SADRŽAJ

1. UVOD – KONTEKST..............................................................................................................................1
2. PREGLED STANJA – NAPREDAK I NEREŠENI PROBLEMI U PODRUČJU
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU...........................................................................................2
3. GLAVNI IZAZOVI..................................................................................................................................4
4. KLJUČNI STRATEŠKI CILJEVI............................................................................................................6
4.1. Dalja konsolidacija nacionalnih strategija.........................................................................................6
4.2. Olakšavanje usaglašenosti sa zakonodavstvom o bezbednosti i zdravlju na radu, posebno u
mikro i malim preduzećima......................................................................................................................7
4.3. Bolje sprovođenje zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu u državama članicama.............7
4.4. Pojednostavljivanje postojećeg zakonodavstva.................................................................................8
4.5. Odgovor na starenje radne snage, nadolazeće nove rizike, sprečavanje bolesti povezanih s
poslom i profesionalnih bolesti.................................................................................................................9
4.6. Poboljšanje prikupljanja statističkih podataka i razvoj baze podataka..............................................9
4.7. Bolja koordinacija EU i međunarodnih napora u području bezbednosti i zdravlja na radu i
povezivanje sa međunarodnim organizacijama......................................................................................10
5. INSTRUMENTI EU...............................................................................................................................11
5.1. Zakonodavstvo.................................................................................................................................11
5.2. Fondovi EU......................................................................................................................................11
5.3. Socijalni dijalog...............................................................................................................................12
5.4. Komunikacija i informisanje............................................................................................................13
5.5. Sinergije sa ostalim područjima politike..........................................................................................13
6. PRIMENA STRATEŠKOG OKVIRA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU.......................14
 SAOPŠTENJE KOMISIJE EVROPSKOM PARLAMENTU, VEĆU,
EVROPSKOM EKONOMSKOM I SOCIJALNOM ODBORU
I ODBORU REGIJA

o strateškom okviru EU o bezbednosti i zdravlju na radu 2014. – 2020.

1. UVOD – KONTEKST
Jedan od strateških ciljeva Evropske komisije je garancija bezbednog i zdravog radnog
okruženja za više 217 miliona radnika u EU, kroz neposrednu saradnju sa državama članicama,
socijalnim partnerima i drugim institucijama i telima EU. Budući da su rizici za zdravlje i
bezbednost radnika u velikoj meri slični u celoj EU, Unija ima jasnu ulogu da olakša državama
članicama efikasniji odgovor na takve rizike i garantuje jednake uslove u celoj EU. Ta uloga je
naročito priznata u Ugovoru1, kojim se Uniji daju zajednička ovlašćenja za podsticanje saradnje
između država članica i donošenje direktiva kojima se određuju minimalni uslovi za poboljšanje
radnog okruženja kako bi se zaštitili bezbednost i zdravlje radnika.
EU duži niz godina deluje u području bezbednosti i zdravlja na radu u okviru strateškog
političkog okvira koji obuhvata dve ključne komponente:
1. sveobuhvatna zakonodavna regulativa EU koja pokriva najvažnije profesionalne rizike i
pruža zajedničke definicije, strukture i pravila koja države članice prilagođavaju raznim
nacionalnim okolnostima i
2. niz višegodišnjih akcionih programa u razdoblju 1978. – 2002., nakon kojih su sledile
evropske strategije (obuhvataju periode 2002. – 2006. i 2007. – 2012.) za utvrđivanje
prioriteta i zajedničkih ciljeva, obezbeđivanje okvira za koordinaciju nacionalnih politika i
promociju holističke kulture prevencije. Rezultat strategije za period 2007. – 2012. ogleda
se u činjenici da je 27 država članica uspostavilo nacionalne strategije.
Prencija rizika i promocija sigurnijih i bezbednijih uslova na radnom mestu ključni su ne
samo za poboljšanje kvaliteta radnih mesta i radnih uslova, već i za promovisanje
konkurentnosti. Održavanje zdravlja radnika ima direktan i merljiv pozitivan uticaj na
produktivnost i doprinosi poboljšanju održivosti sistema socijalne zaštite. Sprečavanje ozbiljnih
nesreća ili profesionalnih bolesti radnika i promovisanje zdravlja tokom celog radnog veka, od
prvog posla nadalje, ključ je omogućavanja daljeg rada. Shodno tome doprinosi rešavanju
dugoročnih posledica demografskog starenja, u skladu sa ciljevima strategije Evropa 2020. za
pametan, održiv i uključiv rast2. U okviru Smernica za zapošljavanje 7 (Employment Guideline
7) posebno je naglašeno promovisanje kvaliteta radnog mesta. U paketu mera za zapošljavanje 3
naglašeno je da poboljšanje radnih uslova ima pozitivan uticaj na produktivnost i konkurentnost.
Ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu je isplativo i doprinosi blagostanju radnika.
Prema nedavnim procenama, ulaganja u tom području mogu da donesu visok povrat uloženog,
prosečno po stopi od 2,24 i u rasponu od 1,29 do 2,895.

1
Članci 151. i 153. Ugovora o funkcioniranju Europske unije (UFEU).
2
COM(2010) 2020 i COM(2014) 130 završna verzija.
3
COM(2012) 0173 završna verzija.
4
Međunarodno udruženje za socijalnu sigurnost (ISSA), The return on prevention: Calculating the costs and
benefits of investments in occupational safety and health in companies, http://www.issa.int.
5
BenOSH, Socio-economic costs of accidents at work and work-related ill health, http://ec.europa.eu/social.

