AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠUMADIJA

ОDSEK KRAGUJEVAC

Studijski program: Privredno inženjerstvo – mašinstvo

Nivo studija: Osnovne strukovne studije
Predmet: Logistika

LOGISTIKA PROIZVODNJE I SKLADIŠTENJE ROBE

- seminarski rad -

Autor:
Srđan Beljin
Broj indeksa: 117/2021

Predmetni nastavnik:
prof. dr. Milan Đorđević

Kragujevac, 2024.

1
 SADRŽAJ:

UVOD …......................................................................................................................... 3
1. POSEBNOST PROCESNE PROIZVODNJE ….................................................................... 4
2. LOGISTIKA U PROIZVODNOM PROCESU ...................................................................... 6
2.1 Temeljni elementi proizvodne logistike ............................................................................................... 6
2.2 Nabavka …............................................................................................................................................ 6
2.3 Kontrola materijala .............................................................................................................................. 8
2.4 Priprema proizvodnje ........................................................................................................................... 9
3. UPRAVLJANJE KVALITETOM ......................................................................................... 10
3.1 Informaciona podrška .................................................................................................... 11
4. SKLADIŠTENJE ROBE ....................................................................................................... 13
4.1 Definicija skladišta .............................................................................................................................. 13
4.2 Strategija skladišta ….......................................................................................................................... 13
4.3 Funkcije skladišta ............................................................................................................................... 13
4.4 Funkcija bezbednosti .......................................................................................................................... 14
4.5 Specijalna robno-poslovna ili špekulativna funkcija ........................................................................ 14
4.6 Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe ............................................................................................ 14
5. VRSTE SKLADIŠTA PREMA TOKOVIMA MATERIJALA I ROBA ............................. 15
6. UPRAVLJANJE SKLADIŠTEM ......................................................................................... 16
ZAKLJUČAK ............................................................................................................... 17
LITERATURA ............................................................................................................. 18

2
 UVOD

Razmatranje logistike u proizvodnim, odnosno procesnim preduzećima je svakako

imperativ vremena. To se posebno odnosi na preduzetne sisteme sa zastarelim i nekonkurentnim
tehnologijama kao što je slučaj sa preduzećima u zemljama koje još uvek prolaze kroz
tranzicione procese.
Proizvodnja može biti uspešna ako zadovoljava potrebe kupaca i uspešno konkuriše na
globalnom tržištu. Osim toga, svako nacionalno preduzeće mora temeljiti svoj razvoj na
proizvodnji. Savremena proizvodnja je sve kompleksnija u pogledu korišćenja tehnologije ili
proizvodnih postupaka odnosno operacija.
U kompleksnoj procesnoj proizvodnji logistika je posebno važna. Naime, logistika u
proizvodnji je najviše povezana sa alokacijom inputa, a u prvom redu reprodukcijskog materijala
i opreme za ugradnju. Učinkovita se logistika temelji na savremenoj informacionoj tehnologiji.
Imajući u vidu da u procesnoj industriji do punog izražaja dolazi kvalitet postupaka,
posebna pažnja je potrebna kod pravovremenosti i količinskom sadržaju prilikom alokacije
inputa u samoj proizvodnji.
Proizvodni proces će biti učinkovit ako se obave i prethodne radnje koje počinju sa
nabavkom. Već prilikom nabavke je potrebna velika koordinacija sa pripremom, skladištem i,
posebno, proizvodnjom. Priprema proizvodnje je takođe bitan deo logističkog proizvodnog
sistema. Kvaliteta pripreme zavisi od razvoja proizvoda kojim su definisani svi tehnički,
komercijalni i finansijski gabariti. U sklopu logistike u proizvodnji posebno je važno pitanje
kvaliteta ne samo proizvoda nego i postupaka, pripreme, nabavke te same proizvodnje i
informacione tehnologije.

