Galileo navigacioni sistem

Univerzitet u Beograd Saobraajni Fakultet

Seminarski rad

GALILEO NAVIGACIONI SISTEM

Anti Nikola 070055 Prelji Slaana 070002 Milovanovi Mladen

19.jun.2008,

Beograd

Galileo navigacioni sistem

Sadraj Uvod ..3 Servisi.....5 Galileo kao globalni i otvoren sistem..6 Infrastruktura: iz svemira na zemlju.8 EGNOS: stvaranje puta za Galilea.9 Usaglaava.10 Platforma.11 Alati za pretvaranje....12 Izvetavanje i upravljanje..12 Inicijalno servisno snabdevanje (iz 2008-e)..................................................12 Kljune take...................................................................................................13 GPS, EGNOS i Galileo zajedno.....................................................................14 Telekmunikacie....14 LBS (Sevisi bazirani na lkacii)...15 Avio saobraaj vazduni saobraaj.....16 Vodni saobraaj...19 Primeri praktine uptrebe Galilea......20 JGP.......21 Drumski saobraaj..23 inski saobraaj..............................................................................................24 Zakljuak.26 Skraenice27

Galileo navigacioni sistem

UVOD:
Galileo e globalni navigacioni satelitski sistem razvijen od strane Evropske svemirske angecije (ESA - European Space Agency). Galieo sistem e se u svojoj operativnoj fazi sastojati od 30 satelita (27 operacionih i 3 u aktivnoj rezervi), ti sateliti kruze izmedju tri krune putanje, postavljenih u srenju orbitu oko Zemlje, na visini 23 616 km, kao i dva zemaljska kontrolna centra na teritoriji Evrope. Galileo prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede tanu poziciju- nadmorsku visinu, geografsku irinu i duinu- na bilo kom mestu na planeti po svim vremenskim uslovima. Program Galileo je otpoet. Razvijanje sistema kotae oko 3.5 biliona EUR, to nije skupo jer u tu sumu je ukljuena izgradnja 30 satelita, njihovo lansiranje, nametanje opreme na zemlji Radi tako to sa najmanje tri razliita satelita u isto vreme najpre uhvate i identifikuju signal sa neke take na Zemlji, a zatim preizno - uz pomo atomskog asovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita (ija je greska oko 10-9s na dan) - mere vreme putovanja signala kroz atmosferu. I, na osnovu tog vremena izraunavaju razdaljinu izmeu satelita i pomenute take, odnosno - na principu triangulaije kombinacijom podataka dobijenih sa tri razliita satelita utvruju tanu poziciju na povrini planete Zemlje sa koje je upuen signal...

Galileo navigacioni sistem

Galileo e biti precizniji od GPS-a, njegovo odstupanje e biti 1m najvie dok je kod GPS-a 5m. Osim toga, za razliku od GPS-a koji je izgradila amerika vojska, Galileo e biti pod civilnom kontrolom i nee moi da bude iskljuen, kao to je to mogue kada je u pitanju sistem GPS. Predvieno je da Galileo prua navigacione usluge vozaima, pilotima i mornarima, kao i slubama koje ranije nisu koristile satelitsku navigaciju - npr. kontrolama drumskog saobraaja, kontrolama leta, hitnim slubama i elektroenergetskim sistemima. Sistem moe da pomogne i obinim korisnicima, npr. vlasnicima mobilnih telefona da nau put do bioskopa ili restorana. Stvaranje Galilea e omoguiti otvaranje vie od 140 000 novih radnih mesta u zemljama Evrope.

Skoranjim dogovorom izmedju US omoguena je intermodularnost GPS-a i Galilea. Galileo zaobilazi greke GPS-a i nudi mnogo pouzdaniji, sigurniji i jai navigacioni sistem. Nameran ili ne, prekid signala moze imati katastrofalne posledice pogotovu ako nema upozorenja kao kod postojeeg navigacionog sistema. To se desilo kanadskoj letelici koja je primala nepoznati signal i tako skrenula sa putanje za 200km, dok se veza nije uspostavila posle 80min Sve te greke kod GPS-a ne bi bile ispravljene ni unapreenjem u GPSIII. Zbog toga je EU odluila da u saradnji sa ESA naprave pouzdaniji i bolji navigacioni sistem. Odstupanje e biti ne vee od 1m, a i korisnici e dobijati poruke o moguim grekama. Galileo e pomoi mnogima. Taksisti e moi da odaberu put sa najmanje saobraaja, osobama sa Alchajmerovom boleu, slepima, osobama koje voze kola, pilotima kako civilnim tako i vojnim. Vanrednim servisima tj. vatrogascima, hitnoj, policiji Galileo e pokriti i mnoge druge sektore.

Galileo navigacioni sistem

U izgradnju Galileo sistema nisu ukljuene samo zemlje iz Evrope ve i Kina, Izrael. Takoe postoji jos zemalja koje bi se ukljuile u izgradnju Galilea kao sto su: Australija, Meksiko, Brazil, Ukraina

Servisi :
Priblizavanje prostora korisnicima Servisi za navigaciono pozicioniranje postali su neophodan element mnogih aktivnosti. Upravljanje i kontrolisanje razliitim vidovima transporta i njihova povezanost sa ivotnom bezbednou, komunikacione mree i druge koristi oekivane su od satelitske navigacije. Potrebe masovnog trita koje ukljuuju kombinaciju mobilne komunikacije i navigacionog sistema veoma brzo rastu. Galileo je konstruisan da zadovolji potrebe ovako irokog spektra aplikacija.

Pristupni servisi Galilea Suprotno od GPS-a, Galileo e prenositi celokupne informacije sa sigurno tanim pozicioniranjem mesta i vremena. Na primer Galileo e poslati upozorenje pri sletanju aviona. Garantovanost tanosti i integriteta signala daje takmiarski podsticaj za brz uvod Galileovih usluga pored ve postojeeg Gps-a. Galileo e pruiti i onima koji nude i onima koji koriste usluge neophodno poverenje u njihova ulaganja. Globalno prepoznati signalni standardi su bitni za svetsko prepoznavanje satelitske navigacije i omoguavaju brzo prilagoavanje svim korisnikim grupama.

Galileo navigacioni sistem

Priznanje elemenata sistema ili funkcija koji su punomoni za sigurnost kritinih aplikacija e uveriti druge korisnike da je sistem pouzdan. Ovaj okvirni posao e biti definisan u dogovoru sa internacionalnim organizacijama kao sto je ovaj sa vazdunom i mornarskom navigacijom i nacionalnim vlastima za upravljanje specijalnim aplikacijama.

