PROMENLJIVA SIMBOL JEDINICA

Svetlosni fluks (svetlosni tok) Φ lumen (lm)

Svetlosna jačina I kandela (cd)
Osvetljenost E luks (lx)
Sjajnost L cd/m2
cd/cm2
OSTALI PARAMETRI
Efikasnost svetla lm/W lumen/vat
(prostorni ugao)
Temperatura svetla K kelvin
Indeks odziva boje CRI
(Color rendering Index)

Tabela 12.1. – Jedinice rasvete

Da bi se napravio dobar proračun unutrašnjeg osvetljenja, potrebno je da dobro razumete

jedinice rasvete i njene karakteristike. Detaljniji pregled ovih jedinica izgleda ovako:

1. Svetlosni fluks
2. Svetlosna jačina
3. Osvetljenost
4. Sjajnost
5. Boja svetla
6. Temperatura boje
7. Bleštanje.

Svetlosni fluks je ukupni kvantitet svetla koji se emituje po sekundi računajući jedan
svetlosni izvor. Jedinica za svetlosni fluks je lumen (lm).

Svetlosna jačina je količina svetla koja se emituje po sekundi u određenom pravcu.

Jedinica za jačinu svetla je kandela (cd).

Osvetljenost je količina svetlosnog fluksa koja pada na određenu površinu. Osvetljenost je

nezavisna od pravca svetlosti. Jedinica osvetljenosti je luks (lx).

Sjajnost je mera količine svetla koje putuje u određenom pravcu, svetlost koja putuje od
određene površine. Jedinica sjajnosti je kandela po kvadratnom metru (cd/m2).

Boja svetla se odnosi na osam osnovnih boja svetla koje mogu da proizvode veštački
svetlosni izvor u poređenju s time kako se one vide na dnevnom svetlu. Skala boje svetla se
kreće od 0 do 100.

Temperatura boje svetlosti pokazuje koliko je izvor svetlosti hladan ili topao. Jedinica za
temperaturu boje svetlosti je kelvin (K). Hladnije boje asociraju na svežinu i vitalnosti, dok
su toplije boje opuštajuće.

Bleštavost je vizuelni utisak koji je izazvan kontrolisanom sjajnošću. Blesak iz sijalica

nikada nije dobar, može da izazove glavobolju ili neprijatnost, takođe može da umanji
mogućnost viđenja. Kako smo stariji, naše oko gubi na kvalitetu vida i očno sočivo propušta
manje svetlosti kroz sočivo, pa nam treba više svetla kako bismo obavili neki zadatak, nego
što nam je trebalo kad smo bili mlađi. Bleštavost može biti prouzrokovana i refleksijama
koje dolaze od površina na koje određeno svetlo pada.

Copyright © Link group

Prirodno svetlo

Prirodno ili dnevno svetlo se razlikuje od veštačkog svetla, jer je njegov svetleći izvor sunce.
Drugim rečima, ne postoji način da se sam izvor svetla kontroliše. Kontrola prirodnog svetla
se oslikava u kontroli ulaska svetla u enterijer i zavisi pre od arhitekte nego od dizajnera
enterijera. Ipak, adaptacija određenog prostora daje određeni prostor dizajnerima da
intervenišu i u ovom domenu. Planiranje aktivnosti koje će se dešavati u enterijeru će
uticati na plan kontrole prirodnog osvetljenja nekog enterijera.

Elementi kontrole prirodnog svetla su:

1. prozori,
2. providni ili poluprovidni zidovi,
3. svetlarnici,
4. ulazi – izlazi.

Prozori

Prirodno svetlo prodire kroz prozore. Nužno je i od izuzetne važnosti za psihičko i fizičko
zdravlje korisnika da se prostorije u kojima boravimo veći deo dana otvore prema
prirodnom svetlu.

Količina svetla zavisi od namene prostorije i aktivnosti koje će se tamo odvijati. Tamo gde
se spava nije potrebna količina svetlosti kao u dnevnom boravku ili u radnoj sobi, a isto važi
i za kuhinju, u kojoj se ipak provodi manje vremena. U dnevnom boravku optimalna veličina
prozora iznosi 1/7 površine poda prostorije, što znači na primer da je za osvetljenje
prostorije površine 21 m2 potrebna ukupna površina prozora 3 m2.

Prozori ka jugu koriste sunčevu energiju, što je posebno bitno u zimskim mesecima, pa se
orijentacija koristi kako bi povećala mogućnost zagrevanja. U letnje doba staklene površine
okrenute ka jugu mogu biti zaštićene od pregrevanja izradom balkona, nadstrešnica, a
može se koristiti i reflektujuća folija za stakla. Potpuno osvetljen prozor dimenzija 100 x 150
cm greje kao radijator od 1 kW, što je vrlo korisno tokom zime, ali izaziva znatno
pregrevanje tokom letnjih meseci. Preporučuje se upotreba sredstva za zaštitu od sunca na
svim stranama fasada (osim onih okrenutih na severnu stranu).

Zamračenje može smanjiti potrebu za veštačkim rashlađivanjem vazduha i treba imati na

umu da su predmeti za zaštitu od sunca delotvorniji kada se postavljaju na spoljnu stranu
zastakljenih površina. Unutrašnje roletne mogu doprineti efektu staklenika, što dovodi do
znatnog pregrevanja i osećaja nelagodnosti.

Copyright © Link group

Pitanje:

Prozor koji greje kao radijator od 1kW je dimenzije:

a. 100 x 150 cm
b. 150 x 250 cm
c. 200 x 250 cm

Objašnjenje:

Potpuno osvetljen prozor dimenzija 100 x 150 cm greje kao radijator od 1 kW, što je vrlo
korisno tokom zime, ali izaziva znatno pregrevanje tokom letnjih meseci.

Dodatni materijal 12.1:

Ako pogledate ovaj video-snimak, saznaćete više o dekorativnom osvetljenju koje jednom
domu može doneti toplinu i poželjnu atmosferu:

https://www.youtube.com/watch?v=HPta4VQjFwo

Interior Design: Lighting Matters – The Design Network

Rezime:

• U ovoj lekciji upoznali ste se sa bitnim i obimnim konceptom osvetljenja. Osvetljenje

ili rasvetu delimo u dve velike grupe: na veštačko i prirodno osvetljenje. Veštačko
osvetljenje predstavlja električne sijalice i svetiljke, dok prirodno osvetljenje
objašnjava zakonitosti toga kako se kontroliše ulaz dnevnog svetla u neki enterijer.
Veštačko osvetljenje se kontroliše preko klasičnih prekidača (kojih ima raznih vrsta),
ali i onih koji mogu da definišu intenzitet i boju svetla. Prirodno svetlo se ne može
kontrolisati u svom izvoru, ali postoje mnogi načini kako ono prodire u enterijer.
Lokacija i orijentacija zgrade predstavljaju fundamentalno bitne aspekte pozicije
objekta i dosta utiču na dizajnersko rešenje.

Copyright © Link group