника у руднику и фа-
брици кретао око 2.300–2.700 људи, а да је касније број запослених опадао јер се посао ме-
ханизирао (Радничке новине, бр. 9, 1. март 1935).
8 Крајем 1927. дошли су рударски стручњаци Јовица Маљковић и Милисав Влаховић, а по-
том из Сењских рудника Павле Пранић, Божа Ђумић, Јова Косова, са завршеном надзор-
ничком школом рударске школе из Књажевца. Почетак рада рудника Стари Трг приву-
као је раднике и службенике из Топличког краја. На службу у Управу рудника дошао је и
Михаило Златковић из села Прекадина код Прокупља, а међу најшколованијим, како на-
води М. Златковић, рударским стручњацима био је Петар Лончар родом из Дрниша
(Златковић, 1997, стр. 85–86).

после железничком пругом до Првог тунела, а затим ишли пешака до Ко-

совске Митровице. Пругом се превозила смена за рад у јамама, а истовре-
мено је служила и за превоз јамске грађе и материјала. Истом пругом пре-
возили су се радници који су ишли у град вагонетима званим „ТРОК“, а сва-
ки вагонет имао је три улаза с четири седишта (Златковић, 2004, стр. 81).
Требало би напоменути и здравствену заштиту радника. Братинске бла-
гајне биле су основане поводом осигуравања рударских радника и службе-
ника који су били запослени у рударским предузећима (болести, несреће,
изнемоглости, старости и смрти и за случај незапослености). Правила за
њихов рад прописивао је Министарски савет. Била је једна Главна братин-
ска благајна, а у Трепчи је била Месна братинска благајна. Она је имала Ме-
сни управни одбор, Месну скупштину и Месни надзорни одбор. Према пра-
вилу, у руководствима су били страни држављани који су провели најмање
десет година на раду у Југославији. Благајна није имала сталног лекара, већ
шест хонорарних, а радила су и два стална болничара и један зубар (Злат-
ковић, 2004, стр. 82).
До 1929. Управа рудника изградила је насеље „Енглеска колонија“ за сво-
је инжењере које је имало мали пливачки базен и тениско игралиште. Та-
кође, направљена је зграда „Касина-Мес“ за „самце“ рударске стручњаке и
инжењере.9 Од 1930. до 1935. направљено је радничко насеље „Колонија“ за
350 породица, затим изграђен је пут, подигнута амбуланта, основне школе,
тениско игралиште и Соколски дом, урађена је и електрификација станова
и канализација (Златковић, 1997, стр. 87).10
Милорад Белић, секретар Радничке коморе у Београду, наводио је да је
Управа рудника одређивала живот рудара, односно стан, исхрану, болова-
ње, лечење и слободу кретања уколико је становао у рударској колонији.
Све зграде у оквиру рудника, иако их је подизала држава, биле су сопстве-
ност власника рудника, а положај рудара био је условљен висином њихове
наднице.11 У Зетском гласнику истиче се да су плате особља биле од 2.500 до
10.000 динара месечно, а плате радника 35 до 100 динара дневно. Инжењери
су имали и стан и осветљење као и огрев по режијској цени (Зетски гласник,
1939, бр. 804, стр. 2).12 У часопису Вардар наводи се да је снабдевање живот-
ним намирницама вршио одбор који је био изабран од стране рудара. Хра-
ну су плаћали 7–9 динара дневно, а стан и осветљење нису плаћали. На Ста-
9 Н. Бјелић пише да је енглески власник Трепче саградио три зграде, једну за дирекцију,
другу за своју резиденцију и трећу („тројка“) за смештај својих најближих сарадника и
директора највишег ранга. Та зграда је касније претворена у угоститељски објекат у Зве-
чану (Бјелић, 2019, стр. 69).
10 М. Алкалај наводи да је предузеће подигло модерну радничку колонију са заједничким
становима за неожењене и посебним за ожењене, као и да су све куће биле снабдевене
електричним осветљењем, водоводом и канализацијом (Алкалај, 1937, стр. 740–741).

ром Тргу била је и „модерна основна школа, а за часове одмора постојали су

тон-биоскоп, читаоница, клавир, шах, домине и карте“ (Вардар, 1. август
1935, стр. 2–3). Пристојне стамбене прилике негиране су у листовима Време
и Радничке новине где се наводило да су станови били „некадашња рударска
окна“, хладни и пренатрпани.13 Радничке новине од 4. августа 1933. додају и
да су животне намирнице у Косовској Митровици биле скупље него у Бео-
граду (Бошковић, 1968, стр. 331).
Због незадовољства стамбеним приликама, али и радним условима (Ђу-
кић, 1954, стр. 14), у руднику Трепча избио је први раднички штрајк 14. маја
1936. и то у Првом тунелу у Старом Тргу.14 Њему је претходила несрећа која
се догодила у јануару 1935. у којој је било шест мртвих и седам повређених
рудара, за шта су Радничке новине окривиле „најосионију управу у нашој др-
жави“, јер „надзорник није хтео да постави стубове у тунелима од руде и
камења“ (Радничке новине, бр. 2, 11. јануар 1935). Такође, на избијање штрајка
утицале су и три несреће у фебруару (Златковић, 1997, стр. 37; Božović, 1974,
стр. 22–23). У штрајк је ступило 1.478 радника (из Првог тунела 396 и 1.082 из
Старог Трга) (Бошковић, 1968, стр. 342). Радници су изабрали штрајкачки
одбор, а за председника је био постављен Мирко Вуксановић, који је радио
више година у Америци (Златковић, 1997, стр. 40). Према навођењу Миро-
љуба Златковића, Управа рудника покушала је да економски сузбије
11 У Трепчи је 1930. било 742 радника, а просечна зарада била је 14.151; 1934. било је 1.918
радника, а просечна зарада је износила 8.407 динара. Када би се издвојили одбици за бра-
тинску благајну, порезе и остало, онда би им, према навођењу М. Белића, остало мање од
10% од целокупне зараде. Просечна зарада рудара није била довољна за издржавање по-
родице (износила је 606 динара; С. Иванић у анализи „Исхрана човека“ наводи да је ми-
нимум за издржавање појединца био 639 динара, а 4 члана породице 1.621) (Белић, 1938,
стр. 9, 10–11, 13, 15).
12 О надницама слично пише и М. Вавић, који наводи да су дохоци рудара од 1933. до 1936.
били 10 до 36 динара дневно. Спољним грађевинским радницима надница је била око 10
динара, возачима 20–25 динара, копачима до 36 динара, па се од тога одбијало за допри-
носе и обавезе према компанији (Vavić, 1959, стр. 43, 47).
13 У часопису Време наводило се да су ти „пећински станови су страх и трепет зими кад их
ниједна ватра не може угрејати“ (Време, 29. мај 1936). Према Радничким новинама, станови
су били подељени у три категорије. Најбољи станови, нови и хигијенски одговарајући,
били су они у којима су становали чиновници, надзорници, настојници, предрадници и
неколицина боље квалификованих радника (48 станова). Друга категорија били су ста-
нови у којима су у једном кревету лежала два радника наизменично. Трећу су чинили
станови који су били слични баракама које се нису кречиле и које су биле пренатрпане
јер је у једном кревету било по 2 или чак 6 радника, а у неким „пећинама“ становало је
по 22 радника (Радничке новине, бр. 45, 4. новембар 1932, стр. 5). Лоше услове становања
радника наводи и М. Златковић, поготово за јамске раднике који су живели у насељима
Шангај, Ранчигер, Ливада, Раша и околним селима изнад Старог Трга (Златковић, 1997,
стр. 87–88).
14 Погледати више: Božović, 1974, стр. 25–45.

штрајк, тако што је забранила пекарима и трговцима да продају хлеб и дру-

ге намирнице рударима. Управо због тога се штрајкачки одбор обратио за
помоћ становницима околних албанских села (Златковић, 1997, стр. 42).
Штрајк је завршен 2. јуна, након преговора, а радницима је било делимично
удовољено.15 Основана је и синдикална подружница Савеза рудара УРСС на
челу са Мирком Вуксановићем (Златковић, 1997, стр. 44; Бошковић, 1968,
стр. 338). У новембру 1936. била је основана и Трепчанска набавно-потро-
шачка задруга у Старом Тргу, а затим у Првом тунелу и Звечану када је пре-
расла у Трепчанско-звечанску задругу. Требало је да снабдева раднике пре-
храмбеним артиклима, као и огревом (Бошковић 1968, стр. 349). Следеће го-
дине, у јануару 1937. дошло је до другог мањег штрајка где је учествовало
600 рудара због сукоба који је настао између рударске радничке организа-
ције и управе рудника због хапшења једног рудара (Социјални архив, 1937,
стр. 37). Штрајк је трајао 64 сата, док није пуштен на слободу ухапшени се-
кретар синдикалне подружнице Вељко Петровић (Златковић, 1997, стр. 44;
Бошковић, 1968, стр. 350–351).
Две године касније, 19. јула 1939, обустављен је рад у руднику због рад-
ничких надница. Радници у Трепчи тражили су повишицу од 10 динара
(дотадашња надница била је 34 динара, а за рударске помоћнике 25 динара
15 Радници су тражили регулисање улаза и излаза из рудника, превозна средства за оне ко-
ји су становали у Митровици и успутно до рудника, подизање довољног броја раднич-
ких станова, један килограм сапуна месечно, уређење електричног светла у становима
које су радници подигли, а на рачун предузећа, подизање купатила ван јаме на Првом
тунелу, слободу организовања у синдикалну организацију и бирање радничких повере-
ника без уплитања предузећа и повећање надница по 10 динара на сваког радника без
разлике (Социјални архив, јун–јул 1936, стр. 111). После 16 дана штрајка склопљен је следе-
ћи споразум – 1. Полазак на рад радништва запосленог у Првом тунелу од улаза на први
тунел био би у 7 односно у 19 часова, а радна места радници напуштају у 15 односно у 3
часа; 2. О трошку предузећа спровешће се електрично осветљење у радничке станове, ко-
је су радници сами подигли на Првом тунелу. Ово се подразумевало само за оне зграде и
станове који су се држали у примерној чистоћи и само за осветљење. Требало је да рад-
ници сами набављају сијалице; 3. Најдаље у року од 2–3 месеца требало је да се подигне
ново купатило на површини код Првог тунела, а купатила је требало да увек буду снад-
бевена топлом водом, с тим што ће та купатила престати да се користе када буде подиг-
нуто купатило напољу; 4. У току 1936. требало је да се настави са изградњом нових рад-
ничких станова по грађевинском плану предузећа у границама могућности; 5. Купатила
ће бити снадбевена потребном количином сапуна; 6. Радницима је дозвољено слободно
удруживање у њихову стручну синдикалну организацију која је била законом дозвоље-
на; 7. Избор радничких повереника вршиће се сваке године на односу упутства мини-
старства соц. политике и нар. здравља; 8. Сви радници који су учествовали у обустави ра-
да имају се вратити на рад и према истима се неће предузимати никакве казне нити ће
се моћи отпустити са рада; 9. Управа предузећа се обавезује да повећа зараду са 5 динара
дневно. Услед штрајка изгубљено је 52.000 надница у висини 1.300.000 динара (Социјални
архив, јун–јул 1936, стр. 230).

дневно), новчану надокнаду за стан и плаћен годишњи одмор (Радничке но-

вине, 21. јул 1939, стр. 5), што је предузеће одбило правдајући се падом цена
на светском тржишту, али су пристали да радницима на име станарине,
уколико нису становали у радничким становима, плате 3 динара по надни-
ци. Поред надница, радници су тражили и побољшање осталих радних
услова.16 Штрајк је трајао три недеље, а након преговора, 13. августа 1939.
објављено је да се рудник затвара и да се уклоне радници.17 Осмог дана на-
кон објављивања саопштења Управа предузећа је издала ново саопштење и
позвала раднике на посао. Крајем августа дошло је до нових преговора на
иницијативу Министарства шума и руда. Трећег септембра 1939. потписан
је колективни уговор. Енглеска управа је прихватила осмочасовно радно
време, сваки радник је имао недељни одмор, а радник са стажом од три го-
дине годишњи одмор. Радници су добили накнаду за стан, бесплатно елек-
16 Радници су такође тражили бесплатан превоз за оне који су становали ван колонија,
укидање прековременог неплаћеног рада, а уколико је то било потребно плаћање 50%
више од редовних надница, као и да се радницима на местима где је температура била
изнад 30 степени заведе шесточасовни рад, а да буде плаћен као осмочасовни (Златко-
вић, 1997, стр. 46–47). Спорно је било и питање станова и огрева, јер предузеће није прои-
зводило угаљ па се сматрало необавезним да даје угаљ радницима (Радничке новине, 30.
јун 1939, стр. 7). Проблем је такође било и здравствено стање радника, јер је рудник због
оловне руде, високих температура и промаје био опасан по здравље. Према извештају
Братинске благајне за 1938. било је 25 смртних случајева и 75 обољења махом од тубер-
кулозе (Радничке новине, 28. јул 1939, стр. 1, 6; 11. август 1939, стр. 1; 18. август 1939, стр. 7).
17 Преговарајући одбор и Управа подружнице УРСС постали су штрајкачки одбор. Органи-
зован је одбор за исхрану који је примао прилоге у натури од сељака, а Радничке новине су
истицале да се око 1.200 Албанаца одрекло сваке помоћи у штрајку. Остали одбори има-
ли су одређене задатке, а један се старао за ограничену употребу алкохола. У пралишту
руде под Звечаном престало је да ради 670 од 1.076 радника. Џексон, управник рудника,
изјавио је за Правду да ће предузеће држати затворен рудник 3 месеца пре него што сту-
пи у преговоре. Генарални директор Пеџ који је дошао из Лондона био је при сличном
становишту. (Радничке новине, 28. јул 1939, стр. 1, 6). Предузеће је истакло да се руда која
није била извезена из окна могла запалити, па је позвала раднике са транспортне линије
на посао и запретила им отказом. Међутим, рудари су били решени да спрече свако из-
вожење руде. Штрајк је имао утицај и на кафеџије и трговце „Васцели дан ни пребијени
грош да падне“, „Људи добро једу али … не може рудар без каване“, „Знате, овај штрајк
нас може упропастити. Ништа не можемо да продамо. Раније су радници стављали око
пола милиона месечно нама“. Око 1.000 радника вратило се кућама. Рударска читаоница
била је средиште штрајка, јер су се ту добијале информације – са радија или усмено (Рад-
ничке новине, 28. јул 1939, стр. 1, 6; 11. август 1939, стр. 1; 18. Август 1939, стр. 7). Сељачко ко-
ло је писало да је Управном одбору „било мало то што много зарађују па је требало да се
разоре радничке организације и наметну други услови рада“. Штрајк је подржала и ме-
сна полиција (Сељачко коло, 1939, бр. 110, стр. 6–7). У Сељачком колу износи се да је један
Арнаутин, раднички повереник у руднику, пребијен у својој њиви од стране жандарма
јер је позивао раднике на штрајк (Сељачко коло, 1939, бр. 114, стр. 7).

трично осветљење и уместо повишице посебан додатак у новцу. Тако је рад

рудника настављен 4. септембра 1939. (Златковић, 1997, стр. 51).
Трепча – рудник са највећим експлоатационим

капацитетима на Балкану
Копови трепчанских рудника обиловали су оловном и цинканом рудом и

према капацитету инсталација могло се годишње извући око 80.000 тона
оловне и цинкане руде (Гавриловић, 1933, стр. 70–71). У Старом Тргу дневно
се вадило 1.600 т руде (око 50.000 месечно). Углавном је олово из Трепче
ишло преко Солуна у Белгију, а затим у мањој мери у Француску, Немачку
и друге земље (Вардар, 1. август 1935, стр. 2–3). Нова постројења била су из-
грађена 1939. и 1940, захваљујући којима је порастао годишњи капацитет
(Nikolić, 1999, стр. 142).18
ТАБЕЛА 1: ПРОИЗВОДЊА У ТРЕПЧИ 1930/31–1939/40 (PRODUCTION IN TREPČA 1930/1931–1939/

1940)
Руда Садржај Садржај Садржај Садржај Садржај Садржај

Година
тона олова цинка сребра бакра бизмута пирита
1930/31. 273.920 34.005 20.911 40.250 548 9.79 256
1931/32. 397.963 38.482 35.152 45.180 796 17.11 6.302
1932/33. 335.869 47.722 46.402 49.951 1.071 23.04 892
1933/34. 589.081 52.115 50.453 54.204 1.178 25.33 9.390
1934/35. 597.188 54.115 51.491 54.221 1.194 25.68 39.340
1935/36. 588.594 52.534 45.529 56.681 1.177 25.12 57.037
1936/37. 638.729 58.250 38.853 63.343 1.277 46.43 70.854
1937/38. 655.892 59.525 39.149 69.649 1.311 54.12 100.027
1938/39. 616.073 53.789 30.275 68.738 1.232 72.08 85.072
1939/40. 698.760 60.352 25.686 85.603 1.407 115.46 84.964
(Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 132)19

18 Изграђено је 6 коритастих пећи, димњак висине 122,5 м, три котла капацитета 280 т за
рафинацију олова, једна купелациона пећ за производњу анодног сребра, филтери и
друга пратећа постројења (Погледати више: Ђокић, 1977; Николић и Кокерић, 1988).

Просечна цена једне тоне руде у Трепчи, од ископа до испоруке флотаци-

ји, у целом периоду рада рудника до 1941. износила је 89,9 динара, а просеч-
на цена флотације 44,2 динара (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 133). Цена
цинка и олова расла је непрестано, 1931. олово је плаћано са око 15 шилин-
га, а 1937. 36 шилинга. У истом раздобљу је цинк скочио са 14 на 37 шилинга
(Радничке новине, 1. јануар 1938, бр. 1).
Рудник Трепча имао је своју електричну централу снаге од 15.000 kWh,
која је снабдевала предузеће електричном енергијом. Централа је имала
два инжењера, особље и специјална ложишта за сагоревање домаћег угља
из рудника Косово у Обилићу (Petrović, 1940, стр. 97–98).20 Због сталног по-
већања цена угља, пред крај тридесетих година наступиле су тешкоће у
снабдевању, па је компанија 1937. за 700.000 динара купила концесију за ис-
траживање угља Прилужје површине 64.833.50 м2. До краја 1940. централа је
произвела 237.142.485 kWh електричне енергије (Kosovska Mitrovica i okolina,
1979, стр. 133).
Због унапређења рада рудника Трепча, енглеска компанија имала је у
плану изградњу топионице и рафинерије олова. Да би то постигла, требало
је да прикупи средства за инвестирање, а од југословенске владе обезбеди
концесије у погледу права располагања производњом метала и девизним
средствима добијеним од њихове продаје.21
Такође, основана су два акционарска друштва Топионица олова а. д. Зве-
чан и Топионица а. д. Шабац. Председник обе ове компаније постао је Ал-
фред Честер Бити. Топионица олова је завршена током октобра 1939. са по-
четним капацитетом од 28.000 тона олова годишње, а почетни капитал из-
носио је 236.000 фунти стерлинга и 60 милиона динара. Прва пећ
топионице пуштена је у погон 21. децембра 1939, а прве количине олова до-
бијене су марта 1940. Цена производње једне тоне рафинисаног олова рачу-
натог за тромесечје октобар–децембар 1940. износила је 10.065 фунти стер-
линга.22
Од 1930. до 1940. енглеско друштво имало је добит од 2,37 милиона фун-
ти, односно преко пола милијарде динара (Радничке новине, 10. јануар 1941,
19 М. Алкалај наводи да је количина за прераду била 1930/31. 256.000 тона, а 1935/36. 538.000
тона. Такође, 1930/31. добијено је 41.000 оловног концентрата, 32.000 цинканог, а 1935/36.
63.000 оловног, 82.000 цинканог и 57.000 т пиритовог (Алкалај, 1937, стр. 740–741). А. Ха-
дри наводи да је 1930/31. ископано 250.000 тона руде, а 1939/40. 700.000 тона. Повећала се
и производња концентрата олова од 41.000 на 50.000 тона, а концентрата цинка 33.000 на
44.000 тона (Хадри, 1967, стр. 63). Према рударско-топионачарској статистици за 1931/32.
производња у тонама била је 481.002 сирова оловно цинкана руда, 52.783 оловни концен-
трат, 72.284 цинкани концентрат и 6.243 пирит (Rudarska i topionička statistika Kraljevine Jugo-
slavije za 1931/32, 1936, стр. 44–77).
20 Архив Југославије, Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије, Фонд
65, 65-1192-2276.

бр. 2, стр. 1). Само у року од две године 1935/36. и 1936/37. компанија је
остварила чисту зараду од преко милион фунти (1937. чиста добит износи-
ла је 204 милиона 504 хиљада фунти) (Радничке новине, 1. јануар 1938, бр. 1;
Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 134–138). Захваљујући овоме, цена Треп-
чиних акција на лондонској берзи била је изнад номиналне вредности,
1936. износила је 24 шилинга и 5 пенија или око 400%, а после Априлског
рата пала је на 57,10% номиналне вредности (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979,
стр. 134–138).
Оно што је доприносило добром пословању компаније био је и њен по-
влашћени положај у погледу опорезивања. Она је за период од 1. јануара
1931. до 31. децембра 1945. била ослобођена допунских пореза које су пла-
ћала југословенска акционарска друштва, а поред тога ограничене су и њи-
хове обавезе за плаћање бановинског23 и општинског пореза на 10% и 20%.
Приликом оснивања Топионице олова а. д. и Топионице цинка а. д. обе ком-
паније су добиле знатне олакшице и ослобођене су пореза на дивиденде
које су исплаћиване у Енглеској (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 139). Та-
кође, требало би напоменути и да је Trepca Mines Limited била власник 2.000
21 Југословенска влада донела је два декрета 30. јуна 1938. којима су биле регулисане основ-
не повластице енглеске управе. Оба декрета су у завршним одредбама садржала клаузу-
ле о девизним приходима. Оне су предвиђале да би питање слободних девиза, које је
компанија требало да стави на располагање држави или другим организацијама које су
радиле за рачун државе, требало да се регулише посебним уговором између компаније
и Народне банке Краљевине Југославије. Важност ових концесија као и уговора о деви-
зним приходима одређена је на 15 година од дана ступања на снагу. На основу ових де-
крета владе, југословенски министар финансија је 1. јула 1938. донео одлуку у којој је
прецизирано да компанија Trepca Mines има право слободног располагања са 45% укупно
остварених девиза, док је 55% била обавезна да продаје држави. На основу овог уговора
компанија је повећала свој капитал од 1.125.000 на 2 милиона фунти стерлинга, а ово по-
већање је било намењено откупу концесија које су имале компаније Копаоник Mines
Limited, Ново Брдо Mines Limited и Злетово Mines Limited, са којима је Трепча августа 1938. из-
вршила фузију (Радничке новине, бр. 50, стр. 8).
22 Изградњом топионице и рафинерије компанија је повећала своје укупне инвестиције у
Трепчи на 1.053.169 фунти стерлинга, а заједно са другим компанијама које је преузела
сума инвестиција износила је 1940. 1.860.628 фунти. Ова улагања су била веома рента-
билна. Енглеска предузећа која су припадала Selection Trust-у у Лондону уложила су капи-
тал југословенским филијалама 256 милиона динара од којих је 241 падало на Трепчу.
Кредити од стране централе организације достизали су 110 милиона динара од којих је
6 милиона динара ишло Трепчи, док су сировине и готова роба износили 29,7 милиона
динара (Радничке новине, бр. 50, стр. 8).
23 Косово и Метохија у периоду од 1929. до 1941. налазили су се у оквиру три југословенске
бановине: Моравске, Вардарске и Зетске. Митровички срез припадао је Зетској бановини
(поред Ђаковичког, Источког, Пећког и Подримског среза) (Закон о називу и подели Краље-
вине на управна подручја, 1929, стр. 4–5).

акција Привилеговане аграрне банке а. д. у Београду (Kosovska Mitrovica i

okolina, 1979, стр. 139).
Свакодневни живот рудара и житеља

Косовске Митровице под утицајем рудника Трепча
Рудник Трепча допринео је не само привредном развоју Косова и Метохије
већ и културном, здравственом и спортском напредовању становништва.
У оквиру рудника биле су одржаване позоришне представе и концерти.
Културно-уметничко друштво „Абрашевић“ (основано у јулу 1933. у Косов-
ској Митровици) (Павловић и др., 2012, стр. 43) одржало је у марту 1939. у
Старом Тргу и Првом тунелу позоришне представе „Закопајте мртве“ Ир-
вина Шоа и „Микро и порезник“ Живорада Михајловића (Kosovska Mitrovica i
okolina, 1979, стр. 176). Због значаја рудника, поједина друштва добила су
његово име, као што је било музичко друштво „Трепча“ (основано 1937),
које је имало хор, дувачки и тамбурашки оркестар, а наступали су у кафани
Лондон у Косовској Митровици (Вукадиновић и Богавац, 2001, стр. 188).
Били су основани и раднички фудбалски клубови „Трепча“ (1932) и „Ста-
ри Трг“. ФК „Стари Трг“ основан је због супарништва „Трепче“ и „Борца“
(клуб косовскомитровачког војног гарнизона). Ту су играли радници из
Старог трга и Првог тунела и он се једини такмичио у Скопском лоптачком
савезу, под чију су надлежност припадали сви клубови на југу земље. Гра-
ђани су обично навијали за „Звечан“, а радници Трепче за „Трепчу“ одно-
сно „Стари Трг“ (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 180). Захваљујући при-
ватној иницијативи енглеске компаније, фудбалски клуб „Трепча“ добио је
1938. ново игралиште. Енглеска компанија је такође организовала и фуд-
балско такмичење сваке године за куп Честера Битија (клубови су се такми-
чили и у оквиру Скопског лоптачког подсавеза и Косовске ногометне жупе)
(Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 181).
Поред фудбала, за раднике је била изграђена зграда за гимнастику „Со-
колски дом“ (Златковић, 1997, стр. 89), а радници су се бавили и лаком атле-
тиком у оквиру атлетског клуба основаног 1933. у Косовској Митровици.
Шах-клуб „Трепча“ основан је крајем 1934. и спадао је у десет најбољих у зе-
мљи. Током 1935. основан је и спортски бициклистички клуб „Трепча“ са 29
чланова (Вукадиновић и Богавац, 2001, стр. 117–118). Такође, крајем триде-
сетих година, на челу са радником из Трепче Миланом Михајловићем,
основана је и подружница Српског планинарског друштва у којој је било
окупљено око 40 чланова, чиновника и инжењера из Трепче (Kosovska
Mitrovica i okolina, 1979, стр. 183).
Енглеско присуство било је значајно и за развој спортова који су били до-
ступни богатијим људима, као што је био тенис (изграђена су два играли-

шта за тенис 1938. у Косовској Митровици). Није било такмичења у тенису,

а 1937. гостовала је екипа најпознатијих београдских тенисера предвођена
Љубишом Радовановићем (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 181). Такође,
помогли су оснивању стрељачког клуба (1934) и аеро-клуба (1936) (Вукади-
новић и Богавац, 2001, стр. 118).
Енглеска управа допринела је и развоју културно-забавног живота у Ко-
совској Митровици, која је важила за културни центар у деценији пред Дру-
ги светски рат. На позив енглеских инжењера гостовали су у Косовској Ми-
тровици познати џез оркестри из Европе и Америке, али су наступали на
затвореним забавама и уз скупе улазнице (Вукадиновић и Богавац, 2001,
стр. 188–192). Такође, доласком из Америке једна група радника утицала је
на отварање кафана. У насељу Шангај биле су отворене четири кафане
(Златковић, 1997, стр. 89).
Захваљујући помоћи управе рудника Трепча, здравствене прилике у Ко-
совској Митровици биле су побољшане. Једна од најопремљенијих болница
(архитектонски и модерном медицинском техником) у Краљевини Југо-
славији била је подигнута у Косовској Митровици 1938, захваљујући 3 ми-
лиона динара које је Трепча поклонила и 3 милиона на рачун отплате поре-
за са роком од десет година које је позајмила (бановина је покрила остатак
из свог буџета) (Зетски гласник, бр. 827, 1940, стр. 3; Вукадиновић и Богавац,
2001, стр. 111–114; Косовске новине, 5. новембар 1937).
Трепча између Југославије, Британије и Немачке

Уочи Другог светског рата, Немачка је показала заинтересованост за добија-
ње лиферација руда и метала из постојећих рудних налазишта у Југослави-
ји, нарочито из рудника Трепча. Тиме је требало да се плати половина вред-
ности зајма који је Немачка дала Југославији у јулу 1939. за набавку авиона и
топова у Немачкој. Немачки генерални конзул у Београду, Франц Нојхаузен,
изјавио је да је Немачка спремна да испоручи Југославији оружје у замену за
лиферовање сировина, односно олова и бакра. Нојхаузен је понудио да Не-
мачка стави на располагање потребан персонал за организовање производ-
ње коју би преузела за своје потребе (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 141;
Avramovski, 1972, стр. 63; Avramovski, 1961, стр. 132–135).24
24 Овој ситуацији погодовао је штрајк који је 1939. избио у Трепчи и обустава рада у рудни-
ку. Директор економско-политичког одељења Министарства иностраних послова ин-
струирао је 24. августа 1939. немачко посланство у Београду да испита да ли је југосло-
венска влада спремна да искористи насталу ситуацију услед обустављања производње у
Трепчи и да узме рудник у своје руке. То је допринело да енглеска компанија попусти за-
хтевима штрајкача 1939. Након овога, југословенска влада није имала никакву могућ-
ност за успостављање контроле над рудником (Avramovski, 1973, стр. 249–250).

На почетку Другог светског рата југословенска влада је одбила британ-

ску понуду да откупи целокупну производњу Трепче, Бора и средњоевроп-
ских рудника олова, цинка и бакра, већ је у октобру 1939. тражила од енгле-
ске компаније Trepca Mines и од француске компаније борских рудника да
предају целокупну производњу на располагање држави на неодређено вре-
ме, са чим се енглеска компанија није слагала.25 Такође, Немачка је у окто-
бру 1939. склопила са Југославијом протокол који је предвиђао испоруку
оружја Југославији, за шта је Југославија требало да плати испоруком три
групе стратешки значајних производа за Немачку (олово, оловна руда,
оловни концентрат, бакар, бакарна руда, антимон, алуминијум и конопља,
стари метали, свиње, масти, дрво, перје и други производи) (Đorđević, 1960,
стр. 174–175).26 Поред овог споразума, југословенска влада је закључила и
споразум са Италијом за увоз авиона и преузела обавезу да Италији испо-
ручи олово у вредности од 20 милиона лира (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979,
стр. 143–144).
До компромиса између југословенске владе и енглеске компаније дошло
је потписивањем провизорног уговора између Народне банке Краљевине
Југославије и компаније 21. децембра 1939.27 Међутим, у мају 1940. Југосла-
вија је потписала нови споразум са Немачком којим је требало да надокна-
ди све количине олова, оловног концентрата и бакра, које није послала. На-
име, у току октобра 1939. био је редукован протокол о наоружању, чиме је
била смањена количина испоруке, па је југословенска влада одуговлачила
са испоруком сировина (Avramovski, 1975, стр. 39–42). Након слома Францу-
ске, Југославија је морала да подреди целокупну спољну трговину Немач-
25 Југословенска влада је ову одлуку донела на основу члана 119. српског рударског закона
из 1866. који је влади давао право да купује за потребе државе производе домаћих руд-
ника по цени која ће бити одређена споразумом са концесионарима. Енглеска компани-
ја је сматрала да Југославија не може да искористи ову одредбу јер је Трепча производи-
ла концентрат олова а не чисто олово, а југословенска држава није имала постројења за
прераду концентрата. Поред тога, компанија Trepca Mines позивала се на декрет који је ју-
гословенска влада донела 30. јуна 1938. и којим је сама ограничила обавезе енглеске
компаније до јануара 1941. за покривање потреба југословенске државе и приватних
фирми за оловом максимално до капацитета рафинерије односно до 12.000 тона годи-
шње. Такође, енглеска компанија је истицала да је производња британских рудника у Ју-
гославији веома значајна за британске интересе и да због тога британска влада не може
да дозволи југословенској да своје набавке оружја исплаћује материјалима који су вла-
сништво британских држављана (Kosovska Mitrovica i okolina, 1979, стр. 145).
26 Између осталог, Југославија је требало да до краја октобра испоручи 500 тона олова и
1.000 тона оловног концентрата. Од 1. новембра 1939. до коначне исплате наоружања
примљеног од Немачке сваког месеца је требало да даје 500 тона олова и 2.000 тона олов-
ног концентрата, с тим што је требало да се количина олова после пуштања у рад топио-
нице у Звечану повећа на 1.000 тона месечно. Испорука је требало да се заврши до среди-
не 1940. (Avramovski, 1975, стр. 144).