Galileo kao globalni i otvoren sistem Jasno je da je potrebno da Galileo slui svim delovima sveta, ne samo za avio i mornarsku navigaciju,ve on treba da omogui Evropskim marketima opreme i operatorima da prodaju svoje proizvode globalno. Povezanost navigacije i komunikacije je oigledna i zbog tog treba biti podstrekivana od samog poetka. Postoje neposredne povoljne prilike za povezivanje sa mobilnim mreama kao to su GSM i UMTS sa satelitskim komunikaionim mreama stvaranjem proirenja gde je neophodno. Da bi garantovao Evropsku nezavisnost,Galileo mora biti kompatibilan i interoperatibilan sa sistemima to je GPS, ne samo da bi dostigao vii nivo od njih ve da bi lake predstavio svoje mogunosti. Korisnike potrebe i servisi mapiranja

Potrebe za nekoliko servisnih ketegorija, servisno garantovanje, integritet i drugi parametri su identifikovani. Veina zahteva je povezano sa zahtevima za signalom u mnogim sluajevima povezanih sa senzorima koji mogu biti, na primer, u korisnikovim kolima. Poboljanje usluga servisa moe biti ostvareno mnogo efektnije na lokalnom nivou nudei kao dopunu privatne operacije. Ovakve servisne usluge mogu biti podeljene u pet razliitih servisnih grupa: Otvoreni Servis(OS) je definisan za aplikacije masovnog trita. Stvara signale koji u odreenom trenutku odreuju korisnikovo zaduenje. Ovaj servis moe biti dostupan svima koji su opremljni resiverom. OS koristi kombinaciju Galileo i GPS signala koji rade u velikim okruenjima kao to su urbana podruja.

Galileo navigacioni sistem

OS ne nudi celokupne informacije, a kvalitet signala zavisi od korisnika. I nepostoji servisna garancija Galilea za Otvorni Sistem. Servis bezbednosti ivota bio bi korien za veinu transpsortnih aplikacija gde ivot moe biti ugroen ako performanse navigacionog sistema nemaju realno vreme posmatranja. Ovaj sistem ima istu tanost pozicioniranja kao i OS sistem. Glavna razlika je sto je globalni visoko-integracioni nivo bezbednosnih aplikacija u avijaciji, eleznici i mornarici gde je garantovana tanost bitna. Ovaj sistem poveava bezbednost gde na zemlji nema trdicionalnog infrastrukturnog servisa. Takoe poveeva produktivnost kompanija koje rade na globalnoj bazi- vazduhoplovna i transokeanska mornarica. EGNOS, regionalni Evropski GPS sistem bio bi optimalno upotpunjen ovim Galileovim servisom da bi imao nezavisnost i potpunu celokupnost informacijama na zaprepaenje GPS-a i Glonas-a. Komercijalni servis je cilj marketa koji zahtevaju vee performanse nego koje nudi Otvoreni Servis. Omoguuje dodatne vrednosti servisa za pleenu lanarinu. Ovaj servis je baziran na dodavanju dva signala otvorenom pristupnom signalu. Ovaj par signala je zatien tako to resiver ima pristupni-zatitni klju. Razvijanje komercijalnih aplikacija ili korienjem komercijalnih signala samih ili u kombinaciji sa drugim Galileovim signalima eksternih komunikacionih sistema, otvara irok spektar mogunosti. Tipine dodatke u uslugama predstavljaju servisi bazirani na rairenosti sistemskih informacionih podataka. Galileo je civilni sistem koji ukljuuje usluge koje su jasne i koje zabranjuju pristup vladinim aplikacijama. Javno regulisan sistem bi bio korien od grupa kao to su policija, obalska straa i carina. Civilne institucije bi kontrolisale pristup ovom servisu. Pristup ovoj oblasti ili korisnikim grupama bio bi praen policijskim pravilima koja vae u Evropi. Ovaj sistem radi u svim situacijama kao to su i razne krize. Sistem za pretragu i spaavanje dozvoljava poboljanja u postojeem sistemu, ukljuujui i: priblino realno vreme primanja poruka o nesrei iz bilo kog mesta na zemlji (proseno kanjenje je oko sat vremena od momenta nesree), tano mesto nesree (u nekoliko metara od 5km tekue nesree), viestruko satelitsko prepoznavanje kako da se savlada terenska blokada pri razliitim uslovima, kao i poveana pristupanost svemirskim segmentima. Galileo e uneti nove funkcije

Galileo navigacioni sistem

ovog sistema kao to je povratna veza izmeu sistema i mesta nesree, tako da je poboljano pretraivanje i pruanje pomoi na mestu nesree. Karakteristike i operacije galilea su pod pokroviteljstvom Internacionalne mornarike organizacije i Internacionalne civilne vazduhoplovne organizacije.

Infrastruktura: iz svemira na zemlju

Segmenti u svemiru i na zemlji Sr Galileovog sistema je, moe se rei, sazvee od 30 satelita u srednjoj zemljinoj orbiti, 3 aviona nagnuta na 56 steprni ka ekvatoru na 23222km visine. Devet satelita bi se nalazilo podjednako rasporeenih oko svakog aviona tako da bi svakom trebalo 14 sati da obie Zemlju. Svaki avion moe da otkloni trenutne kvarove na satelitima. Telo satelita rotira oko osovine koja je privrena na Zemlji, tako da su solarna krila satelita uvek okrenuta ka suncu. Strukturna kutija grupie i elemente platforme koji su ukupno teki po 700kg. Kada je osnovno sazvee postavljeno, dalje se samo zamenjuju propali sateliti i dodaju novi u skladu sa osnovnom postavkom. Ideja za stvaranje ovakvog sazvea jeste prenos viestrukih satelita na pojedine rakete koje bi istovremeno ubacile est svemirskih letilica u sredite Zemljine orbite. Mrea od stanica na tlu podrazumeva postojanje senzorskih stanica i kontrolnih centara koji podravaju satelitske operacije. Globalna svetska mrea Galileovih senzorskih stanica neprekidno bi i nadgledala satelite. Dimenzije dobijenih signala, posle takvog nadgledanja, bile bi poslate na dalje obraivanje u dva Evropska Galileo kontrolna centra. Tu veoma dobro razvijen softver odreuje satelitske orbite i vreme usaglaeno sa grekom satelitskog sata u skladu sa Galileo sistemom koji je upravljan sa zemlje. Podaci sata i orbita bili bi slati satelitima na svaka dva sata za korisnike na razliitim mestima koji bi ih koristili pomou speijalnih algoritama. Na taj nain se postie visoka tanost dobijenih podataka. Kontrolni centri takoe obrauju celovite podatake servisa za bezbednost. Ovi podaci bi bili dostavljeni svim korisnicima ee od podataka od sata i orbita, tj.sistem bi slao podatke na svakih 6 -10 sekundi.

