opisni: lep, ružan, svetloplava...

prisvojni: Marijin, školski, novosadsko...

gradivni: lanena, čokoladna, šećerni...
mesni: levo, gornja, desna...
vremenski: prošlogodišnji, letnji, zimske

*Pridevi se sa imenicom uz koju stoje slažu u rodu, broju i padežu!

Markova mama čuva nestašnu decu.
U ovoj rečenici pridevi su Markova i nestašnu.
Markova je prisvojni pridev u ženskom rodu. Zašto nije u muškom? Zato što
gledamo imenicu majka
Nestašnu je opisni pridev u jednini. Zašto nije u množini? Deca su zbirna imenica,
a zbirne imenice su uvek u jednini!

Pisanje prideva

Nijanse boja pišu se kao jedna reč: svetloplav, otvorenozelena, ali crveno-beli
dresovi, crveno-crne patike

Superlativ prideva koji počinju slovom j sadrži dva j: najjužniji, najjednostavniji,

najjači…

Prisvojni pridevi na –ski, -ški I –čki pišu se malim početnim slovom: novosadska,
užički, kruševačko (osim ako taj pridev nije sastavni deo imena: Beogradsko
dramsko pozorište)

Prisvojni pridevi nastali od imenica koje na kraju osnove imaju j uvek se pišu sa j:
istorijski, hemijski, austrijski

U prisvojnim pridevima kod imenica na –ica izvršiće se glasovna promena

palatalizacija: Miličin, Dragičin, Novičin, učiteljičin, nastavničin, ali pevačicin,
čistačicin

Komparativ prideva
visok viši, tesan tešnji besan bešnji, strog stroži beo belji