1
 Rezultati ocenjivanja strategije bezbednosti i zdravlja na radu za razdoblje 2007. – 2012. 6
potvrdili su vrednost strateškog okvira EU u pogledu političkog delovanja u području
bezbednosti i zdravlja na radu i pokazali snažnu podršku zainteresovanim stranama daljem
strateškom pristupu u ovoj oblasti na nivou EU. Ocenjivanje se naglašava potreba za
preispitivanjem ciljeva, prioriteta i radnih metoda radi prilagođavanja političkog okvira EU
promenljivim šablonima rada i novim i novonastajućim rizicima.
Komisija je 2013. pokrenula javno savetovanje na internetu 7 kako bi dobila mišljenja
zainteresovanih strana o primeni prethodne OHS strategije i o načinima na napredak. Više od
500 odgovora potvrđuje potrebu za nastavkom koordinacije na nivou EU u ovom području rada,
a takođe su i dobijeni korisni predlozi o sadržaju novog strateškog okvira. Velika većina
ispitanika smata da je potrebno učiniti više kako bi se smanjilo administrativno opterećenje i
troškovi usklađivanja za mala i srednja preduzeća (SMEs). Većina ispitanika takođe je naglasila
da treba težiti tim ciljevima uz istovremeno zadržavanje visokog nivoa usklađenosti sa načelima
bezbednosti i zdravlja na radu, bez obzira na veličinu preduzeća.
U predlogu strateškog okvira o bezbednosti i zdravlju na radu za period od 2014. - 2020.
Komisija je uzela u obzir nekoliko predloga, koji su bili u korist pokretanja strateške političke
inicijative, posebno oni koji su primljeni od strane Evropskog parlameta 8, Savetodavnog odbora
za bezbednost i zdravlje na radu (ACSH)9 kao i Višeg odbora inspekcije rada (SLIC)10.
Na kraju procesa konsultacija, Komisija je organizovala konferenciju o „radnim
uslovima“11, gde su okupljeni glavni akteri radi diskusije o ključnim izazovima i prioritetima za
poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu.
Primena tog strateškog okvira odvijaće se uporedno sa ex post ocenjivanjem OHS
zakonodavstva u EU, pri čemu se zaključci očekuju do kraja 2015. Tim ocenjivanje, koje je
propisano Okvirom Direktive 89/391/EEZ i obuhvaćen Komisijinim programom za prikladnost i
efikasnost propisa (REFIT)12, će se ojačati baza činjenica za moguće nove inicijative u
budućnosti. Iz tog razloga i sa obzirom na ključnu važnost ovog programa, trenutni strateški
okvir će biti razmotren u 2016. kako bi se u potpunosti uzeli u obzir rezultati ocenjivanja i
revizija strategije Evropa 2020.
U ovom saopštenju se navode ključni strateški ciljevi i niz aktivnosti za promociju
bezbednosti i zdravlja na radu (poglavlje 4.), baziranim na identifikaciji nerešenih problema
(poglavlje 2.) i glavnih izazova (poglavlje 3.).
2. PREGLED STANJA – NAPREDAK I NEREŠENI PROBLEMI U
PODRUČJU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poboljšanja koja su postignuta u primeni bezbednosti i zdravlja na radu u EU tokom
poslednjih 25 godina u velikoj meri se mogu pripisati sveobuhvatnim zakonodavnim i političkim
aktivnostima koji su pokrenuti i primenjeni u Uniji, Državama članicama i zainteresovani

6
SWD (2013) 202.
7
http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=333&langId=en&consultId=13&visib=0&furtherConsult=yes.
8
Rezolucija Evropskog parlamenta A7-0409/2011 od 15. decembra 2011. o srednjeročnoj reviziji evropske
strategije; Rezolucija Evropskog parlamenta 2013/2685(RSP) od 12. septembra 2013. o Evropskoj strategiji
za zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu.
9
Mišljenje doneseno 1. decembra 2011.
10
Mišljenje doneseno 9. februara 2012.
11
Konferencija o uslovima rada održana 28. aprila 2014. http://ec.europa.eu/social/main.jsp?
langId=en&catId=88&eventsId=979&furtherEvents=yes
12
COM(2012) 746.

2
učesnici poput socijalnih partnera.
Ostvarena je većina zakonodavnih i nezakonodavnih inicijativa utvrđenih strategijom za
bezbednost i zdravlje na radu u EU za period 2007. – 2012.
Strategijom za bezbednost i zdravlje na radu u EU obezbeđen je zajednički okvir za
koordinaciju i osećaj zajedničkog usmerenja. Dvadeset i sedam država članica sada ima
nacionalnu strategiju za bezbednost i zdravlje na radu, prilagođenu nacionalnom kontekstu i
ključnim prioritetnim područjima. U EU je od 2007. do 2011.13 stopa učestalosti nesreća koje su
uzrokovale odsustvo sa posla duže od tri dana smanjena za 27,9%. Inicijative za podizanje svesti
koje su sprovedene na nivou EU i na nacionalnom nivou znatno su doprinele jačanju kulture
prevencije rizika.
Prema nedavnom istraživanju Eurobarometra 14, velika većina radnika izrazila je
zadovoljstvo bezbednošću i zdravljem na radu na trenutnom radnom mestu (85%), a više od tri
četvrtine radnika (77%) izjavilo je da su dostupne informacije o bezbednosti i zdravlju na radu
i/ili obuka na njihovom radnom mestu.
Ocenjivanjem strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period 2007. – 2012. potvrđeno
je da je primena Strategije EU sveukupno bila efikasna i da su njeni glavni ciljevi postignuti.
Strategija EU doprinela je poboljšanju primene Zakona iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i
razjašnjenju pravila EU. Međutim, primena zakona i dalje ostaje izazov, naročito u malim i
srednjim preduzećima koja imaju poteškoće u usklađivanju sa pojedinim regulatornim
zahtevima. Dodatno, bilo je propusta, naročito u pogledu uticaja na pojedinačna preduzeća na
lokalnom nivou, a naročito na mala i srednja preduzeća. Dok su državni organi aktivno
učestvovali u primeni Strategije, znatno je bilo teže izgraditi osećaj vlasništva kod ostalih EU
partnera, naročito nacionalnim socijalnim partnerima. Prikupljanje statističkih podataka i razvoj
alata za praćenje nisu bili dovoljni. Konkretno, ocena strategije za period 2007. – 2012.
naglašava potrebu za efikasnijim rešavanjem, uticaja specifičnih preventivnih aktivnosti na
pojedinačna preduzeća (posebno mala i srednja preduzeća), interakcija pitanja bezbednosti i
zdravlja na radu sa okruženjem i hemikalijama i efikasne prevencije profesionalnih oboljenja i
bolesti povezanih sa radom.
Uprkos znatnom smanjenju nesreća i boljoj prevenciji, potrebna dalja poboljšanja po
pitanju bezbednosti i zdravlje na radu u EU.
 Svake godine više od 4 000 radnika umre usled nesreća na radu, a više od tri miliona
radnika su žrtve ozbiljnih nesreća na radu zbog kojih izostaju s posla više od tri dana15.
 24,2 %, radnika smatra da su njihova bezbednost i zdravlje ugroženi zbog njihovog posla
dok je 25% izjavilo kako je posao uglavnom imao negativne efekte po njihovo zdravlje16.
 Osim ljudske patnje, troškovi uzrokovani bolovanjima povezanim sa poslom
neprihvatljivo su visoki. U Nemačkoj je gubitak produktivnosti usled 460 miliona dana
bolovanja godišnje procenjen na 3,1 % BDP-a17.
 Troškovi socijalnog osiguranja koji se pripisuju bolovanjima ili nesrećama takođe su
neprihvatljivo visoki. U fiskalnoj godini 2010./2011. neto trošak države samo je u Velikoj

13
Evropske statistike o nesrećama na radu (ESAW), procena Eurostata. Podaci za NACE Rev. 2 sektori A C-N.
14
Flash Eurobarometar o uslovima rada
http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/flash_arch_404_391_en.htm#398
15
Evropska statistika o nesrećama na radnom mestu (ESAW), 2011.
16
Evropska anketa o radnim uslovima (EWCS), 2010.
17
Izveštaj nemačkog Savezne kancelarije za zaštitu na radu i medicinu rada i Ministarstva rada: Safety and Health
at Work, 2011.