Galileo navigacioni sistem

Celoviti podaci koje obrauje Galileo kontrolni centar upotrebljivi su irom sveta jer su im veliine usaglaene sa globalnom mreom senzorskih stanica. Svakako da bi i regionalni provajderi mogli da prenose podatke ukoliko bi bili integrisani sa Galileom, tako da bi regionalni podaci mogli biti dostupni korisnicima preko autorizovanih kanala Galileo sateleta. Takoe ovi podaci bi mogli biti poslati Galileo kontrolnom centru za integraciju sa glavnim podacima. Na lokalnom nivou preko radio veza na zemlji ili postojeih komunikacionih mrea omoguen je integritet sa aerodromima, lukama i eleznicom. Lokalne mree pruzaju usluge sistema korisnicima u njihovim kuama ili na radnim mestima.

EGNOS: Stvaranje puta za Galilea Evropski Geostacionarni Nadzemni Sistem je prvi rizik Evrope u satelitskoj navigaciji. Zajedniki projekat ESA, EC, i EURODCONTROL-a(Evropska organizacija za bezbednost u avio navigaciji) , Egnos je prvi korak u Evropskoj satelitnoj navigacionoj strategiji koja pravi put za Galilea nudei prve njegove usluge. Egnos je stvoren za poveavanje satelitskih servisa u vazduhoplovstvu, mornarici, i korisnicima na zemlji u Evropi. On poboljava GPS i Glonass sistem pravei ih pogodnim u kritinim situacijama kao to je letenje aviona ili navigacija broda kroz uske kanale.

Galileo navigacioni sistem

GPS je imao revolucionarne projekze za navigaciju i pozicioniranje u zadnje dve dekade, ali imao je i male nedostatke: mnogi korisnici zahtevaju veu tanost nego to je GPS sistem prua, dok drugi ele sistem koji upozorava na zagaenost sredine u kojoj ive ili rade. EGNOS ispunjava ove zahteve i nudi jo vie, stvarajici solucije u pozicionirnju i poveavajui bezbednost. Sve to je pre mogao GPS dostignuto je ali sada sa mnogo lakom, tanijom i boljom upotrebom. EGNOS servisi su stvoreni u zapadnoj Evropi i na Mediteranu u 2005-oj godini ali EGNOS moe da pokriva i druge predele ukljuujui Afriku, Junu Ameriku, i Aziju. EGNOS je jedan od nekoliko sistema koje je konstruisala globalna mrea kao to je u SAD (WAAS), u Indiji (GAGAN) i u Japanu (MSAS). Poto je pravljen po internacionalnim standardima, EGNOS je interoperabilan sa ovim sistemima, tako da korisnik sa GNSS resiverom moe da koristi signale bilo kog od prethodno pomenutih sistema u odgovarajuem regionu. Finansiranje, konstrukcija i validnost EGNOS sistema podrani su javnim entitetima kao i Uslunim servisom Evropskog avio saobraaja. U civilnoj upotrebi EGNOS je saglasan sa ICAO globalnim standardima, takoe pokriva multi-modalni trnsport i mnoge druge ne transportne aplikacije. EGNOS je trebao biti dostupan od 2005-te za ne bezbednosne aplikacije, a od 2006-te za civilnu avijaciju kao servis za bezbednost ivota.

Izvrsni tehnoloki razvoj Galileo sistem zavisi od neispitanih tehnologija, prelazei sa generacije signal i odranje vremena u prostorni segment tane kontrole i sigurnosnih operacija. ESA je krenula sa razvijanjem najrizinijih tehnologija zapoetih Galileo programom, pokrivajui gotove sve prostore.

Usaglaava Satelitski usaglaava podrazumeva: usklaivanje vremena, generisanje signala i prenosnu sekciju. Tu takoe postoji antena servisa za traenje i pomo(CORPAS SARSAT), i za pretvaranje i prenoenje frekvencije i primanje prikaza.

10

Galileo navigacioni sistem

Sekcija za usklaenje vremena sadrzi atomski sat koji ima veoma tano vreme reference. Prelazna grka ovog stata je u prostoru 30cm. Dva razliita sata su razvijena. Manji Rubidijum Frequency Standard (3.3 kg) koji je proistekao od komercijalnog dizajna korienog u komunikacijskim mreama. Frekvencija mikrotalasa ovog sata je 6.2GHz. dok je drugi koji je vei i skuplji Passive Hydrogen Maser konstruisan 2001-e. On je tei (18 kg), ali je jo uvek kompatibilan za satelite, dok mu je frkvena oscilovanja 1.4GHz. Sekcija za generisanje signala predaje navigacione signale. Sekcija se sastoji od seta prelaznih vodova koji se prvo kombinuju sa relevantnim navigacionim porukama a zatim se konvertuju pre nego to se poalju na prenosne sekcije. Navigaciona poruka podrazumeva informaciju o orbiti satelita i o pozivanju sata. Ovo razvie pokazuje izvodljivost Galileo signala. Prenosna sekcija pojaava 4 navigaciona signala na 50W svaki pojedinano. Ovi signali su zatim kombinovani sa spoljnim multiplekserom i predati prenosnoj anteni. Dva pojaavaa su razvijena za niske i visoke opsege Galileovog frekvencijskog spektra. Tako da je navigacijska antena predmet dve paralelne aktivnosti. Izazov ovih antena je to mogu da osvetljavaju zemljinu povrinu nezavisno koji je resiver direktno pored satelita (nii signal ima prednost) ili od vienja satelita pod veoma malim uglom (vii signal ima prednost) to dovodi do smanjenja meanja signala izmeu satelita.

Platforma Postojee tehnologije mnogo koriste platforme svemirskih aviona. Bilokako, telekomunikacione i telemetrijske funkcije podravaju dva modela. Standardni model koji je korien kod ESA misija(TT&C operacije) i novi model baziran na signalima irokog spektra. Novi model je osmiljen da poveava i poboljava sigurnost sistema. Predrazvie TT&C transpondera poelo je 2000-te sa ciljem proizvodnje inenjerskog modela. Aktivnost je koncentrisana na fleksibilnom dizajnu sa optimalnom masom veliinom utroka i visokom pouzanou.

