Финансирање ПГ у Републици Србији - мастер Рад Петковић Бјанка

Универзитет у Београду
ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ
Мастер рад
Финансирање пољопривредних газдинстава у

Републици Србији
Петковић Бјанка
Београд
септембар 2023. године

МЕНТОР
др Владимир Закић, редовни професор
Пољопривредног факултета Универзитета у Београду
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ
др Сањин Ивановић, редовни професор
др Марија Николић, доцент
Резиме
У
овом раду фокус је стављен на анaлизу финансирања пољопривреде и
пољопривредних газдинстава. Предмет истраживање били су различити
модалитети финансирања аграра, од стране државе и државних институција,
као и фондова Европске Уније. Рад је темељен на различитим мерама државне подршке,
као и подстицањима банкарског сектора у виду кредитирања на развој пољопривредне
производње. Међутим, приступ наведеним средствима није довољан, те се истраживање
проширује на значај штедно-кредитних задруга, као и специјализоване пољопривредне
банке.
Кључне речи: финансирање, кредитрање, штедно-кредитне задруге, специјализоване

пољопривредне банке, пољопривреда, пољопривредна газдинства
САДРЖАЈ:
1. УВОД.......................................................................................................................................1
1.1. Предмет и циљ истраживања.............................................................................................1
1.2. Хитотезе истраживања.......................................................................................................2
1.3. Методе истраживања и извори података..........................................................................2
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПРОБЛЕМИ ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИХ
ГАЗДИНСТАВА У СРБИЈИ......................................................................................................4
3. САМОФИНАНСИРАЊЕ КАО ТРАДИЦИОНАЛНИ МОДЕЛИ
ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТВА................................................6
4. АГРАРНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ КАО СТУБ РАЗЛИЧИТИХ МОДЕЛА
ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА.............................................7
4.1. Законодавни и стратешки оквир аграрне политике.....................................................8
4.2. Мере аграрне политике и буџетски оквири................................................................10
4.2.1. Директна плаћања.................................................................................................10
4.2.2. Мере руралног развоја...........................................................................................13
4.2.3. Посебни подстицаји..............................................................................................23
4.3. Буџетски трансфери у пољопривреди.........................................................................23
5. КРЕДИТИРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА......................................29
5.1. Кредитирање уз подршку државног сектора..............................................................31
5.2. Пословне банке као подршка кредитирању ПГ.........................................................33
5.3. Анализа потражње банкарских кредита за ПГ...........................................................38
6. ПОДРШКА ПРЕТПРИСТУПНОГ ФОНДА ЕУ КАО ВЕЛИКА ПЕРСПЕКТИВА
ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА У СРБИЈИ.........................44
6.1. ИПАРД Подстицај........................................................................................................45
6.1.1. ИПАРД II Програм подршке.................................................................................46
6.1.2. ИПАРД III Програм подршке...............................................................................50
7. ЗАДРУЖНО ФИНАНСИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА КАО КРЕДИТНИ
ПОТЕНЦИЈАЛ...........................................................................................................................51
7.1. Историјски основ развоја задружних финансијских организација..........................52
7.2. Актуелно стање задружних финансијских организација..........................................53
7.3. Прекретница и историјски развој штедно-кредитних задруга у Републици Србији
57
7.4. Актуелно стање штедно-кредитних задруга у Србији..............................................60
7.5. Кооперативни модел привређивања као окосница економског развоја..................63
8. ПЕРСПЕКТИВА ФИНАНСИРАЊА – СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ БАНКЕ................65
9. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................66
10. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................67
1. УВОД
Финансирање пољопривреде и пољопривредних газинстава је један од највећих и
најсложенијих проблема данашњице. Суштина лежи у диспропорцији издвојених
финансијских средстава у развој пољопривредне производње, посматрано кроз обим
опредељених средстава државног буџета и доприноса ове привредне гране у стварању
бруто додатој вредности.
У Републици Србији, као једном од аграрних лидера у региону, пољопривреда игра

кључну улогу у економском развоју и заслужује посебну пажњу у области
финансирања.Ова област има своје специфичности - сезонски рад, велики временски
размак између улагања и прихода, велики ризик, нестабилно тржиште за пољопривредне
производе и дуг процес производње, што је чини изазовнијим сектором кад је у питању
потреба за финансијским средствима. Решавање питања финансирања,како
пољопривредне производње, тако и самих пољопривредних газдинстава, створиле би се
развојне могућностисуштинских елемента остваривања пољопривредних потенцијала
земље и подршке раду аграрних произвођача.
1.1 Предмет и циљ истраживања

Предмет истраживања је приказ тренутног стања финансирања аграрног сектора, како
од стране државе и аграрног буџета, тако и од стране иностраних претприступних
фондова.Фокус рада стављен је на значај и улогу штедно-кредитних задруга, као и
специјализоване кредитне банке.
Циљ рада је да се истакне проблем и прикаже значај адекватног,стабилног и

континуираног финансирања пољопривреде услед саме специфичности производње
( улагања одједном у великом обиму ), чиме се утиче на раст и развој сектора.
Власници пољопривредних газдинстава (ПГ)су сада приморана на обезбеђивање средстава

у виду банкарских кредита, јер издвојена средства из аграрног буџета нису довољна, као и
износи прописаних субвенција.Истраживање би требало да истакне значај штедно-
кредитних задруга, као један од потенцијала финансирања аграра, као и да прикаже
1
потребе за развој специјализоване пољопривредне банке у Србији, која би обезбедила
повољније услове финансирања и подстицање аграра.
1.2. Хитотезе истраживања

Генерална или општа хипотеза је:
Х = Што је већа финансијска подршка пољопривреди из државних фондова и буџета

предприступне помоћи, то је већа мотивисаност ПГ за бављење овом делатности, као и
подстицање њихове конкурентности.
Посебне хипотезе су:
Х1 = Што су разноврснији извори финансирања ПГ, то су веће могућности задуживања

пољопривредника и њиховог опредељења за извор финансирања који им одговара.
Х2 = Ако се законски оквири за финансирање пољопривредеподударају с политиком

субвенционисања, лакше се увиђају изазови и пропусти који треба да се исправе да би се
пољопривредници успешније пословали.
Х4 = Што се више удуржују пољопривредни произвођачи, имају већу могућност.
Х4 = Што је стабилнији, адекватнији и већи избор модела финансирања ПГ, то је већа

заинтересованост пољопривредника за бављење овом делатношћу.
Х5 = Што је ефикасније и ефективније коришћење ИПАРД средстава, то су

пољопривредници јачи а пољопривредни капацитети савременији.
1.3. Методе истраживања и извори података

Сврха коришћења метода је добијање адекватне слике о значају финансирања,
потенцијалним и традиционалним моделима обезбеђивање средстава, као и перспективе
пољопривредног сектора за даљи раст и развој, услед решавања најважнијег питања –
финансирања.Ради спровођења истраживања о моделима финансирања ПГ, коришћене су
многобројне методе:
- Метода анализе података прикупљених литературом, обрађене су кроз:
а) Анализу садржајаи структуре којим се допринело до суштинских одредба предмета

истраживања, односно до разматрања проблема и начина фианнасирања ПГ,
б) Функционална анализаје коришћена у циљу разумевања власника ПГ, потешкоћа које са
собом носи сама пољопривредна производња, као и финансирање исте. Истражују се
2
различити облици финансирања, са фокусом на значај оснивања штедно-кредитних
задруга у циљу побољшања развоја пољопривредног сектора;
в) Генеричка анализа којом се сазнаје настанак и развој задруга, које представљају један
део предмета истраживања, уз праћење кретања и историјских промена у времену и
простору;
г) Компаративну анализукоја је коришћена ради поређења прикупљених података са
подацима који су релевантни за поређење уз одговарајуће коментаре
д) Корелациону анализу којом су се представили постојећи модели финансирања ПГ и
њихов утицај на економски (не)просперитети и развој;
ђ) Регресиону анализу којом се утврђивао ниво утицаја различитих модела и димензија
финансирањана развој пољопривредне производње и унапређење конкурентности
газдинства.
- Статистичка метода је коришћена у сврху прикупљања, сређивања, обраде и
презентације резултата истраживања.Добијени резултати истраживања приказани су
табеларно и путем шема и графикона.
-Метода дедукције којом је обезбеђено сазнање, закључивање и прогнозирање о
посебним моделима фиансирања газдинства на основу општег сазнања.
- Каузална анализакојом се одређују правилности и законитости постојања одређеног
предмета истраживања. Каузална анализа представља специјални случај структурално –
функционалне анализе која се сматра најпотпунијом. Њоме се откривају структура и
функције предмета, као и односи међу њима. Други специјални случај каузалне анализе је
факторска анализа која за предмет сазнања има битне делујуће, детерминирајуће чиниоце
који имају обично узрочно-последичне везе.
3
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ И ПРОБЛЕМИ ФИНАНСИРАЊА
ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА У СРБИЈИ
Историја пољопривреде јесте дуга и сложена, обухватајући векове развоја, као и еволуције
људске способности за узгој биљака и животиња ради производње хране и
егзистенцијалних потреба. Али, зато данас и јесте једна од најзначајнијих привредних
грана, како за глобалну економију, тако и за сваког становника наше земље и света.
Међутим, ова привредна грана са собом носи броје изазове са којима мора да се суочава,
попут климатских промена, ограничених ресурса и потреба за одрживим приступима. Уз
изазове, овај сектор прати и многобројне специфичности, попут:
 неподударање времена рада и улагања–где се пољопривредници суочавају са дугим

временом чекања између улагања у производњу и остваривању прихода.
Пољопривредни произвођачи морају најпре уложити своје ресурсе, док ће поврат
свог улагања, као и додатни приход видети тек након одређеног времена, односно
када усеви сазру и буду спремни за жетву.
 земљиштакоји представља основни и необновљиви ресурс неопходан за
пољопривредну производњу и не може се преместити на друго место,
 сезонски карактер производње,
 специфичности почетног материјала у пољопривредној производњи – што је
резултат предмета рада, односно живог организма (биљке или животиње) који се
временом увећава и развија,
 спор обрт уложених средставакоји је условљен биолошким процесом развоја
плода или узгоја,
 дуг процес производње до финалних производа –који је законом природе предвиђен
да прође кроз одређене стадијуме развитка,
 споро прилагођавање новим решењима,
 непредвидиво тржиште пољопривредних производа – мала промена у понуди или
тражњи за пољопривредним производима изазваће ценовну осцилацију и варирање
цена, чиме се утиче на само тржиште.
4
Пољопривреду наше земље карактеришу породнична пољопривредна газдинства са малом
величином поседа (5,4 ha)и неповољне стросне структуре(просечне старости власника
газдинства од 60 година)1, што управо представља најзначајније специфичностипроблема
аспекта финансирања уз неуређеност и неразвијеност трижишта пољопривредних
производа, неконкурентност производње и неодговарајућој улози државе2.
Са свим набројаним специфичностима, пољопривредници се могу „борити“ на различите

начине:
- побољшањем плодности земљишта, како би се добили квалитетнији приноси, а

тиме и већи приходи,
- гајењем биљних култура који имају различите периоде производње и рада,уз
поштовање плодорода ,
- констатним тренизима и едукацијом пољопривредних произвовођача, као и
запослених на газдинству како би се оспособили за вршење различитих
пољопривредних операција и руковањем машина.
Међутим, свака од наведених техника изисткује одређена финасисјака средства, која

представљају главни проблем данашњице. Решавањем проблема финансирања створиле
би се разне развојне могућности и тиме утицало на сам развој пољопривреде и ПГ. Овај
рад, као што је већ наведено, има за циљ да покаже и прикаже значај континуиране,
стабилне и дуорочне подршке државе, али и других фондова и институција.
1
Републички завод за статистику (2013) , Попис пољопривреде 2012 – Пољопривреда у Реплици Србији,
Свеска 1, Београд, стр. 13.
2
Радовић Г. (2014), Финансирање пољопривреде у Републици Србији, Монографија, Задужбина Андрејевић,
Београд, стр. 18 – 21.
5
3. САМОФИНАНСИРАЊЕ КАО ТРАДИЦИОНАЛНИ МОДЕЛИ
ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТВА
Један од најзначајнијих проблема данашњице је финансирање пољопривредне
производње. Сами пољопривредни произвођачи имају недовољно финансијских средства
за реализацију својих инвестиција, али без њиховог улога производња је немогућа.
Самофинансирање јесте један од најстаријих модела финансирања пољопривредне
производње и представља управо улагање власника газдинства у сопствену производњу.
Овај вид обезбеђења средстава представља основу финансијске самосталности предузећа
3
(Закић, 2015).
Углавном, овај вид финасирања није довољан, те су пољопривредници приморани да

конкуришу за државне подстицаје, прибављају средства из других извора, путем банака
или иностраних фондова. Међутим, самофинансирање има предности које нису
заступљене код других видова финансирања – не постоји обавеза плаћања камата на
позајмљена средства, као ни обавеза враћања, а нема ни потребе за обезбеђење хипотека.
Без обзира на своју сигурност, стабилности и предност, самофинансирање не би требао да

се схвата као „бесплатан вид финанасирања“ јер се сматра да сва акумулирања
прикупљена средства имају опортунитетну цену. Та цена се изједначава са губитком који
би настао када би средства била уложена у мање рентабилан подухват, уместо у
рентабилнији пројекат другог пројекта.
На територији наше земље аграрна привреда, у последњим деценијама нема изражену

могућност самофинансирања, а разлог томе су разне специфичности саме пољопривредне
производње уз спор обрт уложених средстава а висока улагања и дуг процес производње
до финалних производа, а сами тим и оставрењу прихода. Пољопривредници су онда
приморани да пронађу још неки вид финансирања својих газдинстава, што ће утицати на
раст и развој самог сектора.
3
Закић В., Кљајић Н.(2016): Анализа стања финансијске писмености пољопривредних произвођача и модели
финансирања пољопривредне производње у Републици Србији. У: Унапређење финансијских знања и
евиденције на пољопривредним газдинствима у Републици Србији. Институт за економику пољопривреде,
Београд, стр. 3-22.
6
4. АГРАРНА ПОЛИТИКАСРБИЈЕ КАОСТУБРАЗЛИЧИТИХ
МОДЕЛА ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИХ
ГАЗДИНСТАВА
Протекле две деценије пољопривредну политику Србије обележиле су честе промене које
су утицале на нестабилност пољопривредног сектора кроз промене у стратешким
оквирима, као и у механизмима реализација постављених циљева.
Почетком 2000-их година (у првој фази реформисања) аграрна политика се реализује кроз
мали број подстицајних мера, са фокусом на ценовну подрушку производњи у сектору
који је требао да обезбеди сировине запрерађивачку индустрију. Међутим,ценовна
подрушказа субвенционисање инпута,као и механизми њихове реализације били су често
мењани што је довело до новог реформисања политике.
У другој фази (у периоду између 2004 и 2007 године) долази до измене

операционализације аграрне политике која први пут добија оквире пољопривредне
политике заступљене на територији ЕУ (Заједничке пољопривредне политике – ЗПП).
Фокус аграрног буџета премештен је на подстицаје инвестицијама у циљу раста
контурентности породничких газдинстава и развоја тржишта пољопривредно
прехрамбених производа.
Нова фаза реформи започета је 2013. године, усвајањем Закона о пољопривреди и

