Osnove molekularne

biologije
2023/2024
OB014 | Molekularna biologija 1 OE014 | Osnovi molekularne biologije
Status: obavezni Status: obavezni
Fond: 3+3 Fond: 3+3
ESPB: 6 ESPB: 6

IB12 | Osnovi molekularne biologije

Status: obavezni
Fond: 3+3
ESPB: 7

OB011 | Osnovi molekularne biologije, Osnove molekularne biologije

Status: obavezni
Fond: 3+2
ESPB: 6

• Predmetni nastavnik: dr Jelena Purać, redovni profesor

email: jelena.purac@dbe.uns.ac.rs
• Saradnik: dr Snežana Orčić, docent
email: snezana.orcic@dbe.uns.ac.rs
• Saradnik: Srđana Đorđievski, istraživač pripravnik
email: srdjana@dbe.uns.ac.rs
 LITERATURA

Molekularna biologija 1, prvo izdanje (2011)

Dušanka Savić Pavićević, Gordana Matić
Izdavač: NNK international

Molekularna biologija 2, prvo izdanje (2012)

Goran Brajušković
Izdavač: Savremena administracija
Biohemija I (2017)
Biljana Kukavica, Biljana Davidović-Plavšić, Danijela Kojić, Jelena Purać
Izdavač: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci

Zbirka zadataka iz biohemije (2018)

Biljana Kukavica, Biljana Davidović-Plavšić, Danijela Kojić, Jelena Purać
Izdavač: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci
Molecular Biology of the Gene, 7th Edition (2013) (imamo)
James D. Watson, Tania A. Baker, Stephen P. Bell, Alexander Gann, Michael Levine, Richard Losick

The Cell: A Molecular Approach, 8th Edition (2018) (mi imamo 5th edition, 2009)
Geoffrey M. Cooper and Robert E. Hausman

Molecular Biology of the Cell, 6th Edition (2014) (mi imamo 4th edition, 2002)
Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter

Genetics: analysis of genes and genomes, 8th Edition (2011) (mi imamo 6th edition, 2005)
Daniel L. Hartl and Maryellen Ruvolo

Molecular cell biology, 8th Edition (2016) (mi imamo 7th edition, 2012)
Harvey Lodish, Arnold Berk, Chris A. Kaiser, Monty Krieger, Anthony Bretscher, Hidde
Ploegh, Angelika Amon, Kelsey C. Martin
 Plan rada
16.02. Neradan Neradni dani
23.02. Uvod, istorijat; Slabe interakcije; Struktura proteina, DNK i RNK (I) Eksp. Vežbe
01.03. Gen, genom, hromozomi (I) Eksp. Vežbe
08.03. Replikacija (I) Eksp. Vežbe
15.03. Mutabilnost i reparacija (I) Vežbe - zadaci
22.03. Homologa rekombinacija (II) (petak 22.03. test I) Eksp. vežbe
29.03. Mesto specifična rekombinacija i transpozicija (II) Eksp. vežbe
05.04. Ispitni rok Ispitni rok
12.04. Transkripcija (II) Eksp. vežbe
19.04. Obrada RNK (II) Vežbe - zadaci
26.04. Vrste i funkcije RNK, ribozomi (III) (petak 26.04. test II) Vežbe - zadaci
03.05. Neradan Neradni dani
10.05. Translacija, Genetički kod (III) nema
17.05. Teren Teren?
24.05. Regulacija transkripcije kod prokariota (III) Kolokvijum
31.05. Osnovne tehnike u molekularnoj biologiji (III) (petak 07.06. test III) Kolokvijum
OCENJIVANJE

51-60 bodova – 6

61-70 bodova – 7

71-80 bodova – 8

81-90 bodova – 9

91-100 bodova – 10
 bodovi
Prisustvo na vežbama: obavezno
Prisustvo na predavanjima: poželjno
Kolokvijum iz vežbi: 6 – 10 (mora se položiti)
Prvi parcijalni test: 23
Drugi parcijalni test: 24
Treći parcijalni test: 23