11

Galileo navigacioni sistem

Alati za pretvaranje Galileo sistem za lako pretvaranje(GSSF) je pretvaraki klju Galileo sistema koji slui u celom sistemu. Obezbeuje visok nivo modela Galileo sistema, korisnika i grupnih segmenata i efkata sredine navigacionih performansi. Modeli mogu biti pokrenuti u realnom vremenu i dozvoljavaju analizu specifinih odlika, ukljuujui integralnu analizu i tanu analizu Galilea, GPS-a i hibridnih(Galileo/GPS) resivera. Budui Galileo korisnici mogu koristiti GSSF da stvore svoj navigacioni sistem, posebno u realnom okruenju. GSVF(TheGalileo SignalnValidation Facility) omoguava primanje signala onakvog kakav je poslat od antene. Ovaj signal ukljuuje 16 izvora. Ovaj sistem je suprotan GSSF- u gde korisnik dobija modifikovan signal pomou softvera. Primalac veruje da prima stvarni satelitski signal i ponaa se kao da je resiver namontiran na kolima, avionu, ili brodu na primer, zavisno od profila kom pripada. GSVF je korien kao nnagovetaj za testiranje Galileo resivera.

Izvetavanje i upravljanje Infrastruktura je implementirana u 3 faze. Razvoj i validnost orbita (u 2002-oj godini) Skladnost zadatih zahteva Lansiran krajem 2005-te kao prvi eksperimentalni satelit Sastoji se od 4 satelita i komponenata na zemlji Validnost sistema u orbiti

Ureivanje Konstrukcija i lansiranje pomenutih 26 satelita Instalacija kompletnih komponenata na zemlji Inicijalno servisno snabdevanje (iz 2008-e) Razvoj i validnost segmenata u svemiru i na zemlji su doneti od strane ESA. U ranoj fazi razvijanja eksperimentalni satelit je takodje bio lansiran da bi se ispitala frekvencija Galilea i da se okarakterie orbita satelita i da se testiraju kritine tehnologije kao to je atomski sat.

12

Galileo navigacioni sistem

Faza razvijanja pracena je fazom punog razvijanja i operacija koje pokrivaju manufakturu i slanje pomenutih satelita, kompletirano sa segmentima na zemlji i rutinskim operacijama i podravano sistemom na minimum 20 godina. Tokom operacione faze privatni sektor bi uzimao poreze od dodatnih servisa prodatih operatorima. Do 2015-te prihodi koncesija bi trebali da omogue smanjenje plaenja pristupa na nulu. Kljune take Korisnici u centru sistema Galileo je definisan prema potrebama korisnika. Potrebe su prikazane kroz zahteve koje treba da ispune misije implementirane sa razliitim satelitskim servisima obino kroz grupe korisnika. Ne samo signal iz svemira Galileo korisnici nisu sami sa svojim resiverima, ve korisnici imaju posebnu dobit od Galileovog okvirnog posla: Nadgledanje kvaliteta stvorenih sistema od javnog interesa Mrea sa dodatnim servis provajderima sa komercijalnom eksploatacijom Sistem je neprekidno nadgledan Galileo performanse su neprekidno nadgledane a rezultat je da korisnici imaju pristup aplikacijama. Kvalitet za novac Galileo servisi bi trebali biti besplatni za korisnike ili bi trebala postojati mogunost neke vrste zamene zavisno od specifinih servisa. Korisnici bi trebali sami da odlue prema kvalitetu usluge koliko bi platili. Globalno i lokalno Galileo stvara globalni servis sa homogenim performansama globalne mree. Istovremeno Galileova lokalna komponenta dozvoljava korienje i dodavanje servisa koji podmiruju regionalne i lokalne potrebe.

13

Galileo navigacioni sistem

GPS, EGNOS i Galileo zajedno GPS,EGNOS iGalileo su kompatibilni i ne mogu se meati jedan sa drugim. Sa take gledita korisnika mnogo je bitnija njihova interoperabilnost. Kombinacija lokalno- GPS- EGNOS resivera je mnogo bolja solucija za glavne aplikaije pogotovu za masovno trite. Skupoa, sigurnost, bezbednost Galileo u aspektu skupoe dozvoljava da ulaganje u teritorijalne infrastrukture bude redukovano. Ova infrastruktura je veoma skupa za oravanje i nije uvek interoperabilna za razliite regione i drave. Visoko zahtevne potrebe Galileo sistem je stvoren da zadovolji visoke zahteve i standarde u avijaciji, eleznici i mornarici gde je bezbednost glavna.

Telekmunikacie Lkacia mbilnih telefna Za lciranje pzivaa ptrebna su dva dravera: za hitne pzive (E-112 u Evrpi, E-911 u US) nvi servisi bazirani na lkacii Prvi se pavi krz nv zakndavstv u neklik zemalja u cilju efikasnie pnude servisa za hitne sluaeve svim graanima svm preciznu i brzim dgvrima metenih pziva. Drugi e mng kmercialnii i ukazue na pveanje sabraaa u narednim gdinama. Tehniki, lkacia se me pstii integrisanjem Galilevg priemnika u mbilne telefne (runa peracia) ili krienjem same kmunikacine mree. Kada e ednm pzivaeva lkacia pznata, veliki br servisa me biti pnuen. Svi vi servisi su buhvaeni ptim terminm LBS. (Servisi baziranih na lkacii) Kmunikacina mrea Nvim digitalnim tehnlgiama vrednsn-ddatnim vremenski-setljivim servisima ptrebne su puzdane arhitekture mrea (GSM, UMTS, INTERNET,

