Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet
Departman za matematiku i informatiku

Prvi izvod funkcije

SADRŽAJ

Sadržaj
1 Uvod 3

2 Osobine izvoda 4

3 Tabela izvoda elementarnih funkcija 5

2
1 Uvod

1 Uvod
U uvodnom delu ćemo ponoviti definiciju izvoda uz pretpostavku da su od ranije
poznati termini granična vrednost funkcije i neprekidnost funkcije.
Definicija 1. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x0 . Ako postoji
konačna granična vrednost količnika priraštaja zavisno i nezavisno promenljive kad
nezavisno promenljiva teži x0 tj.

f (x) − f (x0 )
lim
x→x0 x − x0

onda se ona naziva izvod funkcije f u tački x0 i označava se sa f 0 (x0 ). Dakle,

f (x) − f (x0 )
f 0 (x0 ) = lim .
x→x0 x − x0

Ako ova granična vrednost ne postoji funkcija f nema izvod u tački x0 .

Stavljajući smenu ∆x = x − x0 u prethodnu formulu, dobijamo ekvivaletni oblik
za izvod funkcije f u tački x0 :

f (x0 + ∆x) − f (x0 )

f 0 (x0 ) = lim .
∆x→0 ∆x
Definicija 2. Neka funkcija f ima izvod u svakoj tački intervala (a, b). Tada
funkciju f 0 (x), x ∈ (a, b) se naziva izvodna funkcija polazne funkcije f .
U narednom poglavlju daćemo nekoliko osobina izvodne funkcije, kao što je
izvod zbira, proizvoda i količnika dve funkcije. Poslednje poglavlje će sadržati tabelu
funkcija i njenih izvoda.

3
2 Osobine izvoda

2 Osobine izvoda
Teorema 1. Neka funkcije f i g imaju izvod u tački x0 . Tada:
1) funkcija f + g ima izvod u tački x0 i pri tome je

(f + g)0 (x0 ) = f 0 (x0 ) + g 0 (x0 ).

2) funkcija f · g ima izvod u tački x0 i pri tome je

(f · g)0 (x0 ) = f 0 (x0 ) · g(x0 ) + f (x0 ) · g 0 (x0 ).

f
3) funkcija g, gde je g(x0 ) 6= 0 ima izvod u tački x0 i pri tome je

f f 0 (x0 ) · g(x0 ) − f (x0 ) · g 0 (x0 )

( )0 (x0 ) = .
g g 2 (x0 )

Dokaz:
1) (f + g)0 (x0 ) = limx→x0 (f +g)(x)−(f +g)(x0 )
x−x0 = limx→x0 f (x)+g(x)−(f
x−x0
(x0 )+g(x0 ))
=
f (x)−f (x0 )+g(x)−g(x0 ) f (x)−f (x0 ) g(x)−g(x0 ) 0
limx→x0 x−x0 = limx→x0 x−x0 +limx→x0 x−x0 = f (x0 )+
g 0 (x0 ).
Napomenimo da smo pri kraju koristili osobinu da je limes zbira jednak zbiru limesa,
ukoliko oba postoje. Jasno je da oba limesa postoje po preptostavci teoreme. Ma-
tematičkom indukcijom možemo proširiti tvrđenje na proizvoljno konačno mnogo
funkcija.
2) Označimo sa h = f · g, kao i priraštaje zavisno promenljivih ∆f (x0 ) = f (x0 +
∆x) − f (x0 ) i analogno za ∆g(x0 ) i ∆h(x0 ).
∆h(x0 ) = h(x0 + ∆x) − h(x0 ) = f (x0 + ∆x)g(x0 + ∆x) − f (x0 )g(x0 ) =
(f (x0 )+∆f (x0 ))(g(x0 )+∆g(x0 ))−f (x0 )g(x0 ) = ∆f (x0 )g(x0 )+f (x0 )∆g(x0 )+
∆f (x0 ))∆g(x0 ).
Podelimo levu i desnu jednakost sa ∆x, gde je ∆x 6= 0.
lim∆x→0 ∆h(x∆x
0)
= g(x0 ) lim∆x→0 ∆f∆x
(x0 )
+f (x0 ) lim∆x→0 ∆g(x0)
∆x +lim∆x→0
∆f (x0 )
∆x ∆g(x0 ) =
0 0
f (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g (x0 ).
3) Neka je fg = h.
(x0 +∆x) f (x0 )
∆h(x0 ) = fg(x 0 +∆x)
− g(x0 ) = fg(x
(x0 )+∆f (x0 ) f (x0 )
0 )+∆g(x0 )
− g(x0 ) = f (x0 )g(x0 )+∆f (x0g(x
)g(x0 )−f (x0 )g(x0 )−f (x0 )∆g(x0 )
0 +∆x)g(x0 )
Podelimo levu i desnu nejednakost sa ∆x, gde je ∆x 6= 0.
∆f (x ) ∆g(x0 )
g(x0 ) 0 −f (x )
f 0 (x0 )·g(x0 )−f (x0 )·g 0 (x0 )
lim∆x→0 ∆h(x ∆x
0)
= lim∆x→0 ∆x 0
g(x0 +∆x)g(x0 )
∆x
= g 2 (x0 ) što
je i trebalo pokazati.