3
 1. POSEBNOST PROCESNE PROIZVODNJE

Organizacija procesne proizvodnje je sistem s velikim brojem operacija koje su izvor

visokih troškova. To proizlazi iz kompleksa koji započinje nabavkom, a nastavlja se kontrolom
materijala i pripremom te konačnom raspodelom po određenom programu na pojedine operacije.
Sve je to kontrolisano kako bi se ostvario kvalitet ne samo proizvoda nego i celog procesa ali uz
optimalane troškove.

Razmatranje proizvodne, odnosno procesne logistike polazi od analize same procesne

proizvodnje. Poznati su sledeći tipovi proizvodnje:

- pojedinačna proizvodnja.
- serijska proizvodnja.
- masovna proizvodnja.
- kontinuirana ili procesna proizvodnja.

U idealnom slučaju svaka od navedenih vrsta proizvodnje može imati elemente procesa.
Ako bismo ulazili u kompleksniju analizu, onda bismo uporedna obiležja pojedinih vrsta
proizvodnje mogli prikazati kao na slici l.

Slika 1. Glavne razlike između proizvodnih sastava

Izvor: Fraidoon,M.,(1998):Engineering Management, Harlow,England :Addison Wesley Langoman, str.407.

Posebne procesne proizvodnje su, prvenstveno, vreme izgradnje i vreme izvođenja

procesnih operacija. Vreme izgradnje se sastoji od modeliranja i memorisanja operacija uz
pomoć informacionih tehnologija. U vremenu izvođenja bitne su organizacija i kontrola.
Osnovno je obeležje procesa je kompleksnost operacija.

4
 Proizvodne operacije imaju posebni značaj kod:
- proizvodnih postupaka, kao što su nabavka, organizacija proizvodnje i kontrola zaliha,
često se temelje na računarskim sistemima te u modernim proizvodnim operacijama
informacione tehnologije imaju značajnu ulogu;
- proizvodni sistemi su angažovani u svrhu proizvodnje dobara ili usluga i zato moraju biti
u stanju da odgovore zahtevu za količinom izlaznih proizvoda, ali i zahtevu za
proizvodnjom više proizvoda (mix);
- upravljanje materijalima pokriva proces ulaska i izlaska materijala iz fabrike;
- upravljanje ljudskim resursima je posebno važno jer zaposlenici u proizvodnoj jedinici
poseduju širok spektar kvalifikacija i upravljanje takvom raznolikom grupom ljudi
zahteva izuzetnu veštinu;
- upravljanje kvalitetom je danas nezaobilazan zahtjev i potreba svake proizvodnje.

Trendovi u proizvodnji odnose se na skraćivanje vremena isporuke i smanjenje veličine

serije. Proizvodnja se često odvija tako da se čekaju narudžbe pre nego što se pokrenu materijali,
kapaciteti i ljudstvo. Posebno su bitne informacije o narudžbama kupaca, a na temelju
istraživanja tržišta. Narudžbe kupaca i predviđanja prodaje predstavljaju inpute za planiranje
proizvodnje. Na temelju saznavanja količine gotovih proizvoda i nedovršenih proizvoda,
kontroliše se širina proizvodnje, a informacijama se hrani i nabavlja kako bi se omogućio
potreban ulaz sirovina.

5
 2. LOGISTIKA U PROIZVODNOM PROCESU

2.1. Temeljni elementi proizvodne logistike

Prema već poznatoj definiciji, logistika preduzeća je ukupnost zadataka i mera koje
proizlaze iz ciljeva, a odnose se na optimalno osiguranje materijalnih, informacionih i
vrednosnih tokova u transakcijskom procesu samog preduzeća. Prema navedenom izvoru u
logistiku proizvodnje spadaju, između ostalog:

- razmatranja: proizvoditi ili kupovati,zajednički sa nabavkom,

- stuktura proizvodnje prema logističkim aspektima,
- planiranje proizvodnje i upravljanje proizvodnjom,
- oblikovanje fizičkog i informatičkog toka kroz proizvodnju.