OBAVEZNO: Prisustvo na vežbama i položen kolokvijum u toku semestra

Studenti koji polažu ispit samo putem parcijalnih testova mogu dobiti ocenu 6, 7 ili 8
(minimalno moraju da sakupe 51 poena, a maksimalno mogu da sakupe 80 poena)

Parcijalni testovi se ne ponavljaju

 Kako izgleda ispit?
Uslov

 položen kolokvijum iz vežbi

Test

 rade svi studenti

 maksimalna ocena 8
 test nosi max. 70 poena (+ 10 poena sa kolokvijuma)

Usmeni

 nakon testa, studenti koji žele da dobiju 9 i 10 izlaze na usmeni

 Istorijat
Struktura DNK i RNK 1. Parcijalni test
Gen, genom, hromatin i hromozomi
22. mart, petak
Replikacija
Mutabilnost i repacija

Homologa rekombinacija
Mesto specifična rekombinacija i transpozicija
Transkripcija 2. Parcijalni test
Obrada RNK
26. april, petak

Vrste i funkcije RNK; Ribozomi

Translacija 3. Parcijalni test
Genetički kod
7. jun, petak
Regulacija transkripcije kod prokariota
Tehnike
 JEDNA OD DEFINICIJA

Molekularna biologija proučava biološke

fenomene na molekularnom nivou. Bavi
se strukturom i funkcijom makromolekula
koji su neophodnih za život, pre svega
nukleinskih kiselina i proteina i njihovom
ulogom prenošenju genetičke informacije.

EKSPERIMENTALNE METODE MOLEKULARNE BIOLOGIJE

Prva faza
 Prva faza
 Razvoj je započeo 30-tih godina dvadesetog veka

 Naziv Molekularna biologija je dao 1938. Voren Viver (Warren Weaver) koji
je bio direktor Prirodnih Nauka (podgrupa Rokafeler Fondacije)

 Centralna ličnost ovog perioda je fizičar Maks Delbrik (Max Delbrück) koga su
zaokupljala razmišljanja o odnosima između fizike i hemije sa jedne strane i
biologije sa druge strane

 Da li se osnovnim principima fizike i hemije može objasniti nastanak i

održavanje života

 Oko Delbrika se okupila grupa naučnika koji su proučavali reprodukciju

bakteriofaga (Lurija, Anderson, Herši, Mono)
Termin Molekularna biologija uvodi 1938. god. Warren Weaver (Voren Viver)
američki matematičar iz Rokfelerove fondacije želeći da naglasi doprinos
hemije i fizike u razumevanju bioloških fenomena
Druga faza 1945-1953
 Mehanizmi nasleđivanja; DNK je nosilac naslednih osobina a ne proteini

 Tokom 40-tih Delbrik organizuje kurs o genetici bakteriofaga u Cold Spring

Harbor Laboratory; nakon toga formira se “Phage Group” – grupa naučnika
koji se bave genetikom bakterija a koji su imali veoma značajnu ulogu u
razvoju molekularne biologije
Dogmatski period 1953-1963

 Uspostavljanje centralne dogme molekularne biologije

 Nakon toga molekularna biologija je formalno priznata kao nauka,

započinje akademska faza u toku koje je jasno definisan predmet i okvir
istraživanja ove nauke
 Molekularna biologija je doživela intenzivan razvoj u drugoj polovini
dvadesetog veka, a sekvenciranje humanog genoma mnogi smatraju
najvećim naučnim dostignućem prošlog veka. Sekvenciranje humanog, ali i
genoma drugih organizama otvorilo je nova područja u oblasti nauke i
medicine.
Sled događaja koji su Odgonetanje
pokazali da je DNK hemijskog sastava i
nosilac naslednih strukture DNK
informacija
 Ključni događaji koji su doveli do
otkrića da je DNK nosilac naslednih
informacija
U XIX veku većina naučnika je verovala da se esencija svakog dela tela nalazi
u jajnoj ćeliji i spermatozoidu i da njihovim spajanjem dolazi do mešanja tih
esencija. Ova teorija je nazvana mešano nasleđivanje (engl. Blending
Inheritance). Verovalo se da se mešanjem i stapanjem telesnih tečnosti
osobine slučajno prenose sa roditelja na potomstvo.
  1865. Gregor Mendel - prvi uveo koncept gena (termin kasnije uveden)