14

Galileo navigacioni sistem

ATM). Porast broja pretplatnika i krisniki zahtevi vde peratre ka pveanju kvaliteta, puzdansti i sigurnsti servisa. Stga e v baveza, mren tempiranje e adresiran i tak e prblem sinhrnizacie reen. Galile e pstii veliku preciznst testiranja vremena i prensa infrmacia bez ptrebe za investiranje u skupe atmske satve. LBS (Sevisi bazirani na lkacii) LBS kuplja sve servise gde e infrmacia lkacii krisnika ptrebna. Integracia kmunikacia LBS-m beava tvaranje vrata mngim interesantnim aplikaciama. Klasian primer e kada nek pita za put d nablie blnice. Prvader servisa upreue lkaciu krisnika sa blnicama smetene u bazu pdataka, i nda kae krisnicima nabliu blnicu i nabri put d nje. Prvaderi servisa take mgu usmeriti krisnike d restrana, biskpa ili d parkirnih mesta. Znaui vau pziciu me biti krisn ak ne mete da telefnirate (kmunicirate). Telekmunikacie su nephdne za veliinu aplikacia satelitske navigacie. va tehnika pstae neizbena za telekmunikacinu zaednicu, pvanje bima telekmunikacia, i efikasnsti njihvih mrea. Integrisanje Galilevih priemnika u telefne napravie mngbrnst kmbinvanih krienja u pziciniranju, nalaenju pravca, infrmacia pravvremenm sabraau i mng drugih. Primeri praktine uptrebe Galilevg sistema Integrisanje Galilevg sistema u razne ureae e: pstii preciznst i eftine alate za mrenu sinhrnizaciu garantvati spsbnst sinhrnizacie pveati kmunikacini sabraa LBS-m pveati fleksibilnst dugmeta za cenu i plaanje.

U pslvnim pdruima kmpanie se slanjau na LBS prek mnitra i izvravanje eksternih stvari LBS e znaan pveati kmunikacini sabraa i stvarae prihde telekmunikacinim peratrima i servisnim prvaederima. Kapacitet kmunikacinih mrea Tehnika satelitske navigacie me drediti kapacitet kmunikacinih mrea. v e psebn van za kriee CDMA tehnike trea generacia UMB-a.

15

Galileo navigacioni sistem

Tana vremenska sinhrnizacia razliitih baznih stanica me znaan pveati spsbnst sabraanih sistema. Galilev sistem bie puzdan instrument ne sam pziciniranja neg i tempiranja vremena. Uvee mbilne kmunikacine peratere sa puzdanim i preciznim instrumentima, sa servisnm garancim, za pveamje njihvih mrenih perfmansi. Lkacia plaanja v e druga direktna aplikacia spena sa lkacim pziva. Prvaederi kmunikacia mgu dneti zaradu svim servisima sa vezm d pzivne lkacie. Npr. pziv ki e napravi mbilni telefn u pslvnm pdruu dnee veu zaradu neg pziv iz stambeng pdrua. Kak e Galilev sitem drugaii d drugih ? Pveanje tansti, servisne garancie, sertifikacie i dgvrnst servisnih peratera; Spsbnst skiciranja prethdnih perfmansi i peracine prvidnsti; Pveana mgunst signala u zahtevnim pdruima. Galilev sistem: prgram Evrpske Satelitske Navigacie e pametan ptez Evrpske kmisie i Svemirske Evrpske Agencie. Galilev sistem e pnuditi pzicine servise i servise za testiranje vremena irm sveta.

Avio saobraaj-vazduni saobraaj Kmercialni vazduni transprt: Galile e biti krien u svim fazama letenja kmercialng avisabraaa. Tkm letenja, mgunst krienja ba sistema i GPS-a GALILEO-a e garantvati veliku rbusnst krz suvinst i veliku puzdanst servisa. Slbdan let U budunsti, vea tanst i integracia servisa mguie avisabraau smanjen kriee prenatrpang aviprstra, bei se tak sa rastm sabraaa. Prteklih gdina, bim

16

Galileo navigacioni sistem

sabraaa se uveava nekih 4% gdinje irm sveta. va trend e udvstruiti br letva za 20-tak gdina. Ka psledica, neklik taaka stalng pritiska i uskih grla se stvara u nekim pdruima te mree. Imam ptrebe ke su znaaan izvr kapaciteta sabraaa u kratkm vremenskm peridu. Pveanje kapaciteta zahteva knstantn pveanje puzdansti i tansti pziciniranih servisa i pvezang praenja uslvnjen ubacivanjem Galilea u uzbudljive navigacine mree radia. Kritine faze letenja Velika ptreba kmercialnih peratra tkm kritinih faza letenja, sletanja i uzletanja, e sama kntrla letenja u svim vremenskim uslvima. Galile e pmu uvenja lkalnih elemenata, ki su smeteni na zemlji, zadvljiti ptrebe precizng dlaska avina definisanih aerdrmskim standardima, i mi e da zameni aerdrmsku navigacinu infrastrukturu na mestima gde e sistem neadekvatan. Primera radi, neki aerdrmi su nepremnjeni sistemima za sletanje. Galile nudi mng pgdnsti za ukupnu bezbednst i prmenu planva i puteva. Take e pmi u pveanju puteva tak t e skratiti vreme putvanja. Tak e se utedeti na grivu i na vremenu, i smanjie se redukcia same buke. Praenje i ispitivanje Pziciniranje, usmeravanje, brzina i vreme su infrmacie ptrebne kntrlerima avi-sabraaa za kntinualn upravljanje avisabraaa. Neka svetska pdrua imau manje prikladnu infrastrukturu na zemlji, ukljuuui sekundarne radare i kmunikacine pvezivae. Na primer na Kanarskim strvima mgue e kristiti sam sa prekidima i radarski servisi su granieni bez mgunsti zamene. Navigacini pdaci avisabraaa standardizvane transmisie (prensivsti) e sa Galilem vditi ka unapreenju sistema i tehnike, radi bezbedng praenja avisabraaa. Pvrinsk kretanje i kntrla rukvanja Sletanje avina na zemlju zahteva preciznst pdataka kntrlera avisabraaa u tm trenutku. U veem suvzemnm transprtu, i znaanstima u aernautikim aplikaciama, navigacini satelit e dug bi glavni predmet lciranja. Razv GPS-a e dvel d ddavanja pzicinih servisa mngim fazama letenja, u slbdnm letenju ka i u kmercinalnm avitransprtu. ivljavanje i ulaganje u satelitsku navigaciu, EGNOS-m i GALILEO-m pmagae piltima u svim fazama letenja, u sletanju, uzletanju i letenju u svim vremenskim uslvima,

17

Galileo navigacioni sistem

pveanjem niva bezbednsti ki e se briti sa kntinualnim pveanjem bra letva. Integrisanjem Galilea sa drugim tehnlgiama, Avi-zaednica me dbiti na: pravljenje aernautikih bezbednsnih zahteva d strane navigacinih sistema vee perfmanse za uestvvanje u zemljin infrastrukturi pveana bezbednst navigacie u upravljanju fazama letenja bezbedniu navigaciu spasilakih helikptera u tku letenja u svim vremenskim uslvima. Aerdrm me imati pvrinske radare, ali pnekad kretanje avina e praen manueln d strane pilta i avisabraa e ven pmu sam vizuelne pmi. Mng nezgda se desil u tku ve pretpstavljene bezbednsti u fazama letenja. Galile zaedn sa njihvim lkalnim elementima i kmunikacinih veza pveae bezbednst vih peracia, kreiraui znaenja za integrisan rukvanje pvrinskg kretanja i kntrle. Slbda Galile i satelitska navigacia e biti pristupana svim vrstama aviacie, ka t e ekstremni avisabraa, balni i rekreacini avisabraa. Integracia pzicinih infrmacia i kmunikacine veze aplikaciama tvarau put ka cilju velikg dmaaa.