кој и није извозила сировине у земље које су се налазиле у рату са Немач-

ком. Тако је Енглеској било онемогућено да извози олово и цинк из Југосла-
вије. Последња испорука била је у августу 1940. када је из Трепче у Солун
пребацила 302 тоне олова. Ипак, пошто испоруке руда и метала Немачкој у
замену за наоружање нису биле извршене до 30. јуна 1940. и с обзиром на
допунски југословенско-немачки споразум од 1. августа 1940, провизорни
уговор између Народне банке Југославије и Trepca Mines ltd-а био је обно-
вљен 11. новембра 1940, тако да је његова важност продужена до 31. марта
1941, односно до краја пословања компаније у Југославији (Kosovska Mitrovi-
ca i okolina, 1979, стр. 147–148).
ИЗВОРИ
Необјављени извори
Архив Југославије, Министарство трговине и индустрије Краљевине Југославије
(Фонд 65).
Штампа и периодика
Вардар
Време
Зетски гласник
Јужни преглед
Косовске новине
Радничке новине
Avramovski, Ž. (1972). Ekonomski i politički ciljevi nemačkog izvoza naoružanja u bal-
kanske zemlje uoči Drugog svetskog rata. Vojnoistorijski glasnik, 2, 61–88.
Avramovski, Ž. (1973). Pokušaj Nemačke da veliki štrajk rudara „Trepče“ iskoristi za kon-
trolu nad rudnikom. Kosovo, 2, 245–252.
27 Према овом споразуму, требало је да енглеска компанија југословенској држави или ор-
ганизацији коју она овласти стави на располагање до 70% целокупне производње пири-
та. Преостали део од 30% производње изузев пирита компанија је могла слободно да
продаје и да добијене девизе користи за своје потребе у Лондону. Део ових производа ко-
ји је требало да буде стављен на располагање – франко-вагон у Звечану – требало је да бу-
де исплаћен компанији од стране Народне банке по налогу и на рачун државе. Цена за
ове производе била би обрачунавана у доларима на бази цена на унутрашњем америч-
ком тржишту, умањена за транспортне трошкове од Звечана до Њујорка (Kosovska Mitro-
vica i okolina, 1979, стр. 146).

Avramovski, Ž. (1961). Sukob interesa Velike Britanije i Nemačke na Balkanu uoči Drugog
svetskog rata. Istorija 20. veka: zbornik radova, 2, 5–161.
Avramovski, Ž. (1975). Treći Rajh i Borski rudnik. Bor: Muzej rudarstva i metalurgije „Bor“.
Алкалај, М. (1937). Рударство. У: А. Јовановић (ур.), Споменица двадесетпетогодишњи-
це ослобођења Јужне Србије 1912–1937 (739–748). Скопље: Одбор за прославу дваде-
сетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије.
Бановина Вардарска: Општи преглед: Алманах Краљевине Југославије – посебно издање.
(1931). Скопље: Краљевска Банска управа у Скопљу.
Белић, М. (1938). Рударство у Србији: положај, законска заштита и осигурање рударских
радника. Београд: Штампарија Млада Србија.
Бјелић, Н. (2019). Казивања о Трепчи 1303–2018. Београд: Службени гласник.
Božović, B. (1974). Rudarska četa. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
Бошковић, Б. (1968). Раднички покрет на подручју копаоничко-ибарских рудника
(до 1941). Токови револуције, 3, 327–374.
Vavić, M. (1959). Svetlost na olovnim horizontima: fragmenti o štrajkovima trepčanskih rudara.
Stari trg: Odbor za proslavu dvadesetogodišnjice drugog štrajka rudara Trepče.
Вукадиновић, З. и Богавац, М. (2001). Српска просвета и култура у Косовској Митрови-
ци: 1836–1941. Приштина: Институт за српску културу.
Гавриловић, М. (1933). Привреда Јужне Србије. Скопље: „Немања“ – задужбинска
штампарија Вардарске бановине.
Gluščević, B., Siminiati, S., Vasiljević, B. (1956). Rudnici i topionica olova i cinka Trepča. Zve-
čan: Štamparija Trepča.
Димитријевић, С. (1949). Карактеристике индустрије и рударства бивше Југославије.
Београд: Друштво економиста Србије.
Dimitrijević, S. (1962). Privredni razvitak Jugoslavije 1918–1941. Beograd: Visoka škola poli-
tičkih nauka.
Ђокић, В. (1977). Металургија сировог олова у топионици „Трепча“. Звечан: Штампарија
Трепча.
Đorđević, B. (1960). Pregled ugovorne trgovinske politike: od osnivanja države Srba, Hrvata i Slo-
venaca do rata 1941. godine. Zagreb: JAZU.
Ђукић, Б. (1954). Два штрајка рудара Трепче. Београд: Рад.
Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја: са Законом о банској управи, –
уредбама о буџетирању бановина, – решењем о установљењу окружних инспектората,
– и уредбом о променама подручја срезова и општина. (1929). Београд: Издавачка књи-
жарница Геце Кона.
Златковић, М. (1997). Наш завичај Стари Трг. Косовска Митровица: Општинска би-
блиотека „Вук С. Караџић“.
Златковић, М. (2007). Рудник и рударско насеље Трепча – Стари Трг: 1927–2007. Звечан: М.
Златковић.
Златковић, М. (2004). Трепчански рудари Сребрне планине. Београд: Народна и универ-
зитетска библиотека „Иво Андрић“.

Kosovska Mitrovica i okolina. (1979). Priština: Institut za istoriju Kosova.
Nikolić, B. (1999). Šezdeset godina metalurgije olova „Trepča“ u Zvečanu. Metalurgija, 5
(2), 141–156.
Николић, Б. и Кокерић, Б. (1988). Развој рударства, металургије и хемијске инду-
стрије Комбината „Трепча“. Обележја, 4, 79–86.
Nikolić, B., Trajković, S., Bajić, S., Vujačić, V. (2017). Ninety years of mining and
metallurgy in Trepča – sever conglomerate (part II). Underground mining engineering,
31, 45–66.
Павловић, М., Бонџић, Д., Гаталовић, М., Пантелић, И., Антонић, Г., Миликић, Р.
(2012). Косово и Метохија: век важних догађаја: 1912–2012. Београд: Институт за савре-
мену историју.
Petrović, Z. (1940). Industrija i rudarstvo Južne Srbije. Beograd: Industrijski kurir.
Reich, F. (1933). Статистика електричних централа Краљевине Југославије: стање у јулу
1932. Zagreb: Savez električnih centrala Savske banovine – Klub strojarskih i elektro-
tehničkih inženjera Udruženja jugoslavenskih inženjera i arhitekata.
Rudarska i topionička statistika Kraljevine Jugoslavije za 1931/32. (1936). Beograd: Ministar-
stvo šuma i rudnika.
Simić, V. (1951). Istoriski razvoj našeg rudarstva. Beograd: Izdavačko-štamparsko preduze-
će saveta za energetiku i ekstraktivnu industriju Vlade FNRJ.
Trepča: rudarsko-metalurško-hemijski kombinat olova i cinka: jubilarna monografija. (1974). Ko-
sovska Mitrovica: Trepča.
Урошевић, А. (2001). О Косову. Антропогеографске студије и други списи. Приштина:
Књижара „Свети Сава“.
Хадри, А. (1967). Косово и Метохија у Краљевини Југославији. Историјски гласник, 1–
2, 51–84.
Чемерикић, М. (1937). Трговина, занатство, индустрија и кредитне установе од 1875
до 1937.године, У: А. Јовановић (ур.). Споменица двадесетпетогодишњице ослобође-
ња Јужне Србије 1912–1937 (685–732). Скопље: Одбор за прославу двадесетпетогоди-
шњице ослобођења Јужне Србије.
Wray, D. A. (1921). The geology & mineral resources of the Serb-Groat-Slovene state: being the Re-
port of the geologist attached to the British economic mission to Serbia. London: His Majesty's
Stationery Office.

BOŽICA Ž. SLAVKOVIĆ MIRIĆ

THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA, BELGRADE
THE DEVELOPMENT OF THE TREPČA MINE BETWEEN THE TWO WORLD WARS
Summary
In the period between the two world wars, the Trepča mine was very impor-
tant. Among the mines, Trepča was the first in the Balkans, and the second in
Europe. In 1924, a British company Selection Trust from London started exploring
the mining potential of Trepča and in 1927 the company purchased concessions
for the exploitation of the ore. Soon, there was opened a new mine “Stari Trg”.
A ropeway was built from Stari Trg to Zvečan and a road from Kosovska Mitro-
vica to Stari Trg. Equipment for mining and flotation was, for that time, very
modern. The entire work on the construction plant and equipment installation
was done quickly. A large calorific power station was built for supplying the
mine with electricity. A workers' colony, where the workers lived, was also
built. In Trepča, the first workers' strike broke out in 1936.
The Trepča mine was full of lead and zinc ore and annually it provided about
80,000 tons. Mainly from Trepča, the lead went through Thessaloniki to
Belgium, then to France, Germany, and other countries. The production of
Trepča was constantly growing. Lead smelters and refineries were made after
the Yugoslav government decree of June 30, 1938. Based on this decree, the
company Trepča Mines had the right to freely dispose with 45% of total foreign
currency, while 55% was required to sell to the state. Also, Trepča Mines Limited
was the owner of 2,000 shares of the Privileged Agrarian Bank A. D. in Belgrade.
In addition, on October 8, 1937, this company approved a loan to Zeta Banovina
in the amount of 6,000.000 dinars for the construction of a hospital in Kosovska
Mitrovica.
On the eve of World War II, Germany had shown interest in Trepča, but the
British company had opposed it. However, Yugoslavia had to subordinate
foreign trade to Germany after the breakup of France. With this, Germany made
it impossible for England to export lead and zinc, although the mine was owned
by the British. The English company operated in Yugoslavia until March 31,
1941.
In addition to industrial, mining, and commercial importance, the Trepča
mine also had a social and cultural significance to Kosovska Mitrovica and its
surroundings in the period between the two world wars. The English contribut-
ed to the development of some sports and the organization of sports competi-
tions, jazz orchestras were invited, they also organized events for religious
holidays. Various societies and clubs with this name were founded (musical
association, football club, chess club, bicycle club, athletic club). This improved

the social and daily life of Kosovska Mitrovica, as well as the entire territory of
Kosovo and Metohija in the mentioned period.
Keywords: Kosovo and Metohija; Kosovska Mitrovica; Mining; period between
the two world wars; Trepča.

323.1:070(497.1)"1939/1940"(093)
070СРПСКИ ГЛАС"1939/1940"
УРОШ Д. МИКЕТИЋ1
Српски глас о Македонији, Црној Гори,

Косову и Метохији и Рашкој области
1939–1940. године
Аутор критички валоризује ставове интелектуалаца у листу Српски глас из-

међу 1939–1940. године о јужним деловима Краљевине Југославије у пе-
риоду политичке нестабилности настале стварањем Бановине Хрватске и
непосредно пред рат. Иако су српски интелектуалци посветили највише
енергије управо хрватском питању, постојало је и интересовање о јужним
крајевима државе (Македонија, Црна Гора, Косово и Метохија, Рашка
област), које су, иначе, сматрали делом српског политичког и етничког
простора. Указивало се, притом, на свеобухватну тамошњу заосталост.
Био је то аргументован одговор на хрватске перфидне и кратковиде тезе
о српској хегемонији у држави, а лист је на територијално обликовање Хр-
вата одговарао позивом на уобличавање ових крајева у општу српску те-
риторијалну јединицу, њихову привредну и културну еманципацију и, пре
свега, ширење националне свести у условима тамошње етничке разноли-
кости и тешког историјског наслеђа.
Кључне речи: Српски глас; српски интелектуалци; Краљевина Југославија;

хрватско питање; Македонија; Црна Гора; Косово и Метохија; Рашка
област; заосталост; српска јединица.
1 urosmiketic@gmail.com.
Рад је написан у оквиру пројекта Косово и Метохија између националног идентитета и евро-
интеграција (ев. бр. 47023), који је одобрило и финансира Министарство просвете, науке
и технолошког развоја Републике Србије.
245
Српски глас је београдски лист објављиван 1939. и 1940. године једном не-
дељно (четвртком). Штампан је у штампарији „Луч“ у улици Кнегиње Ната-
лије, а као издавач наводи се Произвођачко-издавачка задруга „Слобода“ у
власништву Драгише Васића, главног уредника листа. Његово покретање
осмислио је део српске интелигенције незадовољан политичком ситуаци-
јом у земљи, понајвише положајем српског народа стварањем Бановине
Хрватске 1939. Због оштре антивладине оријентације лист је забрањиван у
овом периоду, иако се поред наглашавања Српства активно залагао за по-
стојање стабилне Југославије. Присталице идеја листа сматрале су Влатка
Мачека и српске министре најодговорнијим за забрану објављивања и за-
плене бројева. Последњи број листа изашао је 27. марта 1941. године (Стијо-
вић, 2004, стр. 9, 20, 26; Аноним, 1940).
Лист је суштински представљао гласило интелектуалаца још раније оку-
пљених око Српског културног клуба (СКК) основаног 1936. у Београду међу
чијим покретачима су се нашла позната имена из различитих сфера срп-
ског друштва (председник Слободан Јовановић, поједини чланови: Павле
Поповић, Лујо Бакотић, Живко Павловић, Драгиша Васић, Младен Жујовић,
Васо Чубриловић, Милан Грол, Александар Белић, Јустин Поповић и други).
Оснивање СКК није потекло од људи истакнутих у партијско-политичком
животу, па су се у његовом раду привредне и културне теме третирале рав-
номерно са политичким. Клуб смештен на Теразијама деловао је кроз раз-
гранату мрежу пододбора бројнијих ван територије преткумановске Срби-
је (Војводина, Босна и Херцеговина, Славонија, Барања, западни Срем, Ма-
кедонија) него у самој матици. Дубљом политизацијом југословенског
друштва крајем тридесетих година XX века СКК је разрадио идеју о посеб-
ној српској територијалној јединици као предуслову равноправности Срба
у сопственој држави. Клуб је посебно критиковао политиканство српских
страначких лидера и њихову традиционалну неслогу по питању национал-
них интереса. Десница у СКК (посебно Васа Чубриловић) радикализовала је
племениту идеју о српској јединици позивом на исељавање албанске и ма-
ђарске мањине по узору на ондашњу праксу у другим балканским држава-
ма и фаворизовала још масовнију српску колонизацију. Иако је изнео крај-
ње радикално решење Васа Чубриловић је у једном предавању у СКК 1937.
тачно предвидео да ће у супротном кроз неколико деценија албански сеце-
сионизам представљати велику опасност по државни интегритет (Стијо-
вић, 2004, стр. 15–19).
Лист је у тешким временима у Краљевини Југославији пред Други свет-
ски рат форсирао националне и родољубиве теме. Више чланака евоцира
успомене на српске историјске догађаје и родољубиве личности из доба че-
товања у Османском царству и ослободилачких ратова 1912–1918. године
(Српски глас, 30. новембар 1939, стр. 3; Српски глас, 4. јануар 1940, стр. 2; Српски
246 Урош Д. Микетић

Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој…
глас, 22. фебруар 1940, стр. 3; Српски глас, 16. мај 1940, стр. 9). Тиме се желео
подићи увелико пољуљани и дефетистички дух у српском друштву. Срп-
ски карактер јужних области државе за лист није био споран. Он је налажен
и у средњовековној и ближој историји – овде се писало о Штипу за време
српског великаша Јована Оливера у XIV веку (Српски глас, 4. јануар 1940,
стр. 10), личности пећког архиепископа Никодима из истог столећа (Српски
глас, 30. мај 1940, стр. 7), путовањима и сеобама српских зографа „јужноср-
бијанаца“ (Српски глас, 25. април 1940, стр. 20–21), научном доприносу сеста-
ра Љубице и Данице Јанковић у проучавању народних игара „српског Југа“
(Српски глас, 18. јануар 1940, стр. 9).
Бавећи се понајвише политичком апатијом српског народа након фор-
мирања Бановине Хрватске лист у свом делокругу није изоставио јужне
крајеве југословенске државе – Македонију, Црну Гору, Косово и Метохију
и Рашку област – замишљене као део неке будуће српске територијалне це-
лине у Краљевини. Реч је о пределима које је, иначе, међуратна српска ин-
телигенција сматрала интегралним делом српске територије. Реч је о пре-
делима хетерогеног верског и националног састава недовољно интегриса-
них у нову државу и крајње заосталих у економском и културолошком
смислу. Одличну формулацију о Косову и Метохији и Македонији у међу-
ратној Југославији даје историчар Владан Јовановић – то су, напомиње,
биле слике „неуспеле интеграције“ (Jovanović, 2014).
У листу је највише било речи о Македонији или, како је она у тадашњем
дискурсу „крштена“ – Јужној Србији. Редовно се напомињало да је покрета-
ње листа наишло на задовољство у овим заосталим крајевима. О томе све-
дочи више писама упућених уредништву из македонских градова (Скопље,
Штип, Прилеп) пуних оптимизма због покретања листа и солидарности са
зацртаним програмом (Српски глас, 14. децембар 1939, стр. 2; Српски глас, 25.
јануар 1940, стр. 9; Српски глас, 8. фебруар 1940, стр. 8). Било је и предлога по-
пут оног из гостиварског краја где је књижница „Свети Сава“ апеловала на
уредништво да бесплатно шаље одређени број штампаних примерака, који
би се потом бесплатно делили Србима и тиме јачала њихова национална
свест (Српски глас, 4. јануар 1940, стр. 9). Не знамо пак да ли је београдско
уредништво и услишило ову молбу из Гостивара.
Лист је педантно бележио прилоге лица и институција из овог краја као
и сам износ. Мишљења смо да је у томе предњачио свеснији део српског
грађанства. Прилоге су, између осталог, дали: званичник финансијске кон-
троле из Скопља Станко Срзентић (1.000 динара), инспектор из Скопља Ко-
ста Стефановић (100 динара), предузимач из Скопља Петар С. Милојевић
(100 динара), професорски колегијум Богословије у Битољу (175 динара),
капетан Милутин Станковић из Скопља (100 динара), а по скромних 10 ди-
нара Спира Алексић, Митар Симовић и Стојан Трајковић из Куманова, као и
Урош Д. Микетић 247

Тома Милошевић (Српски глас, 11. јануар 1940, стр. 9; Српски глас, 25. јануар
1940, стр. 9; Српски глас, 22. фебруар 1940, стр. 11; Српски глас, 7. март 1940, стр.
11; Српски глас, 28. март 1940, стр. 11; Српски глас, 4. април 1940, стр. 10; Српски
глас, 25. април 1940, стр. 25).
На осталим местима у листу није било сличне „еуфорије“ када је Маке-
донија у питању. Чињенице (Јовановић, 2012б, стр. 49, 56) показују да су
овде ради одржавања безбедности (комите, качаци) стациониране коман-
де Треће армијске области (1919) и Граничних трупа (1931). Само у периоду
1919–1934. по статистици Министарства спољних послова забележено је
467 комитских напада у којима је погинуло и рањено 185 државних службе-
ника, убијено и рањено 253 цивила и страдало, рањено и заробљено 268 ка-
чака (Јовановић, 2007, стр. 15). Високо делује и број осуђених по основу дела
против опстанка државе на подручју Апелационог суда у Скопљу између
1930. и 1939. године – 285 (Јовановић, 2015, стр. 75).
Дубља политизација „македонског питања“ деловањем југословенских
комуниста и стварањем Македонског народног покрета 1936. узимала је
све више маха. Све више су се замењивале анархичне комитске методе
оним суптилнијим: јавно се пропагирала засебност македонског језика и
нације, српској идеји супротстављала проскрибована македонска (Трифу-
носки, 1995, стр. 9–11), ширило стање безвлашћа и анархије (Јовановић,
2011, стр. 494–495). Државни врх је решење видео у масовној српској коло-
низацији чиме би се ојачао тамошњи српски елемент. Званични подаци го-
воре да на територији Аграрног повереништва у Скопљу (обухватало све
аграрне испоставе у Македонији) до 1940. за потребе аграрне реформе и ко-
лонизације није искоришћено 32.033 од укупно предвиђених 153.165 ха, као
и да је држава изградила 675, а насељеници 2.792 кућа (Jovanović, 2006,
стр. 39). Такође, у Скопљу је 1920. отворен Филозофски факултет са посеб-
ном пропагандном националном мисијом и као такав радио све до пред из-
бијања Другог светског рата (Јовановић, 2011, стр. 23). Македонска историо-
графија (Шукарова и др., 2008, стр. 225–228) оцењује све ове мере као коло-
низаторске и експлоататорске, што се у новијој српској историографској
продукцији махом негира (Антић, 2011, стр. 311–317).
О сецесионизму у Македонији лист преноси занимљиву епизоду из скоп-
ске школе за шегрте где су ђаци демонстративно узвикивали „Живела Ма-
кедонија“, чему се јасно супротставио професор (Српски глас, 14. децембар
1939, стр. 10). Српски глас је процењивао да следбеника македонске идеје
има мало, али да су њихове идеје постајале све интересантније масама
услед равнодушности и неспособности локалних власти (Српски глас, 3. мај
1940, стр. 10).
О македонском сецесионизму полемисао је на странама листа нарочито
универзитетски професор старог века Никола Вулић, чији је научни ауто-

ритет био очигледан – докторат у Минхену, редовни професор у Београду,

председник Историјског друштва, члан академије у Београду и иностраних
научних друштава (Anonim, 19282, стр. 163). Вулић је, уопште, делио ми-
шљење српске интелектуалне и политичке елите XIX века о српском наци-
оналном и историјском идентитету Македоније (уп. брошуру О Македонији
и Македонцима: Протић, 1888). Професор (Српски глас, 16. новембар 1939,
стр. 4; Српски глас, 7. децембар 1939, стр. 2) негира постојање Македоније
(„Јужна Србија“), Македонаца („Јужно-Србијанци“) и македонског језика
(дијалект српског језика). Међу присталицама „македонске идеје“ увиђао
је незахвалност према палим српским борцима за ослобођење ових крајева
од вековног османског ропства. Тврдњу о економској заосталости одбацио
је као лажну, напоменувши да је од 1918. доста позитивног урађено (Српски
глас, 4. јануар 1940, стр. 2). Професор је посебно перфидном сматрао тезу за-
гребачких кругова о постојању македонског језика. Наиме, позната књи-
жица песама Бели Мугри Коче Рацина штампана је управо у Загребу 1939. го-
дине и професор Вулић је негирао да је реч о македонском језику (Српски
глас, 25. април 1940, стр. 4; уп. загребачко издање збирке песама: Рацин,
1939).
Македонске привредне теме један су од предмета расправе Српског гласа.

Саговорници листа свесни су тешког привредног наслеђа из ранијег пери-
ода, али и скромног развоја након припајања ових области Србији и Краље-
вини СХС. Као посебно узнапредовале гране наводе се пољопривреда (па-
мук, пиринач, воћарство, виноградарство, винарство), сточарство, шумар-
ство (смоларење борових шума) и индустрија у зачецима (Српски глас,
4. јануар 1940, стр. 17; Српски глас, 30. мај 1940, стр. 4). Аутори у Српском гласу
позитивно тумаче домете аграрне реформе. По њиховим подацима у Маке-
донији од уједињења до краја 1939. раздељена је земља величине 526.257 ха.
И поред тога, додаје се, македонско село налазило се на „економској пре-
кретници“ између уништења или модернизовања. На истом месту предла-
же се трансформација екстензивне у интензивну привреду, изградња ква-
литетних саобраћајница и формирање модерног Пољопривредног инсти-
тута у Скопљу ради научног проучавања села (Српски глас, 3. мај 1940, стр. 8).
Савременици су, иначе, знали да македонски пољопривредни потенци-

јали нису адекватно искоришћени. У брошури Село нашег Југа и његови пробле-
ми перспектива Повардарја тражи се у оспособљавању села и сељаштва
(Благојевић, 1939, стр. 7). Упечатљиво је, нарочито, расла производња маке-
донског опијума извоженог у медицинске сврхе или илегално пребацива-
ног као опојно средство, па су југословенски званични приходи на годи-
шњем нивоу само по овом основу једнаки читавом годишњем буџету Вар-
дарске бановине (Jovanović, 2018, стр. 59–60).

На неколико места у листу наводе се и квантитативни подаци о економ-

ском стању Вардарске бановине са центром у Скопљу (опширније о овој те-
риторијално-управној целини: Јовановић, 2012а, стр. 563–584). Тиме се же-
лела негирати тврдња хрватских кругова (Bićanić, 1936) о српској економ-
ској хегемонији у земљи. По таквим подацима Вардарска бановина добила
је од државе за мелиорацију земљишта од уједињења до 1937. 10,2 милиона
динара (Савска 92, Дунавска чак 281,6). Вардарска бановина била је запоста-
вљенија и у социјалним примањима. Тако је по том основу следовало од
државе 1940. 20 милиона динара, а знатно богатија и већа Хрватска банови-
на имала је на располагању читавих 190 (Српски глас, 7. март 1940, стр. 4). Ко-
начно, Вардарска бановина је била и несразмерно порески оптерећена –
примера ради, године 1936. по глави становника одавде се узимао 51 динар,
а по истом основу из далеко развијеније Приморске бановине само 56 (Срп-
ски глас, 7. децембар 1939, стр. 8; Српски глас, 18. јануар 1940, стр. 5).
Значај туризма у Македонији био је познат савременицима листа. „Ни-
једна покрајина у нашој држави, па и на Балканском Полуострву, на тако
малом простору, нема већих контраста, привлачности и интересантности
као Јужна Србија (Арсић, 1935, стр. 18)“, писало се средином тридесетих го-
дина XX века. Лист је фаворизовао овдашњи туристички потенцијал уз на-
помену да су Хрвати и Словенци своје крајеве знатно уздигли развојем ту-
ризма, а то Срби нису учинили у „својим крајевима“. Апеловало се, исто-
времено, на Србе да пре обиласка Запада, хрватских или словеначких
туристичких места посете македонске туристичке центре (планине,
Охридско језеро, историјске градове), а као погодност наводи се редован
саобраћај ка њима и пристојан хотелски смештај (Српски глас, 11. април
1940, стр. 6).
Привредници из македонских крајева оглашавали су се и у специјалном
рекламном простору Српског гласа намењеног искључиво огласима „срп-
ских националних фирми“. Ову погодност користио је трговац Василије
Хаџи Мицевић из Скопља у три наврата. Реч је, иначе, о лиферанту швајцар-
ског белог органдина, маркизета, етамина и осталих клатна за ручне радо-
ве. На број телефона наведен у огласу заинтересовани су могли тражити
понуде са мустрама (Српски глас, 23. новембар 1939, стр. 17; Српски глас,
30. новембар 1939, стр. 11; Српски глас, 14. децембар 1939, стр. 11).
Остале вести из Македоније односе се на рад СКК. Лист је опширно изве-
штавао о новостима у клубу, његовом раду у Македонији и реакцијама на
његов рад. Од значаја је напоменути да је управа СКК допустила оснивање
Обласног пододбора у Скопљу 1940. Пригодној свечаности приликом осни-
вања пододбора присуствовало је стотинак лица укључујући и неке углед-
не чланове клуба попут адвоката Младена Жујовића и универзитетског
професора Слободана Драшковића (Српски глас, 29. фебруар 1940, стр. 3).

Овом приликом изабрани су главни органи Обласног пододбора – управ-

ни и надзорни одбор. Вероватно се бирањем угледних личности и нацио-
налних радника на локалу желело утицати на шире масе. Тако су у управни
одбор делегирани директори гимназија Алекса Јовановић (у пензији) и
Стојан Зафировић, адвокати Јевта Николић и Димитрије Настасијевић,
адвокатски приправник Душан Поповић, председник Окружног суда Сте-
ван Ђурић, судије Срећко Стејић и Бранко Видинић, универзитетски про-
фесор Миленко Филиповић, учитељ Марко Цветковић, инжењери Веселин
Дичић и Бора Поповић, трговац Хаџи Драги Патрногић и свештеник Нићи-
фор Цвијетић. У надзорни одбор изабрани су универзитетски професор Пр-
вош Сланкаменац, судија Милан Миновић и адвокат Душан Караџић (Срп-
ски глас, 29. фебруар 1940, стр. 3).
Сличне намере показаће ускоро и угледни српски појединци из Штипа.
Непосредно пре оснивања овдашњег локалног пододбора организовано је
устоличење епископа Злетовско-струмичке епархије 14–15. фебруара 1940
(Српски глас, 29. фебруар 1940, стр. 10). Тамошњи млекар Риста Генедијевић,
извештач о овим црквено-народним свечаностима, потписао се у писму
десеточлане групе из штипског краја Главном одбору СКК-а у Београду уз
молбу за пријем у чланство и предлог за организацију оснивачке седнице у
Штипу. Инсистирало се, притом, да управа из Београда пошаље једног де-
легата у ту сврху. Оснивачка седница одржана је 30. априла, а за делегата
клуба и специјалног госта одређен је Јован Ролетић. На челу Управе новог
пододбора изабран је апотекар Гвозден Матић (Српски глас, 7. март 1940,
стр. 12; Српски глас, 16. мај 1940, стр. 10). Закључног смо мишљења да је СКК
посебно желео развити своју мрежу у Македонији, а да је за главне носиоце
свог рада махом бирао признате и остварене локалне појединце.
Сличне тематике (политика, привреда) јесу и написи листа о Црној Гори.
Покретање гласила у изолованом „југословенском Сибиру“ наишло је на
срдачан пријем читалаца (Српски глас, 8. фебруар 1940, стр. 8). То ћемо аргу-
ментовати једним писмом листу из Црне Горе:
„Побогу, браћо, шта сте чекали досада? […] Ми овђе одавно очекивасмо да од-
некале чујемо прави српски глас, па кад добисмо први број вашег листа као да
нас сунце огрија.“ (Српски глас, 7. децембар 1939, стр. 7)
Из Боке се писало да лист „иде од руке до руке као најлепша посластица“

(Српски глас, 14. децембар 1939, стр. 2).
Политичке теме из овог краја биле су, такође, предмет новинских напи-
са. Саговорници листа мишљења су да је уједињење 1918. представљало
историјску нужност као сан неколико генерација. Из написа стичемо слику
о равнодушности и малодушности у црногорском друштву као последицу
политичког калкуланства у Црној Гори и чињенице да су доказани народни

трибуни уклоњени из јавног живота (Српски глас, 4. јануар 1940, стр. 12). По-
негде примећујемо и носталгију за ранијим временима и статусом соп-
ствене државе тврдњом о неравномерној заступљености Црногораца у ру-
ковођењу државом и погрешној политици запошљавања нематичних чи-
новника по црногорским крајевима поред доста незапослених локалаца
(Српски глас, 4. април 1940, стр. 8).
Током међуратног периода, политичка Црна Гора поделила се, грубо ре-
чено, на присталице централизма и федерализма. Српски карактер Црне
Горе оспоравали су међу јединима југословенски комунисти који су овде,
иако законом принуђени на илегалу, стекли доста присталица. Наиме, њи-
хове идеје о социјалној правди биле су занимљиве оном многобројном си-
ромашном и социјално обесправљеном делу друштва (Андријашевић,
20162, стр. 270, 276–277). Друга крупна политичка снага у Црној Гори – феде-
ралисти – као баштиници идеја ранијих зеленаша, заступали су тезу слич-
ну комунистима о неравноправном положају Црне Горе и нужној федера-
лизацији државе, али сем радикалног огранка странке српски карактер
Црне Горе није био упитан (Вујовић, 1981, стр. 387–408).
Слично већини црногорских федералиста нико од саговорника Српског
гласа није оспоравао традиционални српски карактер Црне Горе, те „славне
Српске Спарте“ како се наводи у листу (Српски глас, 13. јун 1940, стр. 2). Саго-
ворници листа оштро су критиковали црногорске федералисте и комуни-
сте (Српски глас, 3. јануар 1940, стр. 12). Највише су нападани ови први, тач-
није шачица црногорских студената у Загребу 1939. окупљена око клуба фе-
дералистичке омладине „Његош“ и њихова теза о „просрпској агресији“.
Одговор анонимног аутора у листу био је и помало циничан:
„Сасвим у духу Његоша! Срећом, Црна Гора има и друкчије омладине од ове
федералистичке која се кити именом највећег српског песника.“ (Српски глас,
23. новембар 1939, стр. 8)
У овакву јавну дискусију укључио се студент права црногорског порекла