- Dokazao partikularno nasleđivanje – početak razvoja

genetike

Gregor Mendel (1822 - 1884)

  1865. Gregor Mendel - prvi uveo koncept gena (termin kasnije uveden)

- Dokazao partikularno nasleđivanje – početak razvoja

genetike

- Osobine se nasleđuju sa roditelja na potomke na

predvidljiv način

- Opisao individualne faktore nasleđivanja koji su

odgovorni za nasleđivanje svih osobina

- Nasledni faktori se nezavisno razdvajaju i slobodno

kombinuju (dva pravila)

- Prezentovao svoje rezultate na sastanku Prirodnjačkog

društva u Bernu 1865

- Mendel je 1866. godine objavio rezultate eksperimenta Gregor Mendel (1822 - 1884)
Ideja je bila da dobije novu boju cveta kod graska Pisum sativum

Mendel je prvi osmislio i izveo pravi genetički eksperiment u kojem

je pratio nasleđivanje alternativnih osobina kod baštenskog graška
(one koje se ispoljavaju u samo dva oblika)

Mendel je 1866. godine objavio rezultate eksperimenta za sedam takvih

osobina
oblik semena (okruglo/naborano) boja cveta (ljubičasta/bela)
boja kotiledona (žuta/zelena) položaj cveta (pazušni/vršni)

oblik mahune (naduvana/ sa suženjima) visina stabljike (visoka/niska)

boja mahune (zelena/žuta),
Okruglo seme

Naborano seme
 početkom četrdesetih godina 19. veka su prvi put u ćelijama uočeni
hromozomi

 1880-90: Walther Flemming, Eduard Strasburger, Edouard van Beneden i

drugi su razjasnili osnovne činjenice o ćelijskoj deobi i istakli činjenicu da se posle
podele ćelje na dve kćerke ćelije u svakoj od njih nalazi isti broj hromozoma kao
kod roditelja

(termin hromozom je uveden 1888)

Figure 1 : Drawing of mitosis by
Walther Flemming.
 Mendelovi radovi ignorisani sve do 1900. god. kada tri naučnika
nezavisno jedan od drugog Hugo de Vries (de Friz) (Holandija), Carl Correns
(Nemačka) i Erich Tschermak (Čermark) (Austrija) ponavljaju njegove
eksperimente i potvrđuju njegove rezultate kod biljaka

 1901. William Bateson (Bejtson) - na osnovu svojih eksperimenata na

kokoškama zaključuje da se i osobine kod životinja nasleđuju po
Mendelovim zakonima

 1913. Eugen Fischer – kod ljudi se osobine nasleđuju po Mendelovim

pravilima – utemeljivač humane genetike
 1901. prvi prevod Mendelovih radova na engleski jezik u magazinu
“Journal of the Royal Horticultural Society”

 1902. William Bateson - uvodi termin genetika

 1909. Wilhelm Ludvig Johannsen - uvodi termin gen

 1920. Hans Winkler - uvodi termin genom

 1938. Warren Weaver – uvodi termin molekularna biologija

 Početak XX veka – pitanje: Koji su to delovi ćelije koji “nose” nasledne faktore?

 Za razumevanje Mendelovih radova bilo je

presudno otkriće hromozoma, jer je to
obezbedilo fizičku osnovu sa kojom bi se
faktori nasleđivanja mogli povezati.