Helikpteri Galilev servis bezbednsti ivta i EGNOSv signal me biti krien ka vdi i zemljang pretraivanja i spasilakim helikpterima u lim vremenskim uslvima ka t su smanjena vidljivst i magla, gde su peracie helikptera ranie bile nemgue. v e znaan mguiti pristup medicinskim helikpterskim slubama nekim sabraanim nezgdama, ke se est deavau u lim vremenskim uslvima. Galileva i EGNOS-va tehnlgia e take vditi ka ve puzdansti helikptera u celini za urgentnu hspitalizaciu.

18

Galileo navigacioni sistem

Vdni sabraa Navigacia GALILEO e biti krien u svak fazi mrnarike navigacie: keanske, balske, upravljanje pri dlasku i upravljanje tkm plvidbe brdva u tku svih vremenskih uslva. Instrana navigacia Velika tanst i mgunst pristupa signalu, kmbinvanim Galile-GPS-vim priemnikm, e idealan za navigaciu na tvrenm mru. Za mrnariku navigaciu regulisanu Internacinalnm mrnarikm rganizacim, Galile e biti glavni vdi implementiranja pravila Autmatskih indentifikacinih sistema i pveae navigacinu bezbednst u spreavanju sudara upravljakih sistema pmrskg sabraaa. AIS zavisi d navigacing satelita. Galile e pveati AIS-vu puzdanst i stga e se prilagditi bezbednsti brdva i plvnim putevima. Luke peracie Pristupanje brdva i manevrisanje brdva u lukama su kritine peracie, praktin p lim vremenskim uslvima. Pveana mgunst satelita mguie eknmsku ravnteu peracia, sa navigacinim satelitima u klnstima kada e vidljivst neba smanjena. Tana pzicia plvila lkalnih kmpnenti luka i prensnih kmunikacinih veza e nadahnuti nve i bezbedne autmatske peracie. Galilevi lkalni elementi e mguiti tanst i mgunst navigacinih servisa u upznavanju lukih peracinih ptreba. Dravna plvna navigacia Sateliti su mguili preciznu navigaciu unutar dravnih plvnih puteva, pgtv u kritinim gegrafskim i vremenskim uslvima. v ukljuue navigaciu du reka i kanala. Galile e pveati mgunst satelitske navigacie i,

19

Galileo navigacioni sistem

krz integraciu njihvih servisa, ddavanjem puzdane i bezbedne uptrebe autmatskm plvnm navigacim i kntrle sabraaa.

Mrea i luk inenjerstv Satelitska navigacia ima izmenjenu hidrgrafsku mreu. Galile e na dalje mguiti pristup i tanst satelitsng navigacing signala, dtle e pristup mrei bez infrastrukturne zamene. Primeri praktine uptrebe Galilea Mre i plvni putevi su navie krieni vid transprta irm sveta. Staln varira irina kretanja plvila. Satelitska navigacia prua mng pgdnsti slbdnim brdvima, kmercialnim plvilima, i neregulisanim i SOLAS-regulisanim brdvima. Brdvi za razbianje leda na Arktiku mgu kristiti satelitsku navigaciu da unaprede delve brda usklaen sa razbiaem leda. Nauka Galile e mguiti uptrebu krisnih alata za nauku i studie klini, ka i smatranje mrskih strua. mguie naunicima istraivanje keana i mra. Ptraga i spaavanje Galilev sistem e se briti sa slubama za ptragu i spaavanje, pveavanjem perfmansi tekueg COSPAR-SARSAT sistema. Tanst pzicie dananjeg sistema e vema mala i uzbuna pasnsti nie uvek na vreme. Sluba Galile SAR e znatn izmeniti vreme uzbune, i pzicie uzbuna pasnsti e biti graniena na neklik metara. Kmercialne luke peracie Kmercialne luke peracie bie praene Galilem. U riblvu e se moi lcirati zamke i mree za ribe. Upravljanje fltm, praenje tereta, ispruivanje i tvarenje brda teretm bie praen Galilem. ak i lkacia brdskih kntenera me biti premljena i satekitska navigacia me biti kriena za autmatsk upravljanje tegljaa JGP.

20

Galileo navigacioni sistem

JGP

Upravljanje

Upravljaki alati pomou satelitske navigaije su dobro dokazani. Galileovih 30 satelita sa poboljsanim putanjama e ponuditi bolju tanost i mogunost poziioniranja signala u urbanim podrujima. Zahvaljujui namestenoj lokalizacji od strane ovog sistema mnogi dodatni servisi mogu biti ponudjeni drajveru, kao sto su hitni pozivi sa automatskom transmisijom lokala, ukazivanje pomoi i izbegavanje saobraajne guzve. Galileo e pruziti bolji komfor, pouzdanost i sigurnost. Brzo upravljanje Brzo upravljanje taksijem, autobusom i vozom je krucijalan i raznovrstan zadatak. Alati satelitske navigacije, kombinovani sa komunikacionim sistemom, moze omoguiti kontrolnom centru kontrolu pozicije svakog od ovih vozila.Omoguie javnim transportnim operatorima da planiraju i upravljaju razliitim aspektima poslova. Npr. ako dva autobusa kruze previse blizu jedan drugom, drugi moze biti usporen radi bolje raspodele putnika. Znajui pozicije autobusa u svako doba dana i u svim delovima grada pomoi e u generisanju statikih informacija na preprekama koje e kasnije biti korisene u poboljsanju servisa. Pogodnosti za korisnike javnog transporta Kada operatori znaju status i lokaciju njihove flote, oni mogu ponuditi musterijama poboljsane servise: Zakasnele i prispele informacije: putnii vide tano vreme dolazeih autobusa ili vozova u periodu dok ih ekaju, i ue o povezanim servisima. Turistike informacije i take desavanja: putnici esto ele da znaju lokalne take desavanja. Informacije o pozoristima, restoranima i radnjama u blizini mogu biti obezbedjene unutar vozila.

