“GIMNAZIJA“ NOVI PAZAR

NOVI PAZAR

MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE NA TEMU

GOVOR TELA

Mentor Učenik
Prof. Samira Coric Denisa Coric, IV5
___________________

Novi Pazar, juna 2023. Godine

 SADRZAJ

1. Uvod...........................................................................................................................................4
2. Definicija i Koncepti..................................................................................................................5
2.1. Neverbalna komunikacija............................................................................................5
2.2. Gestovi.........................................................................................................................6
2.3. Facijalna ekspresija......................................................................................................7
2.4. Postura..........................................................................................................................7
2.5. Oči................................................................................................................................8
2.6. Ton glasa......................................................................................................................8
3. Teorijski Okvir............................................................................................................................9
3.1. Radovi poznatih psihologa...........................................................................................9
3.2. Proučavanje neverbalne komunikacije......................................................................10
4. Značaj Govora Tela u Komunikaciji........................................................................................11
4.1. Uticaj na komunikaciju..............................................................................................11
4.2. Prepoznavanje emocija..............................................................................................11
4.3. Izgradnja poverenja....................................................................................................11
4.4. Formiranje prvog utiska.............................................................................................12
4.5. Uticaj na poslovne i interpersonalne odnosa.............................................................12
5. Analiza Gestova i Facijalne Ekspresije....................................................................................13
6. Eksperimentalna Istraživanja....................................................................................................14
7. Primena u Praksi.......................................................................................................................15
7.1. Pregovaranje..............................................................................................................15
7.2. Javni nastupi...............................................................................................................15
7.3. Intervjuisanje.............................................................................................................15
7.4. Vođenje timova..........................................................................................................15
7.5. Terapija......................................................................................................................15
8. Značaj u Psihološkom Razvoju.................................................................................................17
8.1. Uticaj na psihološki razvoj.........................................................................................17
8.2. Značaj kod dece i adolescenata..................................................................................17
 8.3. Govor tela kod osoba sa posebnim potrebama........................................................17
9. Etika i Ograničenja..................................................................................................................18
10. Zaključak................................................................................................................................20
11.Literatura..................................................................................................................................21
 UVOD

Govor tela predstavlja složen fenomen neverbalne komunikacije koji ima značajan uticaj na našu
svakodnevnu interakciju i međuljudske odnose. U psihologiji, istraživanje govora tela ima širok spektar
primena, od analize gestova i facijalne ekspresije do proučavanja emocionalnog izražavanja i uticaja na
komunikaciju.

Ovaj rad posvećen je detaljnoj analizi govora tela iz perspektive psihologije, istražujući njegovu
definiciju, koncepte, teorijski okvir, značaj u komunikaciji, primenu u praksi, kao i njegovu ulogu u
psihološkom razvoju i formiranju interpersonalnih odnosa.

Kroz ovu analizu, cilj je sagledati kompleksnost govora tela, razumeti njegovu ulogu u prenošenju
informacija, emocija i nesvesnih poruka te istražiti kako znanje o govoru tela može unaprediti naše
interpersonalne veštine, profesionalne odnose i psihološko blagostanje.

Osim toga, rad će se baviti i etičkim aspektima istraživanja govora tela, kao i mogućim ograničenjima u
tumačenju neverbalne komunikacije, pružajući sveobuhvatan uvid u ovu fascinantnu oblast psihologije.
 2. DEFINICIJA I KONCEPTI

2.1.Neverbalna komunikacija

Govor tela predstavlja neverbalni vid komunikacije koji obuhvata gestove, facijalnu ekspresiju, posturu,
pokrete očiju, ton glasa i druge neverbalne signale. Ova forma komunikacije često se koristi za prenošenje
emocija, stavova, namera i informacija bez upotrebe reči.

Neverbalni signali govora tela mogu biti izuzetno snažni i mogu imati veliki uticaj na način na koji se
poruke tumače i razumeju. Na primer, nesvesni gestovi ili facijalni izrazi mogu odati istinska osećanja
osobe, čak i ako verbalna komunikacija sugerira nešto drugo.

Definicija govora tela uključuje i razumevanje konteksta u kojem se neverbalna komunikacija odvija.
Naime, gestovi ili izrazi lica mogu imati različita značenja u različitim kulturama ili situacijama. Stoga,
važno je uzeti u obzir kulturne i kontekstualne faktore prilikom analize govora tela i interpretacije
njegovih poruka.