 Walter Sutton i Theodor Boveri - osnivači

hromozomske teorije nasleđivanja Sutton-
Boveri Theory

In 1902, Theodor Boveri observed that proper embryonic

development of sea urchins does not occur unless chromosomes
are present. That same year, Walter Sutton observed the
separation of chromosomes into daughter cells during meiosis .
Together, these observations led to the development of the
Chromosomal Theory of Inheritance, which identified
chromosomes as the genetic material responsible for Mendelian
inheritance.
 Thomas Morgan

Prvi eksperimentalni dokazi za hromozomsku teoriju nasleđivanja

1907. Thomas Hunt Morgan počeo da radi sa D. melanogaster

– najstariji model organizam u genetičkim istraživanjima

Morgan i kolege na Kolumbija Univerzitetu ostavili voće koje

truli na prozoru sa ciljem da izoluju male životinje koje se brzo
reprodukuju i koje modu lako da se gaje u laboratoriji sa
ciljem da analiziraju mutacije (slučajne promene u formi tela)
- među različitim organizmima izabrali su vinsku mušicu

Gajili su ih u recikliranim bocama za mleko koristeći kvasac i

agar

1911. soba u kojoj Morgan radio zajedno sa svojim

studentima Alfred Sturtevant, Calvin Bridges, Hermann
Muller i drugi je nazvana FLY ROOM
The fountainhead of Drosophila genetics. Thomas Hunt Morgan
and his students in the fly room at Columbia University, at a party in 1919
celebrating the return of Alfred Sturtevant from World War I military service.
Individuals whose work is discussed in this book include Morgan (back row, far
left), Sturtevant (front row, third from the right), Calvin Bridges (back row,
third from the right), and Herman J. Muller (back row, second from the left).
The “honored guest” between Muller and Bridges has clearly seen better days.
1910. pronašli mušicu sa belim očima

... razna ukrštanja ---> bela boja očiju je recesivna mutacija i samo mužjaci mogu da
imaju bele oči

... razni eksperimenti ---> ideja o hromozomskoj teoriji nasleđivanja (predložio da

su geni – termin koji je uveo Johansen 1909. koji je predavao na istom univerzitetu
– linearno raspoređeni na hromozomima)

Ovo je bila potvrda Mendelove teorije

do 1915. Morgan i saradnici pronašli 85 različitih mutanata D. melanogaster koje su

imale različite karakteristike od wild type (wt) jedinki

... uočio da se neke osobine češće nasleđuju zajedno ---> pretpostavka da se dešava
krosing over između hromozoma, i da krosing over između dva gena zavisi od
njihovih distanci na hromozomu
Alfred H. Sturtevant je razvio algoritam za mapiranje udaljenosti između
povezanih gena koji se bazira na rekombinacionim frekvencijama

Jedinica za merenje distance na hromozomu je morgan

1911. Sturtevant je napravio prvu genetičku mapu polno vezanih gena na

osnovu linkage analize (rekombinaciona mapa)

Do 1930-tih konstruisane detaljne genetičke mape pomoću kojih je

identifikovana relativna pozicija brojnih gena (npr. geni koji kontrolišu oblik i
veličinu krila ili očiju)

Bridges je koristio politene hromozome da determiniše fizičku mapu genoma

Drosophila – prva konstruisana fizička mapa 1935.
prva Nobelova nagrada iz oblasti genetike
 Hermann J. Muller

Mutacije su smatrane spontanim događajima

Dokazao da X (subletalne doze) zraci mogu da indukuju mutacije kod D

melanogaster – 1926. god.

(1890 - 1967)
 Do 30-tih godina u naučnim krugovima je postojanje Mendelovih faktora
nasleđivanja uglavnom bilo prihvaćeno kao i činjenica da su nosioci genetičke
informacije hromozomi. Pitanje je bilo koji tip molekula nosi genetičku
informaciju.

 Sredinom 40-tih god bilo je poznato da se hromozomi sastoje od DNK i malih

baznih proteina-histona.
 Takođe je bilo jasno da genetički materijal mora:

1. da bude dovoljno kompleksan da bi mogao da nosi informaciju za sintezu

desetine hiljada različitih proteina
2. da se replicira sa velikom tačnošću tokom svake ćelijske deobe i da se
prenosi na sledeće generacije
3. biti stabilan
4. postojati mogućnost da može da se menja mutacijama

Većina nije verovala da je DNK nosilac naslednih informacija, jer je delovao kao
suviše jednostavan molekul za tako kompleksan posao. DNK se sastoji od
samo 4 različita nukleotida, a tadašnjim metodama izolacije izolovani su
uglavnom kratki DNK molekuli. Smatralo se da su to pre proteini jer se
sastoje od 20 aminokiselina i imaju zadovoljavajuću kompleksnost.