руралном развоју4 када су коначно дефинисане мере аграрне политике ( Више у поглављу
4.2.), које су и данас актуелне, те је строверен и основни предуслов за успостављање
конзистенцнијег политичког оквира.5
4.1. Законодавни и стратешки оквир аграрне политике

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) је надлежно за
реализацију пољопривредне политике у Републици Србији. Има главну улогу у
Стратешко и буџетско планирање аграрне

4 политике
„Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 10/2013– др. закон 101/2016, 67/2021 / др. закон 114/2021
5
Богданов Н., Стевановић М,. Папић Р. (2016): Аграрна политика Србије – изазови и постојећа решења.
Закон о пољопривреди
Боданов, Шеварлић, Васиљевић: Стање и перспективе и агропривреде
руралном
и села уразвоју
Срији, Београд, стр. 19-40
Стратегија пољопривреде и руралног развоја

Републике Србије
дефинисању Закона, Стратегије, Националног програма и Годишњих уредби које чине
четири основна елемента и оквир аграрне политике (Шема 1). 6
Шема 1. Приказ планирања аграрне политике

Извир: Стратерија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024.
Законодавни и програмски оквир за дефинисање пољопривредне политикеодређено је

Законом о пољопривреди и руралном развојукоји је задужен за успостављање механизма
креирања и спровођења политике. Други закон који је такође од великог значаја за
спровођење аграрне политике и допринос пољопривредницима јесте Закон о
подстицајима у пољопривреди и руралном развоју7 који регулише мере подршке и врсте
подстицаја, начин коришћења средстава и дефинисања износа.
Програмски окрив за спровођење политике регулисан је:
- Стратегијом развоја пољопривреде
- Програмима пољопривреде и руралног развоја
- Једногодишњим уредбама.
Стратегија је кључни стратешки документ који се усваја за период од 10 година који се

дефинишу стратешки дугорочни циљеви земље, њени приоритети, али и начин
реализације. Тренутно је на снази Стратегија пољопривреде и руралног развоја за период
2014-2024. године која предвиђа:
„... да у 2024. години пољопривреда Србије буде сектор чији је развој заснован на знању,
модерним технологијама и стандардима, који домаћим и страним тржиштима нуди
иновативне производе, а произвођачима обезбеђује одрживми стабилан доходак, да се
природним ресурсима, животном средином и културном баштином руралних подручја
управља у складу са принципима одржљивог развоја, како би се руралне средине учиниле
примамљивим местом за живот и рад младима и другим руралним становницима“¹².
У складу са визијом, дефинисани су развојни циљеви који би требало да доведу до

остваривања послављених истих, акоји гласе:
6
Богданов Н. (2015): Рурални развој и рурална политика, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет,
Земун
7
„Сл. гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015, 101/2016и35/2023
8
 раст пољоприврдне производње и сигуран доходак пољопривредника, уз
што мање ризике,
 раст конкурентности сектора,
 одрживо управљње природним ресурсима са фокусом на заштиту животне
средине,
 унапређење квалитета живота руралног становништва и смањење
сиромаштва.
Програми пољопривреде и руралног развоја су плански документи који се усвајају за

период од 7 година и прати Стратегију кроз своје средњорочне циљеве. Њиме се
дефинишу мере подстицаја у пољопривреди, док је висина подшке дефинисана
једногодишњом Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју.
Уредбом се прописују услови и правила које потенцијални корисник мора да испоштује
како би могао да рачуна на финансијска средства.
4.2. Мере аграрне политике и буџетски оквири

Током последњих деценија, аграрна политика Србије била је предмет разних притиска,
како од економске нестабилности, варирања тржишних прилика и производње, тако и од
стране екстремних временских непогода, који су утицали на приоритете политике и њене
механизме подршке пољопривреди. С тога, у даљем тексту рада, су наведене актуелне
мере на територији наше земље, као и услови, намена и обим финансијских средстава.
4.2.1. Директна плаћања

Директна плаћања имају за циљ да обезбеде подршку приходима власницима ПГ, уз
промовисање конкурентности, одрживости и еколошки прихватљиве пољопривредне
праксе. Овај вид финансирања би требао да пружа сигурност и стабилан извор прихода
који не зависи од флуктуација на тржишту, као што је случај на територији ЕУ, али не и у
нашој земљи.8
У први стуб политике спадају мере које се односе на мере регулисања тржишне
стабилностии мере које пружају директну подршку произвођачима на газдинству. Мере
тржишне стабилности имају утицај на формирање понуде и тражње на тржишту, чиме се
8
Заједничка пољопривредна политика ЕУ – Директна плаћања, МПШВ
(Доступно на: https://europa.rs/images/publikacije/poljoprivreda-direktna-placanja.pdf )
9
посредно утиче и на цене пољопривредних производа. Док, са друге стране мере директне
подршке произвођачима имају различите критеријуме имплементације, те разликујемо:
1. Премије – које се исплаћују квартално пољопривредницима по

испорученој (произведеној) количини производа; Ова врста подстицаја
исплаћује се само за кравље, козијије и овчије млеко,
2. Подстицаја за производњу – који се исплаћују по јединици мере (по
грлу, по посејаној површини..) предметне подршке,
3. Регресе – који представљају новчани износ који се у одређеном проценту
исплаћује за купљену количину инпута (гориво, ђубриво, семе, средства
за заштиту..) за пољопривредну производњу и трошкове складишта у
јавним складиштима
4. Подршка приликом елементарних непогода и друге накнаде – које се
исплаћују само у специфичним приликама по ex-post основу, када се
процени да су интервенције неопходне; Плаћање се врши у виду
компензације, односно након процене штете и губитка, врши се анализа
и исплата
Табела 1. Подстицаји мере и издвојена средства за директна плаћања у 2023. години
ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА Износ по јединици мере
1. Премије
1.1 Премија за млеко* 15 RSD/l
2. Подстицаји за производњу
2.1 Основни подстицаји у биљној производњи 6.000 RSD/ha
2.2 Подстицаји у сточарству
2.2.1 Подстицаји за квалитетне приплодне млечне
30.000 RSD/грлу
краве
2.2.2 Подстицаји за квалитетне приплодне товне краве
40.000 RSD/грлу
и бикове
2.2.3 Подстицаји за квалитетне приплодне крмаче и
18.000 RSD/грлу
нерастове
2.2.4 Подстицаји за квалитетне приплодне овце и 7.000 RSD/грлу
10
овнове, козе и јарчеве
2.2.5 Подстицаји за квалитетне приплодне матице
500 RSD/грлу
риба шарана
300 RSD/грлу
риба пастрмке
2.2.7 Подстицаји за родитељске кокошке тешког типа 60 RSD/грлу
2.2.8 Подстицаји за родитељске кокошке лаког типа 100 RSD/грлу
2.2.9 Подстицаји за родитељске ћурке 300 RSD/грлу
2.2.10 Подстицаји за краве дојиље 40.000 RSD/грлу
2.2.11 Подстицаји за тов јунади 15.000 RSD/грлу
2.2.12 Подстицаји за тов јагњади 2.000 RSD/грлу
2.2.13 Подстицаји за тов јаради 2.000 RSD/грлу
2.2.14 Подстицаји за тов свиња 1.000 RSD/грлу
2.2.15 Подстицаји за кошнице пчела 800 RSD/кошници
2.2.16 Подстицаји за производњу конзумне рибе 10 RSD/kg рибе
2.2.17 Подстицаје за краве за узгој телади за тов 20.000 RSD/грлу
3. Регреси
Регрес за трошкове складиштења у јавним
3.3 40% трошкова складиштења
складиштима
3.4 Производно везани подстицаји 7.000 RSD
3.5 Регрес за ђубриво, гориво и семе 2.000 RSD
3.6 Регрес за гориво 3.000 RSD
Извор: Уредбa о орасподелиподстицаја у пољопривреди и руралномразвоју у 2023. години9
За сваку од наведених мера директних плаћања доноси се посебан, одређени Правилник

којим се регулишу услови и критеријуми подршке, као и обавезе пољопривредника.
*Премије за млеко – премија се исплаћује квартално по броју литра испорученог млека

млекарама. Млекаре важе за институције које пласирају безбедну храну, одређеног
квалитета. Премијом се подстиче производња, што доводи до значајног откута млекара уз
смањење прераде на газдинству које нема баш контролисану здравствену исправност.
Такође, млеко са наших простора је неконкурентно у односу на земље чланице ЕУ, због
9
http://www.minpolj.gov.rs/download/uredba-o-izmenama-i-dopuni-uredbe-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-
ruralnom-razvoju-u-2023-godini/(подаци прузети: 13.05.2023.)
11
слабије млечности и квалитета, услед чега Србија бележи високу стопу увоза која се данас
одражава на пољопривредне произвођаче. Наиме, од априла 2023. године
пољопривредници су у проблему јер млекаре раскидају уговоре са њима и престају да
откупљују њихове производе. Тржиште је презасићено, а држава би требало да реши овај
проблем увођењем рестриктивних мера и заштитом произвођача, што се и догодило
(Табела 2).
Табела 2. Измене Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју
ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА Износ по јединици мере
1.1 Премија за млеко 19 RSD/l

2.1 Основни подстицаји у биљној производњи 18.000 RSD/h
40.000 RSD/грлу
краве
2.2.17 Подстицаји за женску телад од квалитетних
25.000 RSD/грлу
приплодних крава првотелки
Извор: Уредба о изменама и допунама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у
2023. години (подаци преузети 19.05.2023.)
Из табеле можемо закључити да се и велика пажња поклања подршци намењеној за

повећање броја квалитетних приплодних грла, чиме се унапређује састав стада и стварају
услови за ефикасну производњу и повећање конкурентности произвођача.
*Основни подстицаји у сточарској производњи – Србија има повољне услове за развој

сточарства, с обзиром на то да располаже са великим површинама које нису искоришћене.
Међутим, и ако постоје повољни услови, ова грана бележи негативне трендове. Држава и
потошачи суочавају се са падом производње појединих врста меса и смањење грла. У
циљу решавање наведених проблема, као и мотивисању пољопривредника да унапреде
своју производњу, конкурентност и сарадњу са месном прерађивачком индустријом које
ће обезбедити производ вишег нивоа вредности, као и бољи пласман, уведене су мере
подстицаја овом сектору.
12
* Регреси за трошкове складиштења – На ову врсту регреса пољопривредици имају право
само за одређене производе, и то: пшеницу, кукуруз, малину, купину и вишњу, уз
прописане ограничене количине.
4.2.2. Мере руралног развоја

Подршка мерама руралног развоја се спроводе према Закону подстицаја за мере руралног
развоја, кроз накнаду дела прихватљивих трошкова у одређеном проценту. Структура
буџетске подршке ове мере усклађен је са концептом мера подршке руралном развоју на
територији ЕУ, те обухвата следеће „осе“:
1. Инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање

стандарда квалитета
2. Подстицаји за одрживи рурални развој
3. Подстицаји за унапређење руралне економије
4. Подстицаји за подршку програмима који се односе на припрему и спровођење
локалних стратегија руралног развоја
5. Унапређење система креирања и преноса знања
4.2.2.1. Подстицаји за унапређење конкурентности

Инвестиције у пољопривреди које су намењене за унапређење конкурентности се
спроводе у циљу побољшања тржишног пословања и повећања стандарда квалитета
производа.
Ова мера се реализује кроз своје три подгрупе, које су наведене у даљем тексту рада.
Инвестиције у физичку имовину ПГ
Највећи удео средства намењено подршци руралном развоју се издвајају управо за

инвестиције на ПГ. Подршка се финансира у складу са критеријумима које је поставило
Министарство пољопривреде. У питању је подршка у виду исплате одређеног процента
бесповратних средства. Пракса је да повољније услове, односно већи проценат
бесповратних средства имају млада лица тј. ПГ чији носилац има мање од 40 године, како
би се утицало на подстицање младих за бављење пољопривредом, као и ПГ која послују у
отежаним условима.
13
Табела 3. Мере подршке инвестицији у физичку имовину на ПГ и удео безповратних
средстава
1. Подстицаји за унапређење конкурентности

1.1 Инвестиције у физичку имовину Удео бесповратних
пољопривредног газдинства средства од
вредности
инвестиције
1.1.1 Подстицање подизања нових вишегодишњих засада
воћака, винове лозе ихмеља
1.1.1.1 Подстицање подизања нових вишегодишњих засада 50-65%
воћака и хмеља
1.1.1.2 Подстицање подизања нових вишегодишњих засада 60%
винове лозе
1.1.2 Подршка за унапређење примарне пољопривредне
производње
1.1.2.1 Подршка за инвестиције у набавку нових машина и 50-65%
опреме за унапређење
примарне биљне пољопривредне производње
1.1.2.2 Подршка за инвестиције у набавку нових машина и 50-65%
примарне сточарске пољопривредне производње
1.1.2.3 Подршка за инвестиције за набавку нових машина и 60%
дигитализације сточарске пољопривредне производње
1.1.2.4 Подршка за инвестиције у набавку квалитетних 50-65%
приплодних грла заунапређење
примарне сточарске пољопривредне производње
1.1.2.5 Подршка инвестицијама у изградњу и опремање 50-65%
објеката
1.1.2.6 Подршка инвестицијама у набавку нових трактора 50-65%
1.1.2.7 Подршка инвестицијама за електрификацију поља 90%

Извор: Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју
14
* Подстицање подизања нових вишегодишњих засада воћака, винове лозе ихмеља
Ова врста подршке усмерена је на инвестиције у:
- Подизања нових производних засада и набавку садница

- Припрему земљишта за подизање засада, уз анализу са препоруком
ђубрења
- Набавку супстрата
- Подизање нових производних засада са савременом технолигјом, са
наслоном и без наслона
Корисник подршке остварује право на подстицај од 50- 60% бесповратних средства од

вредности реализоване инвестиције.
*Подршка за унапређење примарне пољопривредне производње

Ова врста подршке усмерена је на инвестиције у :
- Изградњу и опремање објекта за чување и складиштење воћа и поврћа
- Изградњу и опремање објекта за унапређење сточарске производње
Инвестиције које се опредељују за набавку нових машина тичу се машина за:

- Припрему, дистрибуцију и складиштење сточне хране
- Дистрибуцију и манипуцају стајњака
- Производњу конзумних јаја
- За пчеларство
Инвестиције за набавку квалитетних приплодних грла односе на: квалитетна приплодна
грла говеда, оваца, коза, свиња одређене сорти и пчелињих матица.
Корисник подршке остварује право на подстицај од 50 - 65% бесповратних средства од
вредности реализоване инвестиције. Изузетак су само инвестиције за електрификацију
поља која обухватају набавку каблова и пратеће опреме, припрему терена и прикључка на
електромрежу, корисник у том случају има право на подстицај од 90% вредности
прихватљиве инвестиције.
15
Инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних и прехрамбених производа
Подршка у маркетиншке и промотивне активности није наиме редовна мера подршке, већ
се појављује спорадично са незнатним износима. Овај вид подршке намењен је малим
породичним бизнисима и газдинствима која се баве прерадом. Важно је да се задржи
специфичан квалитет производа (нпр. квалитет паприке, приликом прављења ајвара или
квалитет воћа услед прављења џемова), уз побољшање конкурентске способности и
ставрања стандардизованог финалног производа.
Табела 4. Мере подршке инвестицији у преради и марктингу пољопривредно-