Definicija govora tela takođe obuhvata i sledeće ključne elemente:

 Gestovi: Ovo su pokreti ruku, tela ili lica koji imaju određeno značenje i često se koriste kao dodatak
verbalnoj komunikaciji. Gestovi mogu biti spontani ili namerno izrađeni kako bi se pojačala poruka.
 Facijalna Ekspresija: Izrazi lica, poput osmeha, frktanja, podizanja obrva ili sužavanja očiju, koji mogu
jasno signalizirati emocije i stavove osobe.
 Postura: Položaj tela, držanje, i gestovi tela mogu otkriti mnogo o unutrašnjem stanju osobe, uključujući
samopouzdanje, nervozu, ili otvorenost prema drugima.
 Pokreti Očiju: Način na koji osoba gleda, trepće ili skreće pogled može otkriti njenu pažnju,
interesovanje, ili emotivno stanje.
 Ton Glasа: Način na koji osoba govori, intonacija, brzina govora, glasnoća, i naglasci mogu dodatno
ojačati ili promeniti značenje verbalnih poruka.
Ovi koncepti su osnova za razumevanje govora tela kao složenog sistema komunikacije koji se odvija
paralelno sa verbalnom komunikacijom i može biti podložan različitim interpretacijama u zavisnosti od
konteksta i kulture. Analiza ovih koncepta pomaže u razumevanju suptilnih poruka i informacija koje se
prenose putem neverbalnih signala.
 2.2. Gestovi

Gestovi predstavljaju pokrete ruku, tela ili lica koji dopunjuju verbalnu komunikaciju i često se koriste za
izražavanje emocija, namera ili naglašavanje poruka. Oni su deo našeg svakodnevnog komunikacionog
repertoara i mogu imati različite funkcije i značenja u zavisnosti od konteksta, kulture i ličnih
karakteristika osobe.

Vrste Gestova:

 Ilustrativni gestovi: Ovi gestovi prate ili ilustruju verbalnu poruku. Na primer, pokazivanje veličine
objekta rukama dok se priča o njemu.
 Emblematični gestovi: To su gestovi koji imaju jasno definisano značenje u određenoj kulturi i mogu se
koristiti umesto reči. Primeri uključuju podizanje palca kao znak "dobro", mahanje rukom kao pozdrav ili
podizanje obrva kao znak iznenađenja.
 Regulatorni gestovi: Ovi gestovi se koriste za regulisanje tokom razgovora, poput mahanja rukom začas
pre nego što neko pređe reč ili klimanje glavom kao potvrda saglasnosti.
 Adaptivni gestovi: Gestovi koji se koriste kako bi se prilagodili okruženju ili situaciji, kao što je
podizanje kišobrana kad počne padati kiša.
 Ekspresivni gestovi: Ovi gestovi izražavaju emocije ili stavove osobe. Na primer, pokazivanje radosti
rukama visoko iznad glave ili stiskanje pesnica kao izraz besa.
Značenje gestova može biti univerzalno ili kulturno specifično. Na primer, pokazivanje prstom može
značiti upućivanje na nešto u mnogim kulturama, dok se drugi gestovi mogu razlikovati u zavisnosti od
društvenih normi i običaja.

Gestovi mogu imati značajan uticaj na način na koji se poruke tumače i razumeju. Na primer, gestovi
mogu pojačati ili ublažiti verbalnu poruku, stvoriti emotivnu povezanost sa sagovornikom ili doprineti
jasnijem izražavanju misli i ideja.

Uz to, važno je napomenuti da gestovi mogu biti nesvesni i da ih osoba koristi automatski, što ih čini
posebno zanimljivim za proučavanje u kontekstu govora tela i neverbalne komunikacije.
 2.3. Facijalna Ekspresija

Facijalna ekspresija je ključni element govora tela jer nam omogućava da interpretiramo emocije i
stavove osobe. Evo nekoliko primjera facijalne ekspresije i njihovih značenja:

 Osmeh: Osmeh je univerzalni simbol radosti, sreće i pozitivnosti. Može biti spontan ili namjeran.
Osmijeh može stvoriti toplu i prijateljsku atmosferu u komunikaciji.
 Namršteni čelo: Ovo može ukazivati na brigu, ljutnju ili koncentraciju. Kombinacija namrštenog čela i
stegnutih usana može signalizirati nelagodu ili neslaganje.
 Podignute obrve: Ovo može izraziti iznenađenje, interesovanje ili sumnju. U situacijama gdje su obrve
podignute i oči širom otvorene, osoba može biti iznenađena ili zainteresovana za ono što se događa.
 Zategnute usne: Ovo može ukazivati na stres, nelagodu ili neodobravanje. Kada su usne stegnute, može
se shvatiti da osoba nije zadovoljna ili da je frustrirana.
Facijalna ekspresija često se dešava nesvjesno, ali može biti i namjerno korištena kako bi se prenijele
određene emocije ili stavovi.