Милован Поповић питајући се како би изгледала „та сепаратна Црна Гора
коју су замислили ’Његошеви’ следбеници“ (Српски глас, 28. децембар 1939,
стр. 6). Лист је, такође, оштро критиковао и хрватска својатања Црне Горе
(„црногорска Хрватска“) као историјски нонсенс (Српски глас, 14. март 1940,
стр. 9).
Остале вести из Црне Горе биле су чисто економске тематике. По мишље-
њу Спасоја Меденице, црногорска привреда је и пре Великог рата била не-
развијена, а њен улазак у југословенску краљевину произвео је одређене
промене. Наиме, са једне стране, малено тржиште постало је део знатно ве-
ћег, али, са друге стране, у тој општој борби црногорска привреда није мо-
гла издржати конкуренцију привредно јачих крајева (Medenica, 20072,

стр. 7, 16). Аутори написа потенцирају заосталост овог краја, а као главни
узрок издвајају наслеђе прошлости и недовољну бригу матичне државе. О
овоме је у листу полемисао извесни П. у чланку „Божићно писмо из Црне
Горе“ (Српски глас, 4. јануар 1940, стр. 12):
„Црногорац би радио, али нема што да ради. Постоји заблуда да Црногорац не

воли да ради. Треба обићи Црну Гору и видети под каквим је условима ова
српска покрајина вековима живела […]“
Оштрицу критике извесни Б. у чланку „Писмо из Црне Горе“ усмерава на

државу, њену нестручну и несистематску економску политику од 1918.
чије су последице пасивност краја и погодно тло за ширење опасних анти-
државних идеја (Српски глас, 14. децембар 1939, стр. 2). Црногорски федера-
листи су користили овакво стање за пропагирање тезе о економском уни-
штавању Црне Горе уз главни аргумент да је држава одавде више убирала
него давала средстава (Štedilmija, 1936, стр. 91). Тиме се, свакако, међу маса-
ма слабио ауторитет државе.
У листу се полемисало и о три крупне привредне теме – прехрани ста-
новништва, развоју саобраћају и туризма. Тако се на првом месту резонова-
ло да би се исушивањем Скадарског језера решио проблем плодне земље
јер би се тиме добило више десетина хиљада хектара зиратне земље и
област била мање погођена маларијом (Српски глас, 14. децембар 1939,
стр. 2). О овој теми, наиме, у Црној Гори се са стручног аспекта говорило још
средином двадесетих година прошлог века (Fuštić, 1997, стр. 29).
Скромни развој саобраћаја допринео је додатно пасивности овог краја.
Стручна јавност је будно пратила све новине око могуће градње Јадранске
железнице од Србије ка мору. Године 1935. у посебној Резолуцији саобра-
ћајне конференције у Подгорици једногласно се истиче неопходност њене
градње за целокупну земљу (Радовић, 1935, стр. 53). Три године касније пу-
бликује се брошура Јадранска железница преко Санџака и Црне Горе инжењера
Здравка Васковића уз закључак да „ништа не стоји на путу да се приступи
грађењу ове важне пруге“ (Васковић, 1938, стр. 2).
Овом саобраћајном питању посвећено је доста пажње у листу. Црна Гора
је у нову државу ушла без државних и са симболично приватних пруга (Срп-
ски глас, 6. јун 1940, стр. 3). Пројекат Јадранске железнице имао је своју пред-
историју. Наиме, замишљен да повеже Србију и приморје (Прахово – Свети
Јован Медуански у Албанији) прекинут је Великим ратом. Каснији покуша-
ји одбијени су из стратешких, финансијских или, често, политичких разло-
га. Наиме, како је рута замишљена преко Црне Горе добацивало се да је то
црногорска (српска) железница, не и државна (југословенска), па је све
остало без реализације. СКК и Српски глас промовисали су прворазредну ва-

жност ове железнице и конкретну руту преко Пећи и Колашина до Тивта

(Српски глас, 8. фебруар 1940, стр. 7).
Овако скромни саобраћајни услови успоравали су развој туризма, овог ретког
природног потенцијала Црне Горе. О могућностима црногорског туризма су
за разлику од политичке будућности мишљења јавности била неподељена:
„Природа је прекрасна, брда и море, шуме и горде стијене, све се то ниже пред
очима задивљеног гледаоца.“ (Вујошевић, 1930, стр. 47)
Слично се резоновало и у Српском гласу (Српски глас, 11. април 1940, стр. 6):
„Зар Бока са Ловћеном, тај бисер Јадрана, није изнад сваког краја Хрватског
Приморја? Ту је Херцегнови, ту је Будва са својим ванредним пространим пла-
жама […] подручје Таре; ту су Комови и Дурмитор […].“
Лист је енергично апеловао на Србе да чешће посећују овај крај (Српски

глас, 11. април 1940, стр. 6). У једном од таквих рекламних огласа – „Ко жели
летовати на српском приморју“ – позивају се српски туристи да посете
„најлепши крај наше земље“, конкретно Боку Которску (Српски глас,
18. април 1940, стр. 10). Срби се позивају да посете и Будву „у чистом срп-
ском окружењу“, где ће бити најлепше дочекани и лишени „могућих не-
пријатности“ као другде по земљи (Српски глас, 28. март 1940, стр. 10).
Поједини економски подаци у листу односе се на Зетску бановину којој
је Црна Гора у административној подели 1929. припадала. Те податке мо-
жемо узимати једино условно јер је бановина већа од данашње Црне Горе.
Чланци у конкретном случају говоре о Зетској бановини у контексту поли-
тичко-економског обрачуна на релацији Београд–Загреб. Наиме, аутори у
Српском гласу покушавали су да негирају хрватску тезу о економској хеге-
монији Срба у заједничкој држави. У нашем случају реч је о подацима о др-
жавним давањима за мелиорацију земљишта и социјалне услуге, односно
порезу по глави становника. По званичној статистици 1937. на мелиорацију
земљишта у Дунавској бановини издвојено је 281,6 милиона динара
наспрам једва 27,7 у Зетској (Српски глас, 7. децембар 1939, стр. 8). Такође, со-
цијална давања намењена Зетској бановини износила су 1940. једва 15 ми-
лиона динара наспрам 190 милиона Бановини Хрватској (Српски глас, 22.
фебруар 1940, стр. 5). Поред мање државних средстава намењених Зетској
бановини, по овој основи Београд је из овог краја на име пореза само 1936.
убирао читавих 55 динара по глави становника, а из далеко економски на-
предније Приморске бановине по истом основу 56 (Српски глас, 18. јануар
1940, стр. 4). Сем тога, наплата пореза у Зетској бановини није нимало од-
скакала од југословенског просека (Српски глас, 8. фебруар 1940, стр. 4).
У поређењу са Македонијом и Црном Гором о Косову и Метохији и Рашкој
области било је далеко мање интересовања на странама Српског гласа. Тако

изостају расправе о два битна аспекта након 1918. на Косову и Метохији –

словенској колонизацији и качачком проблему. Имајући у виду прокламо-
вану националну мисију листа, делује зачуђујуће да је овим крајевима дато
симболично место. Да су у међуратној Југославији Косово и Метохија пола-
ко „падали“ у заборав сведочи и једно писмо из Приштине (Српски глас, 28.
децембра 1939, стр. 3):
„Молимо Вас ми из унутрашњости из свију крајева, само немојте клонути, јер
смо били у уверењу да су Срби постали немарни за све што се код нас догађа.
Српски глас мало нам је повратио веру. Молимо вас још једном немојте клону-
ти него само напред за окупљање српства за добро отаџбине и народа.“
Иако је лист био несумњиво просрпски оријентисан, Рашка област нази-
вана је махом старим османским термином – Санџак. Лист је међу српским
читаоцима овог краја дочекан са посебном еуфоријом. Писма читалаца
Српском гласу пружају једну општу представу о овом крају и, уједно, њего-
вом месту у Краљевини СХС / Југославији. Неразвијеност, сиромаштво и
свеукупна пасивност тиштили су Рашку област „у доба када се неки крајеви
просто позлаћују“, писало се у листу. Да ситуација буде још жалоснија, са-
говорници листа имали су представу о богатим природним ресурсима
овог краја (Српски глас, 1. фебруар 1940, стр. 10; Српски глас, 7. март 1940, стр.
5; Српски глас, 18. април 1940, стр. 2). По свему судећи, Рашка област у међу-
ратном периоду није остварила осетнији развој. Једноставно, пољопривре-
да је била сувише слаба услед конфигурације терена, а индустрија и рудар-
ство налазили су се на самом почетку током тридесетих година XX века
(Живковић, 2017, стр. 19–29).
ИЗВОРИ
Штампа
Српски глас (Београд), 1939–1941.
Андријашевић, Ж. (20162). Историја Црне Горе: (од најстаријих времена до 2006. године).
Београд: Атлас фондација – Вукотић медиа.
Аноним. (1940). Зашто је забрањен „Српски глас“. Београд: [б. и.].
Anonim. (19282). Ko je ko u Jugoslaviji. Beograd – Zagreb: Jugoslovenski godišnjak Zagreb –
Nova Evropa.
Антић, Ч. Д. (2011). Краљевина Србија и модернизација Косова, Метохије и Македо-
није после 1912. године. Политеиа, 2, 311–317.
Арсић, Б. (1935). Значај туризма за Јужну Србију. Скопље: Б. Арсић.

Bićanić, R. (1936). Kako živi narod: život u pasivnim krajevima. Zagreb: Tipografija.
Васковић, З. (1938). Јадранска железница преко Санџака и Црне Горе. Београд: Акциони
одбор за Јадранску железницу.
Вујовић, Д. Д. (1981). Црногорски федералисти: 1919–1929. Титоград: Црногорска акаде-
мија наука и умјетности.
Вујошевић, И. (1930). Адресар: и привредни преглед Зетске бановине. Подгорица: Зета.
Живковић, М. Д. (2017). Санџак 1941–1943. Београд: Филозофски факултет.
Јовановић, В. (2007). Губици југословенске жандармерије у сукобима са качацима и
комитама 1918–1934. Токови историје, 1–2, 9–19.
Јовановић, В. (2012а). Демографске одлике Вардарске бановине и проблеми самои-
дентификације. Етноантрополошки проблеми, 1, 563–584.
Jovanović, V. (2018). Jugoslavensko-američka opijumska suradnja 1929.–1941. godine.
ČSP, 1, 35–65.
Јовановић, В. (2015). Кривична дела на подручју Апелационог суда у Скопљу и њи-
хово процесуирање 1929–1941. Токови историје, 1, 71–84.
Јовановић, В. (2012б). Прилике у Трећој армијској области од увођења Шестојануар-
ске диктатуре до Априлског рата. Војноисторијски гласник, 2, 46–64.
Јовановић, В. (2011). Просвета – најбржи творац нације: Филозофски факултет у
Скопљу 1920–1941. Токови историје, 2, 23–41.
Jovanović, V. (2004). Slike jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija, Jugoslavija.
Beograd: Fabrika knjiga – Peščanik.
Jovanović, V. (2006). Tokovi i ishod međuratne kolonizacije Makedonije, Kosova i Meto-
hije. Tokovi istorije, 3, 25–44.
Medenica, S. (20072). Privredni razvitak Crne Gore: 1918–1941. Podgorica: CID.
Протић, С. М. (1888). О Македонији и Македонцима. Београд: Штампарија К. С. Тауша-
новића.
Радовић, Б. (ур.) (1935). Саобраћајни проблеми у Зетској бановини: рад и закључци шире
конференције коморских вијећника, претсједника градских и варошких општина, прет-
сједника удружења трговаца и занатлија, банских вијећника, политичара и јавних рад-
ника Зетске бановине од 24. марта 1935. године у Подгорици. Подгорица: Трговинско
индустријска и занатска комора.
Рацин, К. (1939). Бели мугри: песни. Загреб: [б. и.].
Стијовић, М. (2004). Српски глас. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижар-
ница Зорана Стојановића.
Трифуноски, Ј. Ф. (1995). Македонизирање Јужне Србије. Београд: Ј. Трифуноски.
Fuštić, B. (1997). Zavod za proučavanje zemljišta. U: M. Mijušković i dr. (prir.), 60 godina
Poljoprivrednog – Biotehničkog instituta: 1937–1997. (29–34). Podgorica: Biotehnički insti-
tut.
Štedimlija, S. M. (1936). Crna Gora u Jugoslaviji. Zagreb: Politička biblioteka.
Шукарова, А. и др. (2008). Историја на македонскиот народ. Скопје: Институт за наци-
онална историја.

UROŠ D. MIKETIĆ
SRPSKI GLAS ON MACEDONIA, MONTENEGRO, KOSOVO AND METOHIJA,

AND THE RAŠKA REGION IN 1939–1940
Summary
Srpski glas was a weekly newspaper published in Belgrade during 1939–1940 as
unofficial newsletter of Serbian opposition intellectuals gathered around the
Serbian Cultural Club. This newspaper preferred national topics. The focus of its
attention was the Serbian people throughout the Kingdom of Yugoslavia. In this
particular case we analysed articles on Macedonia, Montenegro, Kosovo and
Metohija, and the Raška region in a two-year period, which the journalists
considered as a part of the Serbian historical and ethnic space. The formed
picture completely corresponds to the historiographic results so far. Specifical-
ly, despite favourable natural resources, these regions remained economically
and culturally the most underdeveloped parts of the country partly as a result
of its neglect and partly because of the limiting Ottoman heritage. Such circum-
stances were favourable for the spread of anti-state ideas (federalists, commu-
nists, etc.). Under the threat of a breakup of the country and the maximum
geopolitical tightening, Srpski glas propagated the idea of forming a national
program, otherwise predicted the dangerous consequences for the unity of the
state and the Serbian people as its personification. Srpski glas also made specific
economic and cultural proposals as a solution to the apathetic state in which
the Serbian society found itself before the Second World War. It quickly turned
out that the fears of the journalists about the future of the Serbian people were
justified.
Keywords: Srpski glas; Serbian intellectuals; Kingdom of Yugoslavia; Croatian is-
sue; Macedonia; Montenegro; Kosovo and Metohija; the Raška region; underde-
velopment; Serbian unit.

305-055.2:329"14"
316.66-055.2"14"
MELINA P. ROKAI1
Christine de Pizan, Anne of France,

and Political Thought without Gender
Boundaries in the Long Fifteenth
Century
The fifteenth and the sixteenth century were well-known for a plethora of
works pertaining to power, women, women’s (dis)ability to hold power and
the most desirable female behaviour, and particularly to the incompatibility
between the power and authority and the female sex. These writings consti-
tuted querelle des femmes. Whilst the majority of the authors were men, some
were women, who commenced participating in the discussion, negotiating
boundaries of its use by their sex. The two most famous women of the era,
who took part in the debate, were Christine de Pizan (1364-1430) and Anne
of France (1461-1522). The essay explores their notion of the interplay be-
tween women’s position and political thought and, to it linked, the idea of
the ideal princess. This was achieved by offering the information on their
most important work, by explaining difficulties regarding the type of their
work i.e. can it be considered political or moralist in nature, the sources
they used in their works and authors who they saw as inspirational - irre-
spective of their work representing a build on or a derivative of some other
works, on one hand, or a respond in opposing a view. Also, this was be done
by showing their personal experience that played into the idea. This ap-
proach showed that separating the moralistic from political in their writing
would be an anachronism, particularly since moral considerations were also
a method of deception. It is significant that it demonstrated that both au-
1 melinarokai85@hotmail.com
The essay is the result of the research realised on the project Modernization of the Western Balkans
No. 177009, financed by the Ministry of Education, Science, and Technological Development.
259
thoresses debated on the rule of a perfect princess in very similar ways.
Combining the moralist tone with the political thought, Christine and Anne
created an ideal princess, who in their opinion was able to rule and to nego-
tiate power.
Keywords: querelle des femmes; political thought; late medieval; early mod-
ern; feminine power; women’s history; cultural history; Christine de Pizan;
Anne of France.
INTRODUCTION
History of political ideas at the end of the fifteenth and early sixteenth century
has been traditionally linked to the famous Italian Renaissance political theorist
Niccolò Machiavelli, who mentioned contemporary women as an exemplum in
his several works, building on the trend of the predecessors.2 Shortly before pub-
lishing his famous manual on obtaining and keeping power, women commenced
participating in the discussion, negotiating boundaries of its use by their sex.3
Their writing was not solely directed to male writers in defence of their virtue,
but was also intended for fellow women, who usually, by a chance of birth were
able to negotiate political power.
The French Royal Princess Anne of France (1461-1522)4 produced written in-
structions for an aristocratic woman acting in politics, which included methods
at her disposal in negotiating power. It was dedicated to her daughter Suzanne of
Bourbon. A generation earlier, another courtly woman of lower origins, the
well-known Christine de Pizan (1364-1430), used examples of French queens in
her tractates on women, their behaviour and to it linked possibility for wielding
political power. Works considering Renaissance political thought on women and
by women for women is not only less represented than those concerning male
counterparts, but the research of the political thought originating from female
pen differs depending on the authoress: Anne of France’s literary career has not
attracted the same attention as had that of Christine de Pizan.5
The essay explores Anne and Christine’s views on the ability and possibility of
noble-born women to exercise power and authority, which were expressed
through their views on the ideal princess, and which were limited by the political
thought of the time. Similarities and differences in their observations will be
2 This trend of mere mentions of exemplary women, together with the whole volumes concen-
trated on analysis on what was considered the most desirable female behaviour, constituted
querelle des femmes and was championed by Boccaccio in the fourteenth and Jacob Philip Ber-
gomensis in the late fifteenth century.
3 Several centuries of proto-feminist thought was noticed early in works on women’s history as
viеwed in works of famous scholar Joan Kelly (Kelly, 1982, pp. 4-6).
4 She served as the regent to her younger brother Charles VIII after the death of their father Lou-
is XI.
260 Melina P. Rokai

Political Thought without Gender Boundaries in the Fifteenth Century
presented, and a potential influence will be noted. This will achieved by present-
ing the information on their most important work, by clarifying issues regarding
the their work i.e. can it be considered political or moralist in nature, the sources
they used in their works and authors who they saw as inspirational - irrespective
of their work representing a build on or a derivative of some other works, on one
hand, or a respond in opposing a view. Furthermore, this will be achieved by
demonstrating their experience that played into the idea.
Christine de Pizan was already a well-known courtly poet of the love verses
when she entered the discussion on the issue of women, centred on their ability
to rule and on the so-called Salic law. It is this intervention that rendered her fa-
mous. In her literary intercession of the tradition of the ancient and medieval
male writers, who had talked of the female and its natural aspects, de Pizan crit-
icized severely their urge to defame the women and the feminine. Christine en-
tered the so-called querelles des femmes with her famous book, known shortly as
The City of Ladies, writing against historical and contemporary misogynistic nar-
rative,6 which she denounced by employing a method of exempla.7 She named
women of the distant past and her contemporaries, who had proved their gov-
erning abilities.
As Sarah Hanley noted in her study on the Salic law and de Pizan, Christine at-
tacked “general” and “natural”, and “social”, arguing that women “could be
taught and readied for office should they be called and invested with authority
because women had demonstrated a “natural sense for politics and government”
abroad and at home” (Pizan, 1982, I.11.1, I.13.8; Hanley, 1997, p. 84). Christine’s
action, despite their innovative appeal, and dubiously feministic nature, did not
convince modern scholars of her revolutionary capacity, like that of modern
feminists (Hicks, 1992, p.12).
5 Studies that go contra to the existing trend: the critical translation of the Anne of France Les-
sons for my Daughter (Chazaud, A[lphonse]-M[artial]. (1878). Les Enseignements d’Anne de France,
Duchesse de Bourbonnois ed d’Auvergne à sa fille Susanne de Bourbon. Moulins: C. Desrosiers. Re-
print. (1978). Marseille: Laffitte Reprints.) translated and edited by Jansen, also the part on
Anne of France in Jansen’s monograph that covers a number of powerful women from the late
middle ages and the early modern period; essay on Anne of France in Matarasso’s study the
Queen’s Mates offers detailed account of her political acumen and activity.
6 Such were Aristotle and Ovid, late medieval thinkers Meun and Mathelous, as well as their con-
temporary supporter Montreuil, exposing their defaming stance against women and their in-
tellectual and moral capacities.
7 For a detailed study of exempla in the period see Lyons, J. D. (1989). Examplum. The Rhetoric of Ex-
ample in Early Modern France and Italy.
Melina P. Rokai 261

THE CITY OF LADIES AS A POLITICAL TRACTATE

If one wishes to answer to the question of who Christine de Pizan was, it would be
difficult to give a simple answer, the fact not only due to her contemporary im-
age but also to the understanding of her influence and heritage by the modern
scholars. Biographical details of Christine de Pizan, however, can be more readily
summed up as a prolific writer, a woman who hailed from a small town of Pizano
near Venice, and thus of the Italian origin; a daughter of an officer at the French
court during the reign of Charles V. Her courtly life would not have been that in-
teresting if it had not been for her writing. She was married to another adminis-
trative officer at the court of Charles VI, who left her widowed with a son follow-
ing in his footsteps, and a daughter who entered a convent. Christine’s capacity
of a writer encompassed writing courtly love poetry, the biography of a French
king and commentaries on the political and social situation in contemporary
France. The broad range of Christine’s epistolary work rendered her impossible
to be classified.
It has been noticed that the variety of Christine’s epistolary work rendered
her unaccepted as a political author (Hicks, 1992; Willard, 1992; Hanley, 1997). It
was not of aid that she was commissioned by the court to write the biography of
King Chares V. She remained “‘l’historienne femelle de Charles V,’ the female
historian of Charles V”. (Hicks, 1992, p.8; Michelet, s.d., 524).8 The fact that she
transformed herself from a poet into a prose writer and a political and social crit-
ic at the very moment when her poetry was becoming popular is seen as the rea-
son for the issue (Willard, 1992, p.17). Despite the lack of her reception as a polit-
ical writer, it is evident that she understood consequences of moral defamation
of women and its social implications in the future. She understood clearly how
such actions diminished any possibility of women’s political participation (Han-
ley, 1997, p.83; Gauvard, 1973, pp. 417-430).
Hanley’s key study concerning what became to be known the Salic law and de
Pizan’s answer to its constructor, Montreuil, pointed out at the significance of
Christine’s outcry against it, viewing it as the opening phase of the political de-
bate about barring women from governance.9 Within this reality, Christine
stressed the lack of customary law forbidding female governance.
8 This derogatory, even sexist remark and opinion was held by well-known French historian of
medieval France, Jules Michelet, who despite it used her work.
9 Hanley explains the Salic law as a product of two juridical frameworks that aided the creation
of political identity; 1) the early development of “the national consciousness” and “establish-
ment of a public realm” (13th-15th c.); 2) “the contested processes through which political iden-
tity was culturally configured in late medieval and early modern France” (Hanley, 1997, p.78),
further revealing interplay between “the combined forces of defamation that induced moral
certainty and legal evidence fabricated to conform to moral certainty,” that was created in the
early fifteenth century and its power to construct the Salic law. (Hanley, 1997, p.82).
262 Melina P. Rokai

Although in the first phase of the debate on the female rule in France, de Pizan
strongly debated for it, by the end of the century, when the royal princess Anne
of France became guardian of her brother, King Charles VIII, the situation wors-
ened. She was not granted the official title of the regent due to reasons that show
the precarious position of a female with the authority, owing to change given fe-
male possibilities within the period.
THE IDEA OF MORALITY AND THE CITY OF LADIES

Despite the moralist character of the tone in The City of Ladies, Christine de Pizan
was very much aware of the realities surrounding women who aspired to author-
ity. However, Christine was not alone in setting such a tone since the main issue
in the writings of many political writers of the late Middle Ages and the early Re-
naissance on the theme of the ideal ruler centre exactly around fulfilling obliga-
tion and responsibility as prerequisites of a virtuous life (Willard, 1992, p.23).
Thus, intertwining of morality and politics when writing about women who as-
pired to public life cannot be accounted to her unsophisticated philosophy of a
woman, but needs to be set into the broader context of the categories of thought
that were prevalent at the age. Eric Hicks explains it by the nature of the world
organization where fewer people were involved in managing and thus individual
competence was more accentuated (Hicks, 1992, p.10).
In such reality she showed astonishment at the acceptance of such behaviour
at the court of the Duke of Orléans, considering the virtue of continence, con-
demning gluttony, criticizing the abuse of justice corruption that ensued from
transformations of the society, whilst retaining deference towards traditional
privileges of the nobility.10
In her writings Christine de Pizan did not stop at criticizing the social order but
also offered advice to noblewomen on how to act politically, stressing the neces-
sity for shrewdness in a princess. In the Treasure of the City of Ladies Christine de
Pizan explains prudent behaviour that should be followed by the imaginative
princess and which was characterized by calculation and “discreet manner” in
dealing with people. Such behaviour serves to deceive and outmanoeuvring a po-
tential enemy and is justified by de Pizan’s acknowledgement that none is loved
by all. 11 This advice and critic demonstrate political features of her writings that
transcend the moralist character of the so-called genre mirror for princes. Final-
10 Christine attacked the products of such alterations – superfluous taxation; favourism of family
members and friends, unlawful charges forced upon defenceless populations such were wid-
ows with minor children i.e. herself corrupt official of justice and corrupt clergymen (Willard,
1992, pp.24-25). That Christine understood that a change had been occurring in the French so-
ciety and expressed such view, can be seen in modern works on the period, such as (Nicholas,
1999, p.4).
Melina P. Rokai 263

ly, Christine’s excursion into the public realm, showing the female ability for gov-
erning that surpassed the courtly intrigue and concerned the nascent nation is
her critique of attempted revolutions. Although some historians considered it
traditional, others viewed it as farsighted (Willard, 1992, p. 28; Gauvard, 1973,
pp. 417-430).
ANNE OF FRANCE LESSONS FOR MY DAUGHTER

At the very end of the fifteenth and the very beginning of the sixteenth century,
Anne of France composed a series of instructions for her only daughter Suzanne
of Bourbon, advising her on political pitfalls of mainly court politics. Anne of
France wrote it with the aim of training Suzanne for the role of the duchess into
which she would have eventually come. Therefore, Anne of France embarked on
a mission of a kind that was not known among the women of power and author-
ity. Lessons were designated to guide Suzanne in becoming an ideal princess, just
as, it has been frequently mentioned, Machiavelli attempted to be useful to
Lorenzo de Medici. In this unusual guidance in government, Anne of France ad-
vises on negotiating power as a woman in the arena that may not be populated
only by men, but had been designed by them and for them.
In setting out to compose it, Anne of France had already broken the mould in
which a woman, regardless of her social status, or life experience, could write on
such unnatural topics for women such were authority and power and their man-
agement (Jansen, 2004, p. 17).
SIMILARITY AND DIFFERENCE BETWEEN CHRISTINE

DE PIZAN AND ANNE OF FRANCE’S WORKS
Anne of France was not the first woman to write on it. As seen, de Pizan wrote
prescriptive literature, which despite frequent dismiss as ‘only’ moralist, can be
counted among political writing. Thus, similarities and differences between
Christine and Anne’s work cannot be dismissed. Convergence is visible in the use
of exemplary women of history to bring their point across – contemporary and
historical Queens of France. Anne of France, just as Christine de Pizan, before
her, becomes the informal advisor of those have the official authority: Anne be-
comes the guardian and counsels her brother, young Charles VIII, whilst Chris-
tine wrote for the dauphin Louis. However, there is a duality in Anne’s position,
11 The ideal princess would apply deception by “being friendly (…) will make them think that she
regards them highly as her friends (…)” and should enforce their thrust in her through mock
advice meetings where “she will tell them ordinary things with a great show of secrecy and
confidence and keep her real thoughts to herself.” (Lawson, 1985, p. 69).
264 Melina P. Rokai

as she undertook the role both of the Queen Regent, Isabelle of Bavaria and Chris-
tine the writer. Whilst Anne guided her brother, but even more her daughter, it
has been claimed that Christine penned her writings also in guidance of her son
Jean de Castel. Finally, Christine’s probable influence on Anne “helped to assure
legitimate dynastic succession” (Willard, 1992, p.21, pp. 27-28).12 Dissimilarity in
the aim of their opus needs to be mentioned. Firstly, “Anne aimed for something
more than a simple guide to good behaviour” when compiling her political expe-
rience (Jansen, 2004, p.16). Additionally, Christine’s teachings were transmitted
through the medium of the book to an esteemed but limited audience, due to the
constraint posed by her sex barring her from approaching larger public as an or-
ator (Hicks, 1992, p.10). On the contrary, Anne educated several young aristo-
cratic women of the most illustrious European families and surely transferred
the experience from Lessons to them.
WHO WERE ANNE’S LITERARY IDEALS?