прехрамбених производа и удео бесповратних средстава

1.2 Инвестиције у прераду и маркетинг Удео бесповратних
пољопривредних средства од
и прехрамбенихпроизвода и производа рибарства вреднсоти
инвестиције
1.2.1 Подршка унапређењу квалитета вина, ракије и 50-65%
пољопривредно-прехрамбенихпроизвода
1.2.2 Контролне маркице за пољопривредно-прехрамбене 50-65%
производе и евиденционемаркице за вино
1.2.3 Набавка опреме у сектору меса, млека и пива 50-65%
1.2.4 Изградња објеката и набавка опреме у сектору 60%
производње вина
1.2.5 Изградња објеката и набавка опреме у сектору 60%
производње јаких алкохолнихпића
Подршка која се односи на добијање и остваривање права контролне маркице везана је за:
16
- лабараторијске анализе вина
- хемијске и физичке анализе земљишта
- израде елабората
- промоцију ознаке географског порекла
- подстицај удружења произвођача вина и ракије
Корисник подршке остварује право на 50 – 65% исплате бесповратних средства од

вредности инвестиције.
Друга врста инвестиције, односно изградња објекта или куповина нове опреме, машине
или уређаја у функцији производње вина, односно јаких алкохолних пића сматрају се
прихватљивим у износу од 60.000 RSD/m2предметног објекта или уколико се односе на
реконструкцију и адаптацију постојећег објекта у износу до 35.000 RSD/m 2.Ови
подстицаји се утврђују у процентуалном износу од 60% од вредности прихватљиве
инвестиције.
Инвестиције у циљу управљања ризицима
Пољопривредна делатност је веома специфична по својој природи. Она представља

привредну грану која је увек изложена неизвесностима и ризицима у својој производњи,
услед своје карактеристичности (производња се одвија под отвореним небом, те је
изложена разним климатским променама, епидемија болести, тржишних промена..).
Управо, ризик представља неизвесност догађаја, чијим остварењем може настати штета, те
је ова врста мере од изузетног значаја за пољопривреднике, као и за њихова ПГ.
Табела 5. Мере управљања ризицима на ПГ

1.3 Управљање ризицима (Регрес за премију осигурања за 40-45%
усеве, плодове, вишегодишње засаде, расаднике и 70% за пет округа
животиње)
17
Подстицаји ове групе исплађују се у процентуалном износу од 40 – 45% вредности
плаћене премије, односно од чак 70% на подручју пет округа Србије (Моравичког,
Златиборског, Колубарског, Подунавског и Шумадијског).
4.2.2.2. Подстицаји за одрживи рурални развој

У нашој земљи овој групи мера налазе се подстицаји који се односе на очување и
унапређење животне средине и природних ресурса, односно подстицаји за еколошке мере.
Из ове групе мера финансирају се подстицаји за органску производњу и очување
генетичких биљних и животињских ресурса, као и подршка ПГ која послују у подручју са
природним потешкоћама.
*Подстицаји за органску производњу
Овом мером се подстиче производња заснована на очувању природних ресурса и примени

високих стандарда за добробит животиња. Заступљен је и висок степен биолошке
разновсности, уз додавање вредности производа.
Такође, за овакву врсту проиводње, издвајају се много већа средства него у

конвенционалној производњи, што нам показује и Табела 6.
Табела 6. Подстицаји мера директних плаћања у органској производњи
ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА У ОРГАНСКОЈ

Износ по јединици мере
ПРОИЗВОДЊИ
1. Премије
1.1 Премија за млеко 65 RSD/l
2. Подстицаји за производњу
2.1 Основни подстицаји у биљној производњи 21.000 RSD/ha
2.2 Подстицаји у сточарству
35.000 RSD/грлу
краве
2.2.2 Подстицаји за квалитетне приплодне товне краве
56.000 RSD/грлу
и бикове
2.2.3 Подстицаји за квалитетне приплодне крмаче и 21.000 RSD/грлу
18
нерастове
2.2.4 Подстицаји за квалитетне приплодне овце и
9.800 RSD/грлу
овнове, козе и јарчеве
700 RSD/грлу
риба шарана
420 RSD/грлу
риба пастрмке
2.2.7 Подстицаји за родитељске кокошке тешког типа 84 RSD/грлу
2.2.8 Подстицаји за родитељске кокошке лаког типа 140 RSD/грлу
2.2.9 Подстицаји за родитељске ћурке 420 RSD/грлу
2.2.10 Подстицаји за краве дојиље 56.000 RSD/грлу
2.2.11 Подстицаји за тов јунади 21.000 RSD/грлу
2.2.12 Подстицаји за тов јагњади 2.800 RSD/грлу
2.2.13 Подстицаји за тов јаради 2.800 RSD/грлу
2.2.14 Подстицаји за тов свиња 1.400 RSD/грлу
2.2.15 Подстицаји за кошнице пчела 1.120 RSD/кошници
2.2.16 Подстицаји за производњу конзумне рибе 14 RSD/kg рибе
2.2.17 Подстицаје за краве за узгој телади за тов 28.000 RSD/грлу
Извор: Уредбa о орасподелиподстицаја у пољопривреди и руралномразвоју у 2023. години10
Подстицаји за органску биљну производњу утврђују се у одговарајућем износу који се

увећава 550% од износа од износа за подстицаје у конвенционалној производњи, док је за
сточарску производњу тај проценат 40%.
*Подстицаји за очување генетичких ресурса
Ова врста подршке исплаћује се ПГ која гаје домађе аутохтоне расе које су од посебног
значаја: подолско говече, буша, домаћи биво, домаћи-брдски коњ, нониус, липицанер,
балкански магарац, мангулица, приплодне крмаче и нерастови (моравка и ресавка), овца
праменка, баура и чоконска цигаја, балканска коза и неке врсте живине. Овакав вид
подрке кош увек није заступљен у нашој земљи.
10
http://www.minpolj.gov.rs/download/uredba-o-izmenama-i-dopuni-uredbe-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-
i-ruralnom-razvoju-u-2023-godini/ (подаци преузети: 13.05.2023.)
19
*Подстицаји за ПГ која послују у условима са природним потешкоћама
Пословање ПГ у условима који нису наколоњена пољопривредној производњи и захтевају

додатне трошкове, онемогућавају примену адекватне технологије услед непогодног
земљишта, која је налазе под великим нагибом или у планинским пределима, са
неквалитетним капацитетима за развој пољопривреде, имају право на исплату
компезационе подршке. Овај вид подршке се операционализује у виду накнаде
пропуштене економске добити која настаје услед услова живота и рада.
Приноси ће на газдинствима са отежаним условима бити знатно нижи, трошкови

пословања већи због већег утрошка рада, услед немогућности примене адекватне
технологије уз виће трошкове. И ако, се газдинства налазе у неповољном положају,
држава ће их заштити и додатно наградити, јер је циљ задржавања младих у сеоским
подручјима и рурални развој генерално.
4.2.2.3. Подстицаји за унапређење руралне економије

Ова подршка намењеан је инвестицијама које се односе на диверзификацију активности на
ПГ у правцу непољопривредних делатности и унапређење квалитета живота у руралним
срединама. Спровори се кроз 3 мере:
- Развој техничко-технолошких, развојних и иновативних пројеката у

пољопривреди и руралном развоју– подршка која се односи на улагање у
изградњу и адаптацију угоститељских објеката и дворишта у домаћој
радиности или сеоском туристичком домаћинству; у набавку опреме и алата
за бављење старим, традиционалним и уметничким занатима
- Подршка пружању савета и информација ПГ, удружењама или задругама –
подршка која се односи на подизање конкурентности у смислу додавања
вредности кроз прераду и увођењемеђународно признатих сертификата
система квалитета хране, органских производа, као и производа са означеним
географским пореклом
- Инвестиције у руралну инфраструктуру– подршка која се односи на
изградњу и опремање објеката за снабдевање водом, путну инфраструктуру,
складиштење и прераду пољопривредних производа. Право на ову врсту
20
подстицаја има јединица локалне самоуправе уз 100% бесповратних средства
вредности прихватљиве инвестиције.
4.2.2.4. Подстицаји за подршку програмима који се односе на припрему и

спровођење локалних стратегија руралног развоја
Ова врста подршке намењена је локалним акционим групама (ЛАГ) 11 како би побољшали
потенцијале у руралним срединама, кроз израду и спровођење заједничких развојних
стратегија. Тиме би се утицало на активирање и ефикаснијој валоризацији локалних
ресурса, стварајући економскеприлике којима се побољшава квалитета живота у руралним
подручјима, како за ПГ, тако и за ширу руралну популацију.
Оно што је карактеристично за ЛАГ је да сваки дефинише сопствено

географскоподручјеза које је надлежна, руководе се одобреним стратешким планом за
њихову област и одговорни су за спровођење дефисаних дугорочних циљева.
Досадашња пракса је потврдила да су ЛАГ ефикасне у подстицању одрживог развојајер

генеришу расположиве људске и финасијске ресурсе из јавног и приватног сектора,као и
цивилног друштва; окупљају локалне актере кроз заједничке иницијативе
имултисекторских акција; јачају дијалог и сарадњу међу руралним актерима;
олакшавајупроцес адаптације и промене у пољопривредном сектору 12. ЛАГ сеформирају у
циљу деловања на унапређење квалитета живота, животне средине ируралног амбијента
јер без тога економског развоја не би било.
4.2.2.5. Подстицаји за унапређење система креирања и преноса знања

Ова подршка намењена је углавном научно-истраживачким организацијама, факултетима
и саветодавним службама. Чине их подстицаји:
11
ЛАГ суоблик јавно-приватног партнерства, у којима се налазе представници различитихдруштвених,
привредних и политичких сектора који постоје на нивоу локалне заједнице.
12
Богаднов Н., Зечевић Б., Версаки А., Роач Ј. (2011): Јавно-приватно парнерствоу руралном развоју, УНПД,
Београд
21
- За развој техничко-технолошких, развојних и иновативних пројеката у
пољопривреди и руралном развоју у циљу унапређења стручног знања из
разних грана пољопривреде (ратарство, воћарство, сточарство..); развоја
прогнозно-извештајних послова у области заштите биља; унапређења
квалитета млека преко узимања узорака, испитивања и утврђивања његовог
квалитета; унапређења квалитета земљишта применом адекватних
количина вештачких минералних ђубрива.
- Подршци савета и информација пољопривредницима, удружењима и
задругама.
4.2.3. Посебни подстицаји

Трећи стуб политике обухвата опште мере подршке пољопривреди, односно мере које су
заједничке за све пољопривредне произвођаче. Заову врсту мера пољопривредници се
сами не би одлучили, а су од круцијалног значаја, како за државу, тако и за потрошаче.
Удео средстава за ове намене и мере је скроман.
Један од најважнијих циљева ове подршке односи се на безбедност хране и контролу

квалитета ветеринарске и фитосанитарне анализе. Наиме, држава финансира све врсте
лекова, прегледа и инјекција у циљу здравствене исправности животиња, и тиме обавезује
пољопривреднике на њихово коришћење. Овим видом подршке води се рачуна оквалитету
меса и месних прераћевина.
Такође, овај вид подршке усмерен је на:
- Подстицање маркетинг-информационе системе који служе за

прикупљање, обраду и анализу података о кретањима цена
пољопривредног произода
- Подстицање за успостављање, развој и функционисање система
рачуновоствених података на пољопривредним газдинствима
22
- Подстицање на промотивне активности у пољопривреди и руралном
развоју
4.3. Буџетски трансфери у пољопривреди

Због већ наведених специфичности пољопривредне делатности адекватна финансијска
подршка је неопходна. Улога државе је кључна и заснива се на обезбеђивању средстава,
која ће ставити ПГу повољнији економски положај. Управо, аграрни буџет представља
сигуран и сталан извор финансирања, који је конципиранкао заједнички извор државне
подршкепољопривреди за одржавање постојеће производње, али и обезбеђивање
развојаове привредне делатности.13
Од почетка свог оснивања (1996. године) аграрни буџет бележи раст у апсолутном износу,
али је његово учешће у буџетским средства и даље симболично и недовољношто даје
релативно ограничавајуће ефекте, упркос свом значају. (Табела 1)
Табела 7. Приказ учешћа аграрног буџета у укупном буџету Републике Србије у периоду
1996-2017. године
Укупан буџет Аграрни буџет Учешће аграрног

Година Републике Србије (у Републике Србије (у буџета у укупном
мил. РСД) мил. РСД) буџету РС (%)
1996. 10,240.2 900.0 8.3
1997. 13,821.0 828.9 6.0
1998. 16,807.5 975.3 5.8
1999. 17,640.7 878.2 5.0
2000. 32,702.4 1,823.4 5.6
2001. 127,339.9 3,940.1 3.1
2002. 177,600.0 7,640.0 4.3
2003. 271,800.0 10,990.0 4.0
2004. 329,300.0 20,140.0 6.1
2005. 432,900.0 18,980.0 4.4
2006. 505,820.1 27,543.9 5.4
2007. 595,517.8 26,095.8 4.4
2008. 695,959.1 32,895.4 4.7
2009. 719,854.1 26,690.4 3.7
2010. 825.884.9 31,577.9 3.8
2011. 824,575.9 33,676.0 4.1
2012. 1,018,633.4 40,876.7 4.0
13
Kuzman B., Đurić K., Mitrović Lj., Prodanović R. (2017): Agricultural budget and agriculture development in
Republic of Serbia, Economics of Agriculture
23
2013. 1.040.014,30 44.699,50 4,3
2014. 1.110.121,00 45.427,20 4,1
2015. 1.082.988,20 45.308,20 4,2
2016. 1,119.000,00 40.600,00 3,6
2017. 1.162.000,00 43.778,00 3,8
ПРОСЕЧНО УЧЕШЋЕ: 3,75
Извор: Подаци о износу буџета РС и аграрног буџета за период 1996-2017. године и за период 2006-2017.
Из приложене табеле може се закључити да је у току посматраног периода аграрни буџет

обележио бројне осцилације, како по питању издвојених средстава, так и по питању
његовог учешћа у укупном буџету. Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном
развоју предвиђено је да учешће арарног буџета у укупном мора бити минимум 5%, што
није испуњено. Такође, приметан јеи тренд смањења који се негативно одражава на развој
сектора, те је закључак да земља не издваја озбиљна средства из државног буџета.
„Аграрни буџет је обједињени облик подршке државе пољопривреди, који се реализује

кроз субвенционисање пољоприврене производње“14
У последњих пет година ( у периоду од 2019-2023. ) буџетски издаци за подршку

пољопривреди Србије варирали су од 50 милијарди динара до максималних 80 милијарди
у последњој 2023. години. Иако буџет намењен пољопривредној производњи бележи
рекодан износ средства, учешће у укупном буџету је и даље незадовољавајући и износи
4,1%.
14
Радовић Г. (2009): Подршка државе у фукцији финансирања пољопривреде, Агроекономика бр. 41-42, Нови
Сад, стр. 69
24
Графикон 1. Буџет Министарства пољопривреде (млрд. РСД) и његово учешће у укупном
буџету Републике Србије (%), у периоду од 2019. до 2023. године
Извор: Закон о буџету Републике Србије за одговрајуће године
Из године у годину, ситуација је непромењена, доминатан удео буџетских средстава