21

Galileo navigacioni sistem

Autobusi Autobusi praeni senzorima satelitske navigacije mogu obavestiti putnike o sledeoj stanici i obavestiti ljude o stajalistima i predvidjenim vremenima dolazaka autobusa. Vozovi Informacije o vremenima polazaka i odlazaka vozova pogotovu kada kasne je veoma vazno.Broj ukrcanih putnika je takodje poeljno.Znajui poziciju voza stvara se poboljana usluga putnicima kao to je povezivanje i turistike informacije. Optimizacija javnog transporta je veoma bitna za smanjivanje obima saobraaja, zagaenja i drugih negativnih efekata. Moze pomoi u unapreenju debalansa izmedju javnog transporta(20%) i privatnih automobila(80%). Mnogobrojne su pogdnosti Galilea u javnom transportu. Upotreba dobro postavljenih funkcija kao sto su drumska navigacija i brzo upravljanje mogo biti poboljsani Galileom, i dodatni servisi mogu biti ponieni korisnicima. Taksisti Taksisti mogu koristiti Galilea da bi pratili najpovoljniju marutu do korisnikove odreene lokacije.Vozai koji su povezani sa saobraajnim informacionim servisima mogu izbei guzve u saobraaju.Taksi operatori mogu efikasnije upravljati svojim vozilima. Ako nema dovoljno vozila na nekom mestu oni mogu brzo da ih posalju tamo. Optimalna distribucija e poveati pojedinanu upotrebu taksija poveanjem broja korisnika i smanjenjem vremenskog zadrzavanja. Lokalne usluge kombinovane mobilnim telefonima sa Galileovim prijemnicima e omouiti korisniku da pozove taksi sa odredjene lokacije jednostvanim pritiskom na dugme. Iznajmljeni automobili Upravljaki sistemi za iznajmljena vozila su veoma atraktivna, jer voza esto ne poznaje okolinu kojom vozi. ak je bolje ako postoji u blizini baza podataka sa svim regionalnim takama deavanja povezanih sa sistemom.Ovo je obino korisno za one koji putuju u inostransvo, i mogu primiti informacije na maternjem jeziku. Galileo e omoguiti neprekidan pregled flote vozila i donoenje zarade servisima. Sistem takodje moze omoguiti raspodelu vozila.Galileov sistem moze omoguiti povratak ukradenih i osteenih vozila.

22

Galileo navigacioni sistem

Novi vid javnog transportnog saobraaja:Taksi-busovi Znajui poziciju autobusa dovodi do otvaranje vrata novoj vrsti transportnih usluga kao sto su taksi-busovi. Umesto putovanja fiksnim putanjama izmedju dve stanice, autobus moze promeniti njihovu marutu tako to e ii do korisnika i odvee ga do mesta gde zeli da ide. Takve usluge mogu bolje usluiti ruralna podruja. Sigurnost Galileo moze poveati bezbednost vozaa autobusa i taksija. Jednostavnim pritiskom na dugme uzbune, prilikom napada, odmah e obavestiti policiju. Galileov prijemnik e pokazati poziciju vozila.

Drumski saobraaj Upravljanje marsutom i informacionim sistemima Upravljanje marutom koristei satelitsku navigaciju je ve dobro pokazan proizvod ponuen od strane proizvoaa automobila. Veliina ovih sistema baziranih na sistemima satelitske navigacije i njihovim senzorima je u tome da mogu da procene najpovoljniju marutu u pravo vreme. Medjutim GPS ne pruza dovoljnu zatitu u urbanim podrujima pri njihovom pojedinanom korienju. Galileo e sa svojih 30 satelita poveati zastitu i tanost.Ovo e omoguiti proizvoaima upotrebu jeftinijih senzora da bi popunili satelitsku navigaciju u tunelima. Zahvaljujui lokalizaciji od strane upravljakog sistema, mogu biti ponueni mnogi poboljani servisi, ukljuujui hitne pozive i automatska transmisiju lokacije, povezivanje pomoi sa komunikacijama sa automobilskom pozicijom zajedno sa informacijama kao sto su vrsta kvara i povratak ukradenih automobila. Upravljanje saobraajem Praenje i upravljanje sobraajnog fluida e biti znaajno olakano kada se veliki broj automobila bude pratio satelitskim navigacionim prijemnicima i upravljakim sistemima. Npr. ako prosena brzina automobila, praena Galileom, znaajno opadne, kontrolni centar moze uestvovati u saobraajnoj guzvi i moze predlagati dolaznim automobilima da izaberu drugu marsutu. Neke studije ukazuju na to da bi vreme putovanja bilo skraeno za 10-20%.

23

Galileo navigacioni sistem

Upravljanje vozilima Upravljanje vozom, autobusom i taksijem je sloen zadatak za operatore. Kompanije ve prate vise od 500 000 vozila irom Evrope senzorima kako bi znali tanu poziciju svakog vozila u kontrolnom centru. Galileo nudi garanciju da e servisi biti kontinualni. Znajui tanu poziciju autobusa operatori mogu obavestiti putnike o vremenu dolaska sledeeg autobusa. Hitne usluge Veoma vazna stvar bie praenje vozila za hitne i spasilake sluajeve. Kombinacijom sa informacijam dinamikog saobraaja, kola hitne pomoi sa Galileovim prijemnikom i komunakacionom vezom omoguie brzi dolazak do mesta nezgode. Saobraaj lakih teretnih vozila je kontrolisan brzinom dolaznih kola hitne pomoi. Drumski saobraaj je veliki potencijal za Galileove aplikacije. Do 2010-te godine bie preko 670 miliona automobila, 33 milona autobusa i kamiona i 200 miliona lakih teretnih vozila. Prijemnici satelitske navigacije su sada obino instalirani u novije automobile kao glavni alat za nove usluge ljudima u pokretu: elektronsko punjenje, pravovremene informacije o saobraaju, hitni pozivi, upravljanje marutom, upravljanje vozilima i SISTEM POBOLJANE POMOI U SAOBRAAJU. Galileo e ponuditi gradskim putnicima poveanu mogunost satelitskih signala, smanjenjem efekta zamraenja senkama zgrada. SISTEM POBOLJANE POMOI U SAOBRAAJU ADAS kominovanjem sa mogunostima vozila e poboljati mobilnost i stalnu bezbednost. ADAS upozorava vozaa na dolazeu opasnost na putu, i preuzima punu ili deo kontrole nad vozilom. Npr. brzina moe biti smanjena ADAS-om pod loim uslovima vidljivosti ako se vozilo kree suvise brzo. Ova funkcija e biti mogua jedino sa tanim podacima,ugraivanjem Galilea. Oekuje se da e ovo biti mogue polovinom vozila Evrope ADAS-om do 2020-te godine. inski saobraaj Kontrola vozova Galileo je vien da postaje vaan instrument kontrolnih funkcija bezbenih inskih vozova, koje su u Evropi standardizovane ERTMS-om (Upravljaki sistemi

