Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно

информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ

пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.
Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.

Постојећи алати и методе за анализу судара друмских возила, често не пружају довољно
информација за једнозначно расветљавање свих околности и узрока догађаја, већ
пружају смернице које стручњаци надаље комбинују са другим доступним изворима
информација. Зато су често спорови при судском вештачењу сложених и тешких
саобраћајних незгода. Намера ове дисертације је да покуша да помери границу
коришћења различитих извора информација о судару у post-анализи, пре свега увођењем
пријемника глобалних навигационих сателитских система (Global Navigation Satellite
Systems, GNSS) и потпуног strapdown инерцијалног навигационог система који могу даље
допринети расветљавању свих околности судара. Управо аутомобилска индустрија је
била главни покретач масовне примене GNSS пријемника и инерцијалних сензора за
повећање безбедности саобраћаја преко тачних информација о позицији учесника као и
употреби навигације. Применом у овој индустрији омасовљене су обе ове суштински војне
технологије што указује колики је био значај истраживања која су допринела данашњем
нивоу тачности позицинирања и праћења динамике возила као мере пасивне и активне
безбедности у вожњи.
Сателитска навигација, локализација, је постала приступачна, економски оправдана, и
постаје саставни део опреме возила. У неким ситуацијама показује недостатке, а највећи
су повремена недоступност и утицај случајних грешака при радио простирању. Такође,
поузданост сателитског позиционирања је врло ограничена у условима велике динамике.
Структура пријемника сигнала GNSS најчешће омогућава праћење кретања објеката
ограниченог убрзања и промене убрзања услед ограниченог пропусног опсега Phase Lock
Loop (PLL) као петље која се користи за праћење сигнала, као и ограниченог односа
сигнал-шум. Један од елемента овог истраживања је анализа могућности сателитске
навигације за вештачење судара возила. На основну добијених закључака, даље
истраживање је усмерено на унапређењу поузданости снимљених информација
применом других метода навигације, првенствено инерцијалне.