INFORMATIČKO POLJE

PROGRAMIRANJE
Organizaciona transformacija

OPSERVACIJA
Htenje-hteti-oće mi se !

Aloritam

Log Um =Naum (NAHUM)

Input

Инпут је одређени прилив енергије у одређени систем – односно унос података. У

оквиру теорије информација, сваки систем се може посматрати као систем улаза, обраде и
излаза. Током обраде информације и стимулуси се сврставају у одређене категорије, а затим
се као излаз (оутпут) користе као одређена информација.

KUVAR UTISAKA
Izvod-ljivost

KALORIJA - DZUL
konvertujte-jedinice.info
J koliko cal

У математичкој анализи, грани математике, извод је мера како (колико брзо) функција мења
своје вредности када јој се улазне вредности мењају. Извод криве у некој тачки представља
коефицијент правца тангенте дате криве у тој тачки.
Извод функције f(x) у тачки a се дефинише као:
уколико лимес постоји. Иначе, извод можемо схватити и као линеарни оператор.
Поступак проналажења извода функције се назива диференцијацијом. Диференцијација
процес обратан у односу на интеграљење.
Uvod u teoriju književnosti
POJAM TEKSTA
Reč TEKST potiče od latinske reči TEXTUM što znači TKANJE i podrazumeva da
se reč tekst odnosi na splet reči.
KONTEKST je govorna ili misaona celina u okviru koje ono što je rečeno ili
napisano dobija određenije značenje. I sam književni tekst predstavlja kontekst
za manje misaone jedinice. Književni tekst je ustrojen i delovi ne mogu da se
izvlače. Prisustvo drugih književnih jedinica je vrlo važno, kada bismo menjali i
premeštali, mi bismo menjali taj odnos, narušili bismo taj poredak (književni
tekst). I odnosi među samim tekstovima mogu činiti kontekst.

HIPERTEKST:
Elektronski zapis na računaru koji daje mogućnost da se tekstovi prebace iz
jedne sadržine u drugu pomoću pripremljenih veza- LINKOVA. Tekst se
grana. Celina koja je obuhvaćena hipertekstom nema ni početak, ni
kraj. Odnosi se i na slike, zvukove, reči. Za ovako obuhvaćen tekst koristimo
naziv hipermedija.

FILOLOGIJA >LJUBAV PREMA REČI (KNJIŽEVNOSTI)

TEKSTOLOGIJA – textum + logos – deo filologije koji proučava književni ili
naučni tekst(pisan, štampan…) da bi se utvrdila istorija teksta i njegov
autentični vid.Neki autori tekstologiju ograničavaju na istoriju kritičkog
izdavanja teksta, dok drugi uključuju i pitanja, probleme kritičkog izdavanja
teksta.(Kauzer)
NIŽA FILOLOSKA KRITIKA : utvrđivanje autentičnosti
VIŠA FILOLOSKA KRITIKA: problemi autorstva i nastanka dela (moramo
odrediti ko je autor i kada je delo nastalo)Iz varijanti istog dela treba odrediti
autentičan i tačan tekst.Filolog se ne bavi utvrđivanjem umetničke vrednosti
teksta.
 ATRIBUCIJA – skup naučnih postupaka kojim se neko delo pripisuje nekom
autoru. Kada se autorstvo osporava nekom autoru taj proces je ATETEZA-
NEGATIVNA ATRIBUCIJA.
Tekstologija se uvodi u 19. veku,konstituise se kao disciplina zahvaljujući
nemačkim klasičnim filolozima BEKERU I LAJBAHU.
Izdavanje teksta:

 popularna izdanja
 naucna > faksimilsko (mehanicko),diplomaticko,kriticko

1. MEHANIČKO- FAKSAMILSKO – reprodukovanje starijih štampanih tekstova

bez izmena. Za ovu reprodukciju koriste se ista slova kao u originalu.
Podrazumeva obnavljanje ukupnih postupaka štampanja originala i obično je
ovo jedno od skupljih izdanja.
2. DIPLOMATIČKO – podrazumeva naučno izdavanje teksta nekog dela.
Poštuje se izvorni jezik pisca i pravopis. Ima sve osobine originalnog teksta.
3. KRITIČKO – podrazumeva najverniju, najpotpuniju verziju teksta nekog
književnog dela. Najautentičniji originalnom tekstu autora. Jezik pisca se ne
menja, ali se osavremenjuje (interpunkcija i pravopis se prilagodjavaju
savremenim pravilima).
Kod dela u rukopisu koristi se AUTOGRAF koji služi kao autentičan tekst,služi
kao osnova. Za priređivanje književnih izdanja,kod stamoanih dela koriste se
AUTORIZOVANA IZDANJA. Pisac je učestvovao.
Centar glasa I govora u Mozgu je smesten ?
Proces :Kreativni Proces
Procesuiranje

PRVO BESE REČ I ONA BEŠE U BOGA