Hemijski sastav gena i dalje nepoznat, da li su nosioci

naslednih informacija nukleinske kiseline ili proteini?
 1928. Frederick Griffith

Započeo eksperimente koji su kasnije pokazali da je DNK nosilac naslednih

informacija.

Otkrio transformaciju

Grifit je radio sa dva soja bakterija

Streptococcus pneumoniae, patogenim sojem S
(smooth) (polisaharidna kapsula ih štiti od
imunog sistema miša) i nepatogenim R
(rough)(bez kapsule)

Frederick Griffith (1879 - 1941)

Transformacija bakterija
Kada je pomešao toplotom ubijene ostatke patogenog S soja sa živim ćelijama
nepatogenog R soja, neke žive ćelije su postale patogene. Ova transformacija iz
nevirulentnog u virulentno stanje predstavljala je naslednu promenu s obzirom
da su novonastale patogene bakterije bile u stanju da dalje transformišu
nepatogene bakterije.

Genetička informacija virulentnog soja je nekako preživela toplotu i

inkorporirala se u genetički materijal nevirulentnog soja tako da su postali
virulentni. Potomci transformisanih bakterija su takođe bili patogeni.

Znao je da bi toplota denaturisala proteine, tako da je predložio da genetički

materijal mora biti nešto drugo

http://www.youtube.com/watch?v=vQOdDGM5vSg
 1944. Oswald Avery, Maclyn McCarty, and Colin MacLeod su
objavili da je transformišuća supstanca DNK

http://www.dnalc.org/view/15012-Oswald-Avery-.html

Oswald Avery Maclyn McCarty Colin MacLeod

(1877-1955) (1911-2005) (1909-1972)
Nastavili Griffith-ove eksperimente, ali u in vitro uslovima

Šta je to što dovodi do transformacije nepatogenih u patogene bakterije

U medijum u kom su gajili nepatogene bakterije dodavali su estrakte

patogenih bakterija (koje su prethodno ubijene toplotom i tretirane na
različite načine) i uočili su da neke od njih postaju patogene. Njihovo
potomstvo je takođe patogeno.

ekstrakt patogenih tretiran DNazom ne dovodi do transformacije

ekstrakt patogenih tretiran RNazom dovodi do transformacije
ekstrakt patogenih tretiran proteolitičkim enzimima dovodi do
transformacije

Tokom ovih eksperimenata otkrili su enzim DNazu

Zaključak: DNK je transformišuća supstanca tj. nosilac nastednih informacija

Većina naučnika i dalje nije verovala da je DNK genetički materijal.
Smatrali su da je Avery propustio nešto i da su mali proteini bili prisutni u
DNK frakciji.
  1952. Alfred Hershey i Martha Chase su definitivno pokazali da je DNK
nosilac genetičke informacije

Bakteriofag T2 se sastoji samo od DNK koja čini

jezgro i proteina koji grade omotač virusa. To je
obligatni parazit koji inficira bakteriju E.coli

Oni su proteine virusnog omotača obeležili

radioaktivnom izotopom sumpora 35S a DNK
radioaktivnim izotopom fosfora 32P

Dodali su viruse u medijum u kom su gajili

bakterije i nakon inkubiranja istaložili su
bakterije i izmerili radioaktivnost bakterija i Martha Chase Alfred Hershey
medijuma. 35S je nađen samo u medijumu, a (1927-2003) (1908-1997)
32P samo u talogu bakterijskih ćelija.
 Počinje trka za otkriće
strukture DNK

James Francis Maurice Rosalind Linus Erwin

Watson Crick Wilkins Franklin Pauling Chargaff
(1928- ) (1916-2004) (1916-2004) (1920-1958) (1901-1994) (1905-2002)
Sled događaja koji su Odgonetanje
pokazali da je DNK hemijskog sastava i
nosilac naslednih strukture DNK
informacija
  1869. Friedrich Miescher – švajcarski lekar i biolog
izolovao je slabu kiselinu bogatu fosforom iz nukleusa belih krvnih zrnaca (koja
je izdvojio iz gnoja hirurških zavoja odbačenih iz obližnje klinike) i nazvao je
nuklein