24

Galileo navigacioni sistem

Evropskog inskog saobraaja). Zahtev visoke bezbednosti u inskom saobraaju moze biti zadovoljen hibridizacijom Galileovih prijemnika sa drugim senzorima. Uvoenje satelitske navigacije u okviru ERTMS-a omoguie pre svega poboljanje performansi za velike destinacije i smanjene trokove kratkih I regionalnih destinacija. Galileo moe omoguiti visok nivo bezbednosti. Svuda na svetu, mnoge inske linije nisu obuhvaene kontrolom vozova. Poveanjem transporta na inama bez komplentne signalizacije raznih znaenja dovodi do poveanja greaka u transportu. Puna signalizacija takoe nije ekonomina za ove linije putovanja. Galileo sa komunikacionim uslugama e ponuditi operatorima sistem superpreglednosti koji daje vozaima lokomotiva i glavnoj stanici poboljana znaenja upravljanja saobraajem. Upravljanje vozovima i praenje dobara Za sve vidove saobraaja upravljanje vozilima je glavna stvar za dokazivanje logistike i performansi putovanja i transporta dobara. Praenje teretnog saobraaja, znajui poziciju dobara, je bitno za tranzitni saobraaj i kupce zbog poverenja tanosti dostave. Informacije o putnicima Informacije o dolasku i odlasku vozova, pogotovo ako su u pitanju neka kanjenja, je veoma vano za stvaranje to bolje usluge. Informacije i o ukrcanim putnicima je veoma bitno. Znajui poziciju voza moe pruiti dodatne usluge putnicima kao to su povezivanje i informacije o turistima. Teretni saobraaj je sa 21% 1978.godine spao na samo 8% 1998.godine. Da bi se povratio ovaj trend, inski saobraaj mora da povea svoju konkurentnost-i Galileo e to omoguiti. Pogodnosti Galilea Povezivanje Galilea sa drugim tehnologijama, dovodi do stvaranja raznih pogodnosti inskom saobraaju: Poboljanje performansi na transportnim inama Izbegavanje nekih marsuta zbog ekonominosti sistema za kontrolu vozova, Visoka tanost pozicioniranja za efikasniji saobraaj Optimizacija korienja energije Kretanje vozova nije praeno optimalnom upotrebom energije. Voza normalno kontrolie voz gledajui na kontrolnu tablu, koja pokazuje dozvoljenu brzinu koja se koristi na nekim destinacijama. Vozai takoe mogu menjati brzinu i tako bi dobili

25

Galileo navigacioni sistem

na utedi energije. Npr. vozai usporavaju ispred tunela koristei regenerativno koenje na nekom malom rastojanju ispred tunela. Nadzor pruga Nadzor pruga je vazan zadatak za osiguravanje bezbednosti putnika u vozovima. Za dobar nadzor je potrebna tana poziciona odunost i sinhronizaija izmeu pozicionih usluga i drugih. Galileo e pruziti ekonominije i efikasnije alternative tradicionalnog geodetskog nadzora.

26

Galileo navigacioni sistem

ZAKLJUAK Razmatrajui prethodno navedeno doli smo do zakljuka da e Galileo pruati navigacione usluge vozaima, pilotima i mornarima, kao i slubama koje ranije nisu koristile satelitsku navigaciju - npr. kontrolama drumskog saobraaja, kontrolama leta, hitnim slubama i elektroenergetskim sistemima. Sistem moe da pomogne i obinim korisnicima, kao to su vlasnici mobilnih telefona da se snau u nepoznatim gradovima ili prilikom traenja puta do tek otvorenog trnog centra i sl. Takoe Galileo e biti pod civilnom kontrolom i nee moi da bude iskljuen od strane vojnih sila , kao to je to mogue kada je u pitanju sistem GPS kog je izgradila amerika vojska. Galileo e poveati bezbednost u svim vidovima saobraaja i na taj nain obezbediti potrebnu sigurnost saobraaja. U telekomunikacionom saobraaju garantovanost tanosti i integriteta signala daje takmiarski podsticaj za brz uvod Galileovih usluga pored ve postojeeg Gps-a. Galileove servisne usluge su podeljene u pet razliitih servisnih grupa to omoguava globalnu pokrivenost trita i na taj nain je ukljuen u sva zbivanja na zemlji i u svemiru u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.Istovremeno Galileova lokalna komponenta dozvoljava korienje i dodavanje servisa koji podmiruju regionalne i lokalne potrebe. Vidimo da je Galileo gotovo revolucionaran projekat koji nas vodi ka dostizanju veih visina i duih daljina sa gotovo maksimalnom bezbednou i sigurnou tako da bi mogli samo da se nadamo da e neto ovako znaajno za celokupnu civilizaciju i uspeti da bude do kraja realizovano.

27

Galileo navigacioni sistem

Skraenice CS:Komercijalni servis EC: Evropska komisija EGNOS: Evropski geostacionarni navigacioni nadzemniservis ESA: Evropska svemirska agencija Eurocontrol: Evpopska organizacija za bezbednost avio navigacije GNSS: Globalni navigacioni satelitski sistem GOC: Galileo operacioni sistem GPS: Globalni sistem za pozicioniranje GSM: Globalni sistem za mobilne komunikacije ICAO: Internacionalna civilna organizacija IGS: Internacionalni GPS servis IMO: Internacionalna organizacija mornarice ITU: Internacionalna telekomunikaciona unija OS: Otvoreni servis PRS: Javno regulisani servis RNSS: Satelitski servis za radio navigaciju TM: Telemetrija UMTS: Univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem UN: Ujedinjene Nacije WRC: Svetska radio konferencija

28