Logistika je u ovom slučaju koncept koji obuhvata tok robe od dobavljača, kroz
proizvodno postrojenje pa sve do kupaca. Ovde treba posebno napomenuti da se razmatra
funkcija logistike u procesnoj organizaciji. To znači da logistika treba da pokrije aktivnosti
nabavke reprodukcijskog materijala, distribuciju u samom procesu proizvodnje i, u nekim
prilikama, i isporuku kupcima.
Dakle, logistika pokriva mnoga područja unutar proizvodne okoline kao što su: nabavka,
zaprimanje robe, poluproizvodi, kontrola zaliha, skladištenje gotovih proizvoda i distribucija do
kupaca. U to je uključeno nekoliko tehnika kao: „Just in time“ (JIT) i planiranje potreba
materijala (MRP).
Mnogo je stvari koje treba uzeti u obzir prilikom nabavke. To uključuje specifikacije na
osnovu kojih se materijali ili komponente kupuju, cenu proizvoda (popust zbog količine), vreme
i način dostave i, naravno, način plaćanja. Sam proces kreće od nabavke, preko skladišta i
pripreme u proizvodnji. U proizvodnom procesu (PR) se vrši kontrola kvaliteta (Q) uz podršku
informacionih tehnologija (IT). Prema tome, logistika je sastavljena od nekoliko posebnih
procesa koji sarađuju u optimalizaciji proizvodnog procesa.

2.2 Nabavka

Treba imati u vidu da troškovi materijala po jedinici, posebno u procesnim industrijama,

često dostižu visok postotak ukupne cene proizvoda. U modernoj tehnološkoj industriji ovaj
trend je uzlazan. Deo vrednosti reprodukcionog materijala koje preduzeća kupuju u ukupnom
proizvodu raste, a deo vrednosti jedinica proizvedenih u kući opada zajedno sa režijskim
troškovima povezanim sa tim aktivnostima. Zbog sve navedenog, značenje logistike nabavke
značajno raste.
Slika 2. pokazuje jedan pristup nabavci gde više službi učestvuju u nabavnom procesu.
To se događa kada preduzeće zavisi od dobavljača. Kompleks nabavke itekako povećava
troškove koji se mogu smanjiti osiguranjem dugoročne saradnje sa dobavljačima. Cilj saradnje je
osigurati dobavljače koji će pažljivo raditi i brzo menjati plan i tehnologiju kako bi zadovoljili
promjenjive potrebe kompanije. Odnos između kompanije i dobavljača treba da bude partnerski.
Dobavljač treba da sarađuje sa projektnim timom kako bi razvijao nove proizvode.

6
 Slika 2. Tok proizvodnje i informacija unutar postrojenja

Izvor: Fraidoon, M.,(1998):Engineering Management, Harlow,England :Addison

Wesley Langoman, str.416.

Sniženje režijskih troškova može se osigurati samo povećanjem vrednosti kupljenih

proizvoda, odnosno kooperantske proizvodnje inputa kako to pokazuje slika 3.

Slika 3. Trend u sadržaju proizvoda

Izvor: Fraidoon,M.,(1998):Engineering Management, Harlow, England: Addison Wesley Langoman, str.417.

7
 Proizvođači su često nervozni zbog kupovine kritičnih komponenti od jednog, malog
dobavljača. Međutim, to je često najbolja metoda koja osigurava kontinuitet nabavke. U cilju
učinkovite logistike, proizvođač mora sarađivati sa dobavljačem koji treba da radi kao
produžetak kompanije. Proizvođač može sarađivati sa dobavljačem u svrhu poboljšanja
celokupnog kvaliteta. Na taj način, proizvođač može eliminisati mnoge svoje unutrašnje
inspekcije i kontrole koje je obavio dobavljač. Uštedu je moguće podeliti sa dobavljačem tako da
oba subjekta imaju koristi od saradnje.