Mišerov šef Feliks Hope-Zejler je tek posle dve godine odobrio da se ovi rezultati objave.
Tübingen castle

(A) Historic
photography of
Tübingen castle

(B) Tübingen castle

today
  Krajem 19. veka Albrecht Kossel (Albreht Kosel), nemački lekar, je
otkrio baze DNK i dao im imena adenin, timin, gunanin i citozin (takođe
radio pod vođstvom Hope-Zejlera)

 Početkom 20. veka njegov rad je u

Njujorku nastavio Phoebus Levene (Fibus
Levin) ruski doseljenik, litvansko-
jevrejskog porekla koji je otkrio da se DNK
sastoji od tri komponente: šećera, baze i
kiseline; takođe je utvrdio da se DNK
sastoji od jedinica koje je nazvao
nukleotidi

(pored ovih otkrića pogrešno je zaključio

da svaki DNK molekul sadrži samo četiri
nukleotida, po jedan od svake baze
obrazujući prsten koji je on nazvao
tetranukleotid)
Levene's Tetranucleotide Hypothesis
Razvoj rendgenske kristalografije

1912-1914

Vilijam Henri Brag (otac), fizičar na Univerzitetu u Lidsu

Vilijam Lorens Brag (sin), istraživač na Kevendišovoj laboratoriji u Kembridžu

• postavili temelje redgenske kristalografije

• bili su inspirisani radom Maksa fon Lauea koji je 1912. otkrio da se

rendgenski X zraci rasipaju i krive pri prolasku kroz kristale

• pošto kristali imaju uređene obrasce atoma način savijanja rendgenskih

zraka može da otkrije nešto o njihovoj građi
 Jednu od prvih grupa koja je počela da analizira
strukturu bioloških molekula pomoću X zraka
predvodio je britanski molekularni biolog i fizičar
Vilijam Astberi (bivši student Henrija Braga) u Lidsu

 Od švedskog istraživača Torbjorna Kaspersona dobio je

1937. uzorke teleće DNK

(Nekoliko godina ranije Kasperson je pobio Levinovo

shvatanje o kratkim lancima i pokazao da je DNK
dugačak lanac nukleotida)

 1937. Astberijev doktorant, Florens Bel je napravio

prve rendgenske difrakcijske snimke DNK

(Snimci su bili veoma mutni ali su pokazali rastojanje

između baza)

 1938. Astberi je predložio svoj model DNK – baze

naslagane jedna na drugu (nije uspeo da ode dalje od William Thomas Astbury
toga) (1898-1961)
40-tih godina Linus Pauling otkrio alfa-helikoidnu strukturu proteina

L. Pauling, R. Corey, and H. Branson

predložili α heliks i β ploču kao osnovni

strukturni motiv sekundarne strukture proteina
 Čargafova pravila

http://www.dnalc.org/resources/3d/21-chargaff-ratios.html

-Istraživanja vršio 40-tih godina (kvantifikovao količinu baza u DNK iz različitih vrsta)
koristeći hromatografske tehnike

-Javno je izneo svoje rezultate na predavanju u junu 1949. a prvi put su objavljeni u maju
1950. godine

- DNK sastav razlikuje od vrste do vrste

- odnos A i T kao i G i C uvek isti (A/T=G/C=1)
- A+G = C+T
- %GC i %AT varira, ali uvek čine 100%
Watson i Crick

Cavendish Laboratories
(departman za fiziku)

In 1953 Francis Crick and his

wife Odile lived at number 19
Franklin i Wilkins su pomoću difrakcije X zraka dobili dokaze da je DNK dupli heliks

King's College London

Photo 51 x-ray diffraction of wet DNA showing the B form double helix taken by
Rosalind Franklin and Raymond Gosling on Friday, 2nd May, 1952 by long
exposure started the previous day
•Velike tamne mrlje na vrhu i dnu su
baze DNK

