Pridevi

Pridevi su promenljive imenske vrste rei koje su nesamostalne, stoje uz imenicu i blie je odreuju.
Gramatike kategorije prideva su rod, broj, pade, pridevski vid i komparacija, odnosno poreenje.
Pridevi se po znaenju dele u nekoliko vrsta:
1) Opisni pridevi
Opisni pridevi opisuju pojam uz koji stoje, daju im odreenu osobinu ili karakteristiku.
mlad, star, pametan, glup, vredan, lenj
2) Gradivni pridevi
Gradivni pridevi oznaavaju od ega je sastavljen ili napravljen pojam koji blie odreuju.
pamuan, limen, pean, voden, branast
3) Pridevi prostornih odnosa (mesni)
Pridevi za prostorne odnose (mesni) oznaavaju mesto ili prostor pojma koji blie odreuju.
gornji, donji, levi, desni, tamonji, prednji
4) Pridevi vremenskog odnosa (vremenski)
Vremenski pridevi oznaavaju vreme.
jueranji, dananji, sutranji, prologodinji, zimski
5) Prisvojni pridevi
Prisvojni pridevi oznaavaju pripadnost.
beogradski, srpski, Miliin, Marijin, Miloev, narodni
6) Pridevi koji oznaavaju namenu
stoni, oni, zdravstveni
Vid prideva
Pridevi mogu biti odreenog i neodreenog vida. Neodreeni vid ili krai oblik ima nulti nastavak, a
odreeni ili dui oblik ima nastavak -i u nominativu jednine.
Mlad ovek eta gradom.(neodreeni vid)
Onaj mladi ovek koji je etao gradom ...(odreeni vid)

Deklinacija neodreenog i odreenog vida prideva

neodreeni vid
nominativ:mlad
genitiv:mlada
dativ:mladu
akuzativ:mlada
vokativ:mladi
instrumental:mladim
lokativ:mladu
odreeni vid
nominativ:mladi
genitiv:mladog
dativ:mladom
akuzativ:mladog
vokativ:mladi
instrumantal:mladim
lokativ:mladom
On je vredan student. Kao imenski predikativ pridev je uvek neodreenog vida (neemo rei: On
je vrednistudent.).
Opisni pridevi mogu imati oba pridevska vida.
Pridevi koji mogu imati samo neodreeni vid su:
* pridevi na -ov, -ev, -in (Miloev, Marijin)
Pridevi koji imaju samo odreeni vid su:
*pridevi na -ji, -ni, -nji (deiji)
*pridevi na -ski (-ki, -ki)
*pridevi mali, jarki, bojni, arki
Komparacija prideva
Komparaciju odnosno poreenje prideva mogu imati opisni pridevi. Komparacija pokazuje stepen
izraenosti, jaine odreene osobine ili karakteristike pojma koji pridev blie odreuje.
Postoje tri stepena u komparaciji prideva, a to su pozitiv, komparativ, superlativ.
Komparativ i superlativ se dobijaju dodavanjem sledeih nastavaka na pridev u osnovnom obliku.
Komparativ:
-j, -ij, -
Superlativ:

naj+oblik komparativa
grub-grublji-najgrublji
sme-smei-najsmei
hrabar-hrabriji-najhrabriji
lak-laki-najlaki
Samo tri prideva u srpskom jeziku grade komparaciju uz nastavak -, a to su pridevi lep, lak, mek.
Nepravilnu komparaciju imaju sledei pridevi:
mali-manji-najmanji
dobar-bolji-najbolji
zao-gori-najgori
veliki-vei-najvei