Anne of France’s writing in the Lessons does not differ from the Renaissance mod-
el in compiling ideas on topics she discusses by taking from a wide range of
sources – classical authorities as well as the early Church fathers.13 Scholars
name three well-known books of instruction literature for females as important
for her work – apart from already discussed Christine de Pizan’s The Treasures of
the City of Ladies, the other two were The Book of the Knight of the Tower and The
Goodman of Paris (Jansen, 2004, p.12, ft. 43).
It seems that Anne found the strongest influence in the royal line. She looked
at her father, Louis XI, who ordered a conduct book to be compiled for his son, fu-
ture Charles VIII - The Rosetree of Wars – which, similarly to Anne’s Lessons, offered
the King’s condensed experience (Jansen, 2004, p.15; Louis XI, 1994, pp. 3-4). Sim-
ilarly, the “small book” of “the noble Saint Louis” seems to have influenced her
(Jansen, 2004, p.14). Jansen, in the critical translation of Anne’s Lessons, stresses
influence on this book: “in their conception, organization, and presentation,
they seem far more likely to have provided Anne with a model for her Lessons
than conduct books written for women” (Jansen, 2004, p.15; Matarasso, 2001,
12 Willard suggests that Anne had formed her self-image on the portraits of illustrious women
that she had found in Christine’s The Treasure of the City of Ladies (Willard, 1992, p. 27).
13 Aristotle, Cato, Ovid and Socrates are found intermingled with St. Augustine, Thomas Aquinas
and Leonard of Udine. Anne particularly respected ‘The Philosopher’, as Aristotle was known -
she referred to him on numerous occasions in Lessons. Referring to a range of established, male
names from classical and early Christian philosophers and theologists was usual for humanis-
tic tractates of instructive nature. In the 16th century a book compiled for upbringing of Prin-
cess Mary of England by a humanist, Juan Luis Vives, was abundant with such type of referenc-
es (see e.g.: Vives, J. L. (2000). The Education of a Christian Woman. The Sixteenth Century Manual. ed.
and translated by Fantazzi, C. Chicago: Chicago University Press).
Melina P. Rokai 265

194, ft.18). These conduct books written by the French kings themselves for male
and female children, allowed a precedent for Anne to write in a way that offers
advice to a royal descendent of both sexes, while writing for a princess (Jansen,
2004, p. 15, ft. 49).
Content of the behavioural instructions that Anne of France makes to her
daughter can be best viewed through a selection demonstrating Anne’s lifelong
experience in, and particularly during her active years in governing. However,
Lessons were frequently denied political character, as was the case with de Pi-
zan’s writing. Refutation of the political character was based on the partially
moralizing content that repeatedly emphasizes the virtues and deportment of a
princess, women’s chastity, stillness and compliance (Jansen, 2004, p. 21). This
was found insufficient to maintain the notion of Anne’s “deliberate use of these
texts as models,” but rather as the result of the contemporary ideas about wom-
en and femininity (Jansen, 2004, p.13 ft. 45, p.21).
Anne’s tractate is political – the emphasis on the necessities of the feminine
sex reinforces its political character. In reality, it is very political advice, as it was
essential for women to ease their actions within the male-dominated field of pol-
itics governed by the male authority and prerogative. Anne stresses that “to be
considered wise,” the ideal princess needs “to conduct herself wisely and chaste-
ly” (Jansen 2004, 63). Such repetition points at the notion of virtue as understood
in the work of her younger Florentine contemporary (virtue as the meaning of
being successful in a chosen field, rather than being virtuous in classical or Chris-
tian sense (Wooton, 1995, xxix).
The political character of her writing is visible in the advice on avoiding de-
ception while directing its implementation. In a very direct manner Anne orders
her daughter: “(…) whatever your age, guard against being deceived…” (Jansen
2004, 62). Anne’s behaviour and writings follow closely the understood necessity
of a female writer to “‘appear to assume’ the ‘rules of the game’, even as she
breaks them” (Jansen, 2004, p. 88). She was obliged to write in an accepted form
of conduct literature that stressed moral conduct among females, which is cen-
tred on chastity, obedience, humility. However, the success of her teaching in
practical politics is visible in the fact that it was absorbed and later employed by
a number of aristocratic women who stayed and studied with her; this is the
proof enough of the political character of Lessons
SIMILARITY AND DIFFERENCE TO MACHIAVELLI’S PRINCE

The similarity of Anne’s advice to the ideal princess, and those of her younger
Florentine contemporary Machiavelli on the aspiring prince, were noted and
compared in terms of the political character of both tractates. Discussion on the
interplay between gender and the writings of Anne of France and Machiavelli
266 Melina P. Rokai

needs to be supplemented with the consideration of Louis XI character and poli-

cymaking, on the one hand, as well as with interplay between the notions of fem-
ininity and that of politics. Like her Florentine contemporary, Anne of France
brings to her task her own “lengthy experience of contemporary politics”, but
also awareness of what is expected from a woman, whose traditional virtues
must be cultivated even as their “poor fragility” must be overcome.14
King Louis XI, the father of Anne of France, was known for the dislike of wom-
en, some say particularly his wife and her mother, Charlotte of Savoy. It may
have been the case not so much because Charlotte was a daydreamer, as much
that Louis XI was aware that his actions do not fulfil the model of a heroic,
knightly king, but that of a shrewd politician; in other words, Louis XI seemed to
be very much in touch with his feminine side. He was known to have considered
himself ‘much like a woman’ in qualities, (Jansen, 2004, p. 71; Matarasso, 2001, p.
10) as well as to go against the wars, preferring to charm the enemies, rather
than to defeat them outright (Matarasso, 2001, p. 28). This psychologically aware
ruler was also very astute in the gendering of politics allegedly saying: “He who
knows how to conceal knows how to rule,” her father once wrote (Jansen, 2004,
p.78; Cabannes, Linarès, 1955, p. 17). Thus, Anne advises Suzanne against telling
her secrets to the others, particularly those that affect her honour, but also
against listening to others people’s secrets. Concealing her secrets will help her
not to place herself in the metaphorical prison (Jansen 2004, p.58, 35).
On Anne’s side, similarity comes from the expectations associated with the
feminine sex. Thus, hiding behind the scene rather than making a show of power
without authority, just like her father acted, despite having his actions sanc-
tioned by the highest authority, was sanctioned and advised also by Machiavelli.
In the early stages of the nation-state building, no authority was unassailable, as
the authority of an absolutist king was still in creation. The deceit in negotiating
the weak parts of one’s position – in Anne and Suzanne of Bourbon’s case their
natural sex, whilst in case of Machiavelli’s aspirant ideal Prince’s not yet ideal so-
cial position – play an integral part of their advice. Thus, Anne advises Suzanne
“: “you should have eyes to notice everything yet to see nothing, ears to hear
everything yet to know nothing, and a tongue to answer everyone yet to say
nothing prejudicial to anyone.” (Jansen 2004, 89).
Anne’s acceptance of de facto situation regarding women’s possibilities in the
public sphere in Lessons, which supposed to be operating with accepted weak-
nesses, while cultivating deception, was visible in Machiavelli’s prose when ad-
vising male contemporaries seeking to establish power.15 It was neither very un-
14 Jansen’s critical translation of the Lessons from French, discusses similarity of Anne’s Lessons
with Machiavelli’s Prince through similarity of a number of examples. Before Jansen, Matarasso
noticed the same resemblance of Anne’s real-time actions and their remembering to Machia-
velli’s ideal modus operandi (Jansen, 2004, p.78; Matarasso, 2001, p. 289).
Melina P. Rokai 267

usual nor tremendously unacceptable for men to operate in the archetypically

negative feminine way. History does not confirm that all men, particularly those
operating in the sphere of politics, acted solely through the masculine archetype
of an imagined hero, warrior and in an extreme - a bully. Such an idea stands only
if this is notion is taken. Politics and diplomacy are ‘feminine’ compared to war
as the ‘masculine’ enterprise; they were the tool of the weak, of those who could
not assert their power, regardless of boasting authority – in the sense of post-
modernist studies, it was the tool of the subaltern subject.
Rarely has Anne’s work been considered to have any political relevance, and
when the question has been raised, it has been dismissed.
ANNE OF FRANCE’S ADVICE

- A SELECTION OF EPISODES FROM HER LIFE
The advice Anne of France offered to her daughter Suzanne of Bourbon were not
the result of mere observation, and even less of theoretical thinking; the lessons
intended for Suzanne derived from the very personal experiences in the arena of
the court politics, and also of the international politics. Lessons, therefore, are
also the results of Anne of France’s ability of profound reflection upon her
achievement and failures and for their coherent synthesis.
When in 1482 Louis XI withdrew to live in the royal castle in Tourraine due to
his increasingly declining health, he bestowed the title of the lieutenant-general
on Pierre de Beaujeu, his son-in-law, whilst Anne was to guide and to take care of
the heir and her younger brother Charles. Despite the King’s words, the moment
he died, Anne had to face the challenge to her official title of the guardian of
Charles VIII, and to that of an unofficial regent, caused by Louis, the duke of
Orléans.
It is in these first days after the death of Louis XI that Anne’s reactions reflect
the advice she gives in the manual. Anne’s biographer Jehanne d’Orliac stated
that she acted “in guardianship” of her brother, “in obedience” to her husband
and “in alliance” with her sister, presenting herself as a guardian and a woman
who fulfilled all the essential categories of support, thus appearing to obey the
tradition. As she advised Suzanne in the Lessons, the appearance was everything.
She stresses humility to her husband and the importance of the alliances (Jansen
2004, 44).
Anne did not enter into confrontation with the young duke, but as d’Orliac no-
ticed attempted to seduce the revolting party before decreasing their status in
15 Despite ‘feminine’ operational method advised by Machiavelli for a Prince of either sex, such
negotiation of power was dismissed by the modern scholars as achieving “diminishing rather
than fostering, a woman’s abilities.” (Jansen, 2004, p. 81; Wooton, 1995, 48, 53).
268 Melina P. Rokai

the open confrontation. A direct challenge may have been more chivalric and
ideally more acceptable in the times that glorified chivalry, but Anne’s pragma-
tism did not allow for it, subsequently saving her dismissal that traditionally
‘masculine’ action would have provoked.
When her ‘seduction of the enemy’ did not achieve the result, yet prompted
them to take what she offered, while working against Anne’s interests, she decid-
ed on the silent exit from the situation. Anne waited until her mother passed
away in the castle of Amboise and disappeared silently with her impressionable
ward - young King Charles VIII.
Moreover, she had advised Suzanne in Lessons that one needed to remember
tradition. Anne herself was prone to exploit existing tradition, created and rein-
forced by her male predecessors to achieve her goals. Thus, it is not surprising
that when Louis of Orléans reacted to Anne’s action by convocation of the Estates
General in Paris, Anne obliged.
Again, Anne re-applied her technique of ‘seduction’, which this time was not
aimed at the nobility, but the third estate - she reduced taxes, dealt away with
the abuses of the judiciary system and by creating a network of men through
which she was able to operate (Jansen, 2002, Regiment, p. 55; d’Orliac, 1926, p. 77;
Matarasso, 2001, p. 29). Anne used flattery, seduction and outright manipulation,
always shying away from direct conflict.
Nonetheless, Anne did not run away from the open confrontation if that had
proved as an only available reaction. Thus, when young Louis of Orléans at-
tempted a rebellion in a very chivalric and ‘manly’ manner, Anne was prepared
to answer it with summoning the royal army against the impertinent Duke (Mat-
arasso, 2001, p. 30, 33).
It was Louis of Orléans that drew steps that led towards the conflict – he was
waiting for the approval for his divorce from Anne’s sister, Jeanne, that was sup-
posed to arrive from Pope Alexander VI Borgia and retreating to Nantes, he re-
newed his alliance with the Duke of Brittany and sought support further afield in
England and with the archduke Maximilian, whose own daughter was married to
Charles VIII and was staying in Anne’s care (Jansen, 2002, pp.55-56). What fol-
lowed was the so-called ‘Mad War’ (1485-1489), in which Anne was compelled to
act through men, in a ‘feminine’ way, rather than in an open confrontation (Mat-
arasso, 2001, p. 29; Lassalmonie, 2012, p. 141).16 Anne, once again, employed men;
her husband, her friends, and most her brother, the young Charles VIII.
Anne undertook manoeuvres to divide the enemies, just as she advised her
daughter to do if faced with such a dilemma. Anne of France succeeded to draw
Maximilian’s attention away from her by rousing the Flemish against him and to
Melina P. Rokai 269

draw Alain d’Albret, Anne of Brittany’s another suitor, away from the cause of
Louis of Orléans.
However, it was not only the diplomatic victories that can be attributed to
Anne of France; the royal army entered and captured the Duke. It was said that
she did not rejoice so much his captivity for the sake of the royal victory, as much
as a woman whose love had been spurned (Brantôme, 1912, pp. 216-218).
With the death of the duke of Brittany, Francois II, his elder daughter, Anne,
became the duchess of Brittany – a fact which also implied a speedy marriage.
Having been courted by three powerful men, Louis of Orléans, Alain d’Albret and
Maximilian of Austria, Anne had chosen to marry Maximilian in 1490, who in the
meantime became the Holy Roman Emperor. Anne of France understood it as a
challenge to the royal authority and urged Charles VIII, who had been married to
Maximilian’s daughter, to pursue the hand of the Duchess.
Having understood that the war was, this time, the only option for achieving
the aims of her diplomacy in the long run, Anne of France had the royal army
capture Nantes, and the young king set up the court there, while the army went
on to place the city of Rennes under the siege, where Anne of Brittany retreated.
Although Anne of Brittany could have joined her husband Maximilian, she in-
stead decided to marry Charles VIII.
The terms of the marriage contract between Anne of Brittany and Charles VIII
stipulated that the duchy of Brittany would belong to both sovereigns; if Anne
died before Charles, the province would revert to France, but if Charles died first,
Brittany would be returned to her rule. A clause inserted in the marriage con-
tract seems to have been designed to ensure that no matter what, Brittany would
remain under French control: “If Charles VIII dies without a male child, Anne of
Brittany will marry his successor and remit to him the duchy.”(Jansen, 2002, p,
56; d’Orliac, 1926, p. 103). On 28 June 1491, the Duke of was released from captiv-
ity and reconciled with the King. On 6 December 1491, Charles VIII married Anne
of Brittany.
Whilst previous experiences of Anne of France regarded both national and in-
ternational politics, Anne had ample experience with issues regarding her family
and those of the in-laws to give it to Suzanne. It is Anne’s swift and merciless ma-
noeuvre that secured the Bourbon inheritance for her husband and, by proxy, in-
16 Matarasso pointed out correctly that it would not have been that exceptional, except that one
woman who fought for France in the army a generation before was sentenced as a witch, whilst
another contemporary example of a female in armour with her troops, Isabella of Castille, who
armies were expelling the Moors, was a Queen regnant. As it was well observed, Anne of France
did not have the authority of the queen regnant as Isabella had (Matarasso, 2001, p. 29). Women
and militant activity of women in France is well detailed in Solterer, H. (1991). Figures of Fe-
male Militancy in Medieval France, Signs, Vol. 16, No. 3, 522-549.
270 Melina P. Rokai

dependence for her and her daughter (Jansen, 2004, p. 57). When Pierre de Beau-
jeu’s eldest brother passed away, there was neither large nor important
opposition that would stand in Anne’s way of acquiring the Bourbon title and the
lands. However, there was the second brother who was the bishop of Lyon, and
the son of the third brother, also called Pierre, who showed interest in the inher-
itance. Anne’s reaction was “ruthless”, as Jansen terms it, in so far that Dame de
Beaujeu posthumously annulled the marriage of his father Louis, rendering her
nephew illegitimate, which consequently left Pierre de Beaujeu the sole legiti-
mate heir of the Bourbons. (Jansen, 2004, p. 56)
It needs to be added that the situation was similar to that in which Anne of
Brittany had found herself before becoming the Queen of France. It is obvious
that Anne of France was not a slave to ideals, either to that of the royal sover-
eignty or that national unity of the nascent nation-state, but displayed pragma-
tism when employing the age-old prerogatives of a feudal lady. As Jansen ob-
served well Anne of France acquired yet another experience as the power-broker
in France of eight years, which she could transfer to her daughter: “it is neces-
sary to be rich and independent if one wishes to live” (Jansen, 2002, p.57; d’Orliac,
1926, p. 97).
In this, Anne of France followed the opposite policy to that of when she was
acting as a regent – it was not the national unity that was important but that of
her family and clan (Salmon, 1966, p. 347). This struggle she would carry until she
died in 1522, long after the actors of her years of virtual regency were already de-
ceased, with another young king, Francois I, and another female regent and
mother, Louise of Savoy, who strived to curb centrifugal forces of grand feudal
lords and ladies. However, presently, Anne of France, on the one hand, secured
Breton incorporation into the French crown through the Anne of Bretagne and
Charles VIII’s marriage contract, while in the almost simultaneously developing
independence of her duchy of Bourbon.
Anne of France’s biographers usually point out how she retired to Bourbon es-
tates after her brother married Anne of Brittany in 1492 (Salmon, 1966, p. 346).
However, before setting on adventurous and rather romantic campaigning in
Italy on 23 August 1494 (Delabord, 1888), Charles VIII placed his wife, Queen
Anne, into the care of his sister. He did not arrange for his Queen to govern the
realm in his absence, even though Anne of Brittany was the mother of his infant
son, the dauphin and regardless of an existing tradition of the regency in the per-
son of the Queen (more on the tradition of regency, particularly that of Anne and
Queen Isabeau of Bavaria: Adams, Rechtschaffen, 2013, pp. 146-147). Anne of
France was seen by Charles VIII and probably by the other contemporaries as the
guaranty of continuity, despite her endeavours towards larger independence for
her duchy. Whilst her feeble brother understood Anne’s worth to his rule, Louis
Melina P. Rokai 271

of Orléans did not need to trust her, when in 1499 as King Louis XII, left Anne of
Brittany again in her care. Anne of France’s biographers agree that Louis XII saw
her as the most fitting to govern to manage the realm and also protect his daugh-
ter Claude (Jansen, 2002, p.62; de Lauwe, 1957, p. 398).
After the death of Charles VIII, Louis of Orléans inherited the Crown. Becom-
ing the King of France meant the divorce from Jeanne, Anne of France’s sister. It
is this episode in the life of Anne demonstrated her pragmatism once again.
Here, she acted contradictory to what she preached about taking care of the
members of their own family (Jansen 2004, p.48). It can be said that Louis of
Orléans, though more accustomed to the usage of ‘masculine’ directness in man-
agement of his affairs, granted to him by the prerogative of gender authority,
was equally able to consent to certain dispensation from Anne of France.17 Anne
of France’s action or better to say the lack thereof during the divorce affair,
served as one more experience in her rich life, which essence she taught Suzanne
when advised her on how to let go of the people who surround her, even if they
were family.
Keeping in mind the significance paid to Anne of Bourbon both by Charles VIII
and Louis XII, it would be dangerous and erroneous to think that a woman of
such independent position and influence on others would remain isolated in her
chateau in a powerful duchy comprising large estates in the middle of France,
whilst her husband would carry on the burden of active occupation with the af-
fairs of the Kingdom of France.
In the eight years of her de facto, if not de iure, the regency of France, Anne of
France acquired one lesson seemingly easily – to render her direct influence to
invisible. Anne succeeded to hide behind a mask of formality of the guardian of
the royal ward.18Anne learnt to operate and govern if not behind the curtains
than through men while being seen at their side supporting – e.g. in the Council
chamber, where the presence of the Queen Regent was permitted. Anne of
France allowed her twenty-two years older husband, Pierre de Beaujeu, to act as
his wife’s unofficial representative in the institutions of the realm where she
could not be present.19 He was viewed as the ‘junior partner’ in his marriage to
Anne of France, not the least due to her title, his significantly inferior social
17 He was willing to lose Bourbon to gain Brittany – on the death of Pierre de Bourbon and Anne
of France, their daughter would have complete and independent control of Bourbon (Jansen,
2002, p.61).
18 Anne’s actions were understood by the aristocracy as a breach of ‘male privilege’, without
some form of a precedent. There is divergent opinion in historiography whether Charlotte of
Savoy, the dowager Queen, would have been more easily accepted as the regent for Charles VI-
II, having the tradition “as invisible genealogical chain, the wife of one king and the mother of
the next”, whereas Anne in her role of a sister “had no tradition to support her claim of power
outside of the official title” (Pélicier, 1882, p. 18; Matarasso, 2001, p.15).
272 Melina P. Rokai

standing and his natural disinclination towards leadership. This has been no-
ticed by their contemporaries.20
Thus, whilst it is true that the Beaujeus worked as a tandem, or as nowadays
would be termed power-couple, it seems difficult to believe the assertions that
their contemporaries viewed them as equal partners in carrying the power of
governing, and also to dismiss the feminine character of Anne of France eight
years of governing due to her ‘reliance’ on her husband (Lassalmonie, 2012,
p. 133, 146).21 In my opinion, this claim cannot be sustained, since the ‘masculine’
or ‘feminine’ features of the governing do not derive solely from the sex of the
one who holds the power. Feminine features of governing and acting in political
arena depended on the concepts of femininity and its imaginary negative traits,
which were originally attached to the female sex, but were not exclusively em-
ployed by women, as it has been seen, for example in Machiavelli’s treaties.
CONCLUSION
Considering what has been expressed in this essay, in the conclusive remarks it
needs to be commented on the feature of the political thought that is considered
‘feminine’ and which was understood as originating from women’s political ex-
perience, as well as on what were boundaries for men and women in practising
it. Both Christine De Pizan and Anne of France wrote about women, women’s
possibilities in the extremely masculinised public sphere and specifically for
women. Their tractates served generations of women to navigate their power in
the area that was populated by men and considered masculine.
Despite claims by some modern scholars on moralist and not a political char-
acter of their writing, which further served to distance it from the proper au-
thorship in political thought, it is deduced that separating the moralistic from
political would be an anachronism. Furthermore, moral considerations were
also a method of deception used particularly in Anne’s Lessons. Christine de Pi-
zan, due to breath of her opus that covered three decades, more than Anne of
19 Thus, Pierre presided over the Council after the death of Louis XI, attended the debates of the
Estate General and addressed the delegates. However, his actions were viewed as empty and
only the result of his wife’s management (Matarasso, 2001, p.19).
20 Brantôme, the sixteenth-century contemporary, described Pierre de Beaujeu’s role only as
that of a mean for the aims set by his ambitious wife (Brantôme, 1867-1881, III, p.102, Mataras-
so, 2001, p.20). Furthermore, foreign Ambassadors too were always received by Anne, and it is
her who figures in their reports home. It is her to whom foreign monarchs’ letters were ad-
dressed to and who was seen as essential ally for any successful foreign enterprise to be won
over.
21 Lassalmonie argues that Anne’s husband was her “third asset,” which allowed her to exercise
power, concluding that “the feminine model of the exercise of power embodied by Anne rests
ultimately on an intimate political complicity with a man, her own husband” (Lassalmonie,
2012, p.146).
Melina P. Rokai 273

France, considered a number of the state institutions, their alterations, the role
of the ruler and the nobility, and movements that at the time seemed to have
revolutionary features. Most important of all both authoresses debated on the
rule of a perfect princess in very similar ways.
Combining the moralist tone with the political thought, Christine and Anne
created an ideal princess, who was able to rule and to negotiate power. This mod-
el princess was supposed to employ what is sometimes termed ‘feminine meth-
od’, so that her power is not felt. Such behaviour became more pronounced as
the ideal by the end of the fifteenth century and the slow, but steady acceptance
of the so-called Salic law. In fact, by the end of the fifteenth century and the slow,
but steady acceptance of the so-called Salic law by the beginning of the sixteenth
century, Machiavelli in his Prince demonstrated a plethora of behaviours, which
had been viewed by his ancestors and contemporaries as feminine in nature to
be useful to those already in power, as well as to those who aspired to it, regard-
less of the sex. They promoted a type of behaviour that was characteristic of
those without power, or with limited power and particularly authority - in mod-
ern terms subaltern. Political writing that came from women’s political experi-
ence was not fundamentally dissimilar from men’s as both applied ‘the feminine’
way essential to the political sphere.
BIBLIOGRAPHY
Adams, T. & Rechtschaffen, G. (2013). Isabeau of Bavaria, Anne of France, and the History
of Female Regency in France. Early Modern Women: An Interdiciplinary Journal, 8, 119–
147.
Brantôme, P. de Bourdeille. (1864–82). Oeuvres complètes, ed. L. Lalanne, 11 vols. Paris.
Brantôme, P. de Bourdeille. (1912). Illustrious Dames of the Court of Valois Kings, trans. and
ed. K. P.Wormeley. New York: Lamb Publishing.
Cabannes, H., Linarès de, I. (1955). Anne de Beaujeu: “Ce fut ung roy”. Paris: Crépin-Leblond.
Chazaud, A[lphonse]-M[artial]. (1878). Les Enseignements d’Anne de France, Duchesse de
Bourbonnois ed d’Auvergne à sa fille Susanne de Bourbon. Moulins: C. Desrosiers. Reprint.
(1978). Marseille: Laffitte Reprints.
Delabord, F. H. (1888). L’expédition de Charles VIII en Italie. Paris: Librairie de Firmin-Didot.
Gauvard, C. (1973). Christine de Pisan a-t-elle eu une pensée politique?. Revue Historique,
250, 417-430.
Hanley, S. (1997). Identity Politics and Rulership in France: Female Political Place and the
Fraudulent Salic Law in Christine de Pizan and Jean de Montreuil. In: M. Wolfe (ed.),
Changing Identities in Early Modern France (78-94). Durham: Duke University Press.
Hicks, E. (1992). The Political Significance of Christine de Pizan. In: M. Brabant (ed.), Poli-
tics, gender, and genre: the political thought of Christine de Pizan (7-16). Boulder: Westview
Press.
274 Melina P. Rokai

Jansen, S. J. (2002). The Monstrous Regiment of Women. Female Rulers in Early Modern Europe.
New York: Palgrave Macmillan.
Jansen, S. J. (2004). Anne of France: Lessons for my Daughter. Translated from the French with the
Introduction, Notes and Interpretative Essay. Suffolk: D.S. Brewer.
Kelly, J. (1982). Early Feminist Theory and the "Querelle des Femmes", 1400-1789. Signs,
Vol. 8, No. 1, Autumn, 4-28.
Lassalmonie, J.-F. (2012). Anne de France, dame de Beaujeu. Un modele feminine d’exer-
cise du pouvoir dans la France da la fin du Moyen Age. In: E. Bousmar, J. Dumont,
A. Marchandisse, B. Scherb (eds.), Femmes du pouvoir, femmes politique durant les derniers
siecles du Moyen Age et au cours de la premiere Renaissance (129-146). Bruxelles : De Boeck.
Lawson, S. (1985). Christine de Pisan: The Treasure of the City of Ladies, or the Book of the Three
Virtues. New York: Penguin.
Lauwe, de, C. (1957). Anne de Beaujeu: ou la passion du pouvoir. Paris: Librarie Jules Tallan-
dier.
Louis XI. (1994). Les Rozier des guerres, ed. F. Leclerq. Paris: L’Insomniaque.
Lyons, J. D. (1989). Examplum. The Rethoric of Exemple in Early Modern France and Italy.
Princeton: Princeton University Press.
Matarasso, P. (2001). Queen's Mate. Three women of power in France on the eve of the Renais-
sance. Aldershot: Ashgate.
Michelete, J. (s.d.). Histoire de France. Paris: Jules Rouff.
Nicholas, D. (1999). The Transformation of Europe 1300-1600. London: Arnold.
Orliac, de, J. (1926). Anne de Beaujeu, Roi de France. Paris: Librarie Plon.
Pélicier, P. (1882). Essai sur le gouvernement de Madame de Beaujeau (1483-1491). Paris: Impri-
merie Édouarde Garnier.
Pizan, de C. (1982). The Book of the City of Ladies, trans. Early Jeffrey Richards, I-III. New York:
Persea Books.
Salmon, J H M. (1966). The Regent and The Duchess: Anne De Beaujeu and Anne De
Bretagne. History Today, 16, 5, 341-348.
Solterer, H. (1991). Figures of Female Militancy in Medieval France, Signs, Vol. 16, No. 3,
522-549.
The Book of the Knight of the Tower, ed. M.Y. Offord. (1971). London: Oxford University Press.
Vives, J. L. (2000). The Education of a Christian Woman. The Sixteenth Century Manual. ed. and
translated by Fantazzi, C. Chicago: Chicago University Press.
Watson, F. (ed.). (1912). Vives and the Renascence Education of Women. London: Edward Ar-
nold.
Willard, C. C. (1992). Christine de Pizan: From Poet to Political Commentator. In: M. Bra-
bant (ed.), Politics, gender, and genre: the political thought of Christine de Pizan (17-32). Boul-
der: Westview Press.
Wooton, D. (1995). “Niccolò Machiavelli to His Magnificent Lorenzo de Medici,” The Prince, ed.
and trans. Indianopolis: Hackett Publishing.
Melina P. Rokai 275

МЕЛИНА П. РОКАИ
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ
КРИСТИНA ПИЗАНСКА, АНА ФРАНЦУСКА И ПОЛИТИЧКА МИСАО БЕЗ РОДНИХ ГРАНИЦА

У ДУГОМ ПЕТНАЕСТОМ ВЕКУ
Сажетак
Петнаести и шеснаести век остали су познати по многобројним делима

која се односе на моћ, на жене, на женску (не)способност владања, као и на
пожељно понашање жена, а посебно на неспојивост моћи и ауторитета и
женског пола. Ова дела чинила су тзв. женско питање. Иако су аутори већи-
ном били мушкарци, понекад су писале и жене, које су почеле да учествују
у расправи о могућности да жене имају моћ, ауторитет и власт, трудећи се
да прошире границе које су лимитирале да жене учестују у њима. Две нај-
познатије жене тог доба које су учествовале у расправи биле су Кристина
Пизанска (1364–1430) и Ана Француска (1461–1522). У есеју се истражује њи-
хова представа о међусобној повезаности положаја жене и политичке ми-
сли и, са тим повезаном, идејом о идеалној принцези. У есеју је то постиг-
нуто пружањем информација о њиховом најважнијем делу, објашњавањем
потешкоћа у вези са карактеристикама њихових дела, односно може ли се
сматрати да су политичка или моралистичка по својој природи, затим о
изворима које су користиле у својим делима, као и о ауторима који су их
инспирисали – било да су коришћени за афирмацију њиховог става или су
их инспирисали да одговоре на супротно мишљење. Такође, како би се до-
датно осветлио њихов однос између политичке мисли и женског питања
тога доба, њихово политичко искуство, које је утицало на садржину њихо-
вих дела, представљено је у овом раду. Овај приступ је показао да би раздва-
јање моралистичког од политичког у њиховим делима било анахроно. Зна-
чајно је то што је овим радом показано да су обе ауторке у својим делима
расправљале о владавини савршене принцезе, на врло сличне начине. Спа-
јајући моралистички тон са политичком мишљу, Кристина и Ана су ство-
риле идеалну принцезу, која би по њиховом мишљењу била у стању да вла-
да и преговара о дометима власти.
Кључне речи: женско питање; политичка мисао; касни средњи век; рана
модерна; женска моћ; женска историја; културна историја; Кристина Пи-
занска; Ана Француска.
276 Melina P. Rokai

929.52НИКШИЋИ(497.16)"14/16"
94(497.11-89)"14/16"
МИЛОШ О. МИЛЕТИЋ1
Тарски Никшићи од средине

xv до краја xvii века
Једно од многих племена која се јављају у историјским изворима и чији

континуитет се може пратити у једном дужем историјском периоду су и
Тарски Никшићи, који се у неким изворима спомињу и као Лимски Ник-
шићи, Никшићи на Тари или само Никшићи. Они се први пут јављају у јед-
ном дубровачком документу из 1447. године и то као Никшићи на Тари,
док се у турским дефтерима спомињу од 1455. до 1540. године, али и у
другим турским документима из друге половине XVI века. Ту се најчешће
јављају као Никшићи или Лимски Никшићи. Извори са краја XVI и током
XVII века у коме се спомињу Тарски Никшићи су писмо папи Клименту
VIII, а у вези Грдановог устанка, и Добриловински катастих, где су у већем
делу пописани као дародавци манастира Добриловине. У том документу
се називају Тарски Никшићи и заузимају посебно место у њему. Ту су по-
писана њихова имена и имена њихових насеља. Они се у првим поменима
јављају у влашком статусу. Место где су обитавали нам говори да су веро-
ватно представљали црквене влахе, који су територијализовани на том
простору, али који су се и даље бавили сточарством, као примарним зани-
мањем. Манастир који су могли опслуживати је највероватније био
Св. Петар и Павле у Полимљу, који је у периоду након 1253. постао седи-
ште Хумске епископије. Главни извор у овом периоду су Стонска и Лим-
ска повеља краља Уроша I, где се управо спомињу црквени власи, који би
могли бити претече Тарских Никшића. Пре те 1253. године седиште Хум-
ске епископије било је у Богородичиној цркви у Стону, које је, након бур-
ног периода, пребачено у Полимље.
Кључне речи: Тарски Никшићи; Лимски Никшићи; Потарје; Полимље;

Добриловински катастих; Стонска повеља; Лимска повеља.
1 milos.miletic@gmail.com
277
Die primo septembris 1447. Miglien Radmillouich corerius coram domino rectore ser
Martolo de Zamagno fecit lamentum supra Radognam et Bositchum Nichsichi de Tara
dicens quod dum missus esset per ser Franciscum de Benessa in Sclauoniam cum aliqui-
bus litteris dicti Bositchus et Radogna ceperunt dictum Miglien et ipsum vendiderunt
Teucris. Itaque stetit duobus annis servus Teucrorum. Vnde dictus Miglien petit sibi de re-
medio opportuno provideri (Динић, 1967, стр. 113–114).2 Ова судска тужба од
1. септембра 1447. године представља први помен Тарских Никшића у
историјским изворима. Из овог кратког списа се може видети да је Дубров-
чанин Миљен Радмиловић тужио двојицу Тарских Никшића, Радоњу и ве-
роватно Божичка, који су га ухватили и продали Турцима, код којих је
остао као роб две године. Дакле, то се десило најкасније током 1445. године.
Много важнија ствар коју можемо запазити је да су Тарски Никшићи изгле-
да већ тада били у некој врсти сарадње са османском управом, што се види
из ове тужбе, а са друге стране су вероватно обезбеђивали каравански пут
од Дубровника преко Потарја и Полимља, ка унутрашњости. Током сред-
њег века, један од главних трговачких праваца је водио ка Брскову. Први
помен Брскова је у једној одлуци которског Градског већа, из 22. августа
1243. године (Синдик, 2008, стр. 305–309). У Стонској и Лимској повељи кра-
ља Уроша I, издатим средином XIII века, спомиње се село Простење са 7 за-
сеока у Брскову (Стојановић, 1885, стр. 9). Иако се децидно не каже, очито да
се ради о жупи Брсково. Од 1370. године трговина између приморских цен-
тара и Брскова слаби, док изгледа да потпуно замире током 1433. године.
Међутим, царина је функционисала све до пада Деспотовине (Premović,
2015, стр. 697). Пад под османску власт 1397. године је посебно уздрмао Бр-
сково и његову жупу, од које се није опоравио (Мишић, 2010, стр. 59–60).
Управо каравански пут који је водио ка манастирима у Полимљу и Потарју
и ка Брскову јесте место где се вероватно и догодио инцидент између Тар-
ских Никшића и Дубровчанина Радмиловића. Очито да се радило о особама
које су учествовале у обезбеђивању караванске трговине. Вероватно током
тог бурног периода, као што је била Дуга војна и први пад Деспотовине, до-
лазило је до оваквих инцидената. Изгледа да се у овом случају радило о при-
мићурима или крамарима. То су били претежно катунари (Динић, 1937, стр.
133–134), односно то је била институција у непосредној вези са влашким ста-
тусом, који су очито и Тарски Никшићи баштинили од давнина.
Да су били у влашком статусу, али као такви и чврсто везани за османски

феудални систем, током првих година османске власти, говори и то да у
првом попису који је спровела османска администрација, попису крајишта
Иса-бега Исаковића из 1455. године (Šabanović, 1964, стр. 13), оснива се посе-
бан Вилајет, а касније Нахија Никшићи, где је већина села у влашком, по-
2 Документ се налази у Дубровачком архиву у серији Lamenta de foris.
278 Милош О. Милетић

Тарски Никшићи од средине xv до краја xvii века
влашћеном статусу. У питању је Tahir Defterler, односно катастарски попис.