усмерен је на мере првог стуба подршке, односно подршци тржишту и директним
плаћањима произвођачима, као што можемо и закључити из Графикона 1.
Утврђен је, до сада, максимални обим средстава за ову врсту подстицајау износу од46,9
милијарди динара у складу са Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и
руралном развоју за 2023. годину.
25
70,000,000,000.00
60,000,000,000.00
50,000,000,000.00
40,000,000,000.00
30,000,000,000.00
20,000,000,000.00
10,000,000,000.00
0.00
2019 2020 2021 2022 2023
Директна плаћања Подстицаји мерама руралног развоја

Посебни подстицаји IPARD подстицаји
Кредитна подршка Covid 19
Графикон 2. Структура аграрног буџета Србије по стубовима подршке (млрд. РСД)
Извор: Подаци о износу аграрног буџета за период 2019-2023. године
У 2021. години, као и претходних година, нajзaступљeнији тип директне подршке

представљају подстицаји за производњу, који у укупно утрошеним средствима за
директна плаћања учествују са 72% (од чега подстицаји за биљну производњу 28% и
подстицаји у сточарству 44%). Након подстицаја за производњу следи прeмиja зa млeкo,
која у укупно утрошеним средствима за директна плаћања учествује са 28%.Реализације
средстава за регресе за трошкове складиштења у јавним складиштима у 2021. години није
било.
Графикон 3. Структура реализованих средстава за мере директних плаћања у 2021. години
Извор: МПШВ, Управа за аграрна плаћања
У структури подстицаја за мере руралног развоја у 2021. години, 58% утрошених средства
28%
чинили су подстицаји зa унaпрeђeњe кoнкурeнтнoсти. За подстицаје за унапређење
система креирања и преноса знања издвојено је 23% укупно утрошених средства за мере
руралног развоја.Остатак, од10% чине средства издвојена за пoдстицajе зa очување и
унапређење животне средине и природних ресурса, који су се oднoсили нa мeрe
26
пoдршкeoргaнскoj прoизвoдњи и очувању гeнeтичких рeсурсa, док је за подстицаје за
диверсификацију дохотка издвојено свега 9%. Реализације средстава за подстицаје за
припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја у 2021. години није било.15
Унапређење система
креирања и преноса
знања 23%
10% 58% Унапређење
9% конкурентности
Унапређење руралне
економије
Одрживи рурални
развој
Графикон 4. Структура мере подршке руралном развоју у 2021. години
Извор: МПШВ, Управа за аграрна плаћања
15
Структура реализованих средстава из 2021. године бележи благе промене у односу на 2020. годину.
(Погледати више: Зелена књига: Извештај о стању у пољопривреди у Републици Србији у 2020. години;
доступно на: http://www.minpolj.gov.rs/download/ZK-2020-I-knjiga.pdf )
27
5. КРЕДИТИРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА
Пољопривреда као привредна грана има велики економски и друштвени значај у
Републици Србији, међутим послује у веома нестабилним и неповољним условима. Разлог
томе је хроничан недостатак инвестиционог капитала који је неопходан за развој. Такође,
отежавајућа околност за обезбеђивање средстава су и мала породична газдинства,
уситењених парцела и застареле опреме и механизације које утичу на продуктивност рада.
Један од најзначајнијих извора финансирања данас је кредитирање који представља

процес одобравања средстава (кредита) клијентима, у овом случају пољопривредним
произвођачима, уз обавезу враћања средстава у одређеном временском периоду и плаћања
камате за коришћење издвојених средстава. Приступ издвојеним средствима је ограничен,
услед неповерења становништва у банкарски сектор, као и услове кредитирања. С тога,
банка би требало да буде упозната са специфичностима пољопривредне производње и да
их усклади са адекватним финансирањем сектора.
Пољопривреду каракретише сезонски карактер,производња захтева одређену динамику

улагања средстава, а због спорог обрта капитала, захтева и њен примерен период
коришћења кредитних средстава и период доспећа камата на наплату, што банке
неуважавају употпуности. Оне би требало да понуде дуже рокове отплате кредита уз
обавезно коришћење грејс периода. Истовремено, пошто постоји неуједначена економска
оправданост међу појединим линијама производње, банке не могу имати исти третман
према свим линијама пољопривредне производње у процесу кредитирања, јер неке
захтевају већа а нека мања финансијска улагања.
Власницима ПГ, са недостатком финансијским средствима за раст и развој, на

располагању је кредитна подршка у виду:
 дугорочних (инвестициони) кредита

 кредита за трајна обртна средства
 краткорочних кредита.
28
Дугорочни кредити намењени су за улагање у основна средства у пољопривреди: набавку
пољопривредне механизације и опреме, куповину сточног стада, инвестиције у објекте
(хладњаче, пластенике, стакленике, објекте за сточарство), системе за наводњавање и
друга основна средства. Отплата ових кредита врши се у тромесечним, шестомесечним
или годишњим ануитетима, са грејс периодом од 12 до 36 месеци, у зависности од намене
кредита.
Грејс период од 12 месеци планира се за набавку обртних средстава, а период од 24 до 36

месеци за кредитирање инвестиција. У периоду док траје грејс период, односно, у периоду
од почетка коришћења кредита до отплате прве рате, не почиње отплата главнице кредита,
већ само камате. Тиме банка омогућава пољопривредницима да временски ускладе
обавезу отплате кредита са планираним новчаним приливима од инвестиције, односно
планиране реализације обртних средстава.
Краткорочни кредити намењени су за финансирање произвидње чији је циклус до годину

дана (производња поврћа, воћа, житарица и сл.).
Као једно од средстава обезбеђења кредита банке најчешће траже менице, хипотеке или
залогу, па многа породична газдинства, тј. мали произвођачи, не могу ни да испуне
услове за добијање кредита, јер не могу обезбедити кредитне гаранције. Примера ради,
веома често, због несређених земљишних књига, земљорадњици нису у могућности да
приложе доказ о власништву над имовином, па према томе, нису у могућности да испуне
услов за добијање кредита.
Постоји много изазова за даљи развој пољопривреде у Србији, које би могле да се

претворе у прилике, али је потребан снажан подстицај државе и спремност банкарског
сектора да подстиче раст пољопривреде кроз нове кредитне линије.
Држава мора и даље да пружа пуну подршку у сваком напоруда се положај

пољопривредника и њихових газдинстава у Србији заштити и унапреди, посебно кроз
заједничку сарадњу надлежних институција и удружења. Као решење јавља се нов облик
кредитирања – субвенционисани пољопривредни кредити.
29
5.1. Кредитирање уз подршку државног сектора
Аграрна политика није била довољно подржава и стабилна пошетком 2000-их година, због
чега је Министарство пољопривреде започело програм кредитирања пољопривредних
произвођача преко пословних банака. Ова мера је имала двоструку предност јер је
усмеравала пољопривреднике на банкарски сектор као извор капитала у циљу унапређења
производње, а са друге стране банке су биле усмерене на пољопривреднике као поуздане
клијенте. Министарство је било спона између банкарског и пољопривредног сектора, што
је допринело да банке развију портфолио за пољопривреду.
Право на коришћење овог вида кредитирања имала су само регистрована ПГ. Подстицаји
су се одобравали уз повољније камтне стопе (3% на годишњем нивоу или 1% уколико се
ПГ налази на подручју са отежаним условима рада или је носилац газдинства жена или је
пак лице млађе од 40 година). Рок отплате кредита је од 1 до 3 годие са могућношћу
враћања у месечним, тромесечним, шестомесечним или годишњим ануитетима.
Олакшани приступ коришћењу кредита остварује се кроз субвенционисање дела камате на

кредит, и то тако да се каматна стопа која је једнака референтној каматној стопи Народне
банке Србије увећава:
- за 3,5 процентна поена и умањује за три процентна поена (обрачуната
конформном методом на стварни број дана у години) за кредитну подршку са
роком отплате до три године, за развој сточарства, ратарства, воћарства,
виноградарства, повртарства и цвећарства, набавку хране за животиње, улагања у
механизацију и опрему;
- за 4 процентна поена и умањује за три процентна поена (обрачуната конформном
методом на стварни број дана у години), за улагања у механизацију и опрему за
биљну производњу;
- за 3,5 процентна поена и умањује за један процентни поен (обрачуната
конформном методом на стварни број дана у години), за физичко лице - носиоца
комерцијалног породичног пољопривредног газдинства са пребивалиштем које је
на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, односно које је
навршило највише 40 година живота у текућој години, односно које је женског
пола;
30
- за 4 процентна поена и умањује за један процентни поен (обрачуната конформном
методом на стварни број дана у години) за набавку квалитетних приплодних
јуница и крава старости до пет година и премију осигурања ових животиња;
- за 4,5 процентна поена и не умањује (обрачуната конформном методом на стварни
број дана у години) за кредитну подршку са роком отплате до три године, за
набавку ђубрива.
Кредитна подршка се користила за разне намене (Погледати поглавље 5.), међутим
највећи проценат исплаћених кредита био је ради набавке пољопривредне механизације на
ПГ, што је изузетно похвално јер се тиме утиче на осавремењавање пољопривредне
производње, повећање продуктивности и унапређење руалног развоја и одрживе привреде.
Такође, бележи се повећање учешћа дугорочних кредита у укупно исплаћеним кредитима,
те закључујемо да долази до повећања поверења пољопривредника у банкарски сектор,
као и жеља за подстицање пољопривредника у унапређење производње.
Основни циљ кредитирања пољопривреде из средстава аграрног буџета био је да се

пољопривредницима омогући лакши приступ кредитном тржишту, и помогне у
формирању њихове „кредитне историје“. Међутим, овај начин кредитирања
пољопривреде много пута је оспораван, јер се сматра да је главна улога аграрног буџета
субвенције, а не кредитирање пољопривреде. С тим у вези, од 2017. године Министарство
пољопривреде субвенционише део камате за кредите, које банке одобравају
пољопривредним произвођачима са роком отплате од 1 до 3 године или од 3 до 5 година
при чему сви кредити имају грејс период од годину дана.
Иако Министарство не може заменити јаку аграрну банку, нити квалитетан банкарски
систем, битно је да ова средства постоје и да је држава увидела потребу пољопривредника
за овим видом финансирања.
31
5.2. Пословне банке као подршка кредитирању ПГ
У циљу спровођења државног програма субвенционисаног кредитирања пољопривредне
производње, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за кредитну
подршку у 2023. години одобрило је средства у износу од 650.000.000 динара 16, а захтеви
за коришћење бескаматних кредита се могу подносити следећим банкама:
1. Комерцијална банка
2. ПроKредит банка
3. Сбербанк
4. Банка Интеса
5. ОТП банка
6. Kредит Агрикол
7. Халк Банк
8. УниКредит банка
9. Рајфајзен банка
10. AИК банка
Представници банака и осигуравајућих кућа, овај државни програм су позитивно оценили
и очекују да ће у великој мери допринети унапређењу пољопривредне производње у
појединачним газдинствима, јер интересовање за то расте сваке године.
Субвенције и регресирани државни кредити могу да покрију само део трошкова, па су за
већи раст аграра, неопходни кредити банака. Банке у својој понуди имају кредите
намењене пољопривредницима, и то за куповину основних средстава (куповина
земљишта, пољопривредних објеката, стакленика, система за наводњавање...) и за обрта
средства (сточна храна, стока у тову, финансирање трошкова одржавања...).
Пољопривредници од банке очекују:
16
Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку: 48/2017-75, 88/2017-156, 84/2018-41,
23/2019-22, 27/2020-36, 36/2021-46, 102/2021-31, 130/2021-144, 127/2022-6, 144/2022-110, 21/2023-96
32
Брзину и једноставност
Субвенционисане кредите
Разумевање њихове производње
Тачност и поштовање договора
Шема 2. Очекивање пољопривредних произвођача од банкарског сектора

Извор: Обрада аутора
Пољопривредници, задруге и аграрне фирме мишљења су да без банака не могу да
унапреде своју производњу, на који год начин то планирали, да ли улагањем у
механизацију, у складишни простор или било који други вид улагања средстава.
Наредне табеле приказују структуру динарских и девизно индексираних потраживања
банака од регистрованих пољопривредних произвођача по наменама од 2013. до 2022.
године (у милионима динара). Анализа приказује само потраживања по основу кредита,
без осталих потраивања.
Табела 8. Структура динарских потраживања банака од регистрованих пољопривредних

произвођача по наменама (износ у милионима динара)
Година По Готовински За ликвидност и Инвестициони Остали
трансакционим обртна средства
рачунима
2013 12 3,017 2,962 482
2014 94 138 5,336 4,072 336
2015 83 94 6,189 4,779 503
2016 85 121 9,379 6,575 732
2017 70 138 11,817 8,131 1,074
2018 62 165 13,575 9,648 1,232
2019 63 168 13,605 9,785 1,162
2020 60 207 22,225 9,477 864
2021 32 185 20,626 10,316 784
33
2022 20 140 18,861 10,307 870
Извор: Народна банка Србије
На основу података из табеле примећује се да су код регистрованих ПГ највећи износи
евидентирани код динарских кредита за ликвидност и обртна средства и њихово учешће у
укупним потраживањима, кретало се од 46,61% у 2013. години до 67,69% у 2020.години.
Највеће међугодишње смањење, од 12,80% примећујено је у периоду од 2019.године, када
је учешће ових кредита било 54,89% и 2020.године, када су ови кредити имали и свој
максимум од 67,69% у односу на укупна потраживања. Тражња за ове кредите у
преосталим годинама кретала се у интервалу од 53,49% (2014.год.) до 64,57% (2021.год.).
Просечна годишња тражња за инвестиционе кредите у анализираном периоду била је
37,87%. Највећа тражња за ове кредите била је 2013.године, када је њихово учешће у
укупним потраживањима било 45,76% , а најмања 2021.године са 32,30% учешћа.
Најмања тражња регистрованих ПГ забележена је код готовинских кредита и по основу
трансакционих рачуна. У поменутом периоду није било потраживања банака по основу
кредита за извоз. Анализом укупне вредности потраживања банака по основу кредита
закључујемо да су 2022.године у односу на 2013.годину, потраживања повећана 4,66 пута.
Табела 9. Структура девизних и девизно индексираних потраживања банака од

регистрованих пољопривредних произвођача по наменама (износ у милионима динара)
Година Готовински За ликвидност и Инвестициони Остали
обртна средства
2013 3,899 19,506 3,183
2014 14 3,706 22,263 2,989
2015 7 3,256 24,715 3,265
2016 4 2,636 28,195 3,295
2017 1 2,282 31,011 2,602
2018 1 2,543 34,254 2,086
2019 0 3,295 33,143 2,018
2020 0 2,870 42,532 1,845
2021 1 4,638 43,553 1,966
2022 0 6,145 46,340 1,551
34
Извор: Народна банка Србије
На основу приказаних података приметно је да су код регистрованих ПГ највећи износи