3
 Britaniji procenjen na 2381 miliona GBP18.
Kako bi se dodatno poboljšali bezbednost i zdravlje radnika, a u skladu s Ugovorom
(članci 153. i 156.), Komisija treba da preduzima održive političke mere u saradnji s državama
članicama. Ekonomske i socijalne kositi javne politike na polju bezbednosti i zdravlja na radu
dobro su dokumentovani obzirom na pozitivan uticaj na rast i veću produktivnost, smanjenje
nesreća, manju učestalost teških bolesti. Međutim, pri preduzimanju mera treba voditi računa o
troškovima preduzeća.
3. GLAVNI IZAZOVI
Pregled stanja u prethodnom poglavlju prikazuje ključne izazove koji su zajednički širom
EU i koji zahtevaju dalje političko angažovanje.
 Prvi izazov: Poboljšanje primene u državama članicama, posebno kroz poboljšanje
mogućnosti mikro i malih preduzeća da uspostave uspešne i efikasne mere za
prevenciju rizika.
Pristupanje praktičnoj primeni zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu razlikuju se
među državama članicama. To je posebno važno u pogledu stepena ispunjenosti uslova u
privatnim preduzećima i službama u javnom sektoru, u različitim poljima ekonomske aktivnosti
i u različitim veličinama preduzeća.
U većini slučajeva, obim i efikasnost upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu u mikro
i malim preduzećima i dalje ostaje poseban izazov. Manje ustanove i dalje imaju tendenciju
manjeg nivoa usklađenja sa nacionalnim pravilima i pravilima u EU, i sprovode manji broj mera
upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu u poređenju sa velikim ustanovama19.
Uzroci su višestruki i kreću se u rasponu od uobičajenih poteškoća pri poštovanju
regulatornih i administrativnih odredbi, često usled nedostatka direktno dostupnog stručnog
kadra, pa do nedostatka svesti o obavezama, odsustvo smernica ili nedovoljnog izvršenja. Mala i
srednja preduzeća takođe snose i veće troškove usklađivanja u relativnim iznosima.
U strategiji za period 2007. – 2012. Komisija i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje
na radu (EU-OSHA) razvile su praktične vodiče i materijale o dobroj praksi kao podršku
primeni mjera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu u malim i srednjim preduzećima.
Agencija EU-OSHA razvila je onlajn interaktivni softver za procenu rizika (OiRA) 20 koji
predstavlja zanačajan doprinos pospešivanju usklađenosti malih i srednjih preduzeća sa
uslovima bezbednosti i zdravlja na radu. Ipak na nivou EU i na nacionalnom nivou potrebno je
koncentrisati više napora. Pri utvrđivanju ili uspostavljanju regulatornih mera koje se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu kreatori politika trebalo bi da razmotre konkretne okolnosti i
ograničenja mikro i malih preduzeća. Oni ne mogu pretpostaviti da će i velika i mala preduzeća
u jednakoj meri sprovesti obaveze koje proizlaze iz pravila povezanih sa bezbednošću i
zdravljem na radu ili da će im te obaveze predstavljati jednak trošak.
Potrebno je uspostaviti jednostavnija i efikasnija rešenja kako bi se uzela u obzir situacija
18
Costs to Britain of workplace fatalities and self-reported injuries and ill-health, 2010/11, HSE, 2013.
19
Veličina preduzeća, industrija i država najizraženije su odrednice lestvice upravljanja bezbednošću i zdravljem
na radu u preduzećima, prema izveštaju o ispitivanju preduzeća o novim i nadolazećim rizicima iz 2012.
(ESENER).
20
http://www.oiraproject.eu/ OiRA je web-platforma koja omogućava stvaranje alata za procenu rizika u sektorima
na bilo kojem jeziku na jednostavan i standardizovan način. Ona omogućava razvoj besplatnih internet alata
kojima se mikro i malim organizacijama olakšava uspostavljanje postupnog procesa procjene rizika – počevši od
prepoznavanja i ocjenjivanja rizika na radnom mestu pa do donošenja odluka i primene preventivnih aktivnosti,
zaključno s praćenjem i izveštavanjem.

4
u mikro i malim preduzećima i tako osigurala uspešna zaštita bezbednosti i zdravlja radnika na
svim radnim mestima nezavisno od veličine preduzeća. To zahteva pojednostavljivanje
zakonodavstva tamo gde je to prikladno i pružajući prilagođene smernice i podršku mikro i
malim preduzećima kako bi se olakšala procena rizika.
 Drugi izazov: unapređenje prevencije profesionalnih bolesti suzbijanjem postojećih,
novih i rizika u nastajanju
Loše zdravlje povezano s poslom, što obuhvata bolesti izazvane ili pogoršane usled
nepovoljnih radnih uslova, znatno opterećuje radnike, preduzeća i sisteme socijalnog
osiguranja21.
Najnovije dostupne procene Međunarodne organizacije rada (ILO)22 ukazuju na ukupan
broj od 159500 smrtonosnih bolesti povezanih s poslom u 2008. u EU-27, među kojima je
rak vodeći uzrok smrti (95500 slučajeva). Procjenjuje se da se između 4 % i 8,5 % ukupnog
broja slučajeva raka može pripisati profesionalnoj izloženosti. Gotovo polovina smrtnih
slučajeva povezanih s poslom odnosi se na smrtne slučajeve povezane s hemijskim
supstancama.
Preduzeti su znatni napori radi sprečavanja profesionalnih bolesti i novih ili rizika u
nastajanju. Uspostavljeno je zakonodavstvo EU-a radi reguliranja hemikalija kako bi se
ostvario visok stepen zaštite ljudskog zdravlja i okolne (REACH23 i CLP24) kao i suzbila
izloženost elektromagnetskim poljima. Istovremeno su preduzete nezakonodavne mere,
uključujući širenje informacija, razmenu dobrih praksi i pokretanje dvogodišnjih panevropskih
kampanja za podizanje nivoa svijesti pod pokroviteljstvom EU OSHA25. S obzirom na
ozbiljnost izazova, rak izazvan uslovima na radu, bolesti uzrokovane azbestom, plućne bolesti,
kožne bolesti, astma i druga hornična stanja zahtijevaju trajnu posebnu pažnju.
Iako su mnogim novim tehnologijama i inovacijama u području organizacije rada znatno
poboljšani radni uslovi i dobrobit na radnom mestu, za efikasnu prevenciju profesionalnih
bolesti potrebno je predvideti potencijalne negativne efekte novih tehnologija na bezbednost i
zdravlje radnika. Industrijska primena novih tehnologija dovodi do novih proizvoda i procesa
koje je potrebno u dovoljnoj meri testirati i proveriti kako bi se garantovalo da su sigurni i da ne
predstavljaju veliku opasnost za potrošače i radnike. Jedan takav primer predstavljaju
nanomaterijali jer se oni mogu odlikovati jedinstvenim svojstvima koja mogu zahtevati nove
metode testiranja toksičnosti i alate za predviđanje rizika od faze razvoja proizvoda nadalje,
kako bi se u odgovarajućoj meri uzeli u obzir sigurnosni aspekti. Treba istaći i druge rizike u
nastajanju povezane sa razvojem biotehnologija i zelenih tehnologija.
Promenama u organizaciji rada prouzrokovanim razvojem informacione tehnologije,
posebno onima koje su omogućile trajnu povezanost, otvorene su ogromne mogućnosti za
21
Videti, na primer, posebnu studiju o ovom pitanju: Binazzi et al., The burden of mortality with costs in
productivity loss from occupational cancer in Italy, American Journal of Industrial Medicine, 2013 Nov;
56(11): p. 1272-9.
22
http://www.ilo.org/safework/lang--en/index.htm
http://www.ilo.org/public/english/region/eurpro/moscow/areas/safety/docs/safety_in_numbers_en.pdf.
23
Uredba (EZ) br. 1907/2006 Evropskog parlamenta i Veća od 18. decembra 2006. o registraciji, evaluaciji,
autorizaciji i ograničavanju hemikalija (REACH), SL L 136, 29.5.2007.
24
Uredba (EZ) br. 1272/2008 Evropskog parlamenta i Veća od 18. decembra 2006. o razvrstavanju, označivanju i
pakovanju materija i smesa, SL L 353, 31.12.2008.
25
Kampanja EU-OSHA-e 2012. – 2013. „Zajednički rad na prevenciji rizika”.
Kampanja EU-OSHA-e 2010. – 2011. „Sigurno održavanje”. Kampanja EU-OSHA-e 2008. – 2009. „Procena
rizika”.
Kampanja EU-OSHA-e 2007. – 2008. „Inicijativa za zdravo radno mesto”.