У њему је забележено „Vilayet-i Nikşiçler, eflaklar’dir“, односно „Вилајет
Никшићи, власи су“ (Oruç, 2012, стр. 157). Овде видимо да су задржали вла-
шки статус, који су и раније имали, као и да су били већ територијализова-
ни, а да је османска администрација по њима назвала нахију, што се није
тако често дешавало. Османска управа је само имена жупа преносила на ви-
лајете, касније нахије, али овог пута то није био случај. Вилајет, односно
Нахија Никшићи се налазила између река Таре, Лима и Љубовиђе. У Вила-
јету Никшићи су уписана 4 насељена места: Орлина, Отмичева, Штитарица
и Крушева и једно порушено село (viran): Свињиштица. Ова 4 села су уписа-
на као хас Иса-бега Исаковића, са укупно 35 домаћинстава. Друга села која
се спомињу као тимар ешкенџије су: Бистрица, Церова, Сиге, два Обода, два
Лепенца и две Липове. Већина ових села се може данас убицирати, јер и
даље носе исте или сличне називе. Гравитирају најчешће на потезу између
данашњег Бијелог Поља и Мојковца. Укупно у ових 9 села је тада било 75 до-
маћинстава, тако да је цео Вилајет Никшићи бројао 110 домаћинстава. Је-
дан од уживаоца тимара, вероватно кнез, у селу Бистрица носио је име Стје-
пан, син Никшића (Oruç, 2012, стр. 157–158). Ово може бити директан или
индиректан показатељ како је ова нахија добила име. У осталим селима се
као тимарници спомињу: Владко, син Стјепанов у селима Церова и Сиге, за-
тим Вук, син Годевца и Херак, син Радице у Ободу, Вукослав, син Добрице и
Зомко, син Тасовца у Лепенцу, Добрашин, син Влатков и Вукче, син Шајков
у Липови (Šabanović, 1964, стр. 58–59).
Једна белешка у сумарном дефтеру из 1455. године, односи се на Просте-
ње (данашње Прошћење) у Вилајету Никшићи, за које су Иса-бегу, као про-
тиввредност дата три села у области Бранковића: Липљан, Глоговац и Робо-
вац (Šabanović, 1964, стр. 22). Простење је постало султанов хас. Још два села
су у Вилајету Никшићи била забележена као султанов хас: Робковине и
Стричина. Ова три села су имала 86 домаћинстава. Дакле, укупно је било у
Вилајету Никшићи 196 домаћинстава, вероватно са преко хиљаду станов-
ника. У споменутој белешци се први пут користи назив Лимски Никшићи
(Oruç, 2012, стр. 159).
До 1463. године, област Лимских Никшића је била у саставу Скопског
крајишта, да би те године, након пада Босне под османску власт, постала
део Босанског санџака. Неколико година касније, тачније 1468/69. настао је
пописни катастарски дефтер. Како су мање управне јединице од санџака
вилајети, који се спомињу у овом дефтеру, за Тарске Никшиће је битан Ви-
лајет Јелеч, у чијем саставу је била Нахија Никшићи. Дакле, област Тарских
(Лимских) Никшића, која се од 1455. године називала Вилајет Никшићи
сада се зове Нахија Никшићи (Nahiye-i Nikşiçler). У Нахији Никшићи се 1468.
године понављају поједина села из 1455. године, али неких нема, док има и
Милош О. Милетић 279

приличан број нових села. Села која се понављају као и на попису из 1455.
године су: Штитар(ица), Церова, Сиге, Горњи и Доњи Обод, Горњи и Доњи
Лепенац, Липова, Крушева. У свим овим селима се примећује пораст броја
домаћинстава. Села која се не јављају на попису 1468/69. године, а била су
пописана 1455. године су: Орлина, Отмичева, Свињиштица (било порушено
1455. године), Стричина, док се Простење спомиње као Постиње. Осим ње-
га, јављају се и нова села: Плана, Мојковац, Јагор (вероватно Јавор), Букови-
ца, Цер, Подбић, Јабучна, Тушовине, Равна Река, Бојиште, Рахите, Михатова,
Пали, Требаљева. Иначе, већина ових села се може убицирати. Укупно је
нахија бројала 377 домаћинстава (Oruç, 2012, стр. 160–161), што је број ста-
новника највероватније подигао на преко 1.500. Повећању броја становни-
ка је, пре свега, допринело новопридошло становништво. Осим влаха Ник-
шића, у Вилајету Јелеч, пописани су и власи Сјенице, друго име Барча (Ali-
čić, 2008, стр. 24). Они су као власи пописани и 1455. године. Пописани су као
џемат влаха Сеница (Сјенице), са 414 черги (Šabanović, 1964, стр. 8). За ра-
злику од влаха Никшића, који су пописани по кућама, и били територија-
лизовани, власи Сјенице су очито живели полуномадским животом, баве-
ћи се трансхумантним сточарењем, односно још увек нису били територи-
јализовани. То се види и по великом броју одбеглих, који су у попису из
1468/69. године забележени тако (Aličić, 2008, стр. 24–26). Из тог разлога не
треба упоређивати ове две скупине влаха, јер су Никшићи у Потарју и По-
лимљу већ дуго територијализовани на том подручју, док се њихов влашки
статус односи пре свега на плаћање филурије и осталих влашких права, док
су власи Сјенице једна покретна скупина, која је тек започела процес тери-
торијализације. Дакле, иако обе влашке скупине, налазе се на различитим
ступњевима развитка (Ђурђев, 1963, стр. 149). Велики број историчара, који
су се бавили овим питањем, сматра да су заправо влашке скупине населиле
опустеле просторе, због чега су старим жупама дали нове називе. Али у
случају Никшића у Потарју и Полимљу то не би требало бити случај. Попис
Босанског санџака из 1468/69. године, који је објавио А. Аличић, садржи
убикацију за многа места у Нахији Никшићи, и највећи број њих је између
Бијелог Поља и Мојковца. Међутим, нека насеља или нису убицирана или
су погрешно убицирана. Прво такво насеље које је погрешно убицирано у
околини Никшића јесте Штитар. Ми из ранијих и каснијих пописа видимо
да се ради заправо о селу Штитарици, које се налази јужно од Мојковца.
Друго село је Јагор или Јавор и оно се код Аличића спомиње као Бахор, па га
самим тим није успешно убицирао. Село Цер, које није успео да убицира,
налази се северно од Мојковца, између Лепенца и Жари. Такође и село Ми-
хатова, које није убицирано, можемо на основу каснијих пописа лако уби-
цирати. Наиме, види се да се ово село касније назива Михатова Кола. Такво
место се данас налази између Мојковца и Бијелог Поља, под називом Мија-

тово Коло (Aličić, 2014, стр. 23). Поред овога, код Аличића се могу видети и
субјективне и произвољне констатације, али оне не умањују значај овог
историјског извора. Једна од таквих констатација тиче се Никшића из По-
тарја, који су ту област напустили и населили Нахију Оногошт. Најпре тре-
ба рећи да је први помен презимена Никшић, у околини Оногошта, у једном
дубровачком документу из 1355. године (Шобајић, 1938, стр. 14). Спомиња-
ње влаха Никшића на истом том подручју је и у једном писму који су Ду-
бровчани упутили Јелени Балшић 1399. године (Стојановић, 1929, стр. 256–
257). Исте године се спомиње и Никшић у Зети (Шобајић, 1938, стр. 31). Да-
кле, скоро 100 година пре Никшића на Тари, спомињу се Никшићи у околи-
ни Оногошта. Друга ствар је да су Никшићи, пре свега, насељавали нахију
Грачаницу, јер се у попису Херцеговачког санџака из 1477. године каже:
„Нахија Грачаница, други назив Никшићи“ (Храбак, 1997, стр. 236). Управо
се Никшићка жупа налази на месту некадашње Нахије Грачанице. Иако су
многи истраживачи покушавали да повежу Никшиће из околине Оногошта
и Никшиће на Тари, осим истоветног имена, извори, као и предања, ћуте о
тој вези.
Следећи попис који је спровела османска администрација на простору
Босанског санџака био је онај из 1476/77. године. Међутим, овај попис није
сачуван ни у опширној, ни у сумарној верзији (Filipović, 1974, стр. 127). Тек
после скоро једне деценије спроведен је нови попис, а који је обављен 1485.
године, на коме је у Нахији Никшићи пописано 21 село, као зеамет Ка-
сим-бега, а 1 село као султанов хас. У ова 22 села, која су уписана као „an
karye“, односно „део села“, било је 529 домаћинстава, од чега 88 у влашком
статусу. Тих 88 влашких домаћинстава налазило се у 15 од 22 села. Међу-
тим, и остало становништво, иако није било у влашком статусу, бавило се
сточарством, што се види из тога што су плаћали порез на стоку. Плаћали
су порез и на земљу, па можемо закључити да су се поред сточарстава бави-
ли и земљорадњом. У дефтеру се налази белешка о закону који се односи на
влахе у Нахији Никшићи, у којој се каже да су они старе спахије и да плаћају
по влашком обичају који подразумева: једну филурију, једног овна и једну
овцу са јагњетом, као и на сваких 50 кућа по један шатор, а на сваких 60 кућа
још једног овна, док на сваких 15 кућа дају по једног ешкинџију – опремље-
ног коњаника (Oruç, 2012, стр. 162). Следећи попис из 1489. године, бележи
27 села, од чега су 4 села обележена као султанов хас, која су уписана одво-
јено од осталих села, која су и те године забележена као зеамет Касим-бега.
И овде је било 15 села која су обележена као влашки џемати Нахије Никши-
ћи, док је 421 домаћинство плаћало испенџу и ушур на земљу. Овде је при-
метан благи пад броја домаћинстава, као и оних у влашком статусу. Влашка
домаћинства у Нахији Никшићи су убележена као бивше спахије, које дају
филурију од куће до куће. У дефтерима се искључиво за категорију станов-

ништва које плаћа филурију користи назив eflak, односно влах. Нека села
су обележена у облику „настањени у две групе“ или „три групе“ или „три
места“ (Oruç, 2012, стр. 168–169). Вероватно се ради о катунима, односно
летњим и зимским испашама, која су временом постајала стално место бо-
равка. Та катунска организација је одиграла значајну улогу у ојачавању па-
тријархата и стварању племенских скупина (Đurđev, 1963, стр. 143). Села
која се спомињу у оба пописа и 1485. и 1489. године су: Пољани, Липова,
Плана (три групе, друго име Стубица), Штитар (две групе, друго име Маље-
ва), Подбић, Баро, Мојковац, Горњи Лепенац (три места, друго име Магла
Сеница и Било Поток), Доњи Лепенац, Сиге, Горњи Обод, Доњи Обод, Буко-
вица, Тустовина (Бушовина, док је део села у коме су обележени власи, упи-
сан као Мушина), Јабучна, Церова, Пали, Михатова (Кола), Раките са Поље-
реке, Бојиште, Равне Реке са Бистрицом, Крушева, Требаљева. Она која се
спомињу само 1489. године су: Добројевић, Робковине и Простје(ње). Од по-
писа 1455. до пописа 1489. године, прошло је свега 34 године, а примећују се
турбуленције, пораст броја домаћинстава, настајање нових села, нестајање
неких старих. Али оно што се још може приметити је, да пар села која имају
континуитет у сва 5 пописа: оба Обода, оба Лепенца, Липова, Крушево, Це-
рово, имају и највећи број влашких домаћинстава 1489. године, односно
старих спахија, па се може претпоставити да је у овим селима живело то
старо влашко становништво, по коме је вилајет, а касније нахија добило
име Никшићи.
Следећи попис који обрађује област Тарских Никшића је онај из 1516. го-
дине. У овом попису се види да је Нахија Никшићи у саставу кадилука Нови
Пазар и део је хаса босанског санџакбега Мустафе-бега. Пописано је 18 села
и сви плаћају филурију, што значи да су сви у влашком статусу. Укупно је
пописано 538 домаћинстава са 15 баштина. Те године се први пут у селима
Нахије Никшићи јављају и прва муслиманска домаћинства. Први пут се у
селима спомињу и кнежеви у џематима. Села која се спомињу су: Свињачи-
ца (у ранијим пописима записано као Свињаштица и обележено као виран,
односно порушено село), Плана (подељено на 5 махале: Војковић, Отмиче-
ва, Гујан/Гобан, Прбетић, Липова), Требаљева, Штитарица (Маљева), Подби-
тје, Јавор, Горњи и Доњи Лепенац, Сига, Горњи и Средњи Обод, Буковица, Ја-
бучна са Тушевином, Церова, Пали (Брусова), Михатова Кола, Раките, Боји-
ште, Равне Реке са Бистрицом, Крушева. Два муслиманска домаћинства се
јављају у Церови, и по једно домаћинство у Сиги и Бојишту. Као султанов
хас пописана су посебно села Простење, Пољани, Робковине и Добројевић.
Она на овом попису нису споменута као део нахије Никшићи. У каснијим
дефтерима се види да је од њих формирана посебна Нахија Простење (Nahi-
ye-i-Prostenje). Ова нахија је 1516. године имала укупно 160 домаћинстава,
од чега једно муслиманско у селу Добројевић (Oruç, 2012, стр. 169–170). Како

су ове две нахије одвојене, тако ћемо их одвојено и представити кроз следе-
ће пописе. Један такав попис је из 1528/1530. године. У том попису се види
да становници ових нахија плаћају испенџу и ушур, док су 1516. плаћали
сви филурију. Они тада губе статус влаха и постају раја. Свако село има кне-
за и примићура. Такође, у селима се јављају и попови. У Нахији Никшићи
1530. године пописано је 14 села: Равна Ријека са махалама (Бојиште, Раки-
те, Михатова Кола, Пали), Крушева, Свињачица, Плана са махалама (Војко-
вићи, Гујан/Гобан, Отмичева), Штитарица, Подбишће, Липова, Требаљева,
Јавор, Горњи и Доњи Лепенац, Горњи и Средњи Обод и Буковица, Јабучна.
Укупно 957 домаћинстава, од којих 10 муслиманских: Крушева (5), Церова
(3), махала Бојиште (1), Јабучна (1). У неким селима, као што је Церова, кнез
је био муслиман. У Нахији Простење у 5 села: Простење, Пољани, Робкови-
не, Добројевић и други Добројевић, убележено је 239 домаћинстава, од ко-
јих 6 муслиманских (осим једног у Добројевићу, сада се јавља и 5 у Просте-
њу) (Oruç, 2012, стр. 171). Приметно је нагло повећање броја становника
скоро у свим селима обе нахије у периоду од 1516. до 1530. године. Вероват-
но разлог томе је осим природног прираштаја и влашки статус у коме је
било целокупно становништво обе ове нахије од 1516. до 1530. године, а који
је могао да привуче становништво из других области. Међутим, укидање
плаћања филурије и стављања становништва у статус раје доводи до су-
протног процеса, односно наглог пада броја домаћинстава у нахијама Ник-
шићи и Простење. То се може видети из следећег пописа 1540/42. године.
Сва села у Нахији Никшићи у овом попису су хас босанског санџакбега Ху-
срев-бега. Исти је број села као и 1530. године, али је број домаћинстава
више него преполовљен. Сада је у свих 14 села било 438 домаћинстава и 10
муслиманских домаћинстава у селима: Крушева (4), Јабучна (3) и Церова
(3). Слична ситуација је и са Нахијом Простење, где је сада убележено 191
домаћинство и 3 муслиманска у самом Простењу (Oruç, 2012, стр. 173–174).
Овај пад броја домаћинстава, а самим тим и броја становника, представљао
је вероватно велики проблем администрацији, па је те 1540. године, станов-
ништво враћено на плаћање филурије, која је раније била влашка привиле-
гија (Đurđev, Filipović, Hadžibegić, Mujić, Šabanović, 1957, стр. 59). Тако су се
власи претворили у филуриџије. Паду броја становништва је вероватно до-
принело укидање влашких привилегија, док је на новим западним грани-
цама још увек важио влашки статус (Luković, 2015, стр. 43). Можемо сматра-
ти да је то становништво, пратећи османску администрацију, а у жељи да
сачува свој привилеговани статус, мигрирало ка западу.
Године 1550. Нахија Никшићи улази у састав Херцеговачког санџака. До-
кумент датиран на 3. јуни 1550. годину, спомиње никшићку рају, која по
влашком закону годишње даје по 180 акчи. Даље се каже да је ова нахија
била везана за Босну, те да је нека раја спадала под хас босанског санџакбе-

га, а друга под хас херцеговачког санџакбега. Каже се да се власи из ове на-
хије налазе далеко од Босанског вилајета и да су везани за херцеговачку
област, а да су њихове земље кршевите и са много кланаца, па не могу дава-
ти по 180 акчи, тако да се они увек буне и нападају околне крајеве. Зато је
одлучено да они плаћају по 120 акчи и да се одвоје од Босанског санџака и
припоје Херцеговачком санџаку (Hadžibegić, 1960, стр. 85).
Три документа из 1564–1566. године нам говоре да је тада наступила вели-

ка глад (Катић, 2014, стр. 20). Први документ датира из 18. октобра 1564. го-
дине, и односи се на заповест заиму Мехмеду, који је био надзорник царских
прихода у Босанском, Херцеговачком и Клишком санџаку, да провери по-
словање емира Ејупа, који је управљао рудником Брсково и хасовима Нахије
Никшића у периоду од 26. јуна 1564. до 08. априла 1565. године. Уговор о за-
купу рудника и хасова Нахије Никшићи је раскинут пре времена, а најверо-
ватније да је у питању била глад (Катић, 2014, стр. 23). Други документ је
кнежевски берат, издат 4. септембра 1565. године, кнезу Војину, сину недав-
но преминулог кнеза Добрице. Кнез Добрица је био кнез над селима Јавор,
Бурен и Котражић у Нахији Никшићи, који су припадали царским хасовима
рудника Брсково у Херцеговачком санџаку. Јавор упућује на Јаворову гору,
северозападно од Прошћења, а Бурен источно од њега. Оба локалитета су на
надморским висинама већим од 1.500 метара. Осим самог топонима Бурен,
могу се наћи у близини и Мамутски Бурен, Буренске Стијене, Буренски До,
Испод Бурена. Овај топоним се јавља још у Лимској повељи краља Уроша I, где
се налази у међама села Простења (Стојановић, 1885, стр. 9). Котражић се не
може убицирати, али је очито био у близини ове две локације. Сличан топо-
ним се данас налази у називу села Котража у Јасеници, чије становништво
добрим делом води порекло из Полимског и Потарског краја (Дробњаковић,
1923, стр. 314, 315). Трећи је документ од 22. јуна 1566. године, који се односи
на захтев надзорника да се, између осталог, хасу рудника Брсково додели
још 20–30 села Нахије Никшићи (Катић, 2014, стр. 24).
Следећи период где можемо кроз изворе пратити развој Тарских Никши-
ћа је крај XVI века. Главни извор за тај период је катастих манастира Добри-
ловине. Први помен манастира је из 1592. године, када је од стране Шабана
војводе потписана дозвола за обнову цркве, јер је склона паду (Бајрактаре-
вић, 1935, стр. 34). Из овога се може закључити да је манастир и раније по-
стојао. Само село Добриловина, под оновременим називом Добрихнина,
спомиње се у Стонској и Лимској повељи краља Уроша I из средине XIII века
(Новаковић, 1912, стр. 601). Жарко Шћепановић, један од истраживача, који
је покушао да реконструише живот Тарских Никшића, сматрао је да су ве-
роватно почетком XVI века управо они саградили манастир Добриловину и
да је веома јака та веза манастира и Тарских Никшића (Шћепановић, 1972,

стр. 30). Посебно је та веза јака обновом манастира, када почиње нова фаза
у њиховом развоју.
У јеку Дугог рата, двојица калуђера Дамњан и Павле су 1597. године до-
шли у Рим код папе Климента VIII, а по препоруци фрањевца из Дубровни-
ка, Томе Орсинија. Препорука је датована 2. септембра 1597. године. Калу-
ђери су приликом посете папи изнели кратак историјат „српске земље и
приморске“ и описали тренутно стање. Замолили су папу да пошаље војску
на Херцег Нови и уз Грданову помоћ га освоје. Затим би заједно повели бор-
бу против Турака. Код Оногошта би се договорили о даљим корацима. На-
брајајући жупе, племена и вође племена, спомињу Зупце Рада Вукашино-
вића, Риђане и Оногошт војводе Грдана, Бањане војводе Ивана Петровића,
Пиву војводе Раосава, Дробњаке Ивана Калуђеровића, Требиње Милоша
Витковића, Рудине Милка Вучетића, Гацко Жура Томашевића, Морачу вој-
воде Радојице, Плану, Колашиновиће и Никшиће кнеза Радича, а ниже њих
жупе Никољац, Вранеше и Милешеву, а преко њих Коморане и Равне Сјени-
це, а преко Сјенице су Рас и Нови Пазар (Horvat, 1909, стр. 57). Јасно је да се
овде ради о Никшићима на Тари, а да се иза кнеза Радича крије Радич Ми-
лошевић из Плане, који се 1609. или 1613. године спомиње као приложник
манастира Добриловине. Поред њега се спомињу и кнез Милован Лазаре-
вић, протопоп Радул, кнез Вукић Вуковић, кнез Херак Радонић, кнез Војин
Радуловић, кнез Павле Вуковић (Стојановић, 1902, стр. 277). Радич је према
предању трагично настрадао код Бијелог Поља, а наследио га је син Нико-
ла. Он је родоначелник већине Милошевића-Шаранаца у Дробњаку, који су
се тамо одселили 1782. године (Лубурић, 1930, стр. 192–193).
Сматра се да је највећи део Добриловинског катастиха саставио проигу-
ман Василије, можда током 1673. године, када се вршио попис цркава у ко-
лашинском крају (Ковачевић, 1884, стр. 332). Међутим није једино он писао
овај рукопис, већ је било разних писара у различитим временским перио-
дима. Један део текста писао је јеромонах Георгије Црноризац. Његово име
се налази на насловној страни списа. Такође је на претпоследњој страни
оставио запис са датумом од 31. јануар 1689. године (Шекуларац, 1988,
стр. 31). После набрајања архиепископа, набрајају се и појединци и породи-
це из разних села, ради помињања у литургијама. Прво и посебно место за-
узимају Тарски Никшићи. Набројана су затим села и породице у којима они
живе. То су села: Твртковићи (кућа кнеза Милована Лазаревића и попа Ни-
коле), Бистрица (куће Радића, протопопа Радула и Божа Пешовића), Боба-
новићи (кућа Радивоја Драгојевића), Илијашевићи (кућа Стрмановића),
Стричина (куће Ћемановића, Шаврића и Мијушка Ковача), Гојаковићи и
Братојевићи (кућа Гојаковића, Сјекирчића, Кукића и Мрчића), Зоројевићи,
Бијело Поље (кућа Павла Стојића), Дмитрово Село, Кулизићи (куће Вулети-
ћа, Вукмиловића, Кантића, кнеза Милике и попа Миодрага), Поља (куће

Маткова, Милејића, Чопићића, Милије Грубићевића), Мојковац (кућа кнеза

Вукобратића), Подбишће, Виријевићи (куће Манојловића, Стјепана), По-
брискијевићи (куће Радељића, Илије Јанџића, Крговића, Бреновића), Ваша-
рићи (куће Браниловића, Мариловића и Михаиловића, Саве Раонића, Лало-
ва и Николе Ковача), Ђурђевићи (кућа Јакововића), Бискупићи (куће Војми-
ловића и Вучића), Лепенац (кућа кнеза Мартина Томића), Обод (куће кнеза
Војина Карлице, кнеза Божа Мирковића, Анта Лазовића), Цер (кућа Бошко-
ва), Равна Ријека (кућа Батрићева) (Шекуларац, 1988, стр. 52–57). Велики
број набројаних села је данас у атару села Прошћење, које је до педесетих
година ХХ века, било центар Потарја. Као што се може видети у племену
Тарских Никшића пописано је 23 села. Попис Тарских Никшића заузима 15
страница катастиха. Нека села се и након више од једног века понављају,
док су друга сасвим нових назива, пре свега именована вероватно по роду
који је у њима живео. Оно што се може видети је да су места која се могу
убицирати претежно сконцентрисана око реке Таре, нешто западније од
насеља која су насељавали крајем XV и почетком XVI века. Вероватно томе
је допринела и локација обновљеног манастира Добриловине, духовног
центра Тарских Никшића.
Тарски Никшићи су свој животни простор делили, пре свега, са племени-
ма: Колашиновића, Плањана, Вранеша, Крича. Као што смо видели, они су
били концентрисани на уском простору реке Таре, са обе њене стране, пре
свега на потезу од Мојковца до манастира Добриловине. Ову племенску ор-
ганизацију су у каснијем периоду разбили Турци (Шћепановић, 1979,
стр. 134). Као један од битних момената је изградња утврђеног града Кола-
шина (1647–1651) и досељавање муслиманског становништва. Колашин се
почео зидати 1647. године (Стојановић, 1902, стр. 357), а град је подигнут од
стране Али-Паше на Колашиновићу 1651. године (Стојановић, 1902,
стр. 369). Град је дакле настао на месту села Колашин(овић), које се споми-
ње 1565. године, у кнежевском берату, којим се уместо преминулог кнеза
Тодора, поставља његов син Милош (Васић, 1975, стр. 521). Већ тада крећу
прва исељавања (Шћепановић, 1979, стр. 125). Осим изградње утврђеног
турског града Колашина, и друге невоље су пратиле Тарске Никшиће и њи-
хове суседе. Забележено је у катастиху да је 1666. била гладна година и да се
расели западна земља (Шекуларац, 1988, стр. 64). Цео тај XVII век је за народ
у Потарју био веома тежак. Крајем тог века, како се распламсавао сукоб из-
међу Аустрије и Османског царства, почеле су припреме и српског станов-
ништва за борбу против Турака. О организовању Тарских Никшића за ту
борбу, говори податак из 1689. године, када је Арсеније III Чарнојевић у јед-
ној важној мисији за свог опуномоћеника изабрао проигумана манастира
Добриловине, Василија. Проигуман Василије је заједно са игуманом Теодо-
сијем развио живу активност у организовању отпора Турцима, а биће и

главни посредници између млетачких власти и побуњених племена По-

тарја. Тако Тарски Никшићи моле Бога да над њима не буде другог владара
осим Сињорије (Млетачке републике), са којима више воле и мртви, него са
другима живи. У исто време се жале и на Никшићане и Дробњаке да их
пљачкају, па моле Ђованија Болицу да се заузме за њих код ових племена.
Потписници овог писма, које је датовано 15. маја 1689. године (по старом
календару) јесу кнежеви: Мило Алексић, Дмитар Павловић, Дивашић, Ми-
лутин, Јован, Храбрен, Спасо, Павле, Пејо Карличић и Божо Пејовић (Стано-
јевић, 1970, стр. 352). Након 1690. године и пропасти устанка, може се прет-
поставити да се значајан део племена из Потарја, а самим тим и Тарских
Никшића, раселио. Један огранак је вероватно преко Бијелог Поља пратио
миграциону руту преко Бихора у Сјеничко Поље, па даље преко Старог Вла-
ха у Шумадију, а други правац је опет преко Бијелог Поља, водио даље пре-
ко Рожаја и Штавице до Ибарског Колашина и даље у Топлицу и Расину.
Управо се почетком 1690. године у Бијелом Пољу појавила епидемија куге,
која је десетковала становништво које је иначе било у расулу (Томић, 1906,
стр. 130). Карличићи у Бијелом Пољу и сјеничком крају, Чопићи у Бијелом
Пољу, околини Гуче, Руднику и Јасеници, Виријевићи у И. Колашину и Шу-
мадији, као и спомињање Колашиновића у селу Зупче у Девичком катасти-
ку 1763. године (Елезовић, 1932, стр. 345), као и сам назив Ибарског Колаши-
на (Зарковић, 2008, 153–189), јасно показује правце миграција племена из
Потарја и Полимља, а самим тим и Тарских Никшића.
Иако се може са доста сигурности претпоставити да је знатан део станов-
ништва Потарја након 1690. године, напустило ту област, постоје извори
који нам говоре да су ипак многи и остали на том подручју. Међутим сам
податак да је врло брзо изгубљено име Тарских Никшића и да су нестали са
историјске позорнице као племе, говори да је много већи део отишао са тог
подручја и да се веза са старим крајем веома брзо изгубила. Један документ
који потписује кадија пљеваљског кадилука Абдул Фетах, а који је датован
22. јануара 1694. године, наводи кнезове нахије Никшићке, заједно са кнезо-
вима Пљеваљског и Пријепољског кадилука, који дају пуномоћје и у Цари-
град упућују Јосаба (могуће погрешно написано Јоксим) сина Рабреновог,
Аврама сина Ранићевог и Милисава сина Крсмановог, ради плаћања харача
(Елезовић, 1940, стр. 865–866). Други документ датован 23. јула 1694. године
представља неки спор, који води извесни Јаков син Проданов, против кнеза
Мине, сина Алексиног, из села Прошћења у Никшићу, а поводом штете коју
му је његов чобанин учинио у месту Жари. Од кадије кадилука пријепољ-
ског кнез Јоксим, син Рабренов, житељ Вранеша, везано за овај случај изва-
дио је уверење. Међу сведоцима су потписани између осталих и Милош,
син Аврамов, и Мирко, син Сима (Елезовић, 1940, стр. 867). Место Жари је,
историјски гледано, на територији Тарских Никшића, у близини реке Љу-

бовиђе, до самих Вранеша. Јоксим, син Рабренов, вероватно је Јосаб из пр-

вог документа, док је кнез Мина, син Алексин, могуће исти онај Мило Алек-
сић, потписник писма Млечанима из 1689. године. Иначе, кнез Јоксим се
појављује и јуна 1688. године, у једном спору са спахијом Салихом, пред
пријепољским кадијом (Елезовић, 1940, стр. 864). Кнез Јоксим се спомиње и
раније, у једној тапији, датованој 27. октобра 1684. године, издатој од прије-
пољског кадије, којом је кнез Јоксим купио планину Жари у међама села
Мургушевића, у нахији Вранеши, од Тодора сина Радосављева и Трифуна
сина Андријина. Као сведок је између осталих записан и Јанош син Савин
(Елезовић, 1940, стр. 866).
Континуитет живљења на простору Потарја и Полимља, поставља пита-
ње о старини Тарских Никшића на овом простору. Сама њихова бројност,
која је вероватно условила да османска управа, најпре вилајету, а затим на-
хији, да име по њима, односно промени стари назив жупе Брсково, иде у
прилог већој старости рода на том простору (Храбак, 1997, стр. 32). Повла-
шћен положај тог становништва на самим почецима османске власти,
представљен пре свега кроз влашки статус, који можемо запазити и у пери-
оду пре османске власти, спомињање Тарских Никшића као старих спахија
у раној фази османске управе, даје нам за право да Тарске Никшиће видимо
као влашко становништво, које је тај статус стекло још у периоду српске
средњовековне државе. Прве влашке скупине запажају се око манастир-
ских имања, које као такви опслужују оближње манастире. У средњовеков-
ној српској држави постајали су манастирски власи и царски власи (Боги-
ћевић, 1952, стр. 150). Сама етимологија речи влах, до данас није у потпуно-
сти јасна. Неки лингвисти сматрају да је у питању германизам који
означава Келте, затим да је реч која означава „странца“, до тога да је реч ин-
доевропског корена и представља реч за пастира и да је у вези са словен-
ским божанством Велесом (Pijović, 2010, стр. 199–208). У нашој историогра-
фији преовладава мишљење да су Словени доласком на Балкан затекли ра-
штркано романизовано становништво, које је у унутрашњости полуострва,
пребегло у високе неприступачне крајеве, чија је конфигурација терена до-
принела да се преоријентишу искључиво на сточарство као примарну де-
латност. То су били Власи раног средњег века. Временом су почели да се
спуштају у низине, превасходно због трговине, где долази до симбиозе ста-
новништва. Та симбиоза је делимично довела до славизације романског
становништва, а другим делом многи Словени прихватају влашки начин
привређивања и трансхумантно сточарење. Постају војници, поносници и
професионални сточари у служби владара (Filipović, 1963, стр. 51). Тако вре-
меном, пре свега у српским земљама, имамо влахе као социјалну категори-
ју, а не етноним. Први помен Влаха (влаха) налазимо у византијским изво-
рима из друге половине XI и почетком XII века. Један од тих извора споми-

ње припреме Влаха (влаха) за устанак против централне власти 1066.