евидентирани кроз девизно индексираних кредита за инвестиције и њихово учешће у
укупним потраживањима, кретало се од 73,36% у 2013. години до 90,02% у 2020.години.
Највеће међугодишње увећање од 3,78% примећујемо у периоду од 2016.године, када је
учешће ових кредита било 82,61% и 2017.године са учешћем од 86,39% у односу на
укупна потраживања. Тражња за ове кредите у преосталим годинама кретала се у
интервалу од 73,36% (2013.год.) до 88,09% (2018.год.).
У анализираном периоду код кредита за ликвидност и обртна средства просечна годишња
тражња је била 9,26%. Највећа тражња за ове кредите била је 2013.године, када је њихово
учешће у укупним потраживањима било 14,66% , а најмања 2017.године са 6,36% учешћа.
Најмања тражња регистрованих ПГ забележена је код готовинских кредита (0,01%). У
поменутом периоду није било потраживања банака по основу кредита за увоз и извоз.
Анализом укупне вредности потраживања банака по основу кредита закључујемо да су
2022.године у односу на 2013.годину, потраживања повећана 2,03 пута.
Графикон 5. Остварени и олекивани кредитни потенцијали у 2022. и 2023. години
35
Извор: НБС, Трендови у кредитној активности, четврто тромесечје 2022.год.
На основу података НБС евидентно је да је тражња пољопривредника за кредитима у

паду, али банке ипак очекују да ће тражња ићи у смеру раста у 2023.години. Ове године
највећи део новца у сетву ће ући преко пословних банака, иако су у последњих пар година
камате превисоке.
Графикон 6. Потражња за кредитима у привреди по делатностима

Извор: НБС
Као што можемо видети, пољопривредни кредити имају најслабије учешће у укупној
потражњи за кредитима у привреди.
Основне препреке за веће коришћење кредита у домаћој пољопривреди су:
- нестабилност и несигурност тржишта (несигуран пласман производа, неизвесне
цене, нестабилност уговорене производње)
- високе каматне стопе, кратак период отплате, непостојање или сувише кратак
грејс период због високих ризика домаће пољопривреде
- немогућност обезбеђења кредитне гаранције (нерешени имовинско-правни
односи, неукњижени објекти, одсуство кредитне историје пољопривредника)
36
Нажалост, дешава се да многи имају проблем са плаћањем рате кредита, па банке
одобравају олакшице у виду паузе са плаћањем рате. Банка је дужна да у року од 30 дана
од подношења захтева одобри олакшице, а услови не могу бити неповољнији и ануитет не
може бити већи у односу на онај који је био пре одобравања олакшица. До децембра
прошле године репрограмирано је 15,5 милијарди динара кредита у аграру.
5.3. Анализа потражње банкарских кредита за ПГ

Пољопривредни кредити могу бити динарски или изражени у страној валути са обавезном
клаузулом којом се отплата кредита везује за кретање курса те валуте. Међутим, ови
кредити са собом носе и високе ризике, јер их прате промене девизног курса, а тиме и
неизвесност отплате кредита у уговореном року. Зато су кредити индексирани валутном
клаузулом погодни за оне пољопривреднике чији су приходи, намењени за отплату
кредита, везани за исту валуту.
У даљем тексту рада биће приказане понуде банака за пољопривредне кредите са
променама индексираним на дан 01.09.2022.
Банка Интеса
Банка Интеса је једна од водећих кредитора сектора аграра. Прошле године (2022.) је
одобрила 1,33 милијарди динара субвенционисаних кредита. Захваљујући новим
производима и унапређеним процесима, банка је током 2022. године подржала
регистрована ПГ кредитима у укупној вредности од 60,6 милиона евра, остваривши
притом раст нових пласмана од 33% у односу на претходну годину.
Табела 10. Понуда пољопривреднх кредита Банке Интесе у 2022. години

Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Износ Каматна стопа НКС
СЦАП инвестициони кредит РСД 60 месеци 1.800.000 варијабилна 9,88%
СЦАП инвестициони кредит ЕУР 120 месеци 15.000 варијабилна 5,99%
ДФЦ Фармер Инвест кредит РСД 60 месеци 10.000.000 варијабилна 5,83%
ДФЦ Фармер Инвест кредит ЕУР 84 месеци 80.000 варијабилна 3,43%
ЕаСи Фармер Инвест кредит РСД 60 месеци 10.000.000 варијабилна 6,79%
ЕаСи Фармер Инвест кредит ЕУР 84 месеци 80.000 варијабилна 5,83%
Фармер Инвест дугорочни кредит ЕУР 120 месеци 200.000 варијабилна 6,02%
Фармер Инвест дугорочни кредит РСД 60 месеци 5.000.000 варијабилна 9,88%
37
Фармер Инвест дугорочни кредит ЕУР 120 месеци 150.000 варијабилна 5,98%
Кредитни оквир ЕУР 120 месеци 200.000 варијабилна 6,02%
Фармер обрт ЕУР 24 месеци 10.000.000 фиксна 9,90%
Фармер обрт РСД 24 месеци 100.000 фиксна 8,50%
Агропротект кредити РСД 60 месеци 6.000.000 фиксна 3,00%
Извор: Банка Интеса
У циљу да се и мање развијени региони стимулишу кроз повољне кредите, Банка Интеса
има на раслолагању и ДФЦ кредите за обртна средства. Банка пружа могућност одобрења
кредита без обавезне хипотеке или залоге у износу до чак 100.000,00 еура, са периодом
отплате до 36 месеци, са фиксном каматном стопом и могућношћу отплате и у годишњим
ануитетима.Ова понуда резултат је споразума који је Банка Интеса постигла са
Америчком развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ).Министарство финансија РС у
партнерству са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) подржало је овај
гарантни програм.
ОТП банка
Табела 11. Понуда пољопривреднх кредита ОТП банке у 2022. години
Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Износ Каматна стопа НКС
Кредит за обртна средства РСД 6 месеци 1.000.000 0%
Кредит за обртна средства РСД 12 месеци 1.000.000 фиксна 0%
Дозвољени минус за газдинства ЕУР 12 месеци 20.000 фиксна 30%
Субвенционисани агро 60 месеци 3%
Инвестициони кредит за нова јутра ЕУР 180 месеци 1.500.000 варијабилна 8,77%
Извор: ОТП банка
У ОТП банци на располагању су кредити за регистрована ПГ на територији АП
Војводине, и то за.
 Куповину пољопривредног земљишта – од 5.000 до 200.000 еура
 Набавку нове пољопривредне механизације и опреме – од 3.000 до 150.000 еура,
осим за куповину приплодног стада, до 50.000 еураи подизања вишегодишњих
засада воћа и винограда, до 30.000 еура
 Куповину објеката за попривредне делатности – од 10.000 до 250.000 еура
38
 Изградњу, реконструкцију, доградњу и адаптацију објеката за обављање
пољопривредне делатности и набавку помоћне опреме – од 5.000 до 350.000 еура
Међутим, за одобрење ових кредита, потребно је обезбедити:
 Две менице носиоца пољопривредног газдинства са меничним овлашћењима
 Меницу у случају да је члан пољопривредног газдинства већински власник земље
 Гаранцију Гаранцијског Фонда
АИК банка
Табела 12. Понуда пољопривреднх кредита АИК банке у 2022. години
Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Каматна стопа НКС
Субвенционисани агро кредити РСД 60 месеци фиксна 3%
Кредит за куповину пољопр. механизације РСД 84 месеци мешовита 8,95%-6,38%
Кредит за куповину пољопр. механизације РСД 84 месеци варијабилна 6,13%
Кредит за куповину пољопр. механизације ЕУР 84 месеци варијабилна 5,91%
Кредит за куповину возила и опреме ЕУР 84 месеци варијабилна 5,60%
Извор: АИК банка
У случају да постоји захтев за нешто већа средства, која нису одмах потребна у целости,
АИК банка у сарадњи са Гаранцијским Фондом АП Војводине, има у понуди и Револвинг
кредит, који омогућава кориснику да у тренутку повуче онолико средстава колико је
потребно, а остатак да се искористи у неким наредним корацима.
3Банк
Табела 13. Понуда пољопривреднх кредита 3Банк у 2022. години
Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Износ
Обртна средства РСД 24 месеци 90.000 - 2.900.000
Кредити за ликвидност РСД 36 месеци 90.000 - 2.900.000
Трајна обртна средства РСД 36 месеци 90.000 - 2.900.000
Основна средства РСД 60 месеци 90.000 - 2.900.000
Агро ЕаСи ЕУР 4-8 година 10.000 – 25.000
Извор: 3Банк
39
УниКредит банка
Табела 14. Понуда пољопривреднх кредита УниКредит банке у 2022. години
Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Грејс период
Кредити за набавку пољопр. механизације РСД 7 година 6 месеци
Кредити за набавку репроматеријала и стоке РСД 3 године 6 месеци
Кредити за куповину и обнову пољопр. објеката РСД 10 година 6 месеци
Кредит за куповину пољопр. земљишта РСД 10 година 6 месеци
Извор: УниКредит банка
Уколико се средства за куповину стоке обезбедите путем кредита са грејс периодомод 6

месеци, постоји могућност да сеглавница кредита отплаћујете након назначеног грејс
периода. Много боље би било да се обезбеди кредит са грејс периодом од 13 до 15 месеци,
јер би тада постојала могућност отплате кредита после извршеног узгоја и оставреном
продајом, а тиме и приходом.
Банка може ставити залогу на покретне (нпр. пољопривредну механизацију која је

предмет куповине), али и непокретне ствари која се налази у власништву
пољопривредника. То представља гаранцију банки да у случају немогућности отплате
кредита, залог одлази у њене руке. Банка би потом, продајом тог предмета намирила своје
потраживање. Уникредит Банка баш има ову праксу – У случају одобравања кредита за
набавку пољопривредне механизације захтева обезбеђење у виду механизације која је
предмет куповине, а за остале кредите врши процену у зависности од износа, намене и
рочности кредита
Ерсте банка
Табела 15. Понуда пољопривреднх кредита Ерсте банк у 2022. години

Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Грејс период
Кредити за н финансирање дугорочних РСД 10 година 12 месеци
инвестиционих потреба газдинства
40
Кредити за финансирање трајних обртних РСД 4 године 12 месеци
средстава за пољопривредну производњу
Кредити за финансирање инвестиционих потреба РСД 4 година 6 месеци
газдинства, репроматеријала за сетву и това
Извор: Ерсте банк
Ерсте банка одобрава средства у максималном износу у складу са кредитном

способношћу клијента, са флексибилним начином отплате, у ратама или ануитетима.
ПроКредит банка
Табела 16. Понуда пољопривреднх кредита ПроКредит банке у 2022. години

Пољопривредни кредит Валута Рок отплате Износ Грејс период
Кредити за сетву и набавку репроматеријала РСД 36 месеци
Кредити за набавку механизације РСД 84 месеци
Кредити за енергетску ефикасност ЕУР 7 година 10.000
Кредити за куповину земљишта РСД 15 година 1 година
Кредити за објекте РСД 15 година 1 година
Кредити са УСАИД гаранцијом ЕУР 3-10 година 10.000 -
6.600.000
Извор: ПроКредит банка
Постоји могућност да се, у зависности од типа производње, договорите с банком да

прилагодите план отплате сезонском карактеру.
ПроКредит банка и УСАИД (Агенција САД за међународни развој) су потписали

споразум о сарадњи, којим се успоставља гаранција за кредитни портфолио, којим ће се
малим и средњим предузећима, а посебно ПГ омогућити многобројне погодности.
Гаранција за кредитни портфолио намењена је првенствено предузећима која се баве
производњом и процесуирањем воћа и поврћа, али и другим произвођачима.
41
Кредит се може отплатити и пре уговореног рока доспећа, уз отплату за превремену
отплату, али уз истовремено ослобађање обавеза плаћања камате за период уговореног
рока доспећа.
Просечна позајмица за пољопривредне кредите најчешће иде до100.000,00 еура. Више од

100.000 пољопривредних произвођача има инвестиционе агро кредите, а дупло више има
кредите за обртна средства и ликвидност. У текућој 2023. години исплаћено је више од
820.000 кредита за пољопривреду.
Ако се производња финансира путем кредита веома је значајно уговорити и осигурање од

разних непредвиђених околности (осигурање стоке од угинућа и болести, осигурање усева
од елементарних непогода..). како би се избегла штета и уклонила обавеза отплате
кредита, у том случају.
42
6. ПОДРШКА ПРЕТПРИСТУПНОГ ФОНДА ЕУ КАО ВЕЛИКА
ПЕРСПЕКТИВА ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВЕДНИХ
ГАЗДИНСТАВА У СРБИЈИ
Рурални простор на територији ЕУ је изразито хетореген по својим географским,
економским, социјалним и другим карактеристикама. У циљу решавања ових
националних проблема, спроводи се политика подршке руралном развоју кроз
финансијску помоћ. Финансијска средства издвајају се за земље кандидате за чланство у
ЕУ, како би се што боље припремиле за пуноправно чланство. Подршка је намењена за
помоћ институцијама и њиховом прилагођавању захтевима ЕУ и пољопривредним
произвођачима за раст њихове конкурентности.
Инструмент предприступне помоћи (ИПА) намењен је земљама кандидатима и земљама

потенцијалним кандидатима са простора Западног Балкана за чланство у ЕУ како би
процес стабилизације и придруживања спровеле у складу са својим
специфичностима.17Циљ је да се земље припреме за имплементацију и управљање ЗПП на
територији ЕУ. Овај вид подршке има 5 компоненти:
1 Транзиција и изградња институција

2 Регионална и прекогранична сарадња
3 Регионални развој
4 Јачање људских ресурса
5 Рурални развој (ИПАРД)
Земљама потенцијалним кандидатима на располагању су само прве две компоненте, док

на све типове подршке могу да рачунају земље кандидати, међу којима је и Србија.
Република Србија је 2012. године, као држава у статусу кандидата за прикључење ЕУ,
стекла право да њени грађани и привредни субјекти конкуришу за пет компоненти
претприступног ИПА инструмента, међу којима је, за финансирање пољопривреде
најзначајнији ИПАРД (Instrument for Pre-Accession Assistance for Rural Development)
програм. У циљу одрживог развоја пољопривреде и руралног развоја, ова финансијска
17
Водич
43
подршка припрема будуће чланице ЕУ за имплементацију и усклађивање пољопривредне
политике са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ (Common Agriculture Policy -
CAP).
Финансијска средства из овог програма додељују се за унапред испланиране и разрађене

пројекте који би требало да допринесу реализацији приоритета постављених у стратешком
документу ЕУ.
За период од 2007-2013. године укупан буџет ИПА фонда износио је 11,5 милијарди еура,
од чега је Републици Србији, по основу прве компоненте било намењено око 1,4
милијарди еура. Учешће прве компоненте ИПА фонда, било је доминантно од 95%, али је
за пољопривреду било издвојено 10-15% укупних средстава. У 2012. и 2013. години фокус
подршке премештен је на трећу компоненту ИПА фонда, те је нашој земљи на
располагању било планирано 162,8 милијарди евра и четврту у вредности од 43,6
милијарди евра.
Међутим, од 2014. године, Министарство пољопривреде започело је поступак израде пете

компоненте ИПА фонда, односно ИПАРДПрограм подршке, као најважнијег елемента.
6.1. ИПАРД Подстицај

Инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја пружа инвестициону
помоћ у циљу јачања конкурентности сектора производње и прераде хране. Овај вид
подршке допринео би и до прилагођавања стандардима ЕУ у области безбедности хране,
заштите животне средине, хигијени, диверзификацији и руралној економији, тј. омогућава
земљи кандидату да се адекватно припреми за чланство у ЕУ.
ИПАРД доприности постизању неколико циљева, од којих су најзначајнији:
- Побољшање тржишне ефикасности и спровођење стандарда у складу са земљама