•Crtice u obliku slova X su takođe

baze

•Svaki krak sadrži po 10 crtica (toliko

jedan okret sadrži baznih parova)

•Četvrta crtica nedostaje što ukazuje

da je jedan lanac blago pomeren u
odnosu na drugi
Moris Vilkins, (1916-2004) britanski fizičar i molekularni biolog, rođen na Novom Zelandu,
koji je za vreme rata radio na razvoju radara i u “Projektu Menhetn” (dobijanje atomske
bombe) je posle rata postavljen za pomoćnika direktora novoosnovanog Odseka za
biofiziku na Kraljevskom koledžu u Londonu

Zajedno sa doktorantom Rejmondom Goslindom dobio je mnogo oštrije rendgenske

snimke DNK od Astberija

1951. godine pozvao je Rozalind Frenklin da im se pridruži u istraživanju DNK

Rozalind Frenklin, (1920-1958) rengenski kristalograf i biofizičar, rođena u Londonu u

bogatoj jevrejskoj porodici; u to vreme radila je u Parizu gde je rendgenskim zracima
analizirala građu uglja, ugljenika i grafita

Došla na Kraljevski koledž u Londonu, uradila mnogo rendgenskih snimaka DNK (koji su
posle bili ključni za strukturu), medjutim nije se slagala sa Vilkinsonom i prešla je na
Birkbek koledž gde je počela da se bavi virusima; umrla je u 38. godini

Frenklinova je (zajedno sa Goslingom) otkrila da postoje dva oblika DNK (A –dehidratisani i

B hidratisani oblik) koji daju različite rendgenske obrasce na filmu

Ova grupa a posebno Rozalind Frenklin su verovali da će se do gradje DNK doći nakon
pažljivnog rendgenskog snimanja
U Kevendišovoj laboratoriji u Kembrudžu pod vođstvom Lorensa Braga dva istraživača
Džejms Votson i Frensis Krik su pokušavali da odgonetnu strukturu DNK tako što su
pravili fizičke modele, koristeći saznanja o mogućim načinima povezivanja

Frensis Krik (1916-2004) je bio britanski biofizičar i molekularni biolog

Džejms Votson (1928-), američki genetičar i molekularni biolog, doktorirao sa 22

godine i došao u Kembridž na usavršavanje

Krajem 1951. Votson i Krik su pozvali grupu sa Kraljevskog Koledža u Londonu da im

predstave svoj poslednji model DNK, koji se sastojao od tri lanca DNK sa šećer-
fosfatnom kičmom u unutrašnjosti a bazama spolja; Frenklinova je odmah znala da je
model pogrešan jer je sadržaj vode govorio da je kičma DNK spolja; Lorens je zabranio
Votsonu i Kriku da dalje rade sa DNK

U maju 1952. Frenklin je napravila snimak 51 (veoma jasna slika B DNK); poštujući
dogovor sa Vilkinsom da se usredsredi na A oblik ona je ovaj snimak odložila

U januaru 1953. ona prelazi na Birkbek koledž

Vilkins, koji je dugo verovao da DNK ima spiralnu građu pokazao je snimak 51 Votsonu
koji je u trenutku shvatio da se radi o zavojnici
U februaru 1953. Lajnus Poling dao je svoj model; on je američki naučnik čiji je sin u to
vreme studirao u Kembridžu; imao je samo Astberijeve nejasne snimke pa jepredložio da je
DNK sastavljena od tri lanca

Nakon toga Votskon i Krik su se vratili pravljenju modela; sumirari su sva saznanja koja su do
tada postojala i u februaru 1953. napravili model i rešili strukturu DNK
Francis Crick ušetao 28.02.1953. Eagle pub u Cambridge-u i okupljenima
objavo kako su otkrili „tajnu života“. Toga jutra, Watson i Crick otkrili su
strukturu deoksiribonukleinske kiseline ili DNK.

