Centralni venski kateter, poznat kao i centralna linija, ili centralna venska linija je kateter koji se

plasira u neku od velikih vena. Kateter može biti plasiran u:

vene vrata (v. jugularis interna),

vene grudnog koša (v. subclavia, v, axillaris),

vene prepona (v. femoralis),

ili u velike vene ruku (PICC linija - peripherally inserted central chatheters).

Koriste se za primenu lekova ili tečnosti koje ne mogu da se primene oralno ili bi oštetili manje
periferne vene (hemioterapija), takodje se koriste za uzimanje uzoraka krvi za analize, transfuzije,
kao i za merenje centralnog venskog pritiska.

Indikacije za upotrebu centralnog venskog katetera

Pošto centralni venski kateter može ostati u veni nedeljama pa i mesecima on omogućava
izbegavanje potrebe za ponovljenim ubadanjem pacijenata i smanjuje rizik od infekcije. Jako je bitno
primenjivanje principa asepse i antisepse pošto venska linija može biti ulazno mesto infekcije.

Indikacije za njegovu primenu uključuju:

dugoročna primena IV antibiotika

dugoročna parenteralna ishrana (posebno kod hroničnih pacijenata)

dugoročna terapija bola

hemioterapija

Lekovi koji su skloni izazivanju tromboflebitisa kao što su:

Kalcijum hlorid

Hemioterapija

hipertoni rastvori

Kalijum hlorid

Amiodaron

Vazopresori (epinefin, dopamin)

Plazmafereza

Dijaliza

Česta vađenja krvi

Česta potreba za venskom linijom

Monitoring centralnog venskog pritiska

Tipovi centralnog venskog katetera

Tunelni kateteri prolaze ispod kože od mesta insercije do odvojenog mesta izlaska. Kateter i njegovi
dodaci se pojavljuju i izlaze ispod kože na mestu koje je obično lokalizovano na grudima što
pristupni port čini manje vidljivim u odnosu na katetere koji vire direktno iz vrata ili grudi vene u koju
su plasirani. Provlačenje katetera ispod kože pomaže u prevenciji infekcija i omogućava stabilnost
katetera. Tunelni kateteri koji se najčešće u primeni su Hikmanovi i Groshongovi kateteri.

Ne-tunelni kateteri su fiksirani na mestu insercije, pri čemu kateter i njegovi dodaci vire direktno iz
mesta aplikacije. Najčešće primenjivani ne-tunelni kateteri su Quintonovi kateteri.

Implantirani portovi su slični tunelnim kateterima, ali se nalaze u celosti ispod kože. Lekovi se
injekcionim putem kroz kožu ubrizgavaju u port katetera upotrebom posebnih Huber igli. Neki
implanti sadrže portove sa malim rezervoarom koji mogu biti ponovo napunjeni injekcionim putem,
a nakon toga polako otpuštaju lek u krvotok. Implantiran port je manje vidljiv od tunelnih katetera i
zahteva manje nege, i manja je šansa za nastanak infekcie. Ovi portovi se implantiraju ispod klavikule
(ključne kosti) a kraj katetera se nalazi u desnom atriumu (pretkomori).

PICC linija je periferno plasiran centralni venski kateter u neku od vena ruke (v.cephalica ili
v.basilica). Vrh katetera se završava u gornjoj šupljoj veni.

U zavisnosti od upotrebe kateteri mogu imati jedan lumen ili više lumena (dva, tri , četri ili pet).
Kateteri sa više lumena (biluminalni, triluiminalni) omogućavaju istovremenu i kontrolisanu primenu
više vrsta lekova i infuzionih rastvora.

Kateteri se fiksiraju na mestu adhezivnim trakama koje pokrivaju mesto aplikacije i na taj način
smanjuju šansu za nastanak infekcije, kateter se redovno ispira fiziološkim rastvorom i heparinskim
preparatima da bi se sprečilo stvaranje tromba u kateteru.

Rizici

Prilikom aplikacije centralnog venskog katetera može doći do nekoliko komplikacija. Benefit
upotrebe CVK treba da prevazilazi rizike ovih komplikacija.

Pneumotoraks je komplikacija koja je češća prilikom pokušaja kateterizacije potključne vene

(v.sublavia) zbog bliskih anatomskih odnosa ove vene sa pleuralnim prostorom, iz tog razloga se
prilikom plasiranja CVK koristi ultrazvuk za navođenje igle koji prestavlja zlatni standard.
Infekcije krvotoka nastaju kao posledica prodiranja bakterija u krvotok, CVK su poznati po
povremenom prodoru bakterija Staphylococcus aureus i Staphylococcus epidermidis i sepsama koje
ove bakterije izazivaju. Ranije su ove infekcije prestavljale prihvatljivi rizik kod bolesnika sa CVK, ali
zbog sve veće mikrobne rezistencije na antibiotike ove infekcije su glavni uzrok morbiditeta i
mortaliteta kod pacijenata sa CVK, kao i povećanja troškova lečenja ovakvih pacijenata.

Tromboza je komplikacija koja nastaje kao posledica prisustva centralnog venskog katetera u lumenu
krvnog suda koji prestavlja faktor u nastanku tromba. Samo postavljanje katetera uzrokuje aktivaciju
faktora koagulacije na mestu gde kateter probija zid krvnog suda. Rizik za zgrušavanje krvi je viši kod
pacijenata sa karcinomima. Iz tog razloga se ovim pacijentima aplikuju antikoagulansni lekovi kao što
je heparin koji dokazano smanjuje incidencu duboke venke tromboze kod pacijenata sa karcinomom
i plasiranim CVK.

Pogrešno postavljanje se dešava u situacijama kada se anatomija pacijenta razlikuje od uobičajenog

položaja, ili u situacijama kada su anatomske strukture oštećene usled povrede ili prethodne hiruške
intervencije.

Ostale komplikacije su veoma retke i u njih ubrajamo:

usisavanje male količine vazduha zbog negativnog pritiska u venskom sistemu i izazivanje vazdušne
embolije

krvarenje i stvaranje hematoma kao posledica povrede krvnog suda

stvaranje arterio-venskog šanta usled istovremene povrede i vene i arterije prilikom postavljanja
centralnog venskog katetera