чланицама ЕУ
- Припрема за спровођење агро-еколошких мера и стратегије развоја руралних
предела
- Развој руралне економије.
44
За реаализацију циљева потребно је да земља има усвојене и акредитоване мере за које се
одлучује на основу претходно спроведених секторских анализа у пољопривреди и на
основу потребе тржишта. Такође, како би све било у складу са регулативом неопходно је
да се формира адекватна оперативна структура – управљачко тело и надзорни орган.
Средства опредељена ИПАРД програмом расподељују се на основу Правилника за

одговарајућу меру и Јавног позива за подношење захтева за одобравање пројекта, који
објављује Управа за аграрна плаћања. Према процедури ЕУ, финансирање пољопривреде
из средстава ИПАРД фонда, реализује се по принципу суфинансирања, што значи да се
део средстава обезбеђује из овог Фонда, а део мора да се исфинансира из домаћих јавних и
приватних средстава. Пољопривредницима ће се исплаћивати директна плаћања без
обзира на врсту производње, док ће се финансијски оквир доносити на период од 7 година
што ће пољопривредницима да олакша планирање производње.
6.1.1. ИПАРД II Програм подршке

Први расписан позив за ИПАРД Подршку био је почетком 2014. године, а предвиђен је за
период 2014-2020. У програму су били јасно дефинисани приоритети, као и адекватне
акредитоване мере подршке пољопривреди, ПГ и становништву руралних подручја у
циљу подстицања повећања капацитета производње и припрему за испуњење еврпопских
стандарда и закона.
Мере које су биле на снази и прошле су поступак акредитације, што значи да постоје
адекватне формалне институције ко ће пратити процес од конкурисања до контроле су
следеће:
 Мера 1 - Инвестиције у физичку имовину ПГ – Намењена је корисницима за

техничка побољшања и улагања у нову механизацију, опрему и технологију, што ће
утицати на повећање продуктивности и конкурентности производње.
 Мера 3 - Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга
пољопривредних производа и производа рибарства
 Мера 7 - Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања – има
за циљ развој еконмских активности у руралним срединама, кроз покретање
45
привредних делатности, стварање нових радних места путем диверзификације
активности у непољопривредне делатности.
 Мера 9 – Техничка помоћ – је помоћ намењена реализацији, праћењу и евалуацији
програма и изградњи мрежа за рурални развој на националном нивоу и на нивоу
Европе.
Остале мере чекају своју акредитацију у неком периоду, док за друге прво треба да буду
оспообљење адекватне институције које ће дате мере спроводити и контролисати.
За програмски период 2014 - 2021. године, за ИПАРД IIПрограм била је издвојена

инвестциона подршка у износу од 205 милиона евра и то 175 милиона евра из фонда ЕУ и
30 милина из доприноса националног буџета. Суштина реализације циљева у овом
програмском периоду била је повећање конкурентности и унапређење концепта одрживог
развоја, па је највећи износ финансијске подршке Европска унија определила за пројекте
изградње физичке имовине пољопривредних газдинстава, односно њихову модернизацију.
Било је расписано 9 Јавних позива ( 6 у примарној производњи и 3 у преради ). Највећи
фонд укупних издвојених средстава, од 55 милиона евра било је на располагању у Шестом
Јавном позиву за примарну производњу за 369 корисника у циљу унапређења
конкурентности пољопривредне производње. Док је у Трећем Јавном за Меру 3 у
прерађивачкој индустрији и маркетингу било на располагању 25,5 милиона евра.
Шести позив 369
Пети позив 169
Трећи позив 151
Први позив 85
0 50 100 150 200 250 300 350 400
Извор: Управа за аграрна плаћања
46
Занимљиво је што из године у годину интересовање за ИПАРД расте. У периоду између
два позива, односно годину дана и 9 месеци број корисника порастао је за чак 200.
Међутим, и даље је највећи фокус у инвестиције за набавку нових трактора, која броји и
највише апликаната.
Графикон8. Број пријава по позиву за Меру 1 у инвестицију новог трактора
Четврти позив
Други позив
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 500
Графикон8. Број пријава по позиву за Меру 1 у инвестицију новог трактора

Што се тиче инвестиција у прераду пољопривредних производа, највећи проценат

корисника је из сектора воћа и поврћа (65%), док су остали сектору распоређени у
проценту од око 10% (Графикон 9).
47
70%
65%
60%
50%
40%
30%
20%
11% 9% 9%
10% 6%
0%
Воће и поврће Вино Млеко Месо Јаја
Графикон 9. Структура пријава посектор у прва 3 позива за Меру 3

Међутим, интересовање за расписане позиве превазишло је расположиве ресурсе.
Поднетно је захтева у износу од око 220 милиона евра, док је одобрено свега пројеката у
износу од 65 милиона евра, а исплаћено тек 24 милиона. Највећи разлог је неефикасност
Управе за аграрна плаћања у одобравању пројеката (Графикон 10).
Вредност одбијених пројеката
Вредност плаћене подршке
Укупна вредност одобрених пројеката
Укупна вредност пројеката
0 50 100 150 200 250
Мера 3 Мера 1
Графикон 10. Вредност пријављених инвестиција за Меру1 - 5 позива и Меру 3 - 3 позива
умилионима евра
48
6.1.2. ИПАРД III Програм подршке
У предстојећем програмском периоду, од 2021. до 2027. године, политика руралног
развоја ЕУ у приоритет ставља младе пољопривреднике, с циљем да се побољша старосна
и образовна структура пољопривредног становништва и да се спречи даљи одлив младе и
радно активне популације у градове. ИПАРД III (2021-2027) је нови циклус финансирања
и обезбедиће додатна средства за пољопривредникеи њихова газдинстава у износу од 377
милиона евра, од чега ће допринос ЕУ бити 288 милиона евра.
Дошло је до измена у сваком сектору, што прописује и нов Закон, а поред већ поменутих
акредитованих мера (Мера 1, Мера 3, Мера 7 и Мера 9) на располагању ће
пољопривредним произвођачима бити још и:
 Мера 4 - Агро-еколошко-климатске мере и мера органске производње18 – Циљ Мере

је подстицај пољопривредних пракси које су корсне за животну средину, тако што
чувају и побољшавају природне ресурсе и ублажавају негативне ефекте
пољопривреде на земљиште, воду и ваздух; Подршка ће се исплаћивати у виду
годишњег плаћања по јединици површине (ha), као накнада за губитак прихода и
додатне трошкове, који су резултат придржавања посебних услова који превазилазе
полазну основу (Baseline) и уобичајну пољопривредну праксу19
 Мера 5 - Спровођење локалних стратегија руралног развоја – LEADER приступје
средство које омогућава прилагођавање руралне политике различитим потребама
руралних области, које се огледају у економском оснаживању појединца,
побољшању пословања сваког члана, као и привредном и социјалном развоју самих
руралних подручја. Ова врста подршке намењена је локалним акционим групама
(ЛАГ) које се на овај начин подстичу да креирају и предложе локалне развојне
стратегије.
Интересантно је то што накнадни допринос износи чак 100%, односно целокупни износ би
био рефундиран од стране ЕУ и Републике Србије, за ове врсте мера.
18
Органска производња неће бити предмет ИПАРД III Програма, већ Националног програма руралног развоја
19
Живановић С (2021), ИПАРД III програм – шта ту има за мене?, Презентација Нови Сад IPARDEU 4
RuralAreas
49
Ови вишегодишњи рурални развојни програми базирају се на појединачним развојним
стратегијама и могућности да свака држава од понуђених инструмената подршке изабере
оне механизме који су најпримеренији њиховим развојним потребама.
7. ЗАДРУЖНО ФИНАНСИЈСКА ОРГАНИЗАЦИЈА КАО

КРЕДИТНИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Положај малих ПГ био је на незавидном нивоу, што је довело до основања првих
задруга20, како у свету, тако и код нас. Овај вид удруживања има значајну улогу у јачању
социјалног и економског положаја пољопривредника, па и ПГ, што говори и сама
дефиниција:
„ Задруга је аутономна асоцијација добровољно удружних лица са циљем остваривања
њихових заједничких економских, социјалних и културних потреба и жеља кроз заједнички
посредовано и демократски контролисано чланство “
Овакав вид организације послује у складу са задружним принципима:
1. Добровољно и отворено чланство–уз спречавање дискриминације по било ко
основу, полом, социјалном, расном, религијском..
2. Демократска контрола чланова задруге – којим се регулише процес доношења
одлука уз паролу „ 1 члан = 1 глас “
3. Економска партиципација чланова– која се односи на формирање задружног
капитала уз одлуку поделе вишка прихода над расходима
4. Аутономија и независност– значи да задругари имају право да самостално доносе
одлуке о властитом пословању
5. Образовање, обука и информисање
6. Међузадружна сарадња
7. Брига за заједницу– уз заједништво и снажну везу измећу задруге, средине и
чланова задруге
На истим принципама и вредностима, темељи се специфични облик задруга – штедно
кредитне. Штедно-кредитне задруге (ШКЗ) представљају посебан облик финасијских
организација, које играју кључну улогу у подршци развоју пољопривредере и руралнх
20
У нашој се пракси за посебне организације, које послују на финансијском тржишту, употребљава термин
„задруга“, а њихов међународни термин је „кооператива“
50
заједница. Ова врста задруге послује с циљем да својим члановима обезбеди повољне
финансијске услуге, пре свега кредите под повољним условима.Формира их група људи
повезана заједничком везом који се удуружују како би себи обезбедили одређене
финансијске погодности.
Чланови штедно-кредитне задруге су истовремено и власници задруге и корисници
услуга задруге. Уплатом одређеног улога, чланови задруге формирају капитал, а вишак
који остваре враћа се члановима у виду нижих накнада за пружање услуга, више каматне
стопе на уложену штедњу и ниже камате на позајмљена средства у односу на банке. 21
7.1. Историјски основ развоја задружних финансијских организација
Средином XIXвека на територији Европе настају прва задружна удружењa. Колевка

штедно-кредитних задруга била је Немачка. Ова врста задруге настале су као облик
задружне самопомоћи, а касније се развиле и формирале задружно банкарство. 22
У теорији постоји више типова задружног организовања, али два основна правца су:
1. Рајфајзенов модел – задруге настале у циљу да се ублаже патње сиромашног
друштвеног слоја, изазаваим задуживањем код зеленаша и препуштени дужничком
ропству. Овај тип задруге оснује се и послује уз помоћ донација богатог слоја
становништва, у циљу обезбеђења егзистенцијалних потреба. Пошто овакав вид
подршке није обећавао адекватну структуру, нити економску стабилност,
трансформисане су у кредитне задруге. Кредитне задруге имале су циљ у
позајмљивању новца искључиво својим члановима по повољнијим условима и
ниским каматним стопама.Суштинска одлика овог модела била је солидарна и
неограничена одговорност, могућност приступања у задругу без удела, пренос
вишка у недељив резервни фонд и бесплатно вршење функције;
2. Шулце-Деличев моделбио је фокусиран на урбана подручја. Овај модел
организовања подразумевао је велики број чланова, дељивост резервног фонда,
21
Закић В, Николи М (2023), Настанак и развој штедно-кредитних задруга у Србији
22
Закић В., Николић М., Тасић В. (2018): Ревитализација штедно-кредитних задруга у Србији,
Банкарство, стр. 70-91
51
привлачење капитала путем награда, солидарну и ограничену одговорност и
могућност пословне специјализације.
Због позитивних искустава, до краја XIXвека и у другим европским земљама се
прихватила идеја о оснивању штедно-кредитних задруга.
7.2. Актуелно стање задружних финансијских организација
Колико је удруживање значајан светски процес најбоље говоре подаци, да на планети

удружено ради и послује око милијарда задругара, који су организовани у више од 750.000
задруга. Процењује се да је око 3 милијарде људи повезано, на разне начине, са радом
задруге. С тим у вези, стоји податак да задруге обезбеђују више од 100 милиона послова
широм света, што је за 20% више од мултинационалних корпорација. 23
Председник Међународног задружног савеза (ICA COOP), који је основан са циљем да
уједини, заступа и служи задругама широм света, изјавио је:
„Смисао задругарства је да понуда и потражња могу бити организоване не на
компетитиван, већ на кооперативан начин. То води ка хармоничном, успешном и
пријатељски настројеном друштву, које ћемо и сами друштвено - одговорни оставити у
аманет будућим генерацијама“.
Последњи годишњи извештај о глобалном истраживању задруга 24 који је израдила
Међународна задружна алијанса (ICA-InternationalCooperativeAlliance) у сарадњи са
Европским истраживачким институтом за задружна и социјална предузећа(Euricse -
EuropeanResearchInstituteonCooperativeandSocialEnterprises), садржи базу података од 300
највећих светских задруга које остварују укупан промет у износу од 2,171 милијарди
долара. Из извештаја се може сазнати који то економски и глобални значај има задружни
модел пословања (Табела).
Табела 17. Најбоље рангиране задруге по промету у 2020. години(у милијардима долара)
Ран Организација Земља Економска Приход(у Број
г активност милијардима запослени
2020 долара) х
23
www.makroekonomija.org , датум пристпа: 15.07.2023.
24
World cooperative monitor, report 2022
52
1. Groupe Crédit Agricole Француска Финансијски 88.97 142,159
сектор
2. REWE Group Немачка Трговина на 77.93 256,162
велико и мало
3. Cooperative Financial Немачка Финансијски 58.02 172,334
Network Germany-BVR сектор
4. National federation of Јапан Пољопривреда и 57.69 27,594
agricultural cooperative прерађивачка
associations – ZEN- индустрија
NOH
5. ACDLEC Leclerc Француска Трговина на 54.83 140,000
6. Groupe BPCE Француска Финансијски 54.53 100,344
сектор
7. Nippon Life Јапан Осигурање 48.61 95,352
8. Talanx Group Немачка Осигурање 46.95 23,527
9. Nonghyup (National Република Пољопривреда и 44.81 27,774
agricultural cooperative Кореја прерађивачка
federation-NACF индустрија
10. Edeka Zentrale Немачка Трговина на 44.27 402,000
Извор: World cooperative monitor, објављено у децембру 2022.године
На основу ранг листепо основу промета, на врху се налазе европске земље и то две
финансијске и једна комерцијална организација. Прве две позиције припадају француској
кооперативи Groupe Crédit Agricole у износу од 88,97 милијарди долара промета, док је у
немачкој задрузи REWE Group износ нешто мањи (77,93 милијарди долара). На трећем
месту је кооперативна финансијска мрежа Немачка – BVR у износу од 58,02 милијарде
долара промета за 2020. годину.
Графикон 11. Учешће задруга по промету и области делатности у 2020. години (у
милијардима долара)
53
Из
0,7%
3% Осигурање
8,7% Пољопривреда и прерађивачка
индустрија
33,7%
Трговина на велико и мало
19,7% Финансијски сектор
Индустрија и комуналне услуге
Образовање, здравство и
социјални рад
Остале услуге
33,3%
графикона се може закључити да највећи проценат организација послују у различитим

привредним секторима, а већином су предузећа која послују у сектору осигурања,
пољопривреда и прехрамбена индустрија и трговина на велико и мало
Пољопривреда је један од најзначајнијих сектора, како за Србију, тако и за читав свет. У
корист томе говори и чињеница да управо највећи БДП по главни становника оставрују
задруге које послују у тој делатности (Табела 18)
Табела 18. Најбоље рангиране задруге у погледу прихода/БДП по глави становника у