1968. Watson je napisao The Double Helix,

1953. godine Watson i Crick objavili model sekundarne strukture DNK
Važna rečenica na kraju rada: "It has not escaped our notice that the specific pairing we have
postulated immediately suggests a possible copying mechanism for the genetic material."
Nakon toga počinje ubrzan razvoj
molekularne biologije

1956 Crick je hipotezu o protoku genetičke

informacije kroz ćeliju (ali i kroz
generacije) nazvao centralna dogma
molekularne biologije

…….čitav niz otkrića…………….

Sredinom 90-tih godina počelo sekvenciranje
genoma različitih organizama i počinje razvoj
Genomike
 Sekvenciranje humanog genoma

1988. osnovan National Center for Human Genome Research – NCHGP

Planirano je da u periodu od 15 god. i budžetom od tri milijarde dolara naučnici NCHGP

izvrše kompletno mapiranje humanog genoma

Kao datum zvaničnog početka uzima se oktobar 1990.

Ubrzo je postalo jasno da to ne može biti nacionalni projekat, pa su uključene zemlje

Evropske unije, Kina, Japan, Australija ... (ukupno 18)

Za koordinisanje rada formirana je internacionalna organizacija Human Genome

Organisation – HUGO, a kasnije i HGP konzorcijum – na čelu je bio Watson koji se kasnije
povukao pa ga je zamenio Fransis Collins

Metoda – prave se cDNK biblioteke (klonirane u eukariotske vektore) koje se sekvenciraju

Jedan od osnivača i rukovodioca NCHGP bio je dr Craig Venter koji usled neslaganja oko
metodologije rada napušta NCHGP i 1992. god. osniva The Institute for Genomic
Research – TIGR (za manje od šest meseci sekvencirali genom Haemophilus influence )

Metoda - Shortgun Sequencing - nasumično se iseku fragmenti humanog genoma koji

se sekvenciraju

Craig Venter, 1998. god. osniva firmu Celera Genomics

 Milenijumska trka

Craig Venter
Human Genom Project

Francis S. Collins • 1998. god. uključuje se privatna firma

Celera Genomic
• 1990. god. počinje državni projekat

National Institutes of Health (NIH) - SAD

Ministarstva za energiju - SAD
Sanger institut – UK
Whitehead centar SAD
RIKEN centar – Japan
Maks Plank Institut – Nemačka....
• cilj: sekvanca do 2001. god.

• cilj: sekvenca do 2005. god.

+
javne baze podataka

- različite strategije tokom prikupljanja uzoraka i u postupku sekvenciranja

 kako se bližio kraj rivalitet je postajao sve otvoreniji

 intervenisao američki predsednik Bill Clinton

 jun 2000. - objavljeno je da je dobijena prva verzija sekvence humanog genoma

 15. februar 2001. Human Genome Project objavljeje rezultate u časopisu Nature,
a 16. februara 2001. Celera Genomics objavljuje rezultate u časopisu Science

274 autora

 april 2003. - završen projekat

XX vek – vek gena

T2T Consortium (Telomere-to-Telomere)
National Human Genome Research Institute (NHGRI)
(part of NIH) (inicijator i primarni finansijer studije)

University of California, Santa Cruz

University of Washington, Seattle

Mart 2022. – PONOVO

ZAVRŠENO SEKVENCIRANJE

 falilo je oko 8% sekvence koje su bile problematične za

sekvenciranje (sekvence koje se ponavljaju)
 prva kompletna (gapless) sekenca humanog genoma
 nove platforme za sekvenciranje (Pacific Biosciences) su
omogućile ovo sekvenciranje
 Mart 2022.

• The consortium’s gapless version of all 22

autosomes and the X sex chromosome is composed
of 3.055 billion base pairs and 19,969 protein-coding
genes. Of the protein-coding genes, the T2T team
found about 2,000 new ones, most of them disabled,
but 115 of which may still be expressed. They also
found about 2 million additional variants in the
human genome, 622 of which occur in medically
relevant genes.
Troškovi sekvenciranja su oko milion puta manji
(bliže se cifri od 1000 dolara)

Stotine hiljada genoma je sekvencirano

Primena genomike
Preventivna medicina Prediktivna medicina
Precizna medicina
Genomska, individualizovana, personalizovana medicina
Poslednje navedeno je više ideja šta mora da se uradi
Multiomika