Крајем праисторијског доба на подручју западног дијела Балканског полуострва из различитих

култура металног доба настаје етничка групација Илира. Као и остатк данашње Босне и
Херцеговине и подручје Лакташа било је насељено Илитским племенима.(видео – улица)
Равничарско подручје уз лијеву обалу Врабаса насељавали су Осеријати. Бавили су се
пољопривредом и сточарством. Сеоба Келта у 4. и 3. вијеку прије Христа помјерила је многа
илирска племена са првобитних подручја. (аудио)

У то врријеме водећа сила у западном дијелу Средоземља постаје Рим. Римљани су више од два
вијека водили ратове са илирским племенима и коначно их покорили почетком првог вијека наше
ере. (видео - улица) Западни дио Балканског полуострава је тада постао римска провинција
Илирик. Међутим због честих побуна домаћег становништва цар Октавијан Август је Илирик
подијелио на двије мање провинције – Далмацију и Панонију. Лакташи су се тако нашли на
граници између ове двије римске провинције. У близини Маховљана, чији је латински назив био
Ад Финес завршавала се провинција Далмација, почињала Панонија. (аудио)

У вријеме римске владавине кроз Лакташе је водила важна цеста која је спајала Салону (данашњи
Солин код Сплита) и Сервицијум (данашњу Градишку). Цесту познату и под називом Пут соли,
изградио је римски управник Илирика Публије Корнелије Долабела око 20. године. Овим важним
путем превозила се со са јадранске обале до Градишке, а одатле даље Савом ка источним
провинцијама царства. (аудио) О томе да је цеста била изузетно прометна свједочи велики број
римских кованица пронађених у њеној близини. Римски новац је пронађен и на подручју Лакташа.
(видео - улица) Већина кованица је из периода од 2. до 4. вијека. Међу пронађеним кованицама
има златних ауреуса, сребрних денариуса, те бронзаних дупондиуса и бакарних фолиса.