2020. години (у милијардима долара)
Ран Организација Земља Економска Приход/БДП по Број
г активност глави запослени
2020 становника х
54
1. IFFCO Индија Пољопривреда 2,765,078.41 4,503
и
прерађивачка
2. Gujarat cooperative Индија Пољопривреда 2,746,721.10
milk marketing и
federation Ltd (AMUL) прерађивачка
3. Groupe Crédit Agricole Француск Финансијски 2,279,059.86 142,159
а сектор
4. Sistema unimed Бразил Образовање, 2,182,186.27 112,735
здравство и
социјални рад
5. REWE Group Немачка Трговина на 1,684,901.83 256,162
6. National federation of Јапан Пољопривреда 1,435,289.53 27,594
agricultural и
cooperative прерађивачка
associations – ZEN- индустрија
NOH
7. Nonghyup (National Република Пољопривреда 1,418,184.50 27,774
agricultural Кореја и
cooperative federation- прерађивачка
NACF индустрија
8. ACDLEC Leclerc Француск Трговина на 1,404,442,99 140,000
а велико и мало
9. Groupe BPCE Француск Финансијски 1,396,835.59 100,344
а сектор
10. Cooperative Financial Немачка Финансијски 1,254,465.87 172,334
Network Germany- сектор
BVR
55
Из приложеног се може закључити да се у самом врху налазе две индијске произвођачке
задруге. Једна је задруга за производњу ђубрива (IFFCO), а друга задруга за маркетинг
млека (AMUL).
Оснивање кооператива је веома заначајно у пољопривредном сектору у циљу економског
оснаживања газдинстава, унапређење производње, повећаје приноса, као и прихода.
Удруживањем својих ресурса, ПГ наглашавају значај безбедности хране и смањење
сиромаштва како у свету, тако и у Европи.
У финансијском и економском систему, задружне банке имају једну од главних улога. Као
представник највећег светског задружног банкарства, Европско удружење задружних
банака (EACB-EuropeanAssociationofCo-operativeBanks) представља, промовише и брани
заједничке интересе својих 27 институција чланица и задружних банака, које се налазе у
22 земље широм света. Данас се ово међународно непрофитно удружење, препознаје као
покретач локалног и друштвеног раста, јер промовише банке које обезбеђују приступ
финансијама на локалном нивоу уз релативно мала улагања. Данас у Европи послује 2.700
задружних банака и 40.000 експозитура, које имају 227 милиона клијената и просечно
тржишно учешће од око 20%.25
7.3. Прекретница и историјски развој штедно-кредитних задруга у

Републици Србији
Настанком задружног сектора у Европи, истовремено долази до развоја задругарства и у

Србији, и то у два правца: у руралним подручјима (земљорадничке задруге) и у градским
срединама (занатске и потрошачке задруге).
Од момента настанка првих задруга у Србији, развило се и штедно-кредитно задругарство.

Кредитна активност задружних организација била је, пре свега, веома значајна у руралним
срединама, због унапређења пољопривредне производње, а у градским срединама, због
побољшања животних услова сиромашнијих слојева становништва.
Због преклапања делатности у руралним срединама , пре свега пољопривредних и
кредитних задруга, у каснијим фазама развоја задружног сектора, формирају се
25
https://www.eacb.coop/en/european-association-of-co-operative-banks.html (датум приступа 05.09.2023.)
56
самосталне штедно-кредитне задруге Рајфајзеновог типа, које су помогле сеоском
становништву да поврате кредитну способност, економску слободу и правну сигурност.
Колико су значајну кредитну улогу имале земљорадничке задруге, говори нам и податак
да је Главни Савез српских земљорадничких задруга Краљевине Србије, био је међу 11
оснивача, данас најважније светске институције - Међународног задружног савеза
(International Co-operative Alliance-IPA) у Лондону, 1895. године. Након тога, 1898. године
држава је усвојила први Закон о земљорадничким и занатским задругама, у којем је
потврђено да земљорадничке задруге могу да примају штедњу и дају кредит својим
задругарима.
Након Првог светског рата, дошло је до интезивног развоја задругарства, а акценат је био
на развоју кредитних задруга. чије се учешће у различитим облицима задруге, током
периода 1920 - 1933. године кретало у интервалу 52%-60%., али након тога, у периоду
1934 - 1939. године, њихово учешће се смањило и просечно је износило 34,17%.
У међуратном периоду задруге су биле основа развоја различитих привредних делатности
и пред сам почетак Другог светског рата укупно је било 3647 задруга. Тако великом броју
задруга допринело је и то што је држава донекле санирала последице светске економске
кризе, која је 1929. година захватила читав свет. Наиме, држава је отписала један део
дугова и понудила повољне кредите, тако да је омогућила сеоском становништву да, уз
помоћ задруга, преживи и побољша своју материјалну ситуацију.
Након 1945. године штедно-кредитна активност се развијала у два правца: као штедно-
кредитне службе у оквиру других врста задруга (пољопривредних, занатских и стамбених)
и као самосталне организације које су се бавиле финансијским пословима, пословима
осигурања, набавком различитих добара за потребе својих чланова и др. Међународни
задружни принципи замењени су за совјетски модел колхоза, односно државне сељачке
радне задруге. Оне су уназадиле пољопривредно задругарство у Србији, због чега је овај
облик организовања напуштен 1953. године. Од тада , па све до 1988. године сва правна
лица су сматрана само као корисници друштвене својине над средствима за производњу.
У транзиционом периоду и штедно-кредитне задруге су ослабљене и изгубиле свој значај
у оквиру задружног сектора, јер су током 1990-тих настали проблеми због приватизације
и нерешеног питања задружне имовине. Поред тога, гашењу штедно-кредитних задруга
допринео је и период од 1992 - 1994. године, када је хиперинфлација обезвредила улоге
57
задругара. И на крају, промена у законској регулативи која се односила на задружни и
банкарски сектор била ја кључан фактор за њихово гашење, јер се Законом о банкама и
другим финансијским организацијама 1993. године, штедно-кредитне задруге убрајају у
друге финансијске организације.
Доношењем Закона о банкама из 2005. године онемогућио се рад штедно-кредитних
задруга, јер су тзв. друге финансијске организације којима су оне припадале , морале да се
трансформишу у банку или да се припоје некој већ постојећој банци. Трансформација
штедно-кредитних задруга у складу са овим законом подразумевала је обавезу да обезбеде
оснивачки капитал до износа минималног новчаног дела капитала прописаног за пословне
банке од 10.000.000,00 €. А припајање другој пословној банци подразумевало је губљење
правног субјективитета задруге и преузимање свих потраживања, обавеза, имовине и
капитала новог правног лица које би настало припајањем задруге некој банци. То су биле
главне препреке које нису дале могућност штедно-кредитним задругама да наставе сац
радом., тако да су крајем 2008. године све затворене и од тада ниједна није основана.
У периоду од 2010 – 2012. године 40% задруга је престало са радом, а преосталу задружну
имовину држава је ставила под своју надлежност, уместо да се по Закону о задругама
предала задружним савезима. Наиме, у Закону о задругама од 1996. године стоји обавеза
да се имовина ранијих задруга, која је пренета без накнаде другим корисницима, који нису
задруге, мора вратити задругаримачија је то имовина била или да се припоји
територијално најближој задрузи исте врсте.
Широм Србије води се на хиљаде судских спорова, а само је мали број задругара и
задружних асоцијација успео да врати своју имовину. Само у Војводини,
национализацијом је одузето око 700.000 хектара ораница, а за исправљање ове неправде,
држава треба да издвоји најмање 800 милиона евра.
Стручњаци сматрају да је решење о усвајању посебног закона, којим би се сва имовина
која се води као друштвена по аутоматизму превела у задружну.
7.4. Актуелно стање штедно-кредитних задруга у Србији
58
Развој задругарства у значајној мери зависи од чврсте и сталне опредељености државе за
развој овог сектора, што на жалост , у Србији није случај.26
У Закону о задругама из 2015. године није наведено да постоји могућност за оснивање
задружне финансијске организације, које су у развијеним земљама један од најважнијих
извора финансирања других задруга.
Први видљиви помак у развоју савременог српског задругарства остварен је 2017. године.
Држава је те године, кроз Програм „500 задруга у 500 села“, одлучила да доделом
бесповратних средстава, пружи подршку за унапређење пословања задруга. Те прве
године држава је издвојила средства у износу од 197 милиона динара, која су бесповратно
добиле 22 задруге. У другој години 804 милиона динара добило је 73 задруге, а у трећој
години 652 милиона динара добило је 57 задруга. Програм подршке развоју задругарства
у Србији наставио се и наредних година, а у табели ћемо представити за које типове
задруга су предвиђена средства у износу од 500 милиона динара, која су предвиђена у
2021. години.
Табела 19. Финансијски оквир подршке задругама у Републици Србији за 2021. годину
Тип задруге Максималан износ бесповратних
средстава (у динарима)
Новоформиране земљорадничке и 7.500.000
пољопривредне задруге
Старе земљорадничке и 15.000.000
пољопривредне задруге
Туристичке, занатске и социјалне 7.500.000
задруге
Извор: МБС, 2021.
26
Шеварлић М., Николић М. (2011): Активности Међународног задружног савеза на промоцији задругарства
и допринос смањењу сиромаштва. У: Стање и перспективе задругарства-1, ДАЕС, Волгоградска државна
пољопривредна академија, Институт за економику и финансије, Београд, стр. 1-29
59
Ова скромна државна подршка у значајној мери је утицала на формирање већег броја
новооснованих задруга, али ће поуздани ефекти моћи да се виде тек након релативно
дужег временског периода.27
У периоду од 2017-2022. године основано је 1.100 нових задруга. Сеоско становништво је
постало свесно да, са просеком од 5 хектара по поседу, не могу да буду конкурентни, па су
удруживање видели као једини прави пут, које ће им донети велике резултате и
присутност на тржишту. Међутим, око 900 новооснованих задруга, само 300 је пословало
са добитком. Разлози за овако лош финансијски резултат могу се идентификовати кроз:
- погрешан критеријум за додељивање средстава;
- оснивање нових задруга искључиво у циљу добијања државне субвенције
- недовољно развијене везе са прерађивачком индустријом или
- недостатак средстава за ангажовање у процесу прераде.
Сведоци смо да савремене форме удруживања пољопривредника имају за циљ да подигну
ниво аграрне конкурентности, па с тим у вези треба пружити подршку формирању
специјализованих задруга, које би биле организоване по моделу пословања који се данас
примењује у развијеним економијама.
Иако је и у 2023. години буџетом РС предвиђено 500 милион динара за унапређење и
технолошки развој задруга, јасно је да ова државна субвенција није довољна и да се за
развој задругарства морају наћи повољни извори финансирања. Утолико пре што наши
задругари не могу да користе средства штедно-кредитних задруга, као и штедно-
кредитних савеза, иако је то у складу са задружним принципима. Несумљиво, после
сопствених извора, за задругаре су ове институције најповољнији извор средстава.
Изостанком штедно-кредитних задруга у Србији нарушена је целина задружног сектора и
отежан рад задруга, првенствено пољопривредних. Финансијска подршка оснивању
штедно-кредитних задруга истовремено би била и подршка развоју задружног сектора у
целини. Због тога је потребно да ревитализујемо штедно-кредитне задруге и то
првенствено променом законске регулативе, која би омогућила њихову изградњу, а затим
и њихово ангажовање у обављању штедно-кредитних послова.
Ревитализација штедно-кредитних задруга у Србији подразумева избор модела поновног
ангажовања задруга у обављању штедно-кредитних послова.
27
(Закић, Николић (2018), стр.158.).
60
1 Формирање штедно-кредитних служби при постојећим задругама, које би се по
обезбеђењу потребних услова, издвојиле као самосталне штедно-кредитне задруге
 Предност: за обављање штедно-кредитних послова користили би се
постојећи инфраструктурни, просторни и кадровски потенцијали;
 Недостатак: ограничен кредитни потенцијал задруге због скромних
средства; сигурност депозита морала би се обезбедити већим оснивачким
капиталом или гаранцијом задругара својим улозима, делом или целокупном
имовином; обезбедити додатна средства за обуку запослених
3. Формирање штедно-кредитних задруга као самосталних организација, уз државну
помоћ и повезаност са постојећим банкама
 Предност: стабилност депозита и могућност остварења многих олакшица
како за задруге, тако и за банку са којом су повезане
 Недостатак: зависност задруге од других институција у обављању својих
активности.
У том смислу, можемо констатовати да је за поновни настанак штедно-кредитних задруга
потребна измена закона и подршка ван задружног сектора.
С обзиром да Задружни савез Србије, иступа у име целокупног задругарства Србије, а и
као правни следбеник Главног савеза српских земљорадничких задруга, требао да
потражи помоћ од Међународног задружног савеза, како би наше задругарство окренуло
правом смислу свог постојања и доследном остваривању основних задружних начела.
Морамо кроз размену искуства, са развијеним задружним покретима, да сагледамо наше
задругарство у односу на оно у Европи и свету, јер још увек има могућности за даљи
развој.
7.5. Кооперативни модел привређивања као окосница економског развоја

Основни циљ кооп модела привређивања своди се на генерисање богатства које би могли
да уживају сви људи правично на оджив начин. 28Визија кооп форме привређивања је
заснована на принципима који доприносе не само профитабилној економији, већ и
сатисфакцији других потреба већег броја људи. Овом моделу привређивања велики
допринос су дале УН, које су препознале значај кооператива у превазилажењу кризе. С
28
Закић В., Закић З.(2021): Економски видици, Друшто економиста Београда
61
тога су још у време финансијско-економске кризе (2009) прогласиле 2012. годину за
Међународну годину кооператива. Резолуција коју је усвојила генерална скупштина УН
18.12.2009. године, имала је намеру да подстакне све државе чланице, као и све друге
заинтересоване, на промоцију кооператива и подизање свести о њиховом доприносу
друштвеном и економском развоју. У извештају су дате препоруке које подстичу акцију за
промовисање развоја кооператива које би могле допринети одрживом развоју,
искорењивању сиромаштва и оживљавању различитих економских сектора у урбаним и
руралним подручјима.
Основна разлика кооператива од других економских ентитета огледа се у томе да, у кооп
моделу пословања, људски капитал има предност у односу на финансијски капитал.
Захваљујући овом основном начелу, произашло је еластично и флексибилно понашање
кооператива у кризним временима, којим су показале да имају способност не само за
преживљавање, већ често и за напредовање.
Стратегија развоја кооператива за 21.век базирана је на пет узајамно повезаних стубова,
што се види из приложене шеме.
партиципација одрживост
идентитет
62
капитал Законска регулатива
Шема 3. Пет кључних елемената у развоју кооператива
Извор: Стратегије развоја кооператива у периоду 2011-2020
Да бисмо следили „Визију 2020“ Нацрта стратегије морамо се концентрисати на ових пет
тема и успостављање импламентације стратегије у сваку од њих:
1. Подићи учешће у чланству и демократско управљање

