Реторика

Марко Фабије Квинтилијан

- 94. године – Организовао је образовање двојице наследника престола, синова

Домициле, Домицијанове сестричине, која је била удата за Флавија Клемента. Са
децом је био и његов син, као и син његовог покровитеља Марцела Виторија.
- 95. године – Клемент Флавије осуђен за атеизам и погубљен. Није чудно што га
Квинталијан не помиње именом. Исте године је вероватно завршено образовање.
Умро му је син.
- 96. године – Погубљен Домицијан. Квинтилијан је вероватно умро исте године.
Његов ученик Плиније Млађи га у писму из 97. године спомиње као да је већ
мртав.
- Марцел Веторије је преживео, конзул под Трајаном 105. године
- Када је Образовање беседника поново откривено у 15. веку, оно је за ренесансу
постало једним од главних античких ауторитета на тему образовања.
- Лично је дао велик допринос удаљавању беседништва од неразумних
декламаторских претеривања и повратку на цицеронске стандарде стила.
- Две критике на Квинталијаново дело: 1) Када говори о старијим теоријама није баш
прецизан 2) Ласкао је цару, затворио очи пред злоупотребама моћи и толерисао све
што су радили по
- Савршени беседник каквог је Квинтилијан желео да створи није био само врстан и
речит говорник, већ и политички вођа и заступник моралности у римског друштву.
- Мање инсистира на познавању филозофије од Цицерона. Поштује старе филозофе,
али презире оне свога времена. Ставови се поклапају са ставовима Веспазијана и
Домицијана, који је протерао све филозофе из Италије прво 89. године, па онда и
95.
- Морали стандарди идеалног беседника подсећају на стоичке стандарде
- Опис идеалног беседника никада не прелази у причу о цару-беседнику који би био
пандан Платоновом краљу-филозофу, али је могуће да је то себи лично узео за циљ
када је подучавао Домицијанове несрећне наследнике.
- Структура: 1) Књига: Образовање пре доласка код ретора: граматичарске школе 2)
Књига: Прве лекције с ретором и питања која се тичу природе реторике 3) Пет
књига посвећених изналажењу 4) Четири књиге посвћене стилу, где долазе још
меморисање и произношење 5) Једна књига о томе како се беседник треба
понашато, како треба да мисли и одлуује када прихвата и изучава случајеве итд.
- У првим књигама се обично обраћа родитељима, а у каснијим беседнику.
- Концепт природности: Квинтилијан хоће да створи један природан стил, да говор
настаје природно и органски, и хоће да помогне сваком беседнику да се развије
потпуно и природно.
- Идеја тројства: 1) Арс – теорија 2) Артифекс (беседник) 3) Опус – уметничко дело
- Неједнако обрађене области: Арс од 3 до 11 књиге, дванаеста књига, осим десетог
поглавља, обрађује концепт артифекс. Срж Образовања бесседниак 3 – 11 чини
претрес реторике. разматрају се традиционалне области предмета у много више
детаља него у било којем другом античком списуКвинтилијанов преглед канона
хеленске поезије и прозе подсећа на преглед у делу О опонашању Дионисија из
Халикарнаса и могуће је да се управо на њему заснива. Преглед латинских аутора
је резултат Квинтилијанове личне оцене.
- Поређење Грка и Римљана: Римљани бољи само у сатири
- Теорија да је „имитација“ књижевних узора извор за сјајан књижевни израз
- Реторика је врлина: аргумент у аристотеловском маниру; није свестан тога.
- Карактеристично је да жели да да практичне савете
- КАткад би Квинтилијан изменио неке од теорија које је некада предавао: нор
ревидирана стасис-теорија, коју он назива статус, у трећој књизи. Раније је правни
стасис сврставао у рационално питање, а јурисдикцију идентификовао као посебан
статис. Сада држи да је питање у случају или рационално или правно. Рацинална
питања се деле на три типа: 1) питање чињенице 2) дефиниције 3) правде. Правна
питања се деле на разне врсте, али и она се могу калсификовати као питања
чињенице, дефиниције или правде. Правна надлежност није посебна врста стасис,
 како је она или рационално или правно питање, па се тако може пребацити у једну
од три врсте статусе.
- Највише се бави судским беседама, осим једног поглавља посвећеног
епидиктичким беседама. Говори и о надгробном беседништву и Капитолском
такмичењу, које је успоставио Домицијан у част Капитолског Јупитера. Покушава
применити стасис теорију на пригодно беседништво.
- Део поглавља се бави свазоријама у школама реторике, а спомиње и саветодавно
беседништво у историјским делима.
- По њему се саветодавне беседе користе за: саветовање пријатеља, беседе у Сенату
и за саветовање цара када он то затражи.
- Две збирке декламација воде се у рукописима под Квинталијанови именом. 1)
Мање декламације садрже 385 тема за декламовање и уз њих sermones, тј. кратке
лекције које даје професор беседништва, о томе како је најбоље обратити коју тему.
Ту су још и кратки цитати из декламација на сваку ту тему. 2) Веће декламације –
Има их 19. Тешко се могу довести у везу са Квинтилијаном, али су нам једини
целовити пример латинских контроверзија, а такође су јако читки примери тог
жанра

Расправе о „опадању елоквенције“