2.3 Kontrola materijala

Skladište s kontrolom materijala ima veliku ulogu u ostvarivanju učinkovite logistike u

procesnoj proizvodnji. S obzirom da je poznati cilj skladišta da bude što manje, logistički se
posebna pozornost posvećuje kontroli materijala. Uobičajeno se koriste dva sistema za kontrolu
toka materijala unutar fabrike: „Just in time“ (JIT), i planiranje potreba materijala (MRP), kako
to pokazuje slika 4.
Oba sistema su dostupna u obliku računarskih programa koje proizvode nekoliko
proizvođača. Sistemi uključuju više od informacione tehnologije i zahtevaju temeljne promene u
načinu na koji preduzeće vodi svoje poslovanje.
Tehnika planiranja je ona u kojoj se zalihe koje drži preduzeće mere u obliku sati
proizvodnje, a ne u danima ili mesecima. Razvijena je bliska poslovna saradnja između
preduzeća i njegovih dobavljača tako da se materijali i komponente dostavljaju onda kada su
potrebni i idu direktno od postrojenja nabavljača do postrojenja proizvođača.
Troškovi koji nastaju zbog rukovanja i skladištenja proizvoda su minimalni iako je
povećan rizik koji kašnjenje dostave ima na proizvodnu liniju. MRP je metoda naručivanja i
organizacije materijala koji su potrebni u proizvodnji. Ovo je sad prošireno na druga područja
izvan materijala i često se naziva sistem upravljanja proizvodnjom i zalihama, a JIT je alat za
planiranje i kontrolu zaliha i kapaciteta u proizvođačkim kompanijama. On povezuje dnevne
zadatke svih funkcija unutar organizacije sa celokupnim okvirima i planovima i na taj način ima
pregled celokupnog rada, odnosno povezuje navedene tehnike.

Slika 4. Primer planiranja i naručivanja materijala

Izvor: Fraidoon,M. (1998): Engineering Management, Harlow,England: Addison Wesley Langoman, str.415.

8
 MRP program omogućuje komercijalnu pomoć u predviđanju zaliha, toka novca, plata,
obrade prodajnih narudžbi, obrade nabavnih narudžbi, skladištenja poluproizvoda, planiranja
materijala i kapaciteta. On omogućuje merenje napredovanja na osnovi plana.
Jedna od ključnih funkcija kontrole materijala je minimiziranje količina zaliha materijala,
poluproizvoda i dovršenih proizvoda. Višak zaliha veže kapital koji se može korisno upotrebiti u
drugom poslovanju. Nije više dovoljno moći beležiti količinu zaliha koje se drže u proizvodnom
postrojenju, nego sistem mora biti u mogućnosti da predvidi širinu prodaje i upravljanja zalihama
tako da se nivo zaliha održava na minimumu.

2.4 Priprema proizvodnje

U procesnoj proizvodnji priprema proizvodnje ima ključni uticaj na cenu proizvoda i

vreme potrebno da dođe na tržište što konačno može uticati na njegov tržišni udeo i šanse da
proizvod uspe. Proizvodnja počinje već prilikom razvoja proizvoda gde se unose zahtevi u cilju
učinkovite logistike. Ovo je poznato kao projektovanje za proizvodnju, a može se nazvati i
logističko projektovanje. Stručnjaci u sklopu pripreme treba da iskoriste prednosti postrojenja
kao što je automatizacija da bi poboljšali učinkovitost procesa, smanjili troškove delova, smanjili
potrebnu količinu novih alata i smanjili poluproizvode i troškove rukovanja istim.
U tome im značajno pomažu informacione tehnologije. Naime, računarski projektni alati
koji sadrže proizvodna pravila pomažu projektantima, ali za maksimalan učinak u projekat treba
da bude uključena i proizvodnja. Osim toga, projektanti moraju razumeti proizvodni proces i
njegova ograničenja. U cilju stimulacije, razvojni stručnjaci se trebaju ocenjivati na osnovu
komercijalizacije proizvoda, a ne na osnovu brzine završetka projekta.
Slika 5. prikazuje funkcije koje se uključuju u tipično projektovanje za
proizvodnju.Većina funkcija kao što su marketing, projektovanje i proizvodnja su uključeni u
fazu zahteva na proizvod. Važno je da su dobavljači uključeni u ovu projektantsku fazu budući
da cenu finalnog proizvoda u velikoj meri određuju materijali i komponente koje se kupuju pa je
važno da se oni izaberu zajedno sa dobavljačem, a sa druge strane treba maksimalno uvažiti i
zahteve kupca. Ako on nije zadovoljan, tada proizvod neće biti uspešan ma kako učinkovito bio
proizveden.