године и преговоре у кући Влаха (влаха) Беривоја. Касније и Ана Комнина
спомиње Влаха (влаха) Пудила (Будила), који је вероватно из области До-
бруџе. У једној преписци између цара Алексеја и патријарха Николе 1100–
1104. године, спомиње се 300 породица Влаха (влаха), чије катуне цар усту-
па патријарху, а саме Влахе (влахе) цркви (Mirdita, 1995, стр. 95–100). Види
се да су ови Власи (власи) обитавали у области Тесалије и Моглена, дана-
шње северне Грчке, а да прелазе велике деонице са стоком, чак до централ-
нобалканских планина. Занимљиво је и да оба споменута Влаха (влаха) у
овим изворима носе словенска имена. Први помен Влаха (влаха) у извори-
ма домаће провенијенције налазимо у оснивачкој повељи манастира Хи-
ландар, Светога Симеона и Светога Саве (Трифуновић, Бјелогрлић, Брајо-
вић, стр. 55). Први споменути влах по имену је кнез Грд, у Жичкој повељи
(Новаковић, 1912, стр. 572). Милешевски власи се спомињу у повељи краља
Владислава, која није сачувана, али за коју знамо да је постојала, на основу
повеље краља Уроша I манастиру Св. Николе у Хвосну из 1276/77. године,
где овај манастир поклања манастиру Милешеви. Ту наводи да је краљ Вла-
дислав манастир Милешеву обдарио селима и власима (Максимовић, 2019,
стр. 43). Из повеље краља Милутина манастиру св. Ђорђе код Скопља, види-
мо да су милешевски власи имали исте обавезе као и студенички власи, а
према „закону светога Симеона и светога Саве“ (Благојевић, 1979, стр. 131).
У повељи Хиландару краља Милутина из 1293–1302. године, спомиње се
кнез Воихна са власима, где се спомињу и црквени власи (Miklosich, 1858,
стр. 59–61). Такође се власи спомињу на властелинству манастира Високи
Дечани, у Дечанској хрисовуљи краља Стефана (Ивић и Грковић, 1976, стр.
65, 97, 192). У многим повељама српских владара спомињу се закони везани
за влахе, којима су одређивали права и обавезе тог дела становништва и
који су се називали „Закон влахом“. То су Светостефанска хрисовуља краља
Милутина (Ковачевић, 1890, стр. 9), повеља краља Душана о поклањању цр-
кве Св. Николе у Врању (Соловјев, 1927, стр. 108, 113) и Светоарханђеловска
хрисовуља цара Душана (Мишић и Суботин-Голубовић, 2003, стр. 113–114).
У тим повељама се може видети да је постојало неколико врста влаха: вла-
си-војници, ћелатори, поклоници, убоги власи. Они су живели у катунима,
претежно на манастирским властелинствима. Временом територијализо-
вани, почели су се бавити обезбеђивањем караванске трговине. Веома је
значајна улога влаха у трговини и транспорту робе. Она је настала тек на-
кон што је центар влашких скупина померен ка западу (Filipović, 1963,
стр. 46). Једна од титула која је постојала код влаха од најранијих помена
била је кнез. Кнез је био посредник између катуна и државне власти. Поред
кнеза, јавља се и титула војводе, која је у тесној вези са титулом катунара
(Ковачевић, 1963, стр. 135). У читавом XIII веку, као и у првој половини XIV

века, видимо повезаност влаха са манастирским имањима. У каснијем пе-

риоду, а пре свега током друге половине XIV и почетком XV века, видимо
да је влашко становништво у непосредној вези са караванском трговином,
која се одвија између приморских градова и унутрашњости. У дубровач-
ким изворима видимо да власи склапају уговоре о преносу робе, узимају
стоку на чување, продају сточне производе, најчешће сир. Врло често види-
мо и тужбе због пљачки (Ковачевић, 1963, стр. 123). Током прве половине
XV века они постају и ратничке дружине, које независно делију и прикла-
њају се владарима по своме нахођењу (Божић, 1983, стр. 155–173). У првим
фазама османске управе, успешно је преузет овај систем, пре свега као на-
чин борбе против старе феудалне класе. Тако су Турци влашка права про-
ширили на веће друштвене слојеве, и дали посебан печат институцији вла-
ха крајем средњег и почетком новог века (Isailović, 2017, стр. 25–42). Про-
стор на коме су се налазили и статус који су могли имати, отвара
могућност да су Тарски Никшићи заправо били власи манастира Св. Петра
и Павла у Полимљу. У каснијем периоду, каравански пут који је од Дубров-
ника водио ка Брскову, вероватно је довео до територијализације ове вла-
шке скупине, која је временом све више добијала одлике племенске орга-
низације (Динић, 1937, стр. 122). Управо се у Стонској и Лимској повељи
краља Уроша I из средине XIII века, спомињу поименице црквени власи,
који би могли бити управо претече Тарских Никшића. У Стонској повељи,
која је писана у периоду 1243–1253. године (Мошин, Ћирковић, Синдик,
2011, стр. 197) и Лимској повељи, писаној у периоду 1253–1264. године (Сто-
јановић, 1890, стр. 10), спомињу се власи Будан са децом, Доброгост са де-
цом, Његослав са децом и братом и остали. Седиште Хумске епископије
било је у Стону, на полуострву Пељешцу, у цркви Св. Богородице (Новако-
вић, 1912, стр. 600). Почетком друге половине XIII века, седиште епископије
је пребачено у унутрашњост српске државе, у цркви Св. Петра и Павла у По-
лимљу. То је прва промена која се десила у оквиру аутокефалне Српске ар-
хиепископије. Таква одлука је очито донета на сабору, којем су поред кра-
ља Уроша I, присуствовали и архиепископ Арсеније и епископ хумски Сава
(Стојановић, 1890, стр. 8). Није познат тачан разлог премештања центра
епископије. Једна од могућности зашто је дошло до овог преношења седи-
шта је и земљотрес који се догодио 1252. године, који је оштетио манастир
Св. Богородице, центар Хумске епископије, као и сукоб хумских епископа
са жупаном Радославом (Ћоровић, 1928, стр. 55). Сукоб између Милутина и
Драгутина 1301–1313. године (Динић, 1955, стр. 49–82), побуна Стефана Де-
чанског у Зети 1314. године, као и сукоби са Дубровником 1317–1318. године
и појава Бранивојевића у Захумљу у време сукоба између краља Милутина
и Младена Шубића 1318–1319. године (Јиречек, 1952, стр. 199–200), значајно
су ослабили централну власт на западним границама. Сукоб око престола

1321–1324, као и поновни сукоби са Дубровником и Бранивојевићима, који

су окончани тек 1326. године (Јиречек, 1952, стр. 202–204), још више су уда-
љили хумске земље од централне власти. То је искористила Босна, која је
исте године продрла у долину Неретве и учврстила се у Хуму. То је довело
до рата 1329. године између Србије и Босне, али без резултата (Ћирковић,
1964, стр. 91). Судбина тог краја, као и саме Хумске епископије је запечаћена
предајом Стона и Пељешца Дубровнику од стране краља Душана 22. јануара
1333. године (Miklosich, 1858, стр. 103–105). Следеће године он опомиње Ду-
бровчане да не поштују право православног богослужења у Стону и Рату
(Miklosich, 1858, стр. 107–109). Повеља краља Душана из 25. октобра 1343. го-
дине, укинула је седиште епископије у манастиру Св. Петра и Павла у Пли-
мљу (Соловјев, 1929, стр. 97). Претпоставља се да је властелинство манасти-
ра предато манастиру Хиландар (Јанковић, 1985, стр. 40).
Услед оскудних извора, који би могли повезати црквене влахе из Стон-

ске и Лимске повеље са Никшићима са Таре из дубровачког документа из
1447. године, ми не можемо потврдити хипотезу да се у овом случају ради
о прецима Тарских Никшића, али можемо закључити да је континуитет
Тарских Никшића на простору Потарја и Полимља прилично дуг и да су
они представљали део становништва самог центра средњовековне нема-
њићке Србије. Иако је велики део Тарских Никшића расељен током XVII и
XVIII века из области Потарја и Полимља, населивши области широм срп-
ског етничког простора, ипак и данас знатан део становништва овог краја
чине потомци Тарских Никшића, иако колективног сећања данас на њих
нема. Добар пример за то могу бити Карличићи из Бијелог Поља, који имају
предање да су дошли са Обода код Ријеке Црнојевића у Зети, а да су затим
преко Равне Ријеке доспели до Бијелог Поља (Радуловић, 1933, стр. 37). До-
бар део овог предања је тачан, осим повезивања Обода са Ријеком Црнојеви-
ћа. Могли смо видети да се у свим изворима од средине XV до краја XVII
века, село Обод спомиње као интегрални део Тарских Никшића. То село се
налази северно од Мојковца и источно од Бијелог Поља. У самом Добрило-
винском катастиху се у том селу спомиње управо кућа кнеза Војина Карли-
це (Шекуларац, 1988, стр. 57). Вероватно током ослободилачких ратова ста-
ре Црне Горе, постала је нека врста помодарства и престижа везивати своје
порекло за те крајеве. У овом примеру се види сва флуидност предања и гу-
бљења племенске свести, која није заобишла ни Тарске Никшиће. Они као
бројна скупина, у влашком статусу још у периоду средњовековне Србије,
највероватније територијализована током бурних догађаја у другој поло-
вини XIV и почетком XV века, представљали су значајан чинилац на про-
стору Потарја и Полимља. На почетку османске власти користили су при-
вилегије које су имали као власи, а касније, након губљења тих привилеги-

ја, улазе у борбу против те исте власти, која их је на концу коштала

расељавања из матичне области, почев од средине XVII века, па надаље.
ИЗВОРИ
Aličić, A. (2008). Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine. Mostar: Islamski kulturni
centar.
Бајрактаревић, Ф. (1935). Турски документи манастира Св. Тројице код Пљевља. Сараје-
во: Државна штампарија.
Динић, М. (1967). Из дубровачког архива, књ. 3. Београд: САНУ.
Đurđev, B., Filipović, N., Hadžibegić, H., Mujić, M., Šabanović, H. (1957). Kanuni i kanu-na-
me- za Bosanski, Hercegovački, Zvornički, Kliški, Crnogorski i Skadarski sandžak. Sarajevo:
Orijentalni institut u Sarajevu.
Елезовић, Г. (1932). Речник косовско-метохиског дијалеката, књ. 1. Београд: САНУ.
Елезовић, Г. (1940). Турски споменици, књ. 1, СКА. Београд: Зборник за источњачку
историску и књижевну грађу.
Ивић, П. и Грковић, М. (1976). Дечанске хрисовуље. Нови Сад: Институт за лингвисти-
ку.
Катић, С. и Катић, Т. (2014). Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку. Београд:
Ковачевић, Љ. (1884). Белешке и натписи. Београд: Гласник српског ученог друштва.
Ковачевић, Љ. (1890). Светостефанска хрисовуља, Споменик IV, СКА. Београд: Држав-
на штампарија Краљевине Србије.
Miklosich, F. (1858). Historiam Serbiae Bosnae Ragusii. Viennae: Monumenta Serbica.
Мишић, С. и Суботин-Голубовић, Т. (2003). Светоарханђеловска хрисовуља. Београд:
Мошин, В., Ћирковић, С., Синдик, Д. (2011). Хрисовуља краља Стефана Уроша I ма-
настиру свете Богородице у Стону. У: В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик (прир.),
Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника (195–
198). Београд: Историјски институт.
Новаковић, С. (1912). Законски споменици српских држава средњег века, СКА. Београд:
Државна штампарија Краљевине Србије.
Oruç, H. (2012). Nahija Limski Nikšići u granicama Bosanskog i Hercegovačkog sandžaka
u 15. i 16. Stoljeću. Historijska traganja, 10, 155–180.
Соловјев, А. (1929). Кад је Дечански проглашен за свеца? (Краља Душанова повеља
Лимском манастиру). Богословље, 1, 284–298.
Соловјев, А. (1927). Повеља краља Душана о манастиру Св. Николе у Врању. Прилози
за књижевност, језик, историју и фолклор, 7, 107–115.
Стојановић, Љ. (1890). Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, по-
меници, записи и др. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Стојановић, Љ. (1902). Стари српски записи и натписи. Београд: Државна штампарија
Краљевине Србије.

Стојановић, Љ. (1929). Старе српске повеље и писма. Београд – Сремски Карловци:
Српска манастирска штампарија.
Трифуновић, Ђ., Бјелогрлић, В., Брајовић, И. (1986). Хиландарска оснивачка повеља
светога Симеона и светога Саве. Зборник радова Осам векова Студенице 1(1), 49–60.
Београд: Издање Светог архијеријског синода Српске православне цркве.
Ћоровић, В. (1928). Списи Св. Саве. Београд – Сремски Карловци.
Horvat, K. (1909). Monumenta historica nova historiam Bosnae et provinciarum vicinarum illu-
strantia. Sarajevo: Glasnik Zemaljskog muzeja.
Šabanović, H. (1964). Krajište Isa-bega Ishakovića-zbirni katastarski popis iz 1455. godine. Sara-
jevo: Orijentalni institut u Sarajevu.
Шекуларац, Б. (1988). Добриловина и добриловински катастик. Мојковац: СИЗ за науку
и културу.
Благојевић, М. (1979). Закон светога Симеона и светога Саве, Сава Немањић – Свети Сава.
Историја и предање, 7, 129–166.
Богићевић, В. (1952). Властеоска породица Милорадовића-Храбрена у Херцегови-
ни. Гласник земаљског музеја у Сарајеву, 139–160.
Божић, И. (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
Васић, М. (1975). Градови под турском влашћу, Историја Црне Горе, књ. 3, Титоград:
Редакција за историју Црне Горе.
Динић, М. (1937). Дубровачка средњовековна караванска трговина. Југословенски
историјски часопис, 3, 119–146.
Динић, М. (1955). Однос између краља Милутина и Драгутина. Београд: ЗРВИ.
Ђурђев, Б. (1963). Територијализација катунске организације до краја XV века. Симпози-
јум о средњовјековном катуну (143–169). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Хер-
цеговине.
Зарковић, В. (2008). О почецима савременог Ибарског Колашина. Баштина, 24, 153–
189.
Isailović, N. (2017). Legislation concerning the Vlachs of the Balkans before and after Ot-
toman conquest: An overview. In: S. Rudić & Aslantas, S. (Eds.), State and society in the
Balkans before and after establishment of Ottoman rule (25–42). Belgrade: The Insitute of
History Belgrade.
Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд:
Историјски институт – Народна књига.
Јиречек, К. (1952). Историја Срба, књ. 1. Београд: Научна књига.
Ковачевић, Д. (1963). Средњовјековни катуни по дубровачким изворима. Симпози-
цеговине.
Лубурић, А. (1930). Дробњаци – племе у Херцеговини. Београд: Штампарија Драг. Грего-
рића.

Luković, M. (2015). Zakon Vlahom (Ius Vlachicum) in the charters issued to Serbian me-
dieval monasteries and kanuns regarding Vlachs in the early Ottoman tax registers
(defter). Balcanica Posnaniesia, XXII (1), 29–46.
Максимовић, М. (2019). Милешевски Власи (XIII–XV век). Црквене студије, 16, 213–
236.
Mirdita, Z. (1995). Vlasi u svijetlu podataka bizantskih autora. Povijesne prilike, 14, 25–115.
Мишић, С. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља. Београд:
Завод за уџбенике.
Pijović, M. (2010). Nekoliko misli o mogućem podrijetlu naziva Vlaha. Studia mithologica
Slavica, XIII, 199–210.
Premović, M. (2015). Trgovački putevi i trgovina u srednjem i donjem Polimlju u sred-
njem vijeku. Acta historiae, 23 (4), 693–709.
Радуловић, И. (1933). Бијело Поље. Гласник географског друштва, XIX.
Синдик, Д. (2008). О првом помену Брскова. Историјски часопис, LVI 305–309.
Станојевић, Г. (1970. Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI–XVIII вије-
ка. Београд: Историјски институт.
Томић, Ј. (1906). Патријарх Арсеније III Црнојевић према Млечићима и ћесару 1683–1695.
Београд: Глас СКА.
Ћирковић, С. (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књи-
жевна задруга.
Филиповић, М. (1963). Структура и организација средњовековног катуна. Симпози-
цеговине.
Filipović, N. (1974). Vlasi i uspostava timarskog sistema u Hercegovini. Godišnjak ANUBiH,
XII, 127–221.
Hadžibegić, H. (1966). Glavarina u osmanskoj državi. Sarajevo: Orijentalni institut.
Храбак, Б. (1997). Никшић до почетка XIX века. Београд: Народна библиотека Србије.
Шобајић, П. (1938). Никшић–Оногошт. Београд: Посебна издања географског дру-
штва.
Šćepanović, Ž. (1972). Nikšići u Potarju. Jugoslovenski istorijski časopis, 1–2, 17–31.
Шћепановић, Ж. (1979). Средње Полимље и Потарје. Београд. Етнографски институт.

MILOŠ O. MILETIĆ
THE TARA NIKŠIĆ TRIBE FROM THE MID-15TH TO LATE 17TH CENTURY
Summary
The clan’s organization on the territory of the Serbian lands in the late
Middle Ages, and later during the Ottoman rule, is known to many historians,
ethnologists, anthropologists, and others who wrote about it. The general
public, too, has been widely exposed to this topic for quite some time. However,
historical facts are mixed with myths and traditions, so it is often not possible to
truly realize where the truth ends and the myth begins. One of the many tribes
that appear in the historical sources are the Tara Nikšić, often referred to as the
Lim Nikšić, Nikšić upon Tara, etc. Not much is written about them. One of the
very few who actually wrote about the tribe in some of his works was Žarko
Šćepanović. As for the historical sources, the tribe appears for the first time in a
1447 document in Dubrovnik, by the name of the Nikšić tribe upon Tara. In
Turkish census books they were recorded from 1455 to 1540, as well as in other
Turkish documents as late as the second half of the 16th century. The tribe
usually appeared as the Lim or Tara Nikšić. The Turkish historian, Hatica Oruç
wrote about the tribe’s history and their settlements in Potarje and Polimlje,
especially in connection with the aforementioned defters. Sources from the end
of the 16th and the beginning of the 17th century, in which the tribe was
mentioned, are a letter to Pope Clement VIII and Dobrilovina's katastih, where
they were mostly listed as donors of the Dobrilovina Monastery. The documents
stated their names and names of their settlements. After this, the tribe's name
completely fades and many of their descendants did not even know that they
belonged to or descended from this tribe. However, a new research cast a light
on this lost tribe and tried to bring it back from oblivion, at least for a while.
They appear in the vlach’s status in the first references. The place they had
lived in shows us that they were probably represented as the monastery vlachs,
who were situated in that area, but keeping cattle and animal husbandry were
still their primary occupation. The monasteries they had served were most
probably the church of St. Peter and Paul in Polimlje, which later became the
centre of the Hum's eparchy, in the period after 1253. The main historical
source of this period is the Ston's and Lim's charter of King Uroš I, where these
monastery vlachs were mentioned, which could be the precursors of tribe.
Before 1253, Hum’s eparchy centre was in the monastery Holy Mother of God at
Ston. Thus, there's the possibility that during these turbulent moments, beside

the seat of the eparchy being moved, the monastery vlachs were also moved
from Ston to Potarje.
Keywords: the Tara Nikšić tribe; the Lim Nikšić tribe; Potarje; Polimlje; Do-
brilovina's katastich; Ston’s charter; Lim’s charter.

323.1(=163.41)(497.11-89+497.7)"1903/1912"
061.23(=163.41)(497.11-89+497.7)"1903/1912"
АЛЕКСАНДАР Г. МИЉКОВИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
Српска патриотска друштва

и четничка акција у Старој Србији и
Македонији од 1903. до 1912. године
У раду је приказана делатност српских патриотских друштава, Друштва

Светог Саве, Друштва „Српска браћа“, Друштва „Коло српских сестара“ и
Друштва „Књегиња Љубица“ на помагању четничке организације у Старој
Србији и Македонији од 1903. до 1912. године. Рад обухвата период од
оснивања Друштва „Коло српских сестара“ до почетка Првог балканског
рата. У њему се обрађује помоћ коју су горепоменута друштва самостал-
но, а некада и у координацији пружала четничкој организацији. Та помоћ
је ишла од материјалног помагања војвода и четника и њихових породи-
ца, преко комеморација погинулим војводама и четницима и сакупљања
прилога за четничку организацију, до пропагандног рада преко календа-
ра „Вардар“ и дневне штампе. У раду се обрађује и слање помоћи за срп-
ски народ, свештенство, цркве и манастире у Старој Србији и Македонији
преко четничких војвода.
Кључне речи: Друштво Светог Саве; Друштво „Српска браћа“; Коло срп-
ских сестара; Друштво „Књегиња Љубица“; четници; Стара Србија; Маке-
донија.
1 a.miljkovic1988@gmail.com
297
Почетак српске четничке акције у Старој Србији и Македонији везује се за

последње године XIX века. Она је била оружани одговор Срба у Османском
царству на све већи терор Турака, Арбанаса, Бугарске егзархије и бугарских
комита над припадницима српског народа. Поред Бугара и Грка, и Срби
крећу са организовањем својих чета за одбрану и борбу. Чете су биле фор-
миране на терену од локалног становништва или су убациване из Србије.
Крајем 1903. године ствара се четничка организација која има за циљ да ор-
ганизује четничку акцију и да командује њоме (Вучетић, 2006, стр. 359–374;
Јагодић, 2012, стр. 111–130; Јовановић, 1990, стр. 159–184; Младеновић, 2012,
стр. 131–140; Шешум, 2011, стр. 133; Шешум, 2011, стр. 239–258).
Стварањем четничке организације и убацивањем чета из Србије на тери-
торију Османског царства јавила се потреба за њеним финансирањем. По-
ред финансирања, требало је опремити и наоружавати војводе и четнике,
помагати породице војвода и четника и вршити пропагандни рад у корист
организације. Значајан допринос томе дала су српска патриотска друштва
од Друштва Светог Саве, преко Друштва „Књегиња Љубица“, до „Кола срп-
ских сестара“ и Друштва „Српска браћа“.
Једно од првих друштава које је формирано да помаже српски народ у
Старој Србији и Македонији било је Друштво Светог Саве. Основано је сеп-
тембра 1886. године у згради Велике школе у Београду (Војводић, 1999,
стр. 8). За председника је изабран Светомир Николајевић који ће ту функ-
цију обављати до 1904. године када га је заменио Андра Ђорђевић (Васиље-
вић Хаџи, 1936, стр. 158–161.) Најактивнији рад Друштва Светог Саве био је
од 1886. до 1891. године. Овај период у раду Друштва академик Михаило
Војводић назвао је „златно време“ (Војводић, 1999, стр. 12). Након 1891. Дру-
штво је искључено из званичне државне политике у Старој Србији и Маке-
донији. Године које су долазиле након тога биле су пуне искушења и поте-
шкоћа, а Друштво је и даље наставило да ради, али у много мањем обиму
него до тада (Војводић, 1999, стр. 10–12). Ово друштво је у већини случајева
помагало српске учитеље и ученике из Старе Србије и Македоније, као и
српске школе и цркве. Међутим, постоје документа која сведоче и о помага-
њу српске четничке организације.
На крају девете деценије XIX века, тачније 1899. године, на јавну сцену
Србије појављује се Друштво „Књегиња Љубица“. Њега је основала учите-
љица и наставница математике Милка Вуловић с циљем да помаже срп-
ском народу и српским црквама и манастирима у Старој Србији и Македо-
нији (Milanović, 2015, стр. 26). Милка Вуловић била је на позицији председ-
нице Друштва до јануара 1904. године када ју је заменила Савка Панић.2
Специфичност овог Друштва била је у томе што су њега водиле искључиво
2 Историјски архив Београда, Одбор госпођа друштва "Књегиња Љубица", књ. 1, стр. 60 -
даље ИАБ, 1084, књ. 1.
298 Александар Г. Миљковић

Српска патриотска друштва и четничка акција у Старој Србији…
жене. Од августа 1900. године заштитница Друштва била је краљица Драга

Обреновић.3 Друштво је у 90% случајева помагало српске цркве, манастире
и свештенике у Старој Србији и Македонији, али је излазило и у сусрет мол-
бама „Кола српских сестара“ и Друштва „Српска браћа“ које су се односиле
на помоћ четничкој организацији.
Подстакнуте тешким положајем српског народа у Старој Србији и Маке-
донији, Делфа Иванић, супруга српског конзула у Скопљу Ивана Иванића, и
Надежда Петровић одлучиле су у лето 1903. године да оснују једно Женско
патриотско друштво чији би циљ био помагање српског народа јужно од
Ристовца (Milanović, 2017, стр. 29). Убрзано се кренуло са припремама за
оснивањем Женског патриотског друштва, а на предлог Бранислава Нуши-
ћа усвојено је да оно понесе име „Коло српских сестара“ (Milanović, 2017,
стр. 29–30). Оснивачка скупштина Друштва одржана је на Велику Госпојину
28. августа4 у великој сали Коларца пред око 3.000 присутних жена. За пред-
седницу „Кола“ изабрана је Савка Суботић (Milanović, 2017, стр. 32). Поред
Друштва „Књегиња Љубица“, и „Коло српских сестара“ било је женско
удружење. Велики проблем у реконструкцији рада овог Друштва предста-
вља чињеница што је његова архива запаљена почетком Првог светског
рата како не би пала непријатељу у руке. Сачувана документа о раду Дру-
штва и сарадњи са четницима разбацана су по разним архивима и фондо-
вима у Београду, а постоје и трагови у српској штампи и делима мемоар-
ског карактера.
Последње у низу друштава које је основано с циљем помагања српском
народу у Старој Србији и Македонији било је Друштво „Српска браћа“.
Основано је у Београду 5. фебруара 1905. године на оснивачкој скупштини
која је одржана у Дому „Светог Саве“.5 На скупштини новоформиране орга-
низације изабрана је управа на чијем челу је био Голуб С. Јанић, београдски
рентијер и познати добротвор, пореклом из села Маврова близу Гостивара.
За секретара Друштва изабран је Јосиф Студић (Симић, 1998, стр. 80). Циљ
ове патриотске организације био је помагање просветно-политичке делат-
ности Србије у Старој Србији и Македонији, а посебно помагање српске чет-
ничке акције. Друштво је сакупљало добровољне прилоге по Србији, а онда
их прослеђивало Главном одбору четничке организације у Београду
(Mladenović, 2007, стр. 104). У једном поверљивом извештају министра уну-
трашњих дела Стојана Протића председнику владе Николи Пашићу стајало
је да Друштво „Српска браћа“ ради на прикупљању, наоружавању и преба-
цивању српских четника у Стару Србију и Македонију (Пејковић Алексић,
3 Историјски архив Београда, Одбор госпођа друштва "Књегиња Љубица", књ. 1, стр. 48 -
даље ИАБ, 1084, књ. 1.
4 Датуми у раду су по новом календару.
5 Политика, 28. јануар 1905, Српска браћа.
Александар Г. Миљковић 299

2014, стр. 495–496). Због свог несмотреног рада изазвало је пажњу Послан-
ства Турске у Београду које је због тога у другој половини 1905. године уло-
жило протесну ноту Министарству иностраних дела Краљевине Србије
(Пејковић Алексић, 2014, стр. 153). Друштво је имало задатак и да се стара о
Србима из Старе Србије и Македоније који су боравили у српској престони-
ци и да их материјално помаже.6 Своје задатке оно је извршавало захваљу-
јући новчаним прилозима и улозима чланства (Симић, 1998, стр. 80). У кан-
целаријама Друштва једно одељење било је резервисано за окупљање сту-
дената из неослобођених српских крајева и оно је било украшено сликама
српских четничких војвода и четника, учесника четничке акције у Старој
Србији и Македонији (Симић, 1998, стр. 80). Слике је израдио Милан Јовано-
вић, дворски фотограф, док је урамљивање извршио Мата Исаиловић, ста-
клорезац и позлатар.7 Друштво је имало и своју заставу која је била црне
боје и на којој је било исписано „Слобода или смрт“.8 Застава Друштва била
је слична застави српске четничке организације.
ПОМОЋ ВОЈВОДАМА, ЧЕТНИЦИМА

И ЊИХОВИМ ПОРОДИЦАМА
Након гушења Илинденског устанка 1903. српски народ и остало словенско

становништво у Македонији било је изложено невиђеном терору и пљачка-
ма од стране турске војске и башибозлука. Због свих недаћа које је српски
народ преживљавао на овом простору „Коло српских сестара“ одлучило „је
да изашаље у она места у Маћедонији и Старој Србији, у којима има најви-
ше страдалника, две своје изасланице, које ће однети повећу суму новаца
што су до сада прикупили, те да их разделе у припомоћ наших конзула та-
мошњим страдалницима“.9 За изасланице које ће поделити помоћ у име
„Кола српских сестара“ одређене су Милица Добри, потпредседница „Ко-
ла“ и Надежда Петровић, секретар „Кола“.10 Оне су на коњима кренуле пут
Старе Србије и Македоније крајем новембра 1903. године. Након што су
успеле да обиђу планину Козјак и остала места где су се склонили збегови
и да поделе помоћ у новцу, храни и одећи кренуле су за Битољ. Са њима је
тада кренуо и Милутин Степановић члан Главног одбора Српске четничке
организације (Симић, 1998, стр. 61). У Битољ су стигле 6. децембра у пратњи
једног турског полицијског комесара, шест аскера и Ташка Михаиловића,
6 Политика, 28. јануар 1905, Српска браћа.
7 Архив Србије (АС), Друштво Светог Саве (ДСС), 1081.
8 Пијемонт, 20. август 1912, Велики народни митинг.
9 Велика Србија, бр. 87, 11. новембар 1903, Изасланици Кола српских сестара.
10 Велика Србија, бр. 90, 14. новембар 1903, Изасланици Кола српских сестара.

економа српског конзулата у Битољу (Лапе, 1954, стр. 357).11 Српски конзул
у Битољу Светислав Станојевић предао им је из касе конзулата 4.000 динара
у злату како би ту суму поделиле пострадалим Србима у Битољу и околи-
ни. Новац је послало „Коло српских сестара“ из Београда преко Министар-
ства иностраних дела.12 Изасланице су се у Битољу задржале три дана, а
онда су 9. децембра отишле преко Прилепа у Кичево (Лапе, 1954, стр. 357).
Приликом поделе помоћи у Кичеву сусреле су се и са српским национал-
ним радницима, међу којима је најзначајнији био потоњи српски четнички
војвода Лазар Кујунџић. Надежда Петровић тај састанак овако описује: „Као
да сад гледам значајну вечеру пред свој одлазак из Кичева у кући сада
пок.[ојног] храброг и дивног јунака Лазара Кујунџића, учитеља и управите-
ља основне школе у Кичеву. Вече се спустило туробно, у целој варошици
гробна тишина, свак од сваког преза. У кући, у суседној ниској собици, по-
седали искупљени угледни Срби из Кичева и њихови свештеници; тишина,
нико се не усуђује да прекине, лица тамна, забринута; само с времена на
време на улици се чује топот турских стражара, разговор задоцнелих аске-
ра… Лазар Кујунџић својим снажним а мелодичним гласом износи двогубе
муке које трпе Кичевци и Поречани. У говору га допуњује прота Андреја ки-
чевски као и остали сакупљени; сви су сагласни да се више таквим живо-
том не може, да се народу мора прво дати заштите, а за хлеб ће се и сам по-
старати. Дуго и дуго су они разлагали потребу рада а затим Лазар прекиде
сва ова излагања изјавом. Оружја нам, сестро дајте да се бранимо и нејач
одбранимо, дозволите да од овога новца који нам предадосте набавимо
оружја и муниције, образујемо комитске чете, иначе смо изгубљени нас ће
нестати; а ко ће народ чувати… Узбуђена исто као и они ја им пружих обе
руке рекав[ши]: Узмите браћо, овај новац, употребите на оно што вам по-
треба изискује; на место плугова и мотика купите пушке и муницију,
с њима засејте прво семе за слободу, па кад дође време ослобођења заједно
ћемо прибирати жетву. А ја вам се заклињем колико год могу да ћу вас пот-
помагати да једног дана наши прихвате нашу акцију, а донде нико неће
знати да су сестре из Србије у житу и плугу донеле пушке и муницију. И на
овој вечери Лазар Кујунџић се заклео да ће служити своме раду не више са
пером но пушком и да си образује чету са Саватијем и још четворицом дру-
гова, а у Поречју ће водити чету војвода Мицко који је тек тих дана изашао
са 10 година робије. Кроз капке прозорске на истоку пробише зеленкасти и
румени зраци зоре…“.13 Након Кичева изасланице „Кола“ одлазе у Козичи-
но, Светораче и Орланце, где пострадалима деле ствари, а затим у Пореч и
11 Архив Србије (АС), Министарство иностраних дела (МИД), Просветно-политичко одеље-
ње (ППО), 1903, К/64, без броја.
12 АС, МИД, ППО, 1903, 4952.
13 Време, бр. 5158, 25. мај 1936, Почетак четничке акције у Јужној Србији.