кооперативом
2. Положај кооперативе као градитеља одрживог развоја
3. Изградити кооперативну поруку и обезбедити идентитет
кооперативе
4. Обезбедити правне оквире за подршку раста кооператива
5. Обезбедити поуздан капитал за успешно пословање
кооперативе
С обзиром да кооперативе имају посебно место и улогу у промоцији одрживог развоја

руралних подручја 29, подршка овом виду удруживања сматра се, не само оправданом, већ
и неопходном.
Наиме, тако може и да се схвати порука на Конференцији УН о трговини и развоју

(UNCTAD - United Nations Conference on trade and development), која је упућена целом
свету још 2013. године под називом:
„Wake up before it's too late!"
8. ПЕРСПЕКТИВА ФИНАНСИРАЊА – СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ

БАНКЕ
Изазови у вези с финансирањем ПГ стално су актуелни и још увек нису сасвим решени.
Иако постоје разни облици финансирања у аграрном сектору, ниједан од њих није донео
трајне дугорочне резултате. Управо, решавањем ових финансијских изазова у
29
Закић В., Закић З. (2021): Кооп модел привређивања као алтернатива одрживог развоја, Пољопривредни
факултет, Универзитет у Београду
63
пољопривреди би се створили услови за рурални, регионални, али и укупни привредни
развој Републике Србије.30
Једно од решења јавља се формирање специјализоване пољопривредне банке која би била

задужена за све послове који се тичу аграрног сектора. Банка би континуирано пратила и
истраживала тржиште, пратила стање целокупне пољопривредне производње од
произвођача, откупљивача, складиштара до прерађивача и извозника производа, те би на
основу добијених резултата давала предлоге за будуће стратегије.
Основна делатност аграрне банке било би кредитирање ПГ под повољнијим условима у

циљу развоја пољопривреде и руралног развоја. Кредитна подршка би се одобравала на
дуги рок ( од 10 до 15 година ), уз ниску каматну стопу ( од 2% до 4% на годишњем
нивоу), са грејс периодом и без валутне клаузуле.Динамика доспећа ануитета, као и
наплата банкарских трошкова била би усклађена са сезонским карактером и динамиком
производње, што је управо главни недостатак актуелне понуде на банкарском тржишту.31
Свакако, услови кредитирања, обезбеђење почетног капитала, као и циљеве пословања

потребно је регулисати адекватним Законом. Законом би било одређено и да само
специјализована пољопривредна банка има директан контакт са пољопривредним
произвођачима, те би била главни извор важних информација о потребама и изазовима са
ПГ. Тиме би се омогућило боље разумевање стварних потреба и баријера са којима се
пољопривредни произвођачи сусрећу
Све у свему, овај предложени систем би могао значајно да унапреди финансирање и развој
аграрног сектора у Републици Србији.
9. ЗАКЉУЧАК
Упркос свом економском и политичком значају, српски пољопривредни сектор наставља
да омета бројна ограничења, која сузбија њен пун потенцијал. Један од кључних разлога је
нестабилност аграрне политике, непостојање адекавтног модела кредитирања ПГ и
непредвидив агарни буџет.
30
Грујић Б (), Финансирање пољопривреде Републике Србије од традиционалних ка новим моделима –
докторска дисертација
31
Радовић Г, Пејановић Р (), Финансирање пољопривреде у Србији: Потенцијални модел специјализоване
пољопривредне банке, стр. 237-250
64
Решење проблема финансирања пољопривредног сектора, мора да се реализује уз помоћ
државе. Неопходно је да се обезбеди сигуран, стабилан и повољан извор финансирања ПГ,
те да се подстакне развој аграрног сектора, као и рурални развој. Потребно је повећати
висину буџетске подршке пољопривреди, с обзиром на њен допринос националној
економији.
Други установљен проблем јесте заступљеност великог броја малих поседа уз недовољну
консолидацију, те постоји последица високих трошкова производње и губитак
економичности и продуктивности. Намеће се потреба удруживања произвођача у циљу
заједнички вођење послова, који ће омогућити да прикупе, инвестирају заједничка
средстав и остану конкурентни. У том циљу, у раду је предложен потенцијални модел
удурживања – штедно-кредитне задруге, као потенцијалне финансијске институције.
„Удруживање је једини спас!“
10.ЛИТЕРАТУРА
1. Републички завод за статистику (2013) , Попис пољопривреде 2012 –
Пољопривреда у Реплици Србији, Свеска 1, Београд, стр. 13.
2. Радовић Г. (2014), Финансирање пољопривреде у Републици Србији, Монографија,
Задужбина Андрејевић, Београд, стр. 18 – 21.
3. Закић В., Кљајић Н. (2016): Анализа стања финансијске писмености
пољопривредних произвођача и модели финансирања пољопривредне производње
65
у Републици Србији. У: Унапређење финансијских знања и евиденције на
пољопривредним газдинствима у Републици Србији. Институт за економику
пољопривреде, Београд, стр. 3-22.
4. Богданов Н., Стевановић М,. Папић Р. (2016): Аграрна политика Србије – изазови и
постојећа решења. Боданов, Шеварлић, Васиљевић: Стање и перспективе
агропривреде и села у Срији, Београд, стр. 19-40
5. Богданов Н. (2015): Рурални развој и рурална политика, Универзитет у Београду,
Пољопривредни факултет, Земун
6. „Сл. гласник РС“, бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015, 101/2016 и 35/2023
7. Заједничка пољопривредна политика ЕУ – Директна плаћања, МПШВ
(Доступно на: https://europa.rs/images/publikacije/poljoprivreda-direktna-placanja.pdf )
8. Богаднов Н., Зечевић Б., Версаки А., Роач Ј. (2011): Јавно-приватно парнерствоу
руралном развоју, УНПД, Београд
9. Попис пољопривреде 2012 (2013): Пољопривреда у Републици Србији – Књига I и
II. Републицки завод за статистику, Београд, Србија.
10. Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (2014-2024) (2013):
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије
(МПШВ).
11. Kuzman B., Đurić K., Mitrović Lj., Prodanović R. (2017): Agricultural budget and
agriculture development in Republic of Serbia, Economics of Agriculture
12. Радовић Г. (2009): Подршка државе у фукцији финансирања пољопривреде,
Агроекономика бр. 41-42, Нови Сад, стр. 69
13. Структура реализованих средстава из 2021. године бележи благе промене у односу
на 2020. годину. (Погледати више: Зелена књига: Извештај о стању у
пољопривреди у Републици Србији у 2020. години; доступно на:
http://www.minpolj.gov.rs/download/ZK-2020-I-knjiga.pdf )
14. Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку
15. Живановић С (2021), ИПАРД III програм – шта ту има за мене?, Презентација Нови
Сад IPARDEU 4 RuralAreas
16. Закић В., Николић М., Тасић В. (2018): Ревитализација штедно-кредитних задруга у
Србији, Банкарство, стр. 70-91, Удружење банака Србије, Београд
17. Шеварлић М., Николић М. (2011): Активности Међународног задружног савеза на
промоцији задругарства и допринос смањењу сиромаштва. У: Стање и перспективе
задругарства-1, ДАЕС, Волгоградска државна пољопривредна академија, Институт
за економику и финансије, Београд, стр. 1-29
18. Закић В., Закић З. (2021): Економски видици, Друшто економиста Београд, стр 17-
28
19. Стратегије развоја кооператива у периоду 2011-2020
20. Грујић Б. (2017): Финансирање пољопривреде Републике Србије од
традциционалних ка новим моделима – докторска дисертација, Универзитет Џон
Незбит, Београд
66
21. Закић В., Николић М. (2023): Настанак и развој штедно-кредитних задруга у
Србији, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
22. Радовић Г., Пејановић Р. (2016): Финансирање пољопривреде у Србији:
Потенцијални модел специјализоване пољопривредне банке, стр. 237-252,
Монографија: Стање и перспективе агропривреде и села у Србији, Научно друштво
економиста Србије, Академија економских наука и Економски факултет у Београду
23. Закић В., Закић З. (2021): Кооп модел привређивања као алтернатива одрживог
развоја, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
24. Радовић Г. (2015): Финансирање пољопривреде у Републици Србији: Искуства и
могућности, Економија, стр. 13-27
25. МПШВ (2018): Водиш за кориснике ИПАРДIIПрограма за Меру 1 – Инвестиције у
физичку имовину пољопривредних газдинстава
26. МПШВ: Заједничка пољопривредна политика ЕУ – Директна плаћања
27. Вуњак Н., Радовић Г. (2012): Финансирање аграра у републици Србији у
транзиционом периоду, Економски факултет, Универзитет у Нишу
28. Пејановић Р., Радовић Г. (2013): Аграрни буџет као фактор руралног и регионалног
развоја Републике Србије, Економски факултет, Универзитет у Нишу
29. Закић З. (2000): Кооп менаџмент – основни задружни принципи и савремена
пракса, Дунав-превинг, Београд, стр. 156-173
30. Popović S., Janković I., Stojanović Ž. (2018): The importance of bank for agricultural
Financing in Serbia, Economics of Agriculture 1/2018, str. 65-80
(Доступно на:https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-3462/2018/0352-
34621801065P.pdf )
31. Vučković B., Veselinović B., Drobnjaković M. (2017): Financing of permanent working
capital in agriculture, Economics of Agriculture 3/2017, str. 1065-1080
32. Ђурић Катарина (2022): Мере подршке развоју пољопривредног задругартсва у
Републици Србији, Економија теорија и пракса, стр. 25 -40
(Доступно на: https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-5458/2022/2217-
54582201025Q.pdf )
33. Zelenović V., Vojinović Ž., Cvijanović D.(2018): Serbian agriculture loans with the aim
of improving the current situation, Economics of Agriculture 1/2018, str. 323-336
(Доступно на:
https://www.researchgate.net/publication/325481591_Serbian_agriculture_loans_with_th
e_aim_of_improving_the_current_situation )
34. Грујић Биљана (2017): Финансирање пољопривреде Републике Србијеод
традицојалног ка новим моделима, Универзитет Џон Незбит, Београд
(Доступно на:
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/9202/bitstream_61605.pdf?
sequence=5&isAllowed=y )
35. Mitrović, S., Mitrović, A., Mitrović, Lj. (2021). Zadrugarstvo kao
nova paradigma održivog razvoja ruralnih područja u Srbiji,
67
Ecologica, 28 (101), 82-90,
https://doi.org/10.18485/ecologica.2021.28.101.13
Правилници, Уредбе, Закони:
- "Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 10/2013 - др. закон, 101/2016, 67/2021 - др. закон и
114/2021Закон о пољопривреди и руралном развоју
- "Сл. гласник РС", бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015, 101/2016 и 35/2023Закон о
подстицјима у пољопривреди и руралном развоју
- "Сл. гласник РС", бр. 112/2015Закон о задругама
- "Сл. гласник РС", бр. 8/2023, 21/2023, 27/2023, 42/2023, 52/2023, 55/2023, 60/2023 и
69/2023Уредба о раподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2023.
годину
- "Службени гласник РС", бр. 84 од 20. септембра 2017, 112 од 15. децембра 2017,
78 од 19. октобра 2018, 67 од 20. септембра 2019, 53 од 28. маја 2021, 10 oд 28.
јануара 2022, 18 од 11. фебруара 2022, 23 од 24. марта 2023. Правилник о ИПАРД
Подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдиснтава
68

Финансирање ПГ у Републици Србији - мастер Рад Петковић Бјанка

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Финансирање ПГ у Републици Србији - мастер Рад Петковић Бјанка

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Београду

Финансирање пољопривредних газдинстава у

септембар 2023. године

Кључне речи: финансирање, кредитрање, штедно-кредитне задруге, специјализоване

У Републици Србији, као једном од аграрних лидера у региону, пољопривреда игра

1.1 Предмет и циљ истраживања

Циљ рада је да се истакне проблем и прикаже значај адекватног,стабилног и

Власници пољопривредних газдинстава (ПГ)су сада приморана на обезбеђивање средстава

1.2. Хитотезе истраживања

Х = Што је већа финансијска подршка пољопривреди из државних фондова и буџета

Посебне хипотезе су:

Х1 = Што су разноврснији извори финансирања ПГ, то су веће могућности задуживања

Х2 = Ако се законски оквири за финансирање пољопривредеподударају с политиком

Х4 = Што се више удуржују пољопривредни произвођачи, имају већу могућност.

Х4 = Што је стабилнији, адекватнији и већи избор модела финансирања ПГ, то је већа

Х5 = Што је ефикасније и ефективније коришћење ИПАРД средстава, то су

1.3. Методе истраживања и извори података

- Метода анализе података прикупљених литературом, обрађене су кроз:

а) Анализу садржајаи структуре којим се допринело до суштинских одредба предмета

 неподударање времена рада и улагања–где се пољопривредници суочавају са дугим

Са свим набројаним специфичностима, пољопривредници се могу „борити“ на различите

- побољшањем плодности земљишта, како би се добили квалитетнији приноси, а

Међутим, свака од наведених техника изисткује одређена финасисјака средства, која

Углавном, овај вид финасирања није довољан, те су пољопривредници приморани да

Без обзира на своју сигурност, стабилности и предност, самофинансирање не би требао да

На територији наше земље аграрна привреда, у последњим деценијама нема изражену

У другој фази (у периоду између 2004 и 2007 године) долази до измене

Нова фаза реформи започета је 2013. године, усвајањем Закона о пољопривреди и

4.1. Законодавни и стратешки оквир аграрне политике

Стратешко и буџетско планирање аграрне

Стратегија пољопривреде и руралног развоја

Шема 1. Приказ планирања аграрне политике

Законодавни и програмски оквир за дефинисање пољопривредне политикеодређено је

Стратегија је кључни стратешки документ који се усваја за период од 10 година који се

У складу са визијом, дефинисани су развојни циљеви који би требало да доведу до

Програми пољопривреде и руралног развоја су плански документи који се усвајају за

4.2. Мере аграрне политике и буџетски оквири

4.2.1. Директна плаћања

1. Премије – које се исплаћују квартално пољопривредницима по

Табела 1. Подстицаји мере и издвојена средства за директна плаћања у 2023. години

ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА Износ по јединици мере

За сваку од наведених мера директних плаћања доноси се посебан, одређени Правилник

*Премије за млеко – премија се исплаћује квартално по броју литра испорученог млека

Табела 2. Измене Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју

ДИРЕКТНА ПЛАЋАЊА Износ по јединици мере

1.1 Премија за млеко 19 RSD/l

Из табеле можемо закључити да се и велика пажња поклања подршци намењеној за

*Основни подстицаји у сточарској производњи – Србија има повољне услове за развој

4.2.2. Мере руралног развоја

1. Инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање

4.2.2.1. Подстицаји за унапређење конкурентности

Инвестиције у физичку имовину ПГ

Највећи удео средства намењено подршци руралном развоју се издвајају управо за

1. Подстицаји за унапређење конкурентности

1.1.2.7 Подршка инвестицијама за електрификацију поља 90%

- Подизања нових производних засада и набавку садница

Корисник подршке остварује право на подстицај од 50- 60% бесповратних средства од

*Подршка за унапређење примарне пољопривредне производње

Инвестиције које се опредељују за набавку нових машина тичу се машина за:

Табела 4. Мере подршке инвестицији у преради и марктингу пољопривредно-

1. Подстицаји за унапређење конкурентности

Корисник подршке остварује право на 50 – 65% исплате бесповратних средства од

Инвестиције у циљу управљања ризицима