2.4. Postura

Postura, odnosno držanje tijela, takođe igra važnu ulogu u komunikaciji putem govora tijela. Evo
nekoliko primjera postura i njihovih značenja:

 Otvorena postura: Kada je osoba opuštena, ima otvorenu posturu sa rukama uz tijelo ili prekriženih u
opuštenom položaju, to može signalizirati samopouzdanje i prijateljski stav.
 Sklopljena postura: Sklonjeni ramena, prekrižene ruke ili sagnuta glava mogu ukazivati na stidljivost,
nesigurnost ili neugodu.
 Aktivna postura: Kada osoba stoji uspravno, sa podignutom glavom i ramenima unazad, to može
sugerirati samopouzdanje, odlučnost ili autoritet.
Postura može biti refleksija unutrašnjeg stanja osobe i može doprinijeti percepciji drugih o njenom
emocionalnom stanju i stavovima.

2.5. Oči

Oči su često fokus pažnje prilikom komunikacije, jer mogu otkriti mnogo o unutrašnjim emocijama i
mislima osobe. Evo nekoliko primjera gestova očiju i njihovih značenja:
 Direktan kontakt očima: Direktan kontakt očima može sugerisati iskrenost, pažnju i interesovanje za
sagovornika. Ovo se često smatra znakom povezanosti i pažnje.
 Iznenadni pokreti očima: Brzi pokreti očiju sa strane ili okolo mogu ukazivati na nervozu, distrakciju ili
neodlučnost.
 Odgovarajući kontakt očima: Kada osoba odgovara kontaktu očima tokom razgovora, to može ukazivati
na pažljivo slušanje i angažovanost u razgovoru.
Oči su važan aspekt facijalne ekspresije i gestova tijela, jer mogu dodatno pojačati ili oslabiti poruke koje
se prenose putem govora tijela.

2.6. Ton Glasa

Ton glasa, intonacija, brzina govora, glasnoća i naglasci igraju važnu ulogu u interpretaciji verbalnih
poruka. Evo nekoliko primjera tonova glasa i njihovih značenja:

 Mirni ton: Miran ton glasa sa ravnom intonacijom može sugerirati smirenost, sigurnost ili autoritet.
 Nervozan ton: Brzi, neujednačeni tonovi glasa mogu ukazivati na nervozu, uzbuđenje ili nesigurnost.
 Agresivan ton: Glasno, oštro izražavanje sa naglašenim tonom može sugerirati agresivnost, ljutnju ili
napetost.
 Empatičan ton: Topao, saosećajan ton glasa može stvoriti empatiju i razumevanje kod sagovornika.
Ton glasa može biti ključni indikator emotivnog stanja osobe i može značajno uticati na način na koji se
verbalne poruke percipiraju i tumače.

Ovo su samo neki od aspekata facijalne ekspresije, postura, gestova očiju i tonova glasa koji zajedno čine
govor tela i doprinose kompletnom doživljaju komunikacije. Sve ove elemente treba uzeti u obzir
prilikom analize govora tela i interpretacije neverbalnih signala.

3. TEORIJSKI OKVIR

3.1. Radovi poznatih psihologa

 Albert Mehrabian: Mehrabian je poznat po svojim istraživanjima komunikacije, posebno značaja

neverbalne komunikacije u odnosu na verbalnu. Njegova "Teorija 7%-38%-55%" sugeriše da ljudi
primarno interpretiraju poruke putem neverbalne komunikacije (55%), dok verbalna komponenta čini
samo mali deo tumačenja (7%).
 Paul Ekman: Ekman je istraživao facijalnu ekspresiju i teoriju emocija. Njegova radnja na polju
mikroizraza lica i univerzalnih emocija pomogla je u razumevanju kako emocije utiču na naše izraze lica i
gestove.
 Edward T. Hall: Hall je proučavao kulturne razlike u komunikaciji, uključujući i neverbalne aspekte kao
što su prostorni odnosi, gestovi i izrazi lica. Njegova "Proxemics" teorija govori o tome kako ljudi koriste
prostor oko sebe u komunikaciji.
 Ray L. Birdwhistell: Birdwhistell je bio antropolog i pionir u proučavanju neverbalne komunikacije.
Njegov rad se fokusirao na gestove, pokrete tela i njihovu ulogu u komunikaciji, često koristeći metodu
analize "kinesike" (studije pokreta).
 Michael Argyle: Argyle je bio socijalni psiholog koji je istraživao komunikaciju i interakcije između
ljudi. Njegovi radovi su se bavili aspektima neverbalne komunikacije kao što su gestovi, izrazi lica i
njihov uticaj na socijalne interakcije.
Ovi psiholozi su svojim radovima doprineli razumevanju govora tela kao važnog elementa komunikacije i
interakcije među ljudima. Njihove teorije i istraživanja pomažu nam da shvatimo kompleksnost
neverbalne komunikacije i njen uticaj na naše međuljudske odnose.

