Придеви

Придеви су променљива  врста речи  које означавају особину појма

означеног именицом уз коју стоје.

Придеви се према значењу деле на врсте. Могу бити:

Описни (означавају особину именичког појма –Какав је неко?/ Какво је нешто? (срећна девојчица,
топао шал))

Присвојни (означавају припадност именице уз коју стоје– Чије је нешто? (сестрина свеска, Новаков
рекет))

Градивни (означавају материју(састав) именице уз коју стоје – Од чега је нешто? (златна медаља,
вунена капа))

Месни (означавају на које се место односи именица уз коју стоје (горња фиока, десна рука))

Временски (означавају именица уз коју стоје по времену (јутарњи воз, летњи распуст))
Придев је у истом  роду, броју и падежу као и  именица уз коју стоји.

Поређење (компарација) придева

Поређење придева је исказивање степена заступљености неке особине именице уз коју стоји придев.
Пореде се само описни придеви.

 Позитив је основни облик придева

 Компаратив је први степен поређења придева.
Гради се додавањем наставака -ји, -ији, -ши на позитив (основу придева):
брз- + -ји= бржи
чист- + -ији =чистији
лак- + -ши= лакши
Највише придева добија компаратив помоћу наставка-ИЈИ: паметнији, љубазнији, чистији...
Само три придева имају у компаративу наставак –ШИ: леп, лак и мек (лепши, лакши, мекши).

У компаративу појединих придева долази до различитих гласовних промена:

 Непостојано а (мудар-мудрији, срећан-срећнији, мрачан-мрачнији);
 Јотовање (брз-бржи, висок-виши,црн-црњи, далек-даљи)
 Непостојано а и губљење сугласника (мастан-маснији, радостан-радоснији, користан-корисниј)

 Суперлатив је други степен поређења придева.

Гради се додавањем наставака нај- испред компаратива:
нај- + паметнији =најпаметнији
ПРАВИЛНО ЈЕ
 НАЈ се увек пише састављено са компаративом придева: најбољи, најлепши, најдражи...
 Ј се удваја усуперлативу придева који почињу на Ј: најједноставнији, најјачи, најјефтинији...

Неки придеви имају неправилну компарацију: добар - бољи – најбољи

зао - гори – најгори
мали - мањи – најмањи
велик - већи - највећи

Неки придеви се не мењају по падежима и немају компарацију. То су придеви старног порекла: беж,
браон, тегет, бордо, розе, грао, драп, крем, лила, оранж.

Придевски вид
Придевски вид је својство придева да означава исту особину познатог и непознатог појма .
Придевски вид је граматичка категорија коју имају само придеви.
Постоје два придевска вида: неодређен придевски вид (леп човек) и одређени придевски вид
(лепи човек).

ПРИДЕВСКИ ВИД

НЕОДРЕЂЕНИ ОДРЕЂЕНИ

 њиме се одговара на питање КАКАВ?  њиме се одговара на питање КОЈИ?

 означава особину непознатог појма  означава особину познатог појма

Тањи је пришао симпатичан дечак. Тај симпатични дечак је њена стара љубав.

Одређени вид придева у мушком роду има наставак –и, а у женском и средњем роду наставци
одређеног и неодређеног вида су исти (-а, -о).

 Само описни и градивни придеви могу имати и одређени и неодређени вид.

плав/ плави (џемпер), стар/ стари (капут), пластичан/ пластични (тањир)

 Временски и месни придеви имају само одређени вид

јутарњи воз, горњи зуб, прошлогодишњи број

 Вид присвојних придева одређује се према њиховом завршетку: придеви на –ски, -чки, -шки имају само
одређени вид, а придеви на –ов, -ев, -ин само неодређени вид.