Желео(ла) бих да су другачији

Развојна перспектива
Велики део времена адолесценти проводе са својим вршњацима. То им даје прилику да се
опробају у различитим улогама. Треба да науче да толеришу индивидуалне разлике међу
људима, односно, другачије ставове, систем вредности, животне стилове. У односима са
другим младима се пружа прилика да науче више о себи. У много случајева, адолесценти
доживљавају фрустрације јер желе да се други промене како би испунили њихова
очекивања.

Циљ:
Научити шта можемо, а шта не можемо променити у односима са другим људима.

Материјал:
Папир и оловка за сваког ученика.

Процедура:
• На почетку треба истаћи циљ рада и прочитати текст о развојној перспективи. Затим
замолите сваког од учесника да размисли неколико минута о односу који има са
родитељем (оцем или мајком) и о односу са једним вршњаком. После минут два даје им се
упутство да одаберу две ствари које им се свиђају и две ствари које би променили у тим
односима.
Након тога ученици пишу ово на својим папирима без обавезе да истакну о којим се
особама ради.
Кратко дискутовати (добровољно јављање) о томе шта они цене код других, а шта не и
колико су били успешни у покушајима да промене неке навике и особине других људи
које им не пријају.
Прочитати следеће примере како би илустровали шта то људи говоре сами себи и како
реагују када мисле да неко треба да промени свој став или понашање.
• Пример 1: Мислиш да би родитељи требало да ти дозволе да остајеш у граду до 2 ујутро.
Они не желе да прихвате твоје разлоге. Љутиш се јер мислиш да они треба да погледају на
ствар и из твог угла. Зато што мислиш да си у праву, ти без њиховог одобрења остајеш до
2, а када ти после тога забране изласке наљутиш се још више. Сваки покушај да промениш
њихове ставове пропада и на крају упадаш у све веће неприлике и сукобе.
• Пример 2: Мрзиш када пријатељи кажу да ће позвати или доћи у неко време па то не
ураде. Мислиш да ако кажу да ће нешто урадити, то треба да испоштују. Што се више
жалиш на њихово понашање све више се свађате. Покушаји да их промениш не успевају.

• У наведеним примерима млада особа мисли да се друга особа треба променити али што
више покушавају да контролишу друге, сукоб је све већи. Обично, када причамо шта
ТРЕБА, мислимо, у ствари, да се други понашају на начин који није исправан или није
фер и мислимо да је на нама да исправимо ту ''неправду''. На жалост, и друга особа мисли
да је у праву и када покушамо да је контролишемо, он или она се наљуте и обично долази
до сукоба.
Ако своје ТРЕБА промениш у ЖЕЛЕО(ЛА) БИХ, (као нпр. ''Желео(ла) бих да ми
дозволе да останем до 2.00 ујутро; Желео(ла) бих да ме зовну или дођу у време када су
рекли'') мање је вероватно да ћеш се узнемирити и нервирати и веће су шансе да се сукоб
избегне. На пример, уместо да се жалиш својим пријатељима, можеш им послати овакву
поруку: ''Стварно бих ценио(ла) ако би назвао (дошао) онда када си и рекао''.
На тај начин, мање су шансе да ће се особа осетити нападнутом и наљутити, али и даље та
особа има право да одлучи хоће ли се променити или не.
На крају крајева, ти треба да размислиш кога можеш да контролишеш: себе и своје мисли
и осећања или друге особе. Понекад, што више покушавамо контролисати неког другог,
све више смо под утицајем сопствених негативних осећања.

Завршна дискусија:
Замолити учеснике да размисле о томе како можемо утицати и контролисати друге
људе,да ли је то могуће, какве су последице таквих покушаја, шта се дешава са нашим
осећањима када покушавамо контролисати друге...
Важна питања за дискусију:
1. Шта мислиш, да ли можеш или не контролисати друге?
2. Ако не можеш контролисати друге, шта можеш контролисати?
3. Шта треба да мислиш како би убедио себе да одустанеш од покушаја
контролисања?