5
razvoj fleksibilnih i interaktivnih radnih procesa. Radna snaga također je sve raznovrsnija,
što se ogleda u novim netipičnim oblicima ugovora i obrascima rada, i češće promene posla
vezane za kraće radne zadatke, naročito za mlađe radnike. Prema nedavnom istraživanju
Eurobarometra, međutim, radnici smatraju da je stres jedan od glavnih profesionalnih rizika
(53%), slede ergonomski rizici (ponavljajuće kretnje ili zamorni, odnosno bolni položaji (28%)
kao i svakodnevno podizanje, nošenje ili premeštanje tereta (24%). Posebnu pažnju treba
posvetiti rešavanju uticaja promena u organizaciji rada u pogledu na fizičko i mentalno zdravlje.
Zbog prirode nekih poslova u kojima čine većinu, žene se mogu susresti s posebnim rizicima,
kao što su mišićno-koštani poremećaji ili određene vrste raka26.
 Treći izazov: suočavanje s demografskim promenama
Stanovništvo EU-a sve je starije, pri čemu se broj osoba u dobi od 60 i više godina svake
godine povećava za više od dva milijuna. Radno stanovništvo takođe stari jer se udeo starijih
zaposlenih radnika povećava u odnosu na udeo mlađih radnika. Prema Eurostatovim
predviđanjima za stanovništvo (Europop 2010.), očekuje se da će se procenat radnog
stanovništva u dobi od 55 godina do 64 godine u državama EU-27 između 2010. i 2030.
povećati za otprilike 16 %.
U Beloj knjizi Komisije o penzijama poziva se na produženje radnog veka kako bi penzioni
sistemi i dalje bili adekvatni i održivi. To bi zahtevalo prikladne radne uslove27.
Dobro zdravlje i bezbednost radnika nužni su za održiv radni vek i aktivno i zdravo
starenje, posebno sa obzirom na starenje radnog stanovništva i produženje radnog veka. To
zahteva stvaranje sigurnog i zdravog okruženja tokom celog radnog veka, sve raznovrsnije
radne snage. Ključ za ostvarenje tog cilja je promovisanje kulture prevencije.
Uspešno produženje karijera u velikoj meri zavisi od određenog prilagođavanju radnih
mesta i organizacije rada, što obuhvata radno vreme, dostupnost radnog mesta i intervencije na
radnom mestu usmerene na starije radnike. Potrebno je razvijati mogućnosti zapošljavanja
tokom celog života kako bi se u obzir uzele promene sposobnosti radnika zbog starenja.
Inovativni računarski proizvodi i usluge (npr. za „rad” u potpomognutom okruženju) nude širok
raspon mogućnosti poboljšanja zapošljivosti. Dodatno, mere reintegracije i rehabilitacije koje
omogućuju rani povratak na posao nakon nesreće ili bolesti nužne su kako bi se izbeglo
trajno isključivanje radnika sa tržišta rada.
4. KLJUČNI STRATEŠKI CILJEVI
Kako bi oblikovala celokupan odgovor, koji obuhvata veći broj tema, na tri izazova
utvrđena u 3. poglavlju, Komisija predlaže niz aktivnosti koje treba provesti ili razviti u uskoj
saradnji sa državama članicama, socijalnim partnerima i drugim akterima, a grupisane su u
okviru sedam ključnih strateških ciljeva. Mera ispunjenja tih ciljeva i napredak pri sprovođenju
akcionog plana bit će tema sistemskog praćenja i ocenjivanja i uzeće se u obzir u okviru
ocjenjivanja zakonodavstva koje se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.
4.1. Dalja konsolidacija nacionalnih strategija
Koordinaciona uloga EU u velikoj meri je prepoznata i smatra se verodostojnom
referentnom tačkom. Ocjenjivanje strategije EU o bezbednosti i zdravlju na radu za period

26
EU-OSHA, 2013. New risks and trends in the safety and health of women at work.
https://osha.europa.eu/en/publications/reports/new-risks-and-trends-in-the-safety-and-health-of-women-at-
work/view.
27
Bela knjiga. Program za primerene, sigurne i održive penzije, COM(2012) 55 završna verzija.

6
2007. – 2012. pokazalo je da je 27 država članica uspostavilo nacionalne strategije za
bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa strategijom EU-a.
Iz sažete analize nacionalnih strategija vidljivo je da one načelno odražavaju prioritete
utvrđene strategijom EU uz prilagođavanje odgovarajućem nacionalnom kontekstu. U većini
država članica akteri na nacionalnom nivou su naglasili važnost strategije EU za bezbednost i
zdravlje na radu kako bi se tom pitanju dalo važno mesto u nacionalnom političkom programu
te kako bi se uticalo na nacionalne procese donošenja odluka u tom području. Međutim ima
prostora i za izraženiju i sistematičniju ulogu EU u podršci primene nacionalnih strategija
koordinacijom politika, uzajamnim učenjem i iskorištavanjem sredstava EU. Države članice
pozivaju se da razmotre reviziju svojih nacionalnih strategija u svetlu novog strateškog
okvira EU za bezbednost i zdravlje na radu uz blisko savetovanje sa relevantnim akterima,
uključujući socijalne partnere.
Aktivnosti od 2014.:
 revizija nacionalnih strategija za bezbednost i zdravlje na radu u svetlu novog strateškog
okvira EU → države članice, uz savetovanje s relevantnim akterima, uključujući
socijalne partnere;
 uspostavljanje baze podataka koja obuhvata sve nacionalne strateške okvire za bezbednost
i zdravlje na radu → Komisija u saradnji sa agencijom EU-OSHA i
 imenovanje kontaktnih tačaka za nacionalne strategije (države članice) koje će se redovno
sastajati radi mapiranja i razmene dobrih praksi → Komisija, EU-OSHA, ACSH i SLIC.
4.2. Olakšavanje usaglašenosti sa zakonodavstvom o bezbednosti i zdravlju na
radu, posebno u mikro i malim preduzećima
Mala i srednja preduzeća imaju više poteškoća pri usklađivanju sa regulatornim zahtevima
u ovom području. Stoga je ključno poboljšati kvalitet smernica i pružiti praktične alate kako bi
se olakšala usklađenost sa zakonodavstvom o bezbednosti i zdravlju na radu. Potrebe mikro i
malih preduzeća uzeće se u obzir pri primeni aktivnosti na nivou EU i nacionalnom nivou,
uključujući primereno prilagođavanje alata kao što je alat OiRA.
Aktivnosti od 2014.:
 pružanje finansijske i tehničke podrške pri primeni OIRA-e i drugih računarskih alata u
državama članicama, sa naglaskom na prioritetne sektore → države članice, uz podršku
Evropskog socijalnog fonda (ESF) i agencije EU-OSHA;
 razvoj smernica i prepoznavanje primera dobrih praksi, uzimajući u obzir specifičnu
prirodu i uslove malih i srednjih preduzeća, a posebno mikro-preduzeća → Komisija i EU-
OSHA;
 promocija razmene dobrih praksi, pri čemu će mala i srednja preduzeća podržati veća
preduzeća u lancu ugovarač-dobavljač-kupac kako bi se poboljšali bezbednost i zdravlje
na radu → Komisija, u saradnji s državama članicama i ACSH-om i
 nastavak kampanja za podizanje svesti→ Komisija, u saradnji sa državama članicama i
agencijom EU-OSHA.
4.3. Bolje sprovođenje zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu u državama
članicama
Poseta inspektora rada je često prvi put da preduzeća i radnici postaju svesni o propisima
iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. To upućuje na nedovoljnu svesnost koju treba sistemski
rešavati. Ključno je smatrati inspektore rada olakšivačima usklađenosti, a ne preprekama
poslovnoj aktivnosti.