4
3 Tabela izvoda elementarnih funkcija

3 Tabela izvoda elementarnih funkcija

f (x) f 0 (x) za koje x
1. c = const. 0 x∈R
2. x 1 x∈R
3. xa axa−1 x > 0, a ∈ R
4. ax ax ln a x ∈ R, 0 < a 6= 1
1
5. loga x x ln a x > 0, 0 < a 6= 1
6. sin(x) cos(x) x∈R
7. cos(x) −sin(x) x∈R
8. tg(x) 1
cos2 (x) x 6= π2 + kπ, k ∈ Z
9. ctg(x) − sin12 (x) x 6= kπ, k ∈ Z
10. arcsin(x) √ 1 |x| < 1
1−x2
1
11. arccos(x) − √1−x 2
|x| < 1
1
12. arctg(x) 1+x 2 x∈R
1
13. arcctg(x) − 1+x 2 x∈R

Pokazaćemo 3, 4, 5, 6, i 10, dok ostali se pokazuju analogno. U svim ovim dokazima

uzimaćemo proizvoljnu tačku x0 i tražiti izvod u njoj po definiciji, a na kraju ćemo
gledati oblast definisanosti izvodne funkcije. Takođe, koristićemo neke poznate li-
mese, kao i pravila kada postoji granična vrednost zbira, proizvoda i količnika.
a
−1
3. Neophodan nam je sledeći identitet: limx→0 (1+x) x = a.
x0 +∆x a a
(x0 +∆x)a −xa ( ) −1 (1+ ∆x
x ) −1
(xa0 )0 = lim∆x→0 ∆x
0
= lim∆x→0 xa0 x0
∆x = xa−1
0 lim∆x→0 0
∆x =
x0

axa−1
0
Ovo važi za sve x0 > 0 i 0 < a 6= 1.
x
4. Koristićemo: limx→0 a x−1 = ln a.
x0 +∆x x0 ∆x
(ax0 )0 = lim∆x→0 a ∆x−a = lim∆x→0 ax0 a ∆x−1 = ax0 ln a
Ovo važi za sve x0 > 0, 0 < a 6= 1.
logb x
5. Treba nam limx→0 ln(1+x)
x = 1, kao i osobina kod logaritama: loga x = logb a .
x +∆x ln(1+ ∆x )
loga 0x x0
a x0
(loga x0 ) = lim∆x→0 loga (x0 +∆x)−log
0
∆x = lim∆x→0 ∆x
0
= lim∆x→0 ln a
∆x =
∆x ∆x
ln(1+ ) ln(1+ x )
lim∆x→0 ln1a ∆xx0 xx00 = lim∆x→0 x0 1ln a ∆x
0
= x0 1ln a
x 0
Ovo važi za sve x0 > 0 i 0 < a 6= 1.
6. Koristićemo sledeće dva limesa: limx→0 sinx x = 1 i limx→0 cos xx−1 = 0, kao i
jednu adicionu forimulu: sin (x + y) = sin x cos y + sin y cos x.
x0
(sin x0 )0 = lim∆x→0 sin (x0 +∆x)−sin
∆x = lim∆x→0 sin x0 cos ∆x+sin ∆x cos x0 −sin x0
∆x =
sin x0 (cos ∆x−1)+sin ∆x cos x0 cos ∆x−1 sin ∆x
lim∆x→0 ∆x = lim ∆x→0 (sin x 0 ∆x + cos x 0 ∆x ) =
cos x0
Ovo važi za sve x0 ∈ R.
10. Ovde nam je neophodna teorema o izvodu inverzne funkcije, koja glasi: Neka
su funkcije f : X → Y i f −1 : Y → X međusobno inverzne (tj f je bijekcija) i
neprekidne u tačkama x0 ∈ X i y0 = f (x0 ) ∈ Y redom. Ako funkcija f ima izvod
u tački x0 i f 0 (x0 ) 6= 0, onda funkcija f −1 ima izvod u tački y0 = f (x0 ) i pri tome
je (f −1 )0 (y0 ) = f 0 (x
1
0)
.
0 1 1
(arcsin x0 ) = sin0 y0 = cosy = √ 1 2 = √ 1 2 Ovo važi za sve |x0 | < 1.
0 1−sin y0 1−x0