3.2. Proučavanje Neverbalne Komunikacije

 Značaj neverbalne komunikacije: Neverbalna komunikacija čini veliki deo naše svakodnevne
interakcije. Gestovi, izrazi lica, postura i tonovi glasa mogu izražavati emocije, stavove, nameru i druge
informacije bez upotrebe reči.
 Metode istraživanja: Psiholozi koriste različite metode kako bi proučavali neverbalnu komunikaciju,
uključujući posmatranje u prirodnom okruženju, eksperimentalne studije, analizu video snimaka, upitnike
i druge tehnike.
 Emocionalni izrazi: Proučavanje facijalne ekspresije i gestova koji izražavaju emocije igra ključnu ulogu
u razumevanju kako ljudi prenose i interpretiraju svoja emocionalna stanja putem neverbalnih signala.
 Kulturološki faktori: Različite kulture imaju svoje specifičnosti u neverbalnoj komunikaciji. Neki
gestovi ili izrazi lica mogu imati različita značenja u različitim kulturama, pa je važno uzeti u obzir
kulturološke faktore prilikom analize neverbalne komunikacije.
 Uticaj na međuljudske odnose: Neverbalna komunikacija može imati veliki uticaj na naše međuljudske
odnose, uključujući percepciju drugih osoba, izgradnju poverenja, rešavanje konflikata i stvaranje
emocionalne povezanosti.
 Kombinacija sa verbalnom komunikacijom: Studije su pokazale da je kombinacija neverbalnih i
verbalnih signala često najefikasniji način komunikacije. Gestovi i izrazi lica mogu dodatno pojačati ili
oslabiti verbalnu poruku.
Proučavanje neverbalne komunikacije pomaže nam da dublje razumemo načine na koje ljudi
komuniciraju i kako se informacije prenose i tumače putem neverbalnih signala. Ova oblast istraživanja
ima široku primenu u psihologiji, komunikologiji, sociologiji, menadžmentu, terapiji i drugim sferama
ljudskog delovanja.

Slika 1 ‘Neverbalna komunikacija’

4.ZNACAJ GOVORA TELA U KOMUNIKACIJI

4.1. Uticaj na komunikaciju

Govor tela ima dubok uticaj na komunikaciju jer često pruža dodatne informacije koje su važne za
razumevanje poruka. Na primer, dok osoba izgovara reči, gestovi mogu naglasiti ili pojasniti ono što se
govori. Postura i facijalna ekspresija takođe mogu otkriti emocionalno stanje osobe, čineći komunikaciju
dubljom i iskrenijom.

Pored toga, govorni telo može biti ključan u održavanju pažnje sagovornika. Aktivna gestikulacija ili
izražavanje emocija facijalnom ekspresijom može činiti komunikaciju dinamičnijom i angažovanijom, što
može poboljšati efikasnost prenosa poruka.

4.2. Prepoznavanje emocija

Jedan od najvažnijih aspekata govora tela je sposobnost prepoznavanja emocija kod drugih ljudi. Gestovi,
izrazi lica, ton glasa i postura mogu jasno pokazati emocije poput radosti, tuge, ljutnje ili straha. Kroz
pažljivo posmatranje ovih neverbalnih signala, možemo bolje razumeti unutrašnje stanje sagovornika i
prilagoditi našu komunikaciju u skladu s tim.

Ova veština je od posebnog značaja u interpersonalnim odnosima, jer nam omogućava da budemo
empatični i da se bolje povežemo sa drugim ljudima. Prepoznavanje emocija kroz govorni telo može
poboljšati naše sposobnosti u rešavanju konflikata, izgradnji poverenja i stvaranju harmoničnih odnosa.

4.3. Izgradnja poverenja

Govor tela ima veliki uticaj na izgradnju poverenja u komunikaciji. Kada naši gestovi, facijalna ekspresija
i postura odražavaju otvorenost, iskrenost i autentičnost, to može ojačati poverenje sagovornika u nas.
Otvorena komunikacija tela može stvoriti atmosferu sigurnosti i razumevanja, što je ključno za uspešne
interpersonalne odnose.

Suprotno tome, kada naše neverbalne poruke ne odražavaju iskrenost ili kada su protivrečne verbalnim
porukama, to može dovesti do sumnji i nedostatka poverenja u komunikaciji. Zbog toga je važno obratiti
pažnju na svoj govor tela kako bismo gradili poverenje i ojačali naše odnose s drugima.

4.4. Formiranje prvog utiska

Prvi utisak koji ostavljamo na ljude često se formira na osnovu neverbalnih signala koje šaljemo. Način na
koji se predstavljamo kroz gestove, facijalnu ekspresiju, posturu i ton glasa može imati dugotrajan uticaj
na to kako nas drugi percipiraju. Pozitivan prvi utisak može otvoriti vrata za dalju komunikaciju i
izgradnju odnosa, dok negativan prvi utisak može otežati uspostavljanje veza s drugim ljudima.

Kroz pažljivo vođenje govora tela, možemo kontrolisati kako se percipiramo u prvom susretu s nekim.
Ovo uključuje održavanje očne kontakt, osmeh, samouverenu posturu i topli ton glasa, što može pozitivno
uticati na formiranje prvog utiska.
4.5. Uticaj na poslovne i interpersonalne odnose

U poslovnim i interpersonalnim odnosima, dobro razvijene veštine govora tela mogu biti ključne za
uspešnu komunikaciju i efikasno upravljanje odnosima. Ovo uključuje sposobnost čitanja neverbalnih
signala drugih ljudi, kao i svesnost o sopstvenom govoru tela i njegovom uticaju na druge.

U poslovnom okruženju, efikasna komunikacija tela može poboljšati produktivnost, saradnju, timski rad i
upravljanje konfliktima. U interpersonalnim odnosima, može pomoći u izgradnji dubljih veza, stvaranju
poverenja i održavanju harmoničnih odnosa.

Kroz kontinuirano usavršavanje veština govora tela, možemo poboljšati naše poslovne performanse,
unaprediti interpersonalne odnose i ostvariti uspešnu komunikaciju u svim sferama života.

5. ANALIZA GESTOVA I FACIJALNE EKSPRESIJE

Analiza gestova i facijalne ekspresije predstavlja važan deo proučavanja govora tela u psihologiji i
komunikologiji. Ovi neverbalni signali mogu otkriti mnogo o unutrašnjem stanju osobe, njenim
emocijama, stavovima i namerama. Evo detaljnije analize gestova i facijalne ekspresije:
 Gestovi: Gestovi se odnose na pokrete ruku, glave, tela i drugih delova tela koji prate ili dopunjuju
verbalnu komunikaciju. Na primer, podizanje palca kao gest pozitivnog odobravanja, prekrštanje ruku kao
gest odbrane ili zatvaranja, ili pokazivanje prstom kao gest usmeravanja pažnje. Analiza gestova može
otkriti emocionalno stanje osobe, njenu reakciju na okolinu i nameru iza gestova.
 Facijalna ekspresija: Facijalna ekspresija obuhvata izraze lica poput osmeha, frktanja, podizanja obrva,
spuštanja uglova usta i drugih izraza koji pokazuju emocije. Na primer, osmeh može signalizirati radost ili
prijateljstvo, dok frktanje može ukazivati na neodobravanje ili negativne emocije. Analiza facijalne
ekspresije pomaže nam da bolje razumemo kako osoba doživljava situaciju i kako se oseća u datom
trenutku.
 Emocionalni kontekst: Važno je analizirati gestove i facijalnu ekspresiju u kontekstu emocionalnog
stanja osobe i situacije u kojoj se nalazi. Na primer, isti gest ili izraz lica može imati različito značenje u
različitim situacijama. Razumevanje emocionalnog konteksta pomaže nam da interpretiramo neverbalne
signale na pravilan način.
 Kulturološki faktori: Treba uzeti u obzir i kulturološke faktore prilikom analize gestova i facijalne
ekspresije, jer se gestovi i izrazi lica mogu razlikovati u različitim kulturama. Ono što se smatra
adekvatnim gestom ili izrazom lica u jednoj kulturi može biti drugačije u drugoj kulturi. Stoga, važno je
imati u vidu kontekst i specifičnosti kulture prilikom analize neverbalnih signala.
 Komunikacioni ciljevi: Analiza gestova i facijalne ekspresije takođe se odnosi na to kako ovi neverbalni
signali doprinose ostvarivanju komunikacionih ciljeva. Na primer, određeni gestovi mogu pojačati
verbalnu poruku ili je činiti jasnijom, dok drugi gestovi mogu izazvati konfuziju ili nesporazume.
Razumevanje kako gestovi i facijalna ekspresija utiču na komunikacione ciljeve pomaže nam da budemo
efikasniji u komunikaciji.
Analiza gestova i facijalne ekspresije zahteva pažljivo posmatranje, interpretaciju i kontekstualizaciju
neverbalnih signala kako bismo pravilno razumeli i odgovorili na njih u komunikaciji. Ova analiza igra
ključnu ulogu u poboljšanju komunikacijskih veština i razumevanju međuljudskih odnosa.

6. EKSPERIMENTALNA ISTRAZIVANJA

Eksperimentalna istraživanja u oblasti govora tela su važan deo proučavanja neverbalne komunikacije.
Ova istraživanja se često sprovode kako bi se testirale teorije, hipoteze i zaključci o uticaju gestova,
 facijalne ekspresije, postura i tonova glasa na komunikaciju i međuljudske odnose. Evo nekoliko ključnih
aspekata eksperimentalnih istraživanja u ovoj oblasti:

 Postavka eksperimenta: Eksperimentalna istraživanja obično počinju definisanjem cilja istraživanja i

postavljanjem konkretnih hipoteza koje će se testirati. Zatim se razvija postavka eksperimenta koja
uključuje odabir učesnika, manipulaciju nezavisnih varijabli (npr. gestova ili facijalne ekspresije) i
merenje zavisnih varijabli (npr. percepcija emocija ili efikasnost komunikacije).
 Manipulacija varijabli: U eksperimentalnim istraživanjima se često vrši manipulacija neverbalnih
varijabli kako bi se testirao njihov uticaj na komunikaciju. Na primer, učesnicima se može pokazati video
snimak osobe koja koristi određene gestove ili facijalne ekspresije, dok se meri njihova reakcija ili
percepcija.
 Merjenje efekata: Efekti manipulacije neverbalnih varijabli se obično mere kroz objektivne metode
poput upitnika, psiholoških testova, analize video snimaka ili neurofizioloških merenja. Na primer, mogu
se koristiti upitnici za procenu emocija ili komunikacionih veština nakon eksperimenta.
 Statistička analiza: Podaci dobijeni iz eksperimentalnih istraživanja se obično analiziraju statistički kako
bi se utvrdili značajni efekti manipulisanih neverbalnih varijabli na komunikaciju i međuljudske odnose.
Ovo uključuje upotrebu statističkih testova poput t-testova, ANOVA analize ili korrelacione analize.
 Tumačenje rezultata: Na osnovu statističkih analiza, istraživači tumače rezultate eksperimentalnih
istraživanja i izvode zaključke o uticaju gestova, facijalne ekspresije i drugih neverbalnih signala na
komunikaciju. Ovo može uključivati identifikaciju trendova, razumevanje mehanizama koji stoje iza
efekata i generalizaciju rezultata na širu populaciju.
Eksperimentalna istraživanja pružaju dragocen uvid u mehanizme i efekte govora tela na komunikaciju i
međuljudske odnose. Ova istraživanja pomažu u razumevanju kompleksnosti neverbalne komunikacije i
doprinose unapređenju komunikacijskih veština i odnosa među ljudima.
Slika 2 ‘Istrazivanje’

7. PRIMENA U PRAKSI
Svakodnevno se susrećemo s neverbalnom komunikacijom u različitim situacijama, od svakodnevnih
interakcija do poslovnih pregovora i javnih nastupa. Razumevanje i primena znanja o govoru tela može
imati dubok uticaj na našu efikasnost u komunikaciji i međuljudskim odnosima. Evo detaljnijeg prikaza
primene u praksi:

7.1. Pregovaranje
Pregovaranje je složen proces koji zahteva pažljivo posmatranje sagovornika. Gestovi poput prekrštanja
ruku mogu signalizirati odbrambeni stav ili neodobravanje, dok otvorene ruke mogu ukazivati na
spremnost za saradnju. Upravljanje govorom tela može pomoći pregovaračima da stvore pozitivan ton,
izgrade poverenje i olakšaju postizanje kompromisa.

7.2. Javni nastupi

Javni nastupi zahtevaju veštinu u vođenju govora tela kako bi se ostavio snažan utisak na publiku.
Samouverena postura, kontakt očima, gestovi koji podržavaju verbalnu poruku i izrazi lica koji
odražavaju samopouzdanje mogu poboljšati percepciju govornika i pomoći u prenošenju poruke na
efikasan način.

7.3. Intervjuisanje
Intervjuisanje je proces u kojem se informacije dobijaju ne samo kroz reči, već i kroz neverbalne signale.
Intervjueri treba da budu svesni gestova, facijalne ekspresije i tonova glasa kandidata kako bi bolje
procenili njihove karakteristike, motivaciju i sposobnosti. Ovo znanje može pomoći u donošenju
informisanih odluka o zapošljavanju.

7.4. Vođenje timova

Vođenje timova zahteva veštinu u interpretaciji govora tela članova tima. Lideri treba da budu sposobni
da prepoznaju znakove nezadovoljstva, motivacije, konflikta ili podrške putem neverbalnih signala. Ovo
znanje može pomoći liderima da prilagode svoj pristup, motivišu tim i održe efikasnost timskog rada.

7.5. Terapija
U terapiji, govor tela može biti ključan za razumevanje emocionalnog stanja klijenta i uspostavljanje
poverenja. Terapeuti koriste svoje veštine u posmatranju gestova, facijalne ekspresije i tonova glasa kako
bi bolje razumeli klijentove potrebe, brige i emocionalne izazove. Ovo znanje pomaže terapeutima da
prilagode terapiju i podrže klijente na njihovom putu ka boljem mentalnom zdravlju.

Kroz sve ove primere, vidimo da je poznavanje i primena znanja o govoru tela ključno za uspešnu
komunikaciju, efikasno vođenje timova, uspešno pregovaranje, ostvarivanje uspešnih javnih nastupa i
pružanje efikasne terapije. Ove veštine su neophodne za razumevanje ljudi i gradnju pozitivnih i
produktivnih međuljudskih odnosa.

Slika 4 ’Psihoterapija’

8. ZNACAJ U PSIHOLOSKOM RAZVOJU

Razumevanje značaja govora tela u psihološkom razvoju ima dubok uticaj na način na koji se ljudi
razvijaju, izražavaju i percipiraju druge ljude. Ova oblast istraživanja istražuje kako neverbalni signali
utiču na psihološki razvoj pojedinaca u različitim životnim fazama, kao i kako se govorno telo može
koristiti za podršku osobama sa posebnim potrebama. Evo detaljnijeg prikaza:

8.1. Uticaj na psihološki razvoj

Govor tela ima značajan uticaj na psihološki razvoj pojedinaca. U ranim fazama života, gestovi, facijalna
ekspresija i ton glasa igraju ključnu ulogu u izražavanju emocija, potreba i želja. Kroz odrastanje,
neverbalni signali se dalje razvijaju i postaju sve kompleksniji, što doprinosi formiranju identiteta,
samopouzdanja i socijalnih veština.

8.2. Značaj kod dece i adolescenata

Poseban značaj govora tela primećuje se kod dece i adolescenata. Oni često koriste neverbalne signale
kako bi izrazili svoje emocije, reagovali na okolinu i uspostavili kontakte s vršnjacima i odraslima.
Razumevanje govora tela kod dece može pomoći roditeljima, nastavnicima i stručnjacima za mentalno
zdravlje da bolje razumeju potrebe i emocionalno stanje mladih.

8.3. Govor tela kod osoba sa posebnim potrebama

Kod osoba sa posebnim potrebama, govorno telo može imati poseban značaj. Na primer, kod osoba sa
autizmom, gestovi i facijalna ekspresija mogu biti ključni za razumevanje njihovih potreba, emocija i
komunikaciju. Stručnjaci za autizam često koriste metode kao što su ABA terapija (aplikovano ponašanje
analiza) kako bi pomogli osobama sa autizmom da razviju veštine komunikacije putem neverbalnih
signala.

U celini, razumevanje značaja govora tela u psihološkom razvoju doprinosi boljem razumevanju ljudske
komunikacije, emocionalnog stanja i socijalnih interakcija. Ovo znanje pomaže u poboljšanju
međuljudskih odnosa, podršci osobama sa posebnim potrebama i unapređenju mentalnog zdravlja.

9. ETIKA I OGRANICENJA
 Razmatranje etike i ograničenja u proučavanju govora tela izuzetno je važno jer ova oblast istraživanja
direktno utiče na ljudske interakcije i emocionalne procese. Kada se radi s ovom vrstom podataka i
informacija, neophodno je poštovati određene etičke smernice i biti svestan ograničenja koja se mogu
javiti. Evo detaljnijeg prikaza ove teme:

-Etika u proučavanju govora tela

 Pristanak učesnika: Prilikom istraživanja govora tela, važno je da učesnici daju svoj pristanak za učešće,
a njihova privatnost i anonimnost moraju biti zaštićeni.
 Korišćenje informacija: Informacije dobijene putem proučavanja govora tela treba koristiti isključivo u
svrhu istraživanja i unapređenja znanja, uz poštovanje prava i integriteta učesnika.
 Objektivnost i nepristrasnost: Pri analizi govora tela, istraživači treba da budu objektivni i nepristrasni,
izbegavajući donošenje preuranjenih zaključaka ili interpretacija.
 Etičke smernice: Prilikom istraživanja, treba se pridržavati etičkih smernica relevantnih institucija i
udruženja, kao što su etički kodeksi psihologa ili istraživačkih organizacija.

-Ograničenja proučavanja govora tela

 Kompleksnost interpretacije: Govor tela može biti kompleksan i otvoren za različite interpretacije, što
može dovesti do nesigurnosti u tačnost zaključaka.
 Kulturološke razlike: Različite kulture imaju različite obrasce gestova, facijalne ekspresije i tonova
glasa, što može uticati na interpretaciju govora tela.
 Individualne razlike: Svaka osoba može imati svoje jedinstvene obrasce govora tela, što može otežati
generalizaciju rezultata istraživanja.
 Ograničen pristup informacijama: Ponekad je teško dobiti potpune i precizne informacije putem govora
tela, posebno ako su učesnici svesno ili nesvesno suzdržani u izražavanju neverbalnih signala.
 Mogućnost grešaka: Pri analizi govora tela moguće su greške u interpretaciji ili tumačenju, što može
dovesti do netačnih zaključaka ili pogrešnih pretpostavki.
U skladu s ovim etičkim smernicama i svestan ograničenja, istraživanje govora tela može pružiti dragocen
uvid u ljudsku komunikaciju i psihološke procese, ali je važno biti odgovoran i pažljiv u pristupu ovoj
oblasti istraživanja.
Razmatranje etike i ograničenja u proučavanju govora tela je ključno za odgovorno i efikasno istraživanje
ove teme. Ovde su neki dodatni aspekti koji se mogu uzeti u obzir:

-Etika u analizi neverbalne komunikacije

 Priznavanje subjektivnosti: Važno je priznati da interpretacija govora tela može biti subjektivna i da isti
gest ili izraz lica može imati različito značenje za različite ljude.
 Etika u terapijskom kontekstu: U terapiji, terapeuti moraju biti svesni moći i uticaja koji imaju na
klijente kroz svoju analizu govora tela. Važno je da se ova analiza koristi za podršku i razumevanje, a ne
za manipulaciju ili iskorišćavanje.
 Transparentnost i odgovornost: Istraživači i terapeuti treba da budu transparentni u vezi sa
metodologijom analize govora tela i da preuzmu odgovornost za interpretacije koje izvode.

-Ograničenja u proučavanju govora tela

 Otvorenost za greške: Iako analiza govora tela može pružiti dragocene uvide, važno je imati na umu da
su moguće greške u interpretaciji, posebno u složenim situacijama.
 Ograničenje konteksta: Proučavanje govora tela obično se vrši u određenom kontekstu, što može
ograničiti generalizaciju rezultata na druge situacije ili populacije.
 Interakcija sa verbalnom komunikacijom: Govor tela često funkcioniše u interakciji sa verbalnom
komunikacijom, što može otežati razdvajanje njihovih efekata i uticaja.
 Potreba za dodatnim istraživanjima: S obzirom na složenost govora tela, uvek postoji potreba za
dodatnim istraživanjima i dubljim razumevanjem kako neverbalni signali utiču na ljude u različitim
situacijama i kontekstima.

Sve ovo ukazuje na važnost pažljivog i kontinuiranog pristupa proučavanju govora tela, uz poštovanje
etičkih principa, transparentnost u radu i svest o mogućim ograničenjima u interpretaciji i generalizaciji
rezultata.

10. ZAKLJUCAK
 U zaključku, proučavanje govora tela predstavlja važan aspekt u psihološkim istraživanjima i praksi.
Neverbalni signali kao što su gestovi, facijalna ekspresija, postura i ton glasa imaju veliki uticaj na način
na koji se komunicira, razume, i percipira emocije i stavovi. Kroz ovaj rad smo sagledali različite
dimenzije govora tela, uključujući njegov značaj u komunikaciji, psihološkom razvoju, terapiji, ali i etičke
i metodološke izazove koje proučavanje ove oblasti nosi.

Uočili smo da je poznavanje govora tela ključno za uspešnu komunikaciju, kako u ličnom tako i u
poslovnom okruženju. Govor tela može poboljšati efikasnost komunikacije, olakšati izražavanje emocija,
izgraditi poverenje i podržati mentalno blagostanje pojedinaca. Takođe smo istakli značaj poznavanja
govora tela u psihološkom razvoju, posebno kod dece i adolescenata, kao i kod osoba sa posebnim
potrebama.

Međutim, prilikom proučavanja govora tela, neophodno je poštovati etičke smernice i svestaniti se
ograničenja koja se mogu javiti. Transparentnost, odgovornost i poštovanje prava učesnika istraživanja su
ključni u ovoj oblasti. Takođe, potrebno je imati na umu da je analiza govora tela složen proces koji
zahteva pažljivo posmatranje i interpretaciju, uz mogućnost subjektivnosti i grešaka.

U budućnosti, dalje istraživanje govora tela može doprineti dubljem razumevanju ljudske komunikacije i
međuljudskih odnosa. Razvoj tehnologije i metoda analize omogućiće nam da bolje sagledamo
kompleksnost i suptilnosti govora tela, pružajući nam dragocene uvide u ljudsko ponašanje i emocionalne
procese.

U celini, govorno telo je važan i intrigantan deo naše svakodnevice i psihološkog sveta, te njegovo
proučavanje i primena u praksi može doneti brojne koristi za pojedince i društvo u celini.

LITERATURA

 https://vulovic.rs/bvstudy/poslovna-komunikacija/pdf/Neverbalna%20komunikacija.pdf
 Mehrabian, A. (1971). Silent messages: Implicit communication of emotions and attitudes.
Wadsworth.
 Burgoon, J. K., Guerrero, L. K., & Floyd, K. (2016). Nonverbal communication. Routledge.
 Givens, D. B. (2013). Love signals: A practical field guide to the body language of courtship. St.
Martin's Press.
 https://www.google.ae/books/edition/Audio_vizuelna_pismenost/crtmH1Lb10cC?
hl=hr&gbpv=1&dq=NEVERBALNA+KOMUNIKACIJA&pg=PA21&printsec=frontcover
 https://www.google.ae/books/edition/Znakovi_i_zna%C4%8Denja/FKxPnW3CWzoC?
hl=hr&gbpv=1&bsq=NEVERBALNA+KOMUNIKACIJA&dq=NEVERBALNA+KOMUNIKA
CIJA&printsec=frontcover