7
 Inspekcije rada imaju i ključnu ulogu u utvrđivanju i sprečavanju neprijavljenog rada. .
Zato inspekcije trebaju imati pomoćnu ulogu i biti dobro usmerene na konkretne rizike, iako je
uvek naglasak na usklađenosti. U EU postoji otprilike 20000 inspektora rada – približno jedan
inspektor na 9000 radnika obuhvaćenih relevantnim nacionalnim inspekcijama rada 28. Oni vrše
oko 1500000 inspekcija godišnje29.
Uspešnost inspekcija rada u velikoj meri zavisi od stručnosti inspektora rada i njihovom
kapacitetu vršenja tih inspekcija. Kako bi inspektori rada mogli pravilno da izvršavaju
inspekcije temeljene na riziku, nužno ih je obučiti o bezbednosti i zdravlju na radu, posebno sa
obzirom na nadolazeće rizike i nove tehnologije.
Obzirom na proračunska ograničenja, programi finansiranja EU (uključujući ESF) mogli
bi da budu bolje iskorišćeni kako bi se inspekcijama rada pružili potrebni resursi. Razmena
dobrih praksi među inspekcijama rada na nivou EU instrument je poboljšanja njihove
efikasnosti, a tako bi trebalo da bude i ubuduće.
Aktivnosti od 2014.:
 mapiranje resursa inspekcija rada i ocena njihovog kapaciteta izvršavanja glavnih dužnosti
pri primeni zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu → Odbor viših inspektora rada
(SLIC);
 ocena programa razmene/obuke inspektora rada i proučavanje načina poboljšanja
postojećih alata za saradnju unutar SLIC-a, uzimajući u obzir nove izazove povezane sa
bezbednošću i zdravljem na radu → Komisija, u saradnji sa SLIC-om; i
 utvrđivanje uspešnosti sankcija i administrativnih novčanih kazni koje nameću države
članice i drugih mera „meke primene” i netradicionalnih načina praćenja usklađenosti
→Komisija, u saradnji s državama članicama preko SLIC-a i ACSH- a.
4.4. Pojednostavljivanje postojećeg zakonodavstva
U skladu s ciljevima programa REFIT30 nužan je kontinuiran zajednički napor Komisije,
drugih institucija EU i država članica kako bi se pojednostavilo zakonodavstvo EU i uklonilo
nepotrebno administrativno opterećenje. U nadolazećim godinama ključna briga obuhvataće
procenu postojećeg zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu i njegovoj svrsishodnosti,
analizu načina poboljšanja njegove primene i osiguravanje bolje, uspešnije i ravnomerne
usklađenosti u svim državama članicama i preduzećima.
Komisija obavlja sveobuhvatno ocenjivanje celog zakonodavnog paketa koji se odnosi na
bezbednost i zdravlje na radu u skladu s Direktivom 89/391/EEZ 31. U okviru te aktivnosti,
države članice su nedavno dostavile Komisiji svoje nacionalne izveštaje o primeni 24 direktive
koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Komisija trenutačno analizira nacionalne
izveštaje o primeni nakon čega će ih uvrstit u ocenjivanje.
Posvetće se posebna pažnja pri identifikaciji mogućih pojednostavljenja i/ili smanjenja
administrativnog opterećenja, posebno u mikro i malim preduzećima, uz istovremeno očuvanje
visokog nivoa zaštite zdravlja i bezbednosti radnika. Taj postupak je važan ne samo za
zakonodavstvo EU, već i za nacionalne pravne i administrativne odredbe kojima se prenosi
zakonodavstvo EU. Iz tih razloga se države članice podstiču na uporedno izvršavanje sličnih
aktivnosti. Rezultati ocenjivanja, koji će biti dostupni 2015., uzeće se u obzir u sklopu revizije
28
Izveštaji nacionalnih inspekcija rada iz 2011., poslana SLIC-u.
29
Izveštaji nacionalnih inspekcija rada iz 2009., poslana SLIC-u.
30
COM(2013) 685 završna verzija.
31
U skladu s člankom 17.a Direktive Veća 89/391/EEZ od 12. juna 1989. o uvođenju mera za podsticanje
poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu, SL L 183, 29.6.1989., str. 1.