Slika 5. Funkcije koje se uključuju u pripremu proizvodnje

9
 Izvor: Fraidoon,M.,(1998): Engineering Management, Harlow,England: Addison Wesley Langoman str.419.
3. UPRAVLJANJE KVALITETOM
Uz pojam kvaliteta vežu se razne definicije. Taj termin se upotrebljava za proizvode ili
usluge koji zadovoljavaju očekivanja kupaca, ali vrede i interno za preduzeće. Politika kvaliteta
može se, dakle, odnositi na ukupno poslovanje, ali kvalitet proizvoda ili usluga mora biti
predmet posebnog razmatranja. Kada su u pitanju proizvodi ili usluga onda treba imati u vidu
sledeće elemente kvaliteta:
- učinak,
- svojstva,
- povezanost,
- trajnost,
- cena,
- korist,
- izgled.

Kupac mora imati osećaj da proizvod ili usluga vredi novca koji je on izdvojio. Dakle,
kupac je konačan sudija kvaliteta, a preduzeća moraju imati pojedince ili timove sa zadatkom da
poboljšaju kvalitet i predlože planove koji će podsticati inovacije i promene. Formalno, odsek
kvaliteta je zadržan, ali u mnogo manjem obimu izvršavajući savetničku funkciju. U svakom
slučaju, upravljanje kvalitetom utiče na ukupnu učinkovitost preduzeća i sastavni je deo
logističkog sistema u procesnoj industriji.
U sklopu proizvodnje je posebno važan kvalitet materijala koji se nabavljaju, isto kao i
kvalitet jedinice koja je izgrađena u kući. U prošlosti je akcenat stavljan na kupovanje po
najnižoj ceni i upotrebu unutrašnjih inspekcija i jednostavnih testiranja kako bi se kontrolisao
kvalitet kupljenih materijala. Ovo se pokazalo kao vrlo skupo pa se umesto inspekcije od
dobavljača traži certifikat usklađenosti. Na taj način se zahtev za kvalitetom kupljenih proizvoda
premestio od postrojenja proizvođača na postrojenje dobavljača. Preduzeća su došla do zaključka
da je kvalitet jedno od najdelotvornijih i najmoćnijih oružja u borbi s konkurencijom i kod
proizvoda i kod usluga. Kvalitet treba da bude način razmišljanja i jednom kada se prihvate niži
standardi oni ubrzo postanu norma u organizaciji.
Slika 7. prikazuje ravnotežu kvaliteta-troškova. Kada se uvodi sistem kvaliteta pojavljuju
se sledeći troškovi:
- troškovi prevencije kao npr. kvalitetna obuka za osoblje, proveravanje kvaliteta i interno i
kod dobavljača, razvoj procesa i procedura kvaliteta.
- troškovi nastali zbog održavanja kvaliteta putem procenjivanja, inspekcija i testiranja
robe u postrojenju i robe koja se kupuje.

Troškovi koji nastaju zbog toga što se proces ne odvija kvalitetno (poznati i kao troškovi
nekvaliteta) premašuju troškove uvođenja kvaliteta što je prikazano na slici 7.
U troškove nekvaliteta su uključeni troškovi dorade robe i škarta, garancijskih popravaka
i zamene neispravne robe te vrlo ozbiljni troškovi zbog gubitaka kupaca.

10
 Slika 7. Odnos kvaliteta i troškova

Izvor: Fraidoon,M.,(1998):Engineering Management, Harlow,England: Addison Wesley Langoman, str.423.

Dobar sistem upravljanja kvalitetom mora da teži ciljevima poboljšanja kao što su
stimulacija i mera napredovanja. Ciljevi, na primer, mogu biti smanjenje škarta u postrojenju,
smanjenje garancijskih reklamacija, i sl. Dakle, treba težiti jednom permanentnom poboljšanju
kvaliteta za šta je potreban informacioni sistem koji će skupljati i analizirati ove podatke i pratiti
njihovo kretanje.

3.1 Informaciona podrška

Preduzeća su u proteklom vremenu uložila u informacione sisteme u svim područjima, od

projektovanja, proizvodnje i prodaje pa sve do marketinga. Menadžeri su upoznati sa osnovnim
informacionim sistemima kao što je obrada teksta, softveri za prezentaciju i tablične proračune.
Međutim, mnogi informacionu projekti nisu ispunili očekivanja.
Računari mogu standardne, racionalne zadatke izvršiti brže i jeftinije od čoveka. Ali je i
intuitivno razmišljanje jako važno u savremenom poslovnom okruženju. U svakom slučaju,
informacione tehnologije treba menjati u skladu sa potrebama i njihovim mogućnostima da
učinkovito deluju na proizvodne procese.

Slika 8. Integrirani IT sistem

Izvor: Fraidoon,M.,(1998):Engineering Management, Harlow,England: Addison Wesley Langoman, str.429.

11
 Informacione sisteme treba projektovati s obzirom na savremene poslovne probleme, a ne
na temelju prošlosti. Ne treba težiti tome da se kompjuterizuje ono što je učinjeno sada, nego je
važnije otkriti što tek treba učiniti, pa onda to kompjuterizovati. Poslovni proces se treba
analizirati, potpuno razumeti i tek tada doraditi.
Slika 8. prikazuje jedan primer integrisanog informacionog sistema koji omogučava
učinkovitost, ne samo logistike - nego kompletnog proizvodnog i poslovnog sistema.
Integrisani informacioni sistem omogućava preduzeću da učinkovito radi sa sistemima
dobavljača pa narudžbe idu direktno od kupaca u proizvodno postrojenje: kontrolišu se zalihe,
naručuje se podizvođači, planira se proizvodnja, proveravaju kreditni limiti i pripremaju fakture.
U tom slučaju se može, kod prodaje po narudžbi, gde je veličina serija manja i vreme
dostave kraće, povećati učinkovitost i smanjiti trošak. Naime, preduzeća često čekaju da se
narudžba zaprimi pre nego što angažuju materijale, kapacitete i sredstva. Zato se proizvodi po
narudžbi, a ne po prognozi o mogućoj prodaji. To omogućava čvršću kontrolu zaliha ali traži
učinkovit sistem proizvodnog menadžmenta koji može da izvrši brze promene u rasporedu
proizvodnje.

4. SKLADIŠTENJE ROBE
12
 Logistika skladišta ima zadatak da dizajnira i optimizuje sisteme za sve vrste skladištenja,
komisioniranja kao i transportovanja robe od ulaska u skladište, preko svih reprodukcija,
odnosno zadržavanja pa sve do izlaska robe iz skladišta.
Optimizacija sistema obuhvata i hardverske i softverske logističke instrumente. Najčešće
su skladišta koja imaju povoljnu lokaciju skuplja pa je potrebno naći optimalno rešenje za
lokaciju.
Po definiciji, skladište je logistički prostor u kome roba ima stacionarno stanje jer ne
učestvuje direktno u procesu proizvodnje ili pružanja usluga. Stacionarno stanje označava robu
na raspolaganju, koja se tek kasnije uključuje u proces proizvodnje novih vrsta roba ili u
pružanje usluga korisnicima koji imaju potrebu za robom.

4.1 Definicija skladišta

Iz definicija pojmova, skladište i skladištenje proističe njihova direktna povezanost sa
nabavkom i prodajom. Zato marketing-logistika koristi značajnu ulogu skladišta u nabavci
materijala s ciljem optimizacije uslova kupovine ili prodaje robe i usluga. Najvažniji relevantni
pojmovi koji se odnose na skladišta su:
- strategije skladišta,
- funkcije skladišta,
- tokovi materijala,
- kretanje robe ka, iz i u skladištu praćeno sa infromacionim i vrednosnim tokovima,
- troškovi skladištenja i
- upravljanje skladištem.

4.2 Strategija skladišta

Strategije skladišta su osnovne logističke odluke koje velikim delotvornim uticajem daju
pečat organizacionim tokovima. Pored osnovnih organizacionih strategija koje utiču na ukupnu
funkciju skladišta razvile su se i specijalne strategije skladišta. One utiču na sve važne, glavne
komplekse organizacionih funkcija.

4.3 Funkcije skladišta

Funkcije skladišta vezane su za fizičku distribuciju naterijala i roba čiji su tokovi

usmereni ka, iz, i u skladište. Skladišta imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje, nabavke
i prodaje, odnosno za održavanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za proizvodnju), a time
i za zadovoljavanje potreba kupaca. Najvažnije pojedinačne funkcije skladišta date su na slici 9.

13
 Slika 9. Osnovne skladišne funkcije

(Izvor: Ehrmann, 1999. god.)

4.4 Funkcija bezbednosti

Bezbednosna funkcija skladišta rešava probleme blagovremenosti, konsekventnosti,
brzine i pouzdanosti nabavke materijala i drugih resursa, kao i isporuke gotove robe kupcima ili
krajnjim korisnicima. Zahtevi za egzaktnom količinom potreba materijala ili robe za naredni
(budući) period, količine isporuke i drugi uticaji mogu ugroziti pouzdanost poslovanja ako
organizacija nema skladište.

4.5 Specijalna robno-poslovna ili spekulativna funkcija

Specijalna robno-poslovna ili spekulativna funkcija skladišta omogućava nabavku veće
količine robe po prihvatljivim cenama na tržištu nabavke robe koja u dogledno vreme nije
aktuelna. Njihova prodaja se planira za neke buduće termine i po povišenim cenama. Dakle,
povišenje cene ranije nabavljene robe prouzrokuje potrebu skladištenja robe. Opreznost od
mogućeg pogoršanja kvaliteta takođe je opravdan razlog za posedovanje skladišta koje
omogućava iskorišćenje posebno povoljne ponude u datom momentu nabavke.

4.6 Funkcija dorade (oplemenjivanja) robe

Pojedini tržišni faktori utiču na pojedine vrste robe da nakon protoka određenog
vremenskog perioda menjaju svoje fizičko stanje. Primeri su starenje, sušenje, sazrevanje ili
vrenje (previranje). Primer su konjak, drvo, sir, razna vina... Te promene stanja robe iziskuju
potrebu njene dorade ili oplemenjivanja. Dorada ili oplemenjivanje je proizvodna funkcija koja
se obavlja u samom skladištu.

14
 5. VRSTE SKLADIŠTA PREMA TOKOVIMA MATERIJALA I
ROBE

Pojedine funkcije skladišta omogućavaju njihovu klasif1kaciju prema raznim

kriterijumima. Šest osnovnih kriterijuma klasifikacije skladišta predstavljeni su na slici 10. i
označeni su slovima a, b, c, d, e i f.

a) vlasnički status (vlastitio ili javno skladište),

b) tržišni odnosi i značaj sa poslovnom delatnošću,
c) stepen centralizacije, automatizacije i tehničke manipulacije,
d) sredstva transporta i oprema skladišta,
e) proces uvećanja vrednosti skladištene robe i njena pozicija za vreme dok je uskladištena,
f) način gradnje i izbor lokacije skladišta, pozicija robe dok je uskladištena i stepen
automatizacije i tehničke manipulacije.

Slika 10. Kriterijumi za klasifikaciju skladišta

(Izvor: Ehrmann, 1999. god.)

15
 6. UPRAVLJANJE SKLADIŠTEM

Da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladištu, kao i transportovanje u

skladištu i iz skladišta do odredišta, potrebni su efikasan sistem upravljanja i odgovorno
rukovođenje. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju:
- proces upravljanja skladištem materijala,
- procese i operacije skladištenja materijala,
- nadzornu funkcija nad zalihama i
- kontrolu tokova u skladištu po vrsti, količini i vrednostima.

Drugim rečima, upravljanje skladištem podrazumeva aktivnosti planiranja, organizacije

kontrole i rukovođenja navedenim procesima da bi se procesi i operacije odvijali bez smetnji,
tačno po terminima, i da se mogu planirati i izršiti po što je moguće nižim troškovima.
Kao pojedinačne (ili samostalne) funkcije sistema upravljanja i rukovođenja skladištem
Kampf / Kuhnle navode sledeće ciljeve:
- optimizacija redosleda narudžbi za uskladištenje i iskladištenje,
- dodeljivanje narudžbi za uskladištenje praznim fahovima,
- dodeljivanje narudžbi za iskladištenje utovarnim (skladišnim) jedinicama,
- primene uputstava za vožnju za regalne transporte,
- identifikacija i kontrola uskladištenja i iskladištenja pomoćnih skladišnih sredstava,
- vođenje evidencija svih količina artikala koji se uskladište i iskladište,
- regulisanje celokupnih tokova u procesu transporta,
- regulisanje tokova angažovanja ljudi i tehnike

16
 ZAKLJUČAK
Na temelju prethodnih razmatranja se može doći do više zaključaka. Pre svega, elementi
logistike se nalaze u svim delovima poslovnog procesa, a posebno u proizvodnji. Poseban
naglasak ovog rada je na logistici proizvodnje gde se posebna pažnja obraća na nabavku,
kontrolu materijala i pripremu proizvodnje. Učinkovitost proizvodnog procesa se osigurava
upravljanjem, kvalitetom i podrškom informacionih tehnologija.
Takođe, iz predhodnog se vidi da je skladištenje robe povezano sa nabavkom i prodajom
i da imaju veliki značaj za organizaciju proizvodnje, nabavke i prodaje, odnosno spremnosti za
proizvodnju. Njihove troškove utvrđujemo preko sistema proračuna u skladištu, a ti sistemi
obuhvataju objektno orjentisane aktivnosti u različitim skladišnim proračunima.

17
 LITERATURA
1. Fraidoon M. 1998. Engineering Management, Harlow, England: Addison W. Langoman.
2. Dr Slobodan Zečević, mr Snežana Tadić „City logistika”, Beograd,2006.
3. Weske, M. (1998): Business Process Management, Potsdam,Germany:Springer Verlag.
4. Kelly, J.M. (1997): Upravljanje ukupnom kvalitetom, prevod: Zagreb, Potecon.
5. Segetlija, Z. (2002): Temelji poslovne logistike, Osijek, Ekonomski fakultet Osijek.
6. Dr Vasiljević M.doc.„Logistika u saobraćaju - skripta”, Saob. Fakultet Doboj,2008.
7. Lacković, Z. (2008): Inženjerski menadžment, Osijek: Elektrotehnički fakultet Zagreb.

18