Брод, да би на крају приспеле у Прилеп. Током овог путовања пратио их је

Јован Ђирковић, референт велешко-дебарске епархије. Приликом растанка
са Ћирковићем изасланице „Кола“ предале су му 3.000 динара да подели
пострадалима. Након тога изасланице се враћају у Битољ 16. децембра, а
одатле одлазе у Солун (Лапе, 1954, стр. 357). Ова акција „Кола српских сеста-
ра“ спада међу првим акцијама помагања српске четничке организације
која се тек формирала на терену.
За 1904. годину нисмо наишли на изворе који говоре о помагању српских
патриотских друштава четничкој организацији. Међутим, почетком 1905.
године наишли смо на податак да је помоћ од Друштва Светог Саве примио
Димитрије Ј. Вулетић, „бивши учитељ и четник у неослобођеним крајеви-
ма“. Њега је Друштво помогло са 20 динара.14 Након тога, Друштво Светог
Саве маја месеца помаже Јована Цакића са 20 динара. Он је у својој молби
писао да је био учитељ у селу Стајевцу, а да је након тога „четовао месец
дана у Турској“.15
Августа 1905. године за помоћ у новцу Друштву Светог Саве обратио се
војвода Јован Станојковић Довезенски. Он је у својој молби писао „Учтиво
вас молим да ми благоизволите одредити из касе друштвене скромну по-
моћ за опстанак мог живота, а мислим да вам је познат мој рад и моје муке,
које сам поднео и претрпео за општу ствар“.16 Председник Друштва Светог
Саве Андра Ђорђевић изашао му је у сусрет и одлучио да му се изда 40 ди-
нара помоћи.17 Месец дана након ове молбе на адресу Друштва Светог Саве
стиже нова молба војводе Довезенског. Он је у њој написао како је до сада са
сумом која му је била издата куповао намирнице, али да поново оскудева у
њима и да му је потребна нова помоћ.18 У фонду Друштва Светог Саве нема
докумената који би потврдили да је војводa Довезенски по други пут при-
мио тражену помоћ.
У међувремену, 23. августа 1905. године Друштву Светог Саве обраћа се за
помоћ четник Јован Грковић Гапон. Он је у својој молби пише: „Као четник
провео сам у Старој Србији 5 ½ месеци у чети војводе Јована Станојковића –
Жеглиговца“. Његову молбу својим потписом оверио је и сам војвода Јован
Станојковић Довезенски. Друштво Светог Саве изашло му је у сусрет и по-
слало му је 10 динара помоћи.19
Није прошло ни неколико месеци од помагања четника Јована Грковића,
а Друштву Светог Саве за помоћ једној групи четника почетком 1906. године
14 АС, ДСС, 938.
15 АС, ДСС, 798.
16 АС, ДСС, 852.
17 АС, ДСС, 938.
18 АС, ДСС, 852.
19 АС, ДСС, 857.

обратио се Голуб Јањић председник Друштва „Српска браћа“. Он је у писму

упућеном председнику Друштва Светог Саве Андри Ђорђевићу препоручио
Петра Јовановића, Богоја Страшиловића, Блажа (презиме нечитко), Анаста-
са Анђелковића и неког Јовановића и Станковића. Друштво Светог Саве по-
могло их је са 120 динара. Међутим, у документима фонда Друштва Светог
Саве нисмо наишли на то за шта је та помоћ била намењена.
Веома значајан догађај за пропаганду активност четничке акције био је
почетак издавања календара „Вардар“ од стране „Кола српских сестара“
крајем 1905. године. Део прихода од продаје календара ишао је за помоћ
четничкој организацији. „Коло“ је 1906. године штампало „Вардар“ у 15.000
примерака, а цена по комаду била је 0,50 пара.20 Тираж је наредне године
повећан у 20.000 примерака, док ће за 1909. годину износити 22.000 приме-
рака. За 1910, 1911. и 1912. тираж је износио 20.000 примерака. Поред финан-
сијске помоћи која је одвајана за четничку организацију од продаје кален-
дара, он је имао за циљ да врши и пропаганду у корист организације. Тако
је „Вардар“ током целокупног свог излажења до 1914. године на својим
страницама преносио опис борби српских четника са Арбанасима, турском
војском и бугарским комитама. Сам текст био је обогаћен и бројним пор-
третима и сликама четника и војвода. Међутим, поред позитивне стране
коју је имао, он је неретко наносио и штету четничкој организацији. Тако се
Тодор Тохољ, брат Ристе Тохоља који се као четник борио на Гуглинском
вису 1905. године, жалио Министарству иностраних дела да су после писа-
ња „Вардара“ о поменутој борби његовог брата ухапсиле турске власти у
Скопљу и осудиле га на шест месеци затвора.21
У току 1906. Друштву Светог Саве стигло је још неколико молби четнич-
ких војвода за финансијску помоћ. Тако се крајем јуна Друштву за помоћ
обраћа војвода Василије Трбић. Он је у свом писму између осталог писао:
„Али пошто немам средстава, да одем са четири друга, то молим родољубиву

Управу Друштва Св.[етог] Саве да ме помогне са три стотине динара, и помог-
не народни посао, уверен да ће јој за ово племенито дело и помоћ бити вечито
благодарни Срби Дримколци, којима ће под заштитом чете бити омогућено
да уче своју децу слободно науци Св.[етог] Саве“.22
Из писма видимо да он тражи помоћ за опремање једне четничке групе

која би била пребачена у Стару Србију. Међутим, пошто се радило о не тако
малој суми претпостављамо да њему нису исплаћена тражена средства.
20 Вардар, календар за просту годину 1906, издање Друштва „Коло српских сестара“, Бео-
град 1905.
21 АС, МИД, ППО, 1909, 386.
22 АС, ДСС, 1059.

Такође, нисмо наишли у материјалној архиви Друштва на признаницу која

би потврдила пријем новца.
Наредног месеца, „Коло српских сестара“ преко Министарства иностра-
них дела финансијски је помагало породицу покојног четничког војводе
Лазара Кујунџића који је погинуо у борби у Великој Хочи 1905. године.23
Потпредседница Друштва „Коло српских сестара“ пре тога се обраћала
Друштву Светог Саве да помогне овој породици. Такође, за помоћ се обра-
ћао и отац Лазара Кујунџића, Крста Кујунџић.24 Међутим, нема података са
колико су новаца Друштво Светог Саве и „Коло српских сестара“ у току
1906. године помогли породицу Кујунџић, али је евидентно да је ова поро-
дица примала повремену новчану помоћ.25 Од септембра 1907. породица
Кујунџић примаће редовну месечну новчану помоћ у износу од 20 динара
из касе Друштва Светог Саве.26
До краја 1906. Друштву Светог Саве за помоћ се још три пута обратио вој-
вода Јован Станојковић Довезенски. Прво писмо послао је почетком окто-
бра 1906.27, док је друга два послао крајем октобра28 и почетком новембра.29
Друштво му је изашло у сусрет и помогло му са 20 динара. Војвода је новац
примио 3. новембра исте године, што је потврдио признаницом коју је пот-
писао.30
За 1907. годину нисмо наишли на документа која би потврдила да су срп-
ска патриотска друштва помагала четничку организацију. Сигурно да је и у
току ове године било помоћи, али се не зна у којој мери. Међутим, за 1908.
годину у архиви благајне Министарства иностраних дела наишли смо на
један документ којим се потврђује да је Друштво „Српска браћа“ финанси-
рало и опремало војводе и четнике уочи слања за Стару Србију и Македони-
ју. Наиме, Главна управа Друштва „Српска браћа“ поднела је у фебруару
1908. године рачун у износу 237,40 динара Министарству иностраних дела
за слање преко Вардара Алимпија Марјановића, пешадијског капетана прве
класе за шефа Горског штаба, а Саве Петковића, наредника и Милана Нико-
лића, поднаредника за његове помоћнике. Пре него што су послати, опре-
мљени су пасошима и турским визама. За Марјановића је било купљено
грађанско одело, машна, ципеле и шешир, док су за Петковића и Николића
купљене шубаре, сељачка одела од шајка, опанци и доње рубље. Министар
23 АС, МИД, ППО, 1906, 361.
24 АС, ДСС, 1051.
25 АС, ДСС, 1128.
26 АС, ДСС, 1128.
27 АС, ДСС, 1003.
28 АС, ДСС, 1072.
29 АС, ДСС, 1075.
30 АС, ДСС, 1003.

иностраних дела Милован Миловановић крајем септембра наредио је да се

Друштву „Српска браћа“ исплати тражена сума из ванредног кредита који
је износио 299,873 динара.31
Током 1909. и 1910. године, српска патриотска друштва вероватно пома-
жу четничку организацију, али ми немамо изворе којима бисмо потврди-
ли нашу претпоставку. Крајем 1911. године Друштву „Књегиња Љубица“
обраћају се за помоћ „четници Ђорђе С. Гашић и Обрен С. Кнежевић“. Они
су тражили помоћ у новцу како би купили храну и како би отишли „на ле-
чење у Врњачку бању док се пође на терен“.32 Не зна се да ли им је Друштво
изашло у сусрет и финансијски их помогло. Исте године, Друштву Светог
Саве поново се обраћа за помоћ војвода Јован Станојковић Довезенски због
„скупоће животних намирница“.33 Међутим, нисмо наишли на документа
којима бисмо доказали да је војвода примио тражену помоћ.
Неколико месеци пре почетка Првог балканског рата, Главна управа Дру-
штва „Српска браћа“ сакупила је 35.000 динара на име помагања српског
народа у Старој Србији и Македонији. Након дискусије о томе како употре-
бити тај новац, дошло се на идеју да он буде утрошен на име редовне месеч-
не помоћи за породице погинулих четника. Међутим, дошло је до свађе у
Главној управи, тако да тај новац није био потрошен за сврху којој је био на-
мењен, а где је завршио немамо података.34 Неколико дана уочи избијања
Првог балканског рата, мајор Милан Васић из Врања обратио се Друштву
„Књегиња Љубица“ да помогне 200 четника који се налазе у Врању у „прео-
буци, опанцима и чарапама“. Васић је у својој молби истакао да они оскуде-
вају у горепоменутим стварима, а да су опремљени оделима и оружјем.
Тражене ствари Друштво је послало преко Народне одбране.35
КОМЕМОРАЦИЈЕ ИЗГИНУЛИМ ВОЈВОДАМА И ЧЕТНИЦИМА

Значајну, можда и највећу улогу у организовању комеморација изгинулим
војводама и четницима током четничке акције у Старој Србији и Македо-
нији имала су патриотска друштва „Коло српских сестара“ и „Српска бра-
ћа“. Наиме, четницима је било веома важно да им држава и друштво укажу
поштовање истицањем њихових заслуга. Поред тога, српска патриотска
друштва су истицала потребу и спремност да негују сећање и чувају тради-
цију на четничку акцију и све српске борце који су пали за слободу српског
народа у тој акцији.
31 АС, МИД, Благајна, Кутија 100, без броја.
32 ИАБ, 1084, 73.3.54.
33 АС, ДСС, 1364.
34 АС, МИД, ППО, 1912, 1192.
35 ИАБ, 1084, 73.4.48.

Прва већа комеморативна свечаност у част изгинулих четника у Старој

Србији и Македонији одржана је у Београду 23. јула 1905. године у органи-
зацији Друштва „Коло српских сестара“. Парастос је одржан у Саборној цр-
кви и на њему је чинодејствовао архимандрит Кирило са четрнаест свеште-
ника. Поред многобројног грађанства, на парастосу су били присутни и
представници владе и војске, попут министара и официра београдског гар-
низона. После парастоса у част изгинулих четника патриотски говор је
одржао војни прота Здравко Пауновић.36 Парастосу је присуствовала и де-
легација Друштва „Књегиња Љубица“.37
Следећа комеморација у част изгинулих војвода и четника била је орга-
низована наредне године, 30. септембра у 10.30 часова у Саборној цркви у
Београду. Организатор комеморације било је Друштво „Коло српских се-
стара“. У чланку у Политици који је објављен тог дана, „Коло“ је позивало да
„Београд, престоница Србије, престоница Српства, треба бар на тај начин да
се одужи успомени Лазара Кујунџића, Саватија Милошевића, Бацете, Бра-
не, Богдана Хајнца и осталих знаних и незнаних витезова“.38 Помен је др-
жао лично митрополит Димитрије, а на парастосу су били присутни: пред-
ставници Народне радикалне странке Пера Велимировић и Светозар Мило-
сављевић, председник Београдске општине Коста Главинић, ђенерал Илија
Ђукнић, војводе Јован Стојковић Бабунски, Јован Станојковић Довезенски,
Глигор Соколовић, Јован Цветковић Долгач, сестре и мајка покојног војводе
Лазара Кујунџића, Милован Глишић, председништво друштава „Српска
браћа“ и „Коло српских сестара“, изасланици Друштва „Душан Силни“39,
као и председништво Друштва „Књегиња Љубица“.40 Након парастоса,
представник Друштва „Душан Силни“ Таса Поповић предао је сабљу и злат-
ну медаљу војводи Глигору Соколовићу.41 Од тада па до почетка Првог бал-
канског рата „Коло српских сестара“ усталило је обичај да комеморација
буде приређивана крајем септембра или почетком октобра сваке године.
Од августа 1907. године, поред званичне комеморације у организацији
Друштва „Коло српских сестара“, за пале четнике и војводе у Старој Србији
и Македонији комеморације организује и Друштво „Српска браћа“. Тако је
оно одржало помен за изгинуле четнике у селу Пасјану42 и Доморовцу43 у
Вазнесенској цркви у Београду 5. августа 1907. године. На парастосу су биле
36 Политика, бр. 536, 11. јул 1905, Са парастоса.
37 ИАБ, 1084, књ. 2, 37.
38 Политика, бр. 963, 17. септембар 1906, Помен јунацима.
39 Политика, бр. 964, 18. септембар 1906, Парастос јунацима.
40 ИАБ, 1084, књ. 2, 94.
41 Политика, бр. 964, 18. септембар 1906, Парастос јунацима.
42 Политика, бр. 1260, 22. јул 1907, Помен.
43 ИАБ, 1084, књ. 3, 43.

присутне и чланице Друштва „Књегиња Љубица“.44 Два месеца након тога,

почетком октобра 1907. године, „Коло српских сестара“ одржало је у својој
организацији у Саборној цркви комеморацију за погинуле борце у Старој
Србији и Македонији.45
„Коло српских сестара“ од 1908. до 1911. наставило је са организовањем
годишњих комеморација у част српских четника у Саборној цркви у Бео-
граду. Као што смо напоменули у претходним редовима, комеморација је
била организована почетком јесени, а почињала је од 11 часова.46 Због изби-
јања Првог балканског рата, 1912. године комеморација није одржана.
Након убиства војводе Глигора Соколовића (Трбић, 1996, стр. 222–229)
12. августа 1910. године, Друштво „Српска браћа“ одмах је сутрадан крену-
ло са организацијом комеморације у његову част. Издат је проглас који је
почињао следећим речима: „У недељу, 08. ов.[ог] мес.[еца], у 11. сах.[ата]
пре подне приређује Београд парастос пок.[ојном] војводи Глигору Соколо-
вићу, браничу српске нејачи у Ст.[арој] Србији и Маћедонији, у Саборној цр-
кви с тужним походом“. Након распореда поворке у прогласу је даље стаја-
ло: „Београђани, Глигор Соколовић, војвода српски, из Небрегова, учинио је
за Српство онолико, колико мало који Србин до данас… Нестало га је на
нашу општу жалост и ми данас треба да оплакујемо ту своју злу судбину и
да на достојан начин одамо пошту сени Глигоровој“.47 Комеморација је
одржана у недељу, 21. августа, а окупљање је почело у 9 часова ујутру ис-
пред Славије када је дошла Главна управа „Српске браће“ на челу са Голу-
бом Јанићем. За свега сат времена ту се окупило неколико хиљада људи.
Након окупљања, поворка је уз звуке добоша и посмртног марша кренула
ка Саборној цркви. На челу поворке био је један четник у шумадијском оде-
лу са шубаром на глави и мартинком у руци. Из њега је ишао четник са цр-
ном заставом на којој је била бела мртвачка лобања и исписане речи „Сло-
бода или смрт“. За заставом су ишла два Србина из Дебра у народним оде-
лима, у рукама су носили велике свеће, док је иза њих корачао Наум
Јамандијевић са послужавником и кољивом на њему. Иза Јамандијевића
ређала се музика, затим су се ређали представници патриотских и хумани-
тарних друштава, а за њима војвода Ванђел у белом војводском оделу са пу-
шком покојног војводе Глигора Соколовића. Лево и десно од војводе Ванђе-
ла два четника носила су на јастучићима сабљу и реденике покојног војво-
де, а иза њих су четници носили велику војводину слику у пратњи шефа
горског штаба Михаила Ристића Џервинца. Након четника који су носили
44 ИАБ, 1084, књ. 3, 43.
45 Политика, бр. 1321, 21. септембар 1907, Помен борцима.
46 Политика, бр. 1680, 20. септембар 1908, За погинуле борце; Политика, бр. 2045, 26. септем-
бар 1909, Помен борцима; Пијемонт, бр. 36, 25. септембар 1911, Свечан помен.
47 АС, ДСС, 1267.

војводину слику ишли су синови покојног војводе Соколовића, Антоније и

Јордан, а њих су пратили председник Београдске општине Коста Главинић,
официри, чиновници, трговци, грађанство. Пошто је поворка стигла до Са-
борне цркве, опело су отпочела 26 свештеника на челу са архимандритом
Платоном. Након чинодејствовања четници су у част великог војводе испа-
лили почасни плотун из пушака. После послужења кољивом велика и не-
прегледна поворка спустила се до Народног позоришта где је одржан ми-
тинг у част покојног војводе. Комеморација је била завршена у 13 часова. До
краја тог дана на адресу Друштва „Српска браћа“ стигло је мноштво теле-
грама саучешћа из Србије и иностранства. У исто време када је отпочео по-
мен у Београду, пододбори друштава „Српска браћа“ и „Коло српских се-
стара“ у Пожаревцу одржали су своје помене војводи Соколовићу.48
Једна од последњих комеморација коју је Друштво „Српска браћа“ орга-
низовало неколико месеци пред почетак Првог балканског рата била је ве-
зана за убиство војводе Петка Илића Нагоричког (Трифуновић, 2014,
стр. 55–60). После сазнања да је војвода Петко Илић крајем марта 1912. годи-
не погинуо у једној борби са бугарским комитама код Страцина, Друштво
„Српска браћа“ издало је саопштење да ће за неколико дана приредити по-
мен у Саборној цркви.49 Поред помена војводи, Друштво је најавило да ће
одржати помен и четницима Омиљу Глишићу из Београда, Антонију Соко-
ловићу (син војводе Глигора Соколовића) из Небрегова, Светозару Михаи-
ловићу из Доње Тузле, Кости Ђорђевићу из Гњиланске казе и Милораду
Малбашићу из Посавине који су погинули код Рајчевца у борби са турском
војском почетком априла 1912. Парастос погинулом војводи и четницима
био је заказан за 22. април у 11 часова преподне.50 Лист Политика пренео је
део атмосфере са помена пишући следеће: „Најугледнији наши државни-
ци, политичари, бивши министри, маса официра, корпорације, студенти и
огроман број Маћедонаца и Старосрбијанаца испунили су Саборну цркву
још пре 11 часова. Од родбине палих јунака били су ту: родитељи Омиља
Глишића, жена пок.[ојног] војводе Глигора са једним заосталим сином,
брат војводе Петка, отац пок.[ојног] Пурце, Никола Михаиловић, који је на-
рочито дошао из Босне, и Малбашићева сестра. Чинодејствовао је шабачки
владика Сергије са 25 свештеника…“.51 На помену је прочитано и писмо мај-
ке погинулог четника Светозара Михаиловића која није могла да прису-
ствује овом тужном чину.52 За ову прилику била је израђена и велика слика
војводе Патка Илића коју је насликао Живорад Настасијевић, ученик бео-
48 Политика, бр. 2355, 9. август 1910, Дан жалости и поште.
49 Пијемонт, бр. 89, 31. март 1912, Помен војводи Петку.
50 Политика, бр. 2952, 7. април 1912, Војвода Петко Илић.
51 Политика, бр. 2956, 10. април 1912, Помен јунацима.
52 Политика, бр. 2956, 10. април 1912, Српска мајка.

градске сликарске школе.53 Три дана након одржаног парастоса у Београду,

25. априла, пододбор Друштва „Српска браћа“ у Нишу одржао је у својој ор-
ганизацији помен погинулом војводи и четницима.54
ЧЕТНИЧКЕ ВОЈВОДЕ – ПОВЕРЕНИЦИ СРПСКИХ

ПАТРИОТСКИХ ДРУШТАВА
Културно-просветна и црквена делатност српских патриотских друштава

на терену обављана је преко пододбора и повереника. Највећи део активно-
сти на простору Старе Србије и Македоније обављан је преко повереника.
Повереници су најчешће били учитељи и свештеници, међутим било је
случајева када су овај посао обављале и српске четничке војводе. Преко вој-
вода су за српска села у Старој Србији и Македонији отпремане књиге за
школе и цркве, затим свештеничке одежде, звона, црквене утвари и друге
ствари. Српске четничке војводе су били и спона између патриотских дру-
штава у Србији и српског народа у Османском царству.
Један од најпознатијих повереника Друштва Светог Саве и Друштва
„Књегиња Љубица“ био је војвода Јован Станојковић Довезенски. Тако је по-
четком 1906. године Друштво Светог Саве послало преко начелства округа
Врањског 200 комада књига Устанак Срба у Кумановској, Паланачкој и Прешев-
ској кази 1878. године аутора Јована Хаџи Васиљевића с циљем да их преда вој-
води Довезенском. Војвода је поменуте књиге и још 30 комада примио у два
наврата априла месеца.55 Он ће примити још 20 комада Устанка крајем маја
1906. У реверсу који је том приликом потписао, између осталог написао је
и да је књиге „примио са задатком их растура по Старој Србији и Мећедони-
ји у народу ради читања“. Он је већи део тих књига предао извесном Дани-
лу Цакићу.56
Почетком 1909. године Друштво „Књегиња Љубица“ преко војводе Јована
Довезенског послало је 32 иконе Светог Саве и 32 иконе „вјерују“ школама у
Кумановској кази.57 У молби коју је војвода Довезенски послао Друштву
крајем децембра 1908. тражио је поред икона и књиге за цркве и школе, цр-
квена звона и свештеничке одежде.58 Пошто је добио само иконе, он се но-
вембра 1909. године обратио још једном Друштву „Књегиња Љубица“ да му
пошаљу звона за манастир Светог Ђорђа, цркву Светог Спаса и цркву Светог
53 Пијемонт, бр. 99, 10. април 1912, Слика војводе Петка.
54 Политика, бр. 2960, 15. април 1912, Парастос у Нишу.
55 АС, ДСС, 1035.
56 АС, ДСС, 1056.
57 ИАБ, 1084, књ. 3, 176.
58 ИАБ, 1084, 72.2.9.

Преображења у околини Куманова.59 О овој молби расправљано је на седни-

ци Друштва „Књегиња Љубица“ 27. новембра и одлучено је да се „учини по
могућности“.60 Ипак, Друштво није могло да пошаље тражена звона због
недовољних новчаних средстава.61
У међувремену, половином 1909. Друштву „Књегиња Љубица“ обратио
се за помоћ цркви у селу Небрегову код Прилепа војвода Глигор Соколовић.
Он је за поменуту цркву молио да се помогне свештеничким одеждама и
звоном.62 Међутим, ни овој молби није се изашло у сусрет.63 До краја 1909.
године Друштво „Књегиња Љубица“ послало је преко војводе Ђорђа Ристи-
ћа Скопљанчета три епитрахиља за свештенике у Старој Србији.64 Међутим,
нисмо успели да нађемо податак за које свештенике су били намењени
епитрахиљи.
Неколико месеци пре погибије, априла 1910. године, војвода Глигор Со-
коловић писао је Друштву „Књегиња Љубица“ за помоћ у светим утварима
и свештеничким одеждама цркви у селу Дреновцу поред Прилепа. Дру-
штво је по хитном поступку послало свештеничке одежде, епитрахиље, по-
јасеве и крст за свећење водице преко Друштва „Српска браћа“ и војводе
Глигора Соколовића.65
У току 1911. Друштво „Књегиња Љубица“ помогло је све српске свеште-
нике у велешко-дебарској епархији са по једним свиленим епитрахиљом и
једним крстом за свећење водице. Поменуте ствари биле су послате преко
војводе Јована Стојковића Бабунског и војводе Василија Трбића Велешког.66
Следеће године у априлу војвода Бабунски пренео је из Београда у село
Оморани67 за цркву Светог Николе један пар свештеничке одежде, два кан-
дила, један епитрахиљ, један требник и један крст.68 Поменуте ствари до-
био је од Друштва „Књегиња Љубица“. Након ове активности српске чет-
ничке војводе, али и патриотска друштва у Србији почињу убрзано да се
припремају за предстојећи рат са Турском. Због тога долази до застоја на
културно-просветном и црквеном плану у Старој Србији и Македонији.
На крају, можемо закључити да су српска патриотска друштва дала зна-
чајан допринос српској четничкој акцији. Тај допринос се огледао преко
материјалне и финансијске помоћи четничким војводама и четницима.
59 ИАБ, 72.2.22.
60 ИАБ, књ. 4, 59.
61 ИАБ, 76.
62 ИАБ, 41.
63 ИАБ, 76.
64 ИАБ, 59.
65 ИАБ, 1084, 72.2.38.
66 ИАБ, књ. 4, 144.
67 28 километара јужно од Велеса.
68 ИАБ, 1084, 73.4.83; ИАБ, 1084, 73.4.52.

Наиме, у данима када се војводе и четници налазе у Србији, српска патри-

отска друштва их помажу у новцу како би купили храну и преживели до по-
вратка на терен. Затим, српска патриотска друштва помажу породицама
погинулих четничких војвода и четника међу којима је најзначајније било
помагање породице Кујунџић. Српска патриотска друштва помажу војводе
и четнике на тај начин што их и опремају потребним стварима пре поласка
на терен. Такође, у корист четничке организације и четничке акције врши
се пропаганди рад преко календара „Вардар“ и дневне штампе, што допри-
носи одзиву српске омладине за четовање у Старој Србији и Македонији.
Значајан допринос огледао се и преко одржавања парастоса и комемораци-
је широм Србије, а посебно у Београду за све погинуле у четничкој акцији.
Парастоси и комеморације имали су улогу чувања сећања на све погинуле
војводе и четнике, а на њима су сакупљани и новчани прилози за помоћ
четничкој организацији. На крају, и четничка организација је дала допри-
нос ширењу утицаја српских патриотских друштава међу српским наро-
дом у Старој Србији и Македонији, јер су њене војводе били посредници из-
међу народа и српског свештенства, учитеља, школа, цркава и манастира у
тим областима. Преко војвода је за народ, свештенство, учитеље, школе, цр-
кве и манастире слата новчана помоћ, помоћ у књигама, црквеним утвари-
ма, звонима, иконама итд.
Алексић Пејковић, Љ. (2014). Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–
1914 (књ 1, св. 3/1). Београд: Српска академија наука и уметности.
Алексић Пејковић, Љ. (2014). Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903–
1914 (књ 1, св. 4/1). Београд: Српска академија наука и уметности.
Васиљевић Хаџи, Ј. (1936). Споменица Друштва Светог Саве (1886–1936). Београд: Дру-
штво Св. Саве.
Војводић, М. (1999). Друштво Светог Саве – документи 1886–1891. Београд: Архив Србије
– Друштво Светог Саве.
Вучетић, Б. (2006). Српска револуционарна организација у Османском царству на
почетку XX века. Историјски часопис, 53, 359–374.
Јагодић, М. (2012). Српске чете у Македонији 1897–1901. године. У: С. Недељковић
(ур.), Устанци и побуне Срба у Турској у XIX веку: зборник радова поводом 170 година од
избијања Нишке буне (111–130). Ниш: Филозофски факултет.
Јовановић, Ј. (1990). Јужна Србија од краја XVIII века до ослобођења. Београд: Танеси.
Лапе, Љ. (1954). Извештаи од 1903. година на српските консули, митрополити и учили-
шни инспектори во Македонија. Скопје: Институт за национална историја.
Milanović, J. (2015). Odbor gospođa „Knjeginja Ljubica“ 1899–1942. Istorija XX veka, 1, 23–
33.

Milanović, J. (2017). Bosna i Hercegovina u Vardaru – kalendaru Kola srpskih sestara. Isto-
rija XX veka, 1, 39–57.
Младеновић, Б. (2012). ЗОВ СЛОБОДЕ: „Обични људи“ у Српској револуционарној
организацији на територији Османског царства почетком 20. века. У: С. Недељ-
ковић (ур.), Устанци и побуне Срба у Турској у XIX веку: зборник радова поводом 170 го-
дина од избијања Нишке буне (131–140). Ниш: Филозофски факултет.
Mladenović, B. (2007). Između ovlašćenja i samovolje: Kosta Milovanović Pećanac i Pavle
Blažarić Bistrički u gerilskim borbama na teritoriji Makedonije 1904–1908. U: M. Pavlo-
vić i dr. (ur.), Gerila na Balkanu: zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa (103–118).
Tokio–Beograd: University Meiji, Institute for disarmament and peace studies – Insti-
tut za savremenu istoriju, Fakultet bezbednosti.
Симић, С. (1998). Српска револуционарна организација – комитско четовање у Старој Ср-
бији и Македонији 1903–1912 [прир. Јово Бајић]. Београд: ИП Душка.
Трбић, В. (1996). Мемоари. Казивања и доживљаји војводе велешког (1899–1912), [прир.
Александар Драшковић]. Београд: Култура.
Трифуновић, Ж. И. (2014). Крв четника. Врање: Синиша Антонијевић.
Шешум, У. (2011). Војводе српске четничке организације 1903–1908. Наша прошлост,
11, 133–145.
Шешум, У. (2011). Српска четничка организација у Старој Србији 1903–1908. Терен-
ска организација. Српске студије, 2, 239–258.
Штампа
Вардар
Велика Србија
Време
Политика
Пијемонт
Архивска грађа
Архив Србије, Министарство иностраних дела:
– Благајна
– Политичко-просветно одељење
Архив Србије, Друштво Светог Саве
Историјски архив Београд, Одбор госпођа Друштва „Књегиња Љубица“

ALEKSANDAR G. MILJKOVIĆ
UNIVERSITY OF NIŠ
SERBIAN PATRIOT SOCIETIES AND CHETNIK ACTION IN OLD SERBIA AND MACEDONIA
FROM 1903 TO 1912
Summary
Serbian patriotic societies made a significant contribution to the Serbian
Chetnik action in Old Serbia and Macedonia. This contribution was reflected
through the material and financial assistance to the Chetnik dukes and their
army. Namely, the Serbian patriotic society helped buy food and assure the
return to the battle field. They also helped the Chetnik families among which
the most important was the family Kujundžić. In addition to donations in
money and equipment, the patriotic society also ran a propaganda campaign;
namely they published the calendar Vardar and the daily press, which contrib-
uted to the response of the Serbian youth in Old Serbia and Macedonia. A signif-
icant contribution was in a form of memorial services and commemorations
throughout Serbia, especially in Belgrade for all the fallen Chetniks. The memo-
rial services served the purpose of reminding the population of all those who
died, but also to raise money to help the Chetnik organization. By the end of the
Chetnik movement, the influence of Serbian patriotic organizations among the
Serbian people in Old Serbia and Macedonia spread because the Chetnik dukes
were the intermediaries between the people and the Serbian clergy, teachers,
schools, churches, and monasteries in these areas. Through their influence,
clergy, teachers, schools, churches, and monasteries donated financial aid,
books, church earnings, bells, icons, and so on.
Keywords: Society „Sveti Sava“; Society „Srpska braća“; „Kolo srpskih sestara“;
Society „Knjeginja Ljubica“; Chetniks; Old Serbia; Macedonia.

930:316.75(497.1)"1974/1990"
37.091.64::93/94(497.16)"1974/1990"
323.1(=163.3/.6):930(497.1)"1974/1990"
РАДОВАН Т. ФЕМИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
Сложеност југословенског
идентитета у настави историје за
средње школе у Црној Гори (1974–1990)
У раду је анализиран феномен социјалистичког југословенства кроз при-

зму уџбеничке грађе за средње школе у Црној Гори у периоду 1974–1990.
године. Анализирани корпус чине следећи уџбеници: Гаћеша, Н., Живко-
вић, Д., Радовић, Љ., Историја за II разред усмереног образовања (1990),
Смиљевић, Б. и Кнежевић, Ђ., Историја за трећи разред гимназије природ-
но-математичког смера (1975), Стругар, М., Историја за други разред
усмјереног средњег образовања (1978). Сагледана је вишеслојност југосло-
венског идентитета с освртом на став Партије и Јосипа Броза Тита на ово
питање које обележава друштвени живот унутар СФРЈ током неколико де-
ценија.
Кључне речи: школска историја; уџбеници; социјалистичко југословен-
ство; идентитет; СКЈ; СФРЈ.
1 radovanfemic99@gmail.com
315
I
Време друге (социјалистичке) Југославије обележено је перманентним
трагањем за идентитетом те политичке заједнице. Антагонизми нацио-
налних елита на различитим пољима: политичком, идеолошком и посебно
– културном, остављали су изузетне трагове на живот у свакодневици. Ис-
товремено, настојање централне власти Комунистичке партије Југославије
и Јосипа Броза Тита да „с врха“ обликују друштвени живот требало је спро-
водити у дело. Најплодније тло за такве циљеве налажено је у образовном
систему, поготово кроз наставу историје. „У свакој држави настава истори-
је је политичко питање. Политички субјекти који врше власт контролишу и
усмеравају наставу историје у домену циљева и задатака, избора настав-
них садржаја и уџбеничке литературе. На више начина под контролом је
штампање и одобравање уџбеника, али и сам процес наставе“ (Делетић,
2018, стр. 114). Многи методичари наставе историје сагласни су са овим ста-
вом. „Поред образовног, основни циљ и задатак историје је васпитни“ (Ста-
матовић, 2017, стр. 62). С тим у складу, „национално васпитање није фикси-
рана категорија. Оно није непромјенљиво, уосталом као ни васпитни
циљеви наставе историје. Зависе од много фактора у одређеном историј-
ском тренутку. Сваки национални курс или дискурс једне нације у одно-
сном времену има и своје потребе обликовања, па самим тим и његове ре-
флексије на наставу историје“ (Стаматовић, 2017, стр. 64–65).
Југословенска заједница, како она настала 1. децембра 1918 тако и она
друга, израсла кроз револуцију и формално успостављена 1945. године, су-
очавала се с једним крупним питањем. Оно се, за све конституенте обе по-
литичке заједнице током готово једног века кристалисало у форми: да ли
смо ми – Ми (појединачна нација, покрајина, република), или смо ми – Ју-
гословени (етнички/социјалистички/државни идентитет, заједнички сви-
ма)? Овако постављен логички низ доносио је са собом и питање првенства
у односу на блискост: властитог, партикуларног, или општег, заједничког
идентитета. Без икакве сумње, у духу ових дилема протицале су деценије
заједничког живота обе југословенске заједнице. Низ сложених питања о
националном идентитету, која су разматрана на форумима Савеза кому-
ниста Југославије, решавана су доминантно ауторитетом Јосипа Броза и
утицајне партијске линије у свим сферама друштвеног живота. Неизбежни
ток историје ипак је постепено отварао горуће теме, све до времена када
више није било нити једног кохезионог фактора који би онемогућио, или
чак одложио неумитност дезинтегративног процеса.
Став врха Комунистичке партије Југославије и Јосипа Броза Тита о пита-
њу југословенства од највеће је важности за разумевање садржаја овог пој-
ма. С тим у вези, извесно је да се све до VII Koнгреса2, КПЈ не бави феноме-
316 Радован Т. Фемић

Сложеност југословенског идентитета у настави историје…
ном југословенства у етничком смислу. Тај Конгрес донео је са собом ин-

сталирање тзв. социјалистичког југословенства. „Није ту реч о стварању
неке нове југословенске нације уместо постојећих нација, већ је реч о ор-
ганском расту и јачању социјалистичке заједнице произвођача, односно
радних људи свих народа Југославије. Такво југословенство не само што не
омета слободан развој националних језика и култура, већ га, напротив,
претпоставља“ (Марковић, 2001, стр. 19–20). Тих година неприкосновени
ауторитет у Југославији, Јосип Броз Тито инсистира на „претапању“ нација
у Југословене. Није овде у питању јединствена нација по узору на краља
Александра и СХС, већ стварање новог типа идентитета, заснованог пре
свега на стварању заједничке културе и историјског сећања. У разговору
с делегацијом омладине Србије, 1952. године Тито саопштава: „Јединство
наших народа мора се стварати претапањем људи, и појам заједнице не
може бити поједина република, већ читава наша земља, а народна репу-
блика је само дио те наше заједнице. Радећи на разним градилиштима и
међусобно се упознавајући, ви ћете спријечити да омладина наслиједи ста-
ро схватање националности. Код нас нема граница, свеједно да ли је неко
Србин, Хрват, Словенац, или неке друге националности – он је Југословен“
(Марковић, 2001, стр. 40). О потреби „претапања нација“ Тито говори у више
наврата, током 1952, 1953, као и 1959. године.
Ипак, прекретницу у ставу према југословенству означио је VIII Конгрес
СКЈ.3 Од тада, југословенство дефинитвно више није „легитимацијска осно-
ва режима“ (Марковић, 2001, стр. 27). Јосип Броз Тито на Осмом конгресу
директно напада југословенство као етничку категорију, и критикује, ко-
ристећи термине попут унитаризма и хегемонизама.4 Након Осмог Кон-
греса СКЈ уследиће и IV Брионски пленум5, на којем ће доћи до обрачуна са
Александром Ранковићем. Пад Ранковића у значајној мери утицао је на од-
нос врха Партије према југословенском идентитету. Од овог времена, по-
степено ће се, како партијска тако и државна монолитност крунити, па СКЈ
све више почиње да личи на лабаву коалицију, а Југославија као политичка
заједница добијаће сваким даном обрисе конфедерације. Овакав развој до-
гађаја законски је санкционисан најпре низом уставних амандмана крајем
60-их година, а потом и уставом СФРЈ из 1974. године. Ипак, зашто је Тито
половином 60-их година променио став о југословенству и постао његов
оштар критичар? Иако постоје неколике групе аргумената6, чини се најсу-
2 VII Конгрес КПЈ одржан је 1958. године.
3 VIII Конгрес СКЈ одржан је 1964.
4 На овај начин Јосип Броз Тито карактерисао је до тада само Краљевину СХС, да би исту
аргументацију користио и сада, у односу на процес стварања етничких Југословена уну-
тар СФРЈ.
5 Овај пленум одржан је у лето 1966.
Радован Т. Фемић 317

вислијим објашњење Предрага Марковића. Он заступа тезу да се маршал

одрекао југословенства пре свега из прагматичних разлога. У питању је
било Титово прилагођавање републичким партијским врховима, поготово
у Хрватској и Словенији (Марковић, 2001, стр. 55).
Важан аспект перцепције југословенског идентитета налази се и у зва-
ничним пописима становништва, који доносе интересантне резултате. Реч
је о периоду 1961–1991. Резултати пописа из 1961. године показују да је нај-
већи проценат Југословена на простору Босне и Херцеговине, и да износи
8,4% (Секељ, 2001, стр. 174). Већ следећи попис, 1971. године, управо на тлу
Босне и Херцеговине доноси драстично другачије изјашњавање. Ова осци-
лација последица је промене статуса босанских муслимана. Они се до 1971.
изјашњавају у облику „Југословени–неопредељени“, да би од пописа 1971.
своју етничку припадност исказивали у форми „Муслиман у смислу на-
родности“. Да су пописи становништва у оквирима СФРЈ били најбољи ин-
дикатор тренутних друштвених кретања показала су и изјашњавања грађа-
на из 1981, као и 1991. Наиме, 1981. нагло расте број грађана СФРЈ који себе
сматрају Југословенима. Ласло Секељ доноси податак да удео Југословена
сада износи 5,4% или преко 1.217.000 (Секељ, 2001). Разлози оваквог изја-
шњавања садржани су у смрти Јосипа Броза Тита, као јединог кохезивног
фактора за опстанак Југославије. Истовремено, резултати пописа показују
отпор грађана нарастајућим манифестацијама национализама (Секељ,
2001, стр. 175). Коначно, попис становништва из 1991. у условима нове, про-
мењене, политичке и идеолошке парадигме доноси нове податке. Ово изја-
шњавање у условима сукоба за југословенско наслеђе, логично, има одраза
на проценат Југословена, чији удео сада драстично опада. Занимљиво је да
на простору Србије и Црне Горе свуда опада проценат Југословена, осим у
Војводини. Војводина бележи чак и известан пораст, са 8,2% на 8,7%. Север-
на српска покрајина, као хетерогена средина, на овај начин одговорила је
на дезинтегративне процесе који узимају замаха у то време.
Осим овог званичног и формалног изјашњавања грађана, од помоћи сва-
како јесу и истраживања, односно анкете које су спровођене у наведеном
периоду. Ова истраживања имала су за циљ да утврде перцепцију појма ју-
гословенство, али и да објасне природу релације: појединац – властита на-
ција – заједничка држава. „Судећи према налазима истраживања државо-
творни чиниоци интеграције друштва (заједничка држава и све што она
подразумева – заједничка територија, одбрана, државне институције) у
току протеклог периода постали су значајнији у односу на револуционарну
традицију и далеко важнији од кључних идеолошких опредељења. Носио-
6 Реч је о спољашњим факторима, којима се Тито прилагођавао. Друга група аргумената
превагу етноцентризма науштрб југословенства објашњавала је Титовим антисрпским
ставом.

ци оваквог схватања друштвене интеграције били су најобразованији сег-

менти омладине, што значи да је чинилац образовања не само значајан чи-
нилац осећања југословенске припадности, већ и рационалне основе схва-
тања ове врсте идентитета. Мада је и појам југословенства све више
изједначаван са држављанством7, тј. са припадањем југословенској поли-
тичкој заједници, он је и даље, у знатној мери, садржавао смесу емоцио-
налних реакција и идеологизације“ (Васовић, 2001, стр. 113). Дакле, при-
метно је да готово сва истраживања која су спровођена међу студентима
углавном доносе податке који воде до јасних закључака. Најпре, студенти
константно сматрају да је потребан неки облик заједнице југословенских
грађана. Осим тога, најзначајнија популација у држави, која је носилац про-
цеса модернизације, заговара опцију „подељеног југословенског иденти-
тета“.8
II
У контексту анализирања школске историје у социјалистичкој заједници,
ваља указати на њене кључне одлике. „Ослобођење Југославије и устано-
вљење система ’народне демократије’ 1945. године, донело је и радикалну
промену просветног система. Обнова и реафирмација југословенске идеје
на новим основама започета после устанка у лето 1941. добила је пуну
афирмацију после ослобођења и обнове југословенске државе. У новим
друштвеним околностима историја Југославије добила је поново изразито
идеологизовано тумачење. Уџбеници историје, али и других наставних
предмета, у још већој мери него раније, добили су улогу главног средства за
стварање ’новог човека’ у складу са идеолошким постулатима комуни-
стичког друштвеног система“ (Кољанин, 2013, стр. 8).
Да је ова теза потврђена кроз праксу доказ су и уџбеници историје који су
предмет анализе у овом раду. На подручју Црне Горе у периоду 1974–1990.
излазе исти уџбеници као и у Србији, с тим што се црногорска издања
штампају ијекавицом. Иначе, врста дискурса, и поготово начин интерпре-
тације историјских догађаја сасвим су истоветни. Узимајући у обзир окол-
ности у којима су писани, предмет ове анализе јесу два уџбеника настала
пре 1990. и један писан 1990. године. Овај последњи настао је непосредно
након пада комунистичке парадигме, па ће, сасвим логично, оквир обја-
шњења бити другачији у односу на претходна два.
7 Премда, југословенског држављанства нема од 1976.
8 То је став који подразумева исказ: „Човек треба у истој мери да се осећа припадником
своје националности и југословенске заједнице“. Истраживање под називом „Нацио-
нална свест младих у Србији“, спроведено 1987. године, показало је да је чак 80% младих
сагласно с овим ставом.

Први у низу анализираних уџбеника биће Историја за трећи разред гимна-

зије природно-математичког смера, из 1975. године, чији су аутори Богдан
Смиљевић и Ђорђе Кнежевић. Иако се овај рад бави социјалистичким југо-
словенством, чини се корисним уочити карактерисање прве југословенске
заједнице, од стране аутора овог уџбеника. У наставној јединици „Краље-
вина СХС после уједињења“ они наводе: „Појавили су се и крупни политич-
ки проблеми од којих је основни национално питање. Брзо је прошао занос
и заблуда да у Краљевини СХС живи један југословенски народ, састављен
од три племена, или чак три имена. Тежња српске династије и буржоазије
за превлашћу путем власти и југословенства довела је до незадовољства
осталих народа и народности. Посебно су угрожени били Македонци, Цр-
ногорци (који су третирани као Срби) и бројне народности (националне ма-
њине) које су биле обесправљене и угњетаване. Незадовољни су били Сло-
венци, и посебно Хрвати, због националне обесправљености, али српски
народ није био у већини у бољем положају. Радило се о политичкој хегемо-
нији српске буржоазије и династије Карађорђевића“ (Смиљевић и Кнеже-
вић, 1975, стр. 33).
Овај начин интерпретације прошлости најбољи је доказ уплива партиј-
ске и идеолошке парадигме у наставне садржаје. Притом, уочава се дослед-
на партијска линија, која је наглашена у критици интегралног југословен-
ства. Нови идеолошки систем дозвољавао је искључиво „партизанско југо-
словенство“. Аутори настављају у истом стилу кроз цео текст уџбеника, па
и кад је у питању спољнополитичка сфера, те сукоб са Информбироом:
„Стаљин је намеравао и делимично остварио да ИБ буде центар преко кога
ће СКП (б) и СССР остварити своју руководећу улогу, наметнути своју пре-
власт и примену совјетских метода и искустава у борби за социјализам. ИБ
је требало да буде и оруђе совјетске блоковске спољне политике, коју треба
слепо да следе социјалистичке државе и комунистичке партије“ (Смиље-
вић и Кнежевић, 1975, стр. 128).
Да школска историја треба да подржи обрачун у партијском врху јасно је
и из приступа Брионском пленуму из 1966. где се наводи: „У овом периоду
одржан је значајан IV Брионски пленум ЦК СКЈ, који је био јула 1966. на Бри-
онима. На њему су осуђене бирократска, антисамоуправна, унитаристичка
и националистичка схватања и њихови носиоци чији је представник био
Александар Ранковић. Ранковић је био истакнути политичар и друштвени
радник када је искључен из ЦК КПЈ и смењен са свих функција. Он је дуго
руководио кадровском политиком СКЈ и Службом државне безбедности.
Допринео је да ова служба превише ојача и да се претвори у силу изнад дру-
штва. Ранковић је желео да ојача личну власт, моћ државе и тако је биро-
кратизам супротставио самоуправљању. Био је близак српском национа-
лизму, хегемонији и унитаризму. Имао је својих присталица против којих

је поведена одлучна и успешна борба“ (Смиљевић и Кнежевић, 1975,

стр. 141). Превага принципа етноцентризма, те уклањање југословенства
као легитимацијске основе режима половином 60-их година, јасно се уоча-
ва и кроз наставне садржаје. Кроз све тематске блокове протеже се идеоло-
шка компонента, наравно уз перманентно тумачење догађаја у складу са
ставовима врха Савеза комуниста Југославије и Јосипа Броза Тита. Тако се
либерални покрет у Србији објашњава уз употребу круте, анахроне терми-
нологије, иманентне партијском реферату: „Либерализам је дошао у сукоб
са револуционарним, класним, комунистичким схватањем демократије у
социјализму у коме радничка класа остаје руководећа и владајућа. Либера-
ли су нудили анархистичко, буржоаско схватање демократије, да могу да
постоје разна схватања и разне политике. Либерализам је имао својих при-
сталица свуда, а посебно у Србији“ (Смиљевић и Кнежевић, 1975, стр. 144).
Укупно узев, квантификацијом наставних садржаја долази се до податка да
19% овог уџбеника третира питање социјалистичког југословенства, док
остатак од 81% припада осталим, разноврсним темама у уџбенику.
Предмет наше анализе биће и уџбеник историје коришћен у настави у

Црној Гори након опсежне школске реформе из 1975/76. године. Садржаје
изнесене кроз текст, али и начин интерпретације прошлости потписује
академик Мило Стругар. Удео који обухвата теме социјалистичког југосло-
венства у овом случају износи 34 стране (Смиљевић и Кнежевић, 1975,
стр. 197–224). Да се аутор определио да доследно прати доминантну идео-
лошку страну види се из наставне јединице под називом „Борба против
остатака буржоаске контрареволуције“, где стоји: „У току социјалистичке
револуције од 1941. до 1945. квислиншки покрет у Југославији био је само
привидно јак. Али, његове су снаге у појединим фазама рата показивале
знатну упорност. То је наводило иностране реакционарне кругове на по-
грешно закључивање о његовој улози у земљи. Остаци квислиншких војних
формација задржали су се у земљи и очекивали спас у распадању антихи-
тлеровске коалиције и страној интервенцији капиталистичких држава у
Југославији. Дио буржоазије са којим је дошло до споразума под притиском
великих савезничких сила (споразум Тито–Шубашић) такође је иступао са
контрареволуционарних позиција, покушавајући да спријечи пут нове Ју-
гославије у социјализам“ (Стругар, 1978. стр. 198). Овако изложени настав-
ни садржаји одричу начело деидеологизације наставе историје, што уочава
Мирољуб Васић (1998, стр. 525), који тврди да настава историје не би смела
да „политизује струку, подстиче националне себичности и мржњу, идео-
логизује и храни сукобе, већ да, као део културе пре свега, повезује, зближа-
ва, васпитава, доприноси разумности, подстиче патриотизам, али не по
сваку цену“.

Аутор овог уџбеника на занимљив начин нуди ученицима објашњење

уставних решења из 1974. године. Наиме, Мило Стругар наводи: „Устав Со-
цијалистичке Федеративне Републике Југославије и Устав Социјалистичке
Републике Црне Горе, као и устави свих република и покрајина у нашој зе-
мљи од 1974. године – донесени су у атмосфери одлучујућих побједа про-
гресивних снага наших народа и народности над снагама национализма и
либерализма“ (Стругар, 1978, стр. 219). Ова ауторова теза одговара поли-
тичком тумачењу прошлости. Ипак, доминација партијске линије врхуни у
следећем ставу: „Начелом федерализма регулише се даљи развитак феде-
ративног уређења наше државе – заједничке отаџбине Срба, Хрвата, Слове-
наца, Македонаца, Црногораца, Муслимана и народности којима се осигу-
рава пуна равноправност. У федерацији радни људи, народи и народности
одлучују на начелима споразумијевања република и покрајина, солидар-
ности и узајамности, равноправног учешћа представника република и по-
крајина у органима федерације, као и на начелу одговорности за развој по-
крајина, република и СФРЈ као цјелине“ (Стругар, 1978). Из наведеног не-
сумњиво произлази да је примарни интерес у републици (покрајини), па
тек онда долази на ред интерес целине. Потписника овог уџбеника, из по-
литичких разлога свакако, не занима то што се уставним решењима из
1974. године догађа тријумф национализма и партикуларизма, па се ши-
ром отварају врата дезинтеграцији југословенске заједнице. Овоме у при-
лог иде сазнање да се покрајински устав на простору САП Косово могао ме-
њати самостално у оквиру покрајине.
На страницама Стругаровог уџбеника нашло се простора, по први пут, за
детаљну обраду теме „Устав Социјалистичке Републике Црне Горе“. У овом
делу, који је изложен на две стране стоји: „Социјалистичка Република Црна
Гора је национална држава црногорског народа и држава других народа и
народности који у њој живе. СР Црна Гора је једна од шест социјалистичких
република које чине СФРЈ“ (Стругар, 1978, стр. 223). Национална и државна
еманципација Црне Горе, сагласно политици врха СКЈ и Јосипа Броза Тита,
схвата се на овај начин: „Црногорски народ, заједно са припадницима дру-
гих наших народа и народности који у Црној Гори живе, изборио се у НОР-у
и социјалистичкој револуцији у Југославији за стварање сопствене државе у
саставу СФРЈ – СР Црне Горе. У Социјалистичкој Федеративној Републици Ју-
гославији црногорски народ ужива пуну националну слободу. Развитак са-
моуправних социјалистичких друштвених односа у СР Црној Гори темељи
се на суверености народа и на власти и самоуправљању радничке класе и
свих радних људи који у њој живе“ (Стругар, 1978). Сагласно наведеном, ја-
сно је како се доживљава југословенство у настави историје на простору
Црне Горе. Да ли је то примарни идентитет? Чему Црна Гора у социјали-
стичком периоду даје предност? Наравно, оваквим формулацијама уочава

се побједа принципа етноцентризма, након 1974. Јасно је да је у овом перио-

ду југословенство дефинитивно скрајнуто у страну, чак и на простору Црне
Горе, која је, по официјелном тумачењу врха СКЈ, из НОБ-а изашла са посеб-
ним државним, етничким и културолошким идентитетом. Дакле, у доба
трајања југословенске социјалистичке заједнице инсистира се на праву на-
рода на самоопредељење, до отцепљења. Ова теза КПЈ, настала још у доба
Краљевине СХС, на простору Црне Горе спроводи се у периоду 1945–1990, а
наглашено од уставних решења из 1974. године. Када је у питању тематика
југословенства, она је у уџбенику који потписује академик Мило Стругар за-
ступљена у обиму од 17%, док на остале наставне садржаје спада 83%.
Један од уџбеника који заслужује детаљнији осврт свакако је и Историја
за други разред усмјереног образовања, чији су потписници Никола Гаћеша, Ду-
шан Живковић и Љубица Радовић. Потреба за освртом на овај уџбеник јави-
ла се због времена у коме је он настао. У питању је 1990. година, која пред-
ставља горњу границу нашег истраживања. С друге стране, ово је епоха
промјене идеолошког обрасца, што се одмах и може примијетити у настав-
ним садржајима и кроз текстове уџбеника. Ипак, темељне поставке партиј-
ског поимања прошлости задржане су. Тако се у наставној теми, насло-
вљеној као: „Нове социјалистичке државе“, наводи: „Завршетком Другог
светског рата у неколико земаља света долази до стварања нових социјали-
стичких држава. Неке од њих су (Југославија, Албанија, Кина и касније Ви-
јетнам) још у току рата сопственом оружаном борбом извршиле друштвени
преображај, док су друге то оствариле уз непосредну помоћ Црвене армије
(Бугарска, Румунија, Пољска, Чехословачка, Мађарска, затим нешто касни-
је и Немачка Демократска Република)“ (Гаћеша, Живковић, Радовић, 1990,
стр. 174). Док овај пасус садржи идеолошку компоненту, на страницама овог
уџбеника се дају уочити и ставови прожети новим, посткомунистичким ам-
бијентом: „Логор Голи оток (формиран 9. јула 1949) постао је синоним сви-
репости и безумља. Он ће остати неизбрисива тамна мрља у историји нашег
радничког покрета и СКЈ. Према неистомишљеницима су се примјењивале
стаљинистичке методе, са циљем да се противник понизи и психички уни-
шти“ (Гаћеша и др., 1990, стр. 179). Овакав начин интерпретације новије про-
шлости први пут се среће у уџбеницима историје унутар Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије. С друге стране, присуство ових тема
најбољи је доказ за тврдњу да је настава историје државно питање (Делетић,
2018, стр. 208). Иначе, квантификацијом наставних садржаја приметно је да
је заступљеност тематике социјалистичког југословенства у обиму од свега
13%, док простор за остале наставне садржаје заузима 87%.

III
Промена идеолошког дискурса била је општа, па је захватила све сегменте
друштва. „Основни закључак који се може извести из анализе штампе јесте,
да је она следила интересе политичких и партијских структура, односно за-
ступала ставове политичких центара моћи. Колике су биле њене стварне
могућности самосталног деловања у условима потпуне државне контроле
јесте значајно питање, али је оно изван домета овог рада. Неговање и промо-
висање југословенства и југословенских осећања је доследно држано у гра-
ницама које су одређивали партикуларни политички интереси. Српски
идентитет, традиција и култура су, послушнички, до те мере прећуткивани
и гушени, да су фрустрације биле неминовне. Оног тренутка када је, превас-
ходно из политичког прагматизма, дошло до промене односа власти према
националном идентитету Срба, штампа је, с ретким изузецима, једнако не-
критично и послушно променила став“ (Љубоја, 2001, стр. 100).
Коначно, анализа предметне грађе јасно потврђује теоријско објашњење
улоге и функције наставе историје и уџбеника као посредника. У складу са
доминантном идеолошком парадигмом, настава историје непогрешиво
указује на пожељни облик историјске свести, али не и историјског знања.
Анализирани уџбеници показују сву комплексност, ток и промене офици-
јелне образовне политике према феномену југословенства. Тај однос није
био једнозначан и зависио је од више сегмената државне политике. КПЈ, во-
ђена прагматичним разлозима, пре свега, мењала је свој однос према наци-
оналном питању у Југославији. Из свега произлази да су уџбеници само
одраз наведених промена током времена.
ИЗВОРИ
Гаћеша, Н., Живковић, Д., Радовић, Љ. (1990). Историја за II разред усмереног образова-
ња. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Смиљевић, Б. и Кнежевић, Ђ. (1975). Историја за трећи разред гимназије природно-ма-
тематичког смера. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стругар, М. (1978). Историја за други разред усмјереног средњег образовања. Титоград: Ре-
публички завод за унапређење школства.
Васић, М. (1998). Историја, настава историје, улога и значај. Десети конгрес истори-
чара Југославије (521–528). Београд: Савез историчара Југославије.
Васовић, М. (2001). Социјално-психолошки аспекти формирања југословенског
идентитета. У: Л. Секељ (прир. и ур.), Идентитет: Срби и/или Југословени (101–134).
Београд: Институт за европске студије.

Делетић, З. (2018). Методика и технологија наставе историје. Косовска Митровица:
Филозофски факултет.
Кољанин, Д. (2013). Изграђивање идентитета: Историја Југославије у уџбеницима за
основне школе у Србији 1929–1952. Нови Сад: Филозофски факултет.
Љубоја, С. (2001). Штампа о југословенском и српском идентитету. У: Л. Секељ
(прир. и ур.), Идентитет: Срби и/или Југословени (63–96). Београд: Институт за
европске студије.
Марковић, П. (2001). Однос Партије и Тита према југословенском и националном
идентитету. У: Л. Секељ (прир. и ур.), Идентитет: Срби и/или Југословени (9–55).
Београд: Институт за европске студије.
Секељ, Л. (2001). СФРЈ: У потрази за политичком заједницом 1968–1988. У: Л. Секељ
(прир. и ур.), Идентитет: Срби и/или Југословени (143–179). Београд: Институт за
европске студије.
Стаматовић, А. (2017). Настава историје и српско национално васпитање. Никшић: Ин-
ститут за српску културу.
RADOVAN T. FEMIĆ
COMPLEXITY OF YUGOSLAV IDENTITY IN TEACHING HISTORY FOR SECONDARY

EDUCATION IN MONTENEGRO (1974–1990)
Summary
The paper analyses the phenomenon of socialist Yugoslavia through the
prism of textbook material in Montenegro. The multi-layered Yugoslav identity
has been examined, with reference to the position of the Party and Josip Broz
Tito on this issue, which has characterized social life within the SFRY over
several decades. The analysis is based on a comparison of three different text-
books, authored by, respectively, Milo Strugar, Bogdan Knežević and Đordje
Smiljević, and Nikola Gaćeša and Ljubica Radović.
This paper also contains an interpretation of national education as a part of
the methodology of teaching history. The difference between Serbian and
Yugoslav national education is extremely important. School history is analysed
as a platform for social and political struggles. Political elites are promoting
their values through history teaching.
The regime change in Serbia and Yugoslavia in 1989 also took advantage of
history teaching. Now, in the new environment, the idea of Yugoslavia has

come to the side lines. Serbian nationalism has been featured in historical text-
books, but also in the press, television, and other media platforms.
Keywords: school history; textbooks; socialist Yugoslavia; identity; SKJ; SFRY.

Лектура и коректура
Душан Стефановић (српски)
Сузана Стојковић (руски)
Анита Јанковић (енглески)
Бобан Станојевић (француски)
Слог
Бобан Станојевић
Тираж
120
Штампа
Graficolor, Краљево
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
316.72(4-12)(082)
316.4(4-12)(082)
94(4-12)(082)
930.85(4-12)(082)
НАУКА без граница III : [међународни тематски зборник]. 3, Историја света и уметности /
[уредници Божидар Зарковић, Данијела Тешић Радовановић]. - Косовска Митровица : Фило-
зофски факултет Универзитета у Приштини, 2020 (Краљево : Graficolor). - VII, 326 стр. : илу-
стр. ; 25 cm
На спор насл. стр.: Science Beyond Boundaries 3 . 3, History of the World and Art ; Наука без гра-
ниц 3. 3, История мира и искусства. - Радови на срп. , енгл. и рус. језику. - "Међународни те-
матски зборник Наука без граница III резултат је научноистраживачких пројеката Превод у
систему компаративних изучавања националне и стране књижевности и културе (OI
178019) и Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција (III 47023),
које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
…"-->прелим. стр. - Тираж 120. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиогра-
фија уз сваки рад. - Резимеи на срп., енгл. или рус.
ISBN 978-86-6349-153-3
ISBN 978-86-6349-150-2 (Низ)
1. Уп. ств. насл.

а) Мултикултурализам -- Југоисточна Европа -- Зборници б) Друштвене прилике -- Југои-
сточна Европа -- Зборници в) Југоисточна Европа -- Историја уметности -- Зборници г) Југо-
источна Европа -- Историја -- Зборници
COBISS.SR-ID 23322633

Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој области 1939-1940. године / Урош Д. Микетић

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Српски глас о Македонији, Црној Гори, Косову и Метохији и Рашкој области 1939-1940. године / Урош Д. Микетић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERSITY OF PRIŠTINA III-3 УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

FACULTY OF PHILOSOPHY 2020 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Наука без граница iii

SCIENCE BEYOND BOUNDARIES III – Thematic Collection of Papers

НАУКА БЕЗ ГРАНИЦ III - Международный тематический сборник

НАУКА БЕЗ ГРАНИЦА III:

SCIENCE BEYOND BOUNDARIES III:

ISBN за издавачку целину 978-86-6349-150-2

Међународни тематски зборник Наука без граница III резултат је научноистраживачких

Међународни тематски зборник Наука без граница 3 доноси резултате интер-

ком XV века. Истраживање трактата Кристине де Пизан и политичких спи-

Данијела Тешић Радовановић

Божица Ж. Славковић Мирић

Some Observations on the Serbian

BOOKS, SCHOOLS AND DASKALOSES7

Regarding the schools, it is noteworthy to mention one of the articles sent by

II. Secondary Sources

Annex I. French note sent by the Serbian Consul to request the

Annex III. An example of one of Karamiçi’s letters found in the archive

НЕКА ЗАПАЖАЊА О ШКОЛАМА У СРБИЈИ

Topla at the Beginning

Keywords: Topla; Herceg Novi; Venice; property relations; church; crafts;

16 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

SANU (Serbian Academy of Sciences and Arts).8 In addition to Gligor Stanojević,

TOPLA AT THE BEGINNING OF THE 18TH CENTURY:

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 17

18 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

THE PROPERTY RIGHT TO RESIDENTIAL BUILDINGS

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 19

20 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

LAND OWNERSHIP RIGHTS

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 21

36 Станојевић, Први катастар херцегновског краја из 1702. године, 132-133.

22 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 23

24 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

OWNERSHIP OF COMMERCIAL BUILDINGS

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 25

26 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 27

in the settlement as an economic activity, for which a certain number of inhabit-

PROPERTY RIGHTS OF RELIGIOUS ENTITIES

28 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 29

with 5 servants lived in the Savina monastery; a total of 16 people.84 In Herceg

84 Г. Ж. Комар, Херцегновски ћирилични пописи (1750–1826). Херцег-Нови: Друштво за архиве и

30 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović 31

ТОПЛА ПОЧЕТКОМ XVIII ВЕКА – ПРИМЕР ИНТЕГРАЦИЈЕ НОВООСВОЈЕНЕ ОБЛАСТИ

32 Marija V. Kocić, Dalibor M. Elezović

Фирентинци у Дубровнику и њихова

Током XV вијека значајан број пословних људи са подручја данашње Ита-

У досадашњој историографији доста пажње посвећено је најамним рад-

односе на изучавање заната и унајмљивање послуге, поред осталих, парти-

Када је у питању мјесто поријекла служавке Богославе, ријека Вишева је

Послуга је имала обавезу да своје послодавце прати и служи, како на Бал-

Фирентинац Хенрик Аригучи касније је унајмио још једну служавку. Ра-

Током педесетих година XV вијека у Дубровнику је гостионицу са прено-

Четири године касније, Мартин Кијерини узео је за служавку Вукаву,

Поред служавки које су имале примарни задатак да буду на услузи сво-

DRŽAVNI ARHIV U DUBROVNIKU

FLORENTINES IN DUBROVNIK AND THEIR SERVANTS IN THE 15TH CENTURY

У раду се презентују подаци о миљоказима са југа провинције Горње Ме-

Интересовање за археолошке остатке на подручју Косова и Метохије ја-