8
strateškog okvira 2016.
Aktivnosti od 2014.:
 utvrđivanje mogućih pojednostavnjenja i/ili smanjenja nepotrebnog opterećenja u okviru
ocenjivanja zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu i promocija javne debate sa
svim akterima→ Komisija i ACHS;
 podsticanje država članica da utvrde izvore posebnog regulatornog opterećenja
prouzrokovanog njihovim prenosom zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu i
nacionalnim zakonodavstvom i analiza nacionalnih izveštaja o primeni kako bi se utvrdile
dobre prakse i promovisala razmena informacija →države članice u saradnji sa Komisijom
i
 procena situacije u mikro-preduzećima u sektorima niskog rizika i razmatranje
pojednostavljenja primene procene rizika, uključujući dokumentaciju → Komisija.
4.5. Odgovor na starenje radne snage, nadolazeće nove rizike, sprečavanje bolesti
povezanih s poslom i profesionalnih bolesti
Promena tehnologija, novi proizvodi i stavljanje na tržište novih hemikalija stvaraju
potrebu za prikupljanjem i ocenom čvrstih naučnih dokaza, kako bi se utvrdio najbolji način
odgovora na nadolazeće nove rizike. Institucije EU, a posebno Komisija, treba da mobilišu
dostupne stručnjake najvišeg nivoa kako bi radili na tome.
Zatim je potrebno obratiti posebnu pažnju na rizike koji pogađaju određene starosne
grupe, radnike sa invaliditetom i žene i primeniti ciljane mere. Pilot-projektom o bezbednosti i
zdravlju na radu namenjenom starijim radnicima utvrdiće se načini promovisanja fizičkog i
psihološkog zdravlja starijih radnika. Time će se pružiti i primeri dobre prakse i pospešiti
razmena informacija32. Zajednički program za ambijent samostalanog životljenja u pomoćnom
okruženju doprinosi suočavanju sa izazovom starenja radne snage.
Ocena novih nadolazećih rizika na temelju naučnih dokaza i širenje rezultata biće ključni
elementi ex post procene postojećeg zakonodavstva o bezbednosti i zdravlju na radu.
Aktivnosti od 2014.:
 uspostavljanje mreže stručnjaka i naučnika koji se bave bezbednošću i zdravljem na radu i
utvrditi potrebu za uspostavljanjem nezavisnog naučnog savetodavnog tela koje bi njihove
preporuke uklopilo u rad Komisije → Komisija;
 podrška širenju nalaza Evropske opservatorije za rizike (ERO) među relevantnim akterima
→ Komisija u saradnji sa agencijom EU-OSHA;
 promocija utvrđivanja i razmene dobre prakse o načinima poboljšanja uslova bezbednosti i
zdravlja na radu za određene kategorije radnika, npr. starije radnike, neiskusne mlađe
radnike (uključujući one zaposlene na temelju raznih vrsta privremenih ugovora),
pripravnike, radnike s invaliditetom i žene → EU-OSHA;
 promovisanje mera rehabilitacije i reintegracije kroz primenu rezultata pilot- projekta
Evropskog parlamenta o starijim radnicima i kampanje za zdrava radna mesta u periodu
2016.-2017. → Komisija u saradnji sa agencijom EU-OSHA i
 utvrđivanje i širenje dobre prakse za sprečavanje problema sa mentalnim zdravljem na
poslu → EU-OSHA.
4.6. Poboljšanje prikupljanja statističkih podataka i razvoj baze podataka
Kako bi se stvarale politike temeljene na dokazima, važno je prikupljati pouzdane,
pravovremene i uporedive statističke podatke o nesrećama i bolestima povezanima s poslom,
32
https://osha.europa.eu/en/priority_groups/ageingworkers/ep-osh-project.

9
profesionalnoj izloženosti, lošem zdravlju povezanom sa poslom i analizirati troškove i koristi u
području bezbednosti i zdravlja na radu. Kada je riječ o nezgodama na radu, Uredbom Komisije
(EU) br. 349/201133 ustanovljeno je godišnje prikupljanje podataka koje je započelo od 2013.
godine. Međutim i dalje su prisutni izazovi povezani s podacima o profesionalnoj izloženosti i
lošem zdravlju povezanom sa poslom. Zbog toga je još uvek teško poređenje efikasnost u
području bezbednosti i zdravlja na radu u svim državama članicama i iz takvih upoređenja
izvući političke zaključke temeljene na dokazima. Situacija je posebno složena obzirom na
profesionalne bolesti i bolesti povezane s poslom.
Nacionalni stručnjaci za statistiku i stručnjaci iz EU iz tih razloga bi trebali sarađivati i
pojačati napore kako bi se poboljšalo prikupljanje podataka i razvili zajednički pristupi radi
utvrđivanja i merenja rizika za zdravlje radnika, istovremeno uzimajući u obzir odgovarajuće
administrativne troškove za preduzeća i javne ustanove.
Aktivnosti od 2014.:
 procena kvaliteta podataka o nesrećama na radu koje dostavljaju države članice u okviru
prikupljanja podataka za Europsku statistiku o nesrećama na radu (ESAW) u cilju
poboljšanja pokrivenosti, pouzdanosti, uporedivosti i pravovremenosti → Komisija i
nacionalna nadležna tela;
 ocena raznih mogućnosti za poboljšanje dostupnosti i uporedivosti podataka o
profesionalnim bolestima na nivou EU i proceniti izvodljivost pojednostavljenog prenosa
podataka, do kraja 2016. → Komisija i nacionalna nadležna tela;
 pokretanje rasprava unutar ACSH-a uz savetovanje sa nacionalnim stručnjacima, kako bi
se dale preporuke za stvaranje zajedničke baze podataka o profesionalnoj izloženosti →
Komisija, ACSH i nacionalni stručnjaci;
 razmatranje mogućnosti za unapređenje informcije o troškovima i koristima u području
bezbednosti i zdravlja na radu, pre 2016. i
 pre 2016.: razvoj alata za praćenje primene strateškog okvira EU za razdoblje 2014. –
2020., uključujući pokazatelje politika i učinka, na temelju rezultata strategije iz 2009. →
Komisija i ACSH.
4.7. Bolja koordinacija EU i međunarodnih napora u području bezbednosti i
zdravlja na radu i povezivanje sa međunarodnim organizacijama
U globalizovanoj ekonomiji u interesu je EU da poveća radne standarde i poboljša njihovu
uspešnu globalnu primnu kroz preduzimanje multilateralnih aktivnosti u saradnji sa nadležnim
međunarodnim telima i bilateralne aktivnosti u odnosima EU sa trećim zemljama. EU takođe
mora podržati države kandidate i moguće kandidate pri usklađivanju njihovih strukturnih
kapaciteta i zakonodavstva sa zahtevima EU zakonodavstva.
Međunarodni partneri i posmatrači u velikoj meri prepoznaju referentnu ulogu politike EU
o bezbednosti i zdravlju na radu. To se odražava u brzom širenju bilateralne saradnje poslednjih
godina, ne samo sa tradicionalnim partnerima iz razvijenih ekonomija kao što su Sjedinjene
Države već posebno i sa novim partnerima iz rastućih ekonomija kao što su Kina i Indija.
Komisija može značajno doprineti smanjenju broja nesreća na radu i profesionalnih bolesti
širom sveta. Kako bi se postigli bolji rezultati unutar EU, a posebno van nje, nužni su zajednički
napori, posebno EU-a i ILO-a i drugih specijalizovanih organizacija kao što su Svetska
zdravstvena organizacija (WHO) i Organizacija za ekomonsku saradnju i razvoj (OECD), na
33
Uredba Komisije (EU) br. 349/2011 od 11. aprila 2011. o primeni Uredbe (EZ) br. 1338/2008 Evropskog
parlamenta i Veća o statističkim podacima Zajednice o javnom zdravlju i zdravlju i bezbednosti na radu, u pogledu
statističkih podataka o nesrećama na radu, SL L 97, 12.4.2011., str. 3-8.

10
temelju trenutnih napora za uspostavljanje saradnje. Potebna je poboljšana operativna saradnja
kako bi se osigurao dosledan i usklađen pristup i kako bi se bolje iskoristile sinergije na EU i
međunarodnom nivou.
Aktivnosti od 2014.:
 dalja podrška državama kandidatima tokom pristupnih pregovora o poglavlju 19. i
potencijalnim državama kandidatima koje pri usklađivanju zakonodavstva o bezbednosti i
zdravlja na radu sa zakonodavstvom EU koriste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
→ Komisija;
 jačanje saradnje u području bezbednosti i zdravlja na radu, posebno sa ILO, ali i sa WHO i
OECD → Komisija;
 pokretanje revizije Memoranduma o razumevanju s ILO, kako bi on bolje odražavao
politiku bezbednosti i zdravlja na radu → Komisija;
 doprinos primeni poglavlja o održivom razvoju iz sporazuma EU o slobodnoj trgovini i
ulaganjima u pogledu bezbednosti i zdravlje na radu i radne uslove → Komisija;
 otklanjanje, naročito zajedno sa ILO, nedostataka u području bezbednosti i zdravlja na
radu u globalnom lancu snabdevanja i doprinos inicijativama grupe G20 za sigurnija radna
mesta → Komisija i
 jačanje trenutačne saradnje i dijaloga o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu sa
strateškim partnerima → Komisija.
5. INSTRUMENTI EU
5.1. Zakonodavstvo
Zakonodavstvo je dokazalo svoju vrednost pri osiguravanju zajedničkog korpusa
definicija, standarda, metoda i preventivnih alata u području bezbednosti i zdravlja na radu u
EU. Zakonodavni okvir o sigurnosti i zdravlju na radu na nivou EU ključan je pri osiguravanju
visokog nivoa zaštite za radnike i stvaranju ravnopravnih uslova za sva preduzeća, nezavisno o
njihovoj veličini, lokaciji ili sektoru aktivnosti. Iz dokaza je vidljivo da su ključni pokretači za
upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u većini ustanova ispunjavanje pravnih obveza i
mere sprovođenja koje preduzimaju kontrolna tela, uključujući inspekcije rada34.
Međutim obzirom na različite situacije na terenu kada je reč o veličini preduzeća i
raznovrsnosti radne snage i primeni uvođenja ciljanih i uspešnih političkih mera, treba
primjenjivati i nezakonodavne alate kako bi promjene na terenu bile vidljive. To obuhvata
utvrđivanje referentnih merila, utvrđivanje i razmenu dobrih praksi, povećanje svesti,
postavljanje dobrovoljnih standarda i računarskih alata koje je jednostavno koristiti.
Komisija će i dalje pratiti kako države članice sprovode zakonodavstvo o bezbednosti i
zdravlju na radu kako bi se osigurala odgovarajuća usklađenost. Rezultati trenutačnog
ocenjivanja zakonodavstva EU o bezbednosti i zdravlju na radu doprineće oblikovanju budućih
inicijativa Komisije.
5.2. Fondovi EU
Trenutno, 13 država članica koristi sredstva Europskog socijalnog fonda (ESF) za
poboljšanje svojih nacionalnih politika o bezbednosti i zdravlju na radu. Države članice su
ohrabrene da koriste sredstava ESF-a i ostalih Evropskih strukturnih i investicionih fondova
(ESI) za finansiranje aktivnosti povezanih sa bezbednošću i zdravljem na radu. U programskom
periodu 2014. - 2020. finansiranje iz ESF-a biće dostupno za aktivnosti usmerene, između
34
European Survey of Enterprises on New and Emerging Risks (ESENER) – Managing safety and health at
work, izveštaj Evropske opservatorije rizika iz 2010.

11
ostalog, na promovisanje održivog, kvalitetnog zaposlenja i socijalne uključenosti, posebno kroz
sledeće aktivnosti:
 prioritizaciju ulaganja u „prilagođavanje radnika, preduzeća i preduzetnika promenama”
kroz dizajn i primenu inovativnih i produktivnijih načina organizacije rada, uključujući
bezbednost i zdravlje na radnom mestu, obuku, obrazovne programe, uključivanje dobrih
praksi u glavne tokove itd.,
 produženje zdravijeg radnog veka kroz razvoj i primenu mera za promovisanje zdravog
okruženja i mentalnog blagostanja na radnom mestu. To je moguće rešiti prioritizacijom
ulaganja u „aktivno i zdravo starenje”,
 Podržavani zapošljavanje i povratak na posao osoba s hroničnim ili retkim bolestima,
invaliditetom ili poremećajima mentalnog zdravlja kroz integrisane puteve za
objedinjavanje raznih oblika mera zapošljavanja, primjerice individualizirana podrška,
savetovanje, vođenje, pristup opštem i stručnom obrazovanju i obuci i pristup uslugama,
posebno zdravstvenim i socijalnim uslugama.
 Razvoj i primenu mera za promovisanje zdravih životnih stilova i suzbijanje zdravstvenih
odrednica profesionalnih/ekoloških uzroka (npr. izloženost toksičnim materijama,
duvanski dim u prostorijama) koji su povezani sa bolestima, uključujući rak.
 Podržavanje aktivnosti usmerenih na jačanje svesti i osposobljavanje inspektora rada u
cilju poboljšanja znanja/veština i administrativnih kapaciteta u vezi sa pitanjima koja se
odnose na zdravlje i bezbednost na radu.
 Podrška aktivnostima obuke koje provode mala i srednja preduzeća u pogledu primene
OIRA-e i drugih kompjuterskih alata u svim državama članicama.
Osim toga, operativni program za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI) upotrebiće se
za podršku aktivnostima promovisanja saradnje, komunikacije i prikupljanja stručnog znanja u
području bezbednosti i zdravlja na radu.
Novim Okvirnim programom EU za istraživanje i inovacije za period 2014. – 2020. (do
2020.35) osiguraće se finansijske prilike za rešavanje društvenih izazova zdravlja, demografskih
promena i blagostanja. Ciljna područja obuhvataju:
razumevanje zdravlja;
starenje i bolesti;
poboljšanje aktivnog i zdravog starenja;
efikasna promocija zdravlja;
prevenciju bolesti i
spremnost i proveravanje.
To odražava potrebu za „translatornim”, integrisanim pristupom izazovima, kojim bi se
pružila podrška dugoročnim i srednjoročnim, kao i kratkoročnim inovacionim aktivnostima.
Predloženo je da regioni proglase specijalizacije za omogućavanje aktivnog i zdravog
starenja primenom informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT enabled+) jednim od
prioritetnih područja za finansiranje iz Europskog fonda za regionalni razvoj (ERDF).
Usklađivanjem i ostvarivanjem sinergije sa Evropskim inovacionim partnerstvom u području
aktivnog i zdravog starenja i (drugim) zajedničkim programom za aktivni potpomognuti život
osigurano je više mogućnosti finansiranja i mogućnosti za tržišni razvoj.
5.3. Socijalni dijalog
U skladu sa odredbama Ugovora, socijalni partneri EU imaju važnu ulogu pri

35
Predlog Uredbe Evropskog Parlamenta i Veća za uspostavljanje Okvirnog programa za istraživanje i inovacije
(2014. – 2020.) Do 2020., COM (2011), 809 završna verzija.

12
osmišljavanju i primeni politika bezbednosti i zdravlja na radu i u promovisanju bezbednosg i
zdravog okruženja u Evropi. Socijalni partneri EU pokazali su kapacitet za pronalazak odgovora
koji udovoljavaju i interesima radnika i interesima preduzeća i u tom području su direktno
dopineli primeni strategije EU. Sporazumi EU sa socijalnim partnerima (npr. višesektorski
sporazum o kristalnom silicijum dioksidu i sektorski sporazumi o upotrebi oštrih instrumenata u
zdravstvenom sektoru i o uslovima rada u pomorskom sektoru), koji se primenjuju zasebno ili
pomoću zakonodavstva36, i druge inicijative socijalnih partnera, imaju direktan uticaj na
bezbednost i zdravlje radnika.
Komisija će i dalje podržavati rad socijalnih partnera EU i njihovih nacionalnih institucija
u vezi sa politikom bezbednosti i zdravlja na radu u okviru svojih autonomnih radnih programa.
Ona poziva odbore na socijalni dijalog da bi razmotrili kako uspešno pristupiti mikro i malim
preduzećima i razviti inovativna rešenja povezana sa bezbednošću i zdravljem na radu. Socijalni
partneri EU takođe su pozvani da doprinesu tekućoj oceni pravnog nasleđa EU acquis.
Postoji potreba za poboljšanjem sinergija između doprinosa socijalnog dijaloga EU na
međusektorskom ili sektorskom nivou i primene strateških prioriteta EU u području bezbednosti
i zdravlja na radu, istovremeno potpuno poštujući autonomiju socijalnih partnera.
Ključno je osigurati osećaj odgovornosti kod socijalnih partnera za trenutačni Strateški
okvir EU, što podrazumeva njihovo uključivanje u dizajn i primenu specifičnih inicijativa na
nivou EU, nacionalnom i lokalnom nivou i na radnom mestu. Trostrani Savetodavni odbor za
bezbednost i zdravlje na radu i strukture za vođenje evropskog socijalnog dijaloga u tom
pogledu bi trebalo da imaju važnu ulogu.
5.4. Komunikacija i informisanje
Uspeh svake politike koja se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu u velikoj meri zavisi
od uspešnosti komunikacionih kanala i alata namijenjenih održavanju kontakta sa raznim
zainteresovanim stranama, od kreatora politika do samih radnika.
Mediji poput interneta, internet aplikacija i društvenih mreža, pružaju niz mogućih alata
koje je potrebno dodatno istražiti, koji mogu biti efikasniji od konvencionalnih pristupa u
slučaju kada treba dopreti do mlađih radnika. Komisija će pri primeni zakonodavstva o
bezbednosti i zdravlju na radu podsticati širu uključenost aktera, uključujući socijalne partnere,
stručnjake za bezbednost i zdravlje na radu i predstavnike mikro i malih preduzeća i
profesionalnih udruženja.
EU-OSHA igra ključnu ulogu u prikupljanju i širenju relevantnih informacija o
bezbednosti i zdravlju na radu, pospešujući razmenu dobre prakse i razvoj kampanja za
podizanje svesti, i tako doprinosi uspešnijoj primeni politike bezbednosti i zdravlja na radu na
nivou EU. Baza podataka dobrih praksi, koju razvija agencija EU-OSHA, dopineće boljoj
primeni politika bezbednosti i zdravlja na radu u preduzećima. EU-OSHA nastaviće da provodi
panevropske kampanje za podizanje svesti o pitanjima povezanima sa bezbednosti i zdravljem
na radu, dok će istovremeno osigurati bolju interakciju putem društvenih medija.
5.5. Sinergije sa ostalim područjima politike
Javna politika u drugim područjima može doprineti poboljšanom radnom okruženju.
Potrebno je aktivnije istražiti potencijalne sinergije sa politikom sigurnosti i zdravlja na radu. U

36
U slučaju primene zakonodavstvom, nakon ocenjivanja Komisije, koje obuhvata reprezentativnost,
usklađenost sa pravom regulativom EU, efekte na mala i srednja preduzeća i analizu troškova i koristi, gde je to
primereno.

13
tom smislu su ključna sledeća područja:
 Obrazovanje: povećanje svesti o bezbednosti i zdravlju na radu počinje u školi. Date su
preporuke kako bolje uvrstiti pitanja povezana sa bezbednošću i zdravljem na radu u
školske programe (posebno u strukovnom osposobljavanju) kao i na koji način bolje
promovisati mentalno zdravlje i dobrobit37. Uspešno su realizovani pilot-projekti38, ali je
rezultate potrebno bolje proširiti. Informisanje i obuka preduzetnika mora da se nastavi;
 Istraživanja: utvrđeni su istraživački prioriteti u području bezbednosti i zdravlja na radu, sa
naglaskom na uticaj starenja, globalizacije, novih tehnologija i profesionalnih bolesti,
bolesti povezanih sa poslom i invaliditeta. Postoji potreba za boljim širenjem rezultata
ovog istraživanja i boljim odražavanjem tih rezultata u donošenju politika;
 Zdravstvo: potrebna je bolja koordinacija među kreatorima politika u ovom području radi
nadogradnje postojećih programa i smernica i stvaranja sinergija. Potrebna je suradnja s
ključnim akterima (krajnji korisnici, javne ustanove, industrija) putem zajedničkih
aktivnosti za mentalno zdravlje i dobrobit i u okviru Evropskog inovacionog partnerstva o
aktivnom i zdravom starenju39. Time će se poboljšati uslovi za uvođenje inovacija i
ulaganje u inovacije;
 Životna sredina: potrebno je preduzeti napore radi povećanja komplementarnosti i
usklađenosti između politika životne sredine i zaštite radnika jel se radno mesto može
smatrati mikrookruženjem u kojem može doći do sličnog izlaganja opasnim materijama,
iako na nivou i sa specifičnim determinantama;
 Industrijska politika: jednostavna rešenja, na primer smernice za izbegavanje nesreća ili
označavanje izloženosti vibracijama, mogu olakšati malim i srednjim preduzećima da na
ekonomičniji način primene standarde za bezbednost i zdravlje na radu jer ne bi morali da
angažuju stručnjake za bezbednost i zdravlje na radu za obavljanje procena. Potrebno je
uložiti napore kako bi se povećala usklađenost i stvorile sinergije između industrijske
politike i politike zaštite radnika, posebno u vezi s hemijskim supstancama.
 Jednakost: politika zdravlja i bezbednosti na radu može doprineti suzbijanju diskriminacije
i promovisanju jednakih prilika u okviru politika EU, posebno promovisanjem tačne
primene Direktive 2000/78/EZ40 koja se odnosi na zaštitu zdravlja i bezbednost na radnom
mestu osoba sa invaliditetom i Direktive 2006/54/EZ 41 kojom se zabranjuje nepovoljniji
tretman žena na radnom mestu zbog trudnoće ili materinstva.
6. PRIMENA STRATEŠKOG OKVIRA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE
NA RADU
Ovom se Informacijom utvrđuje okvir za delovanje, saradnju i razmenu dobre prakse u
području profesionalne bezbednosti i zdravlja u periodu 2014. – 2020. koji je moguće primeniti
samo uz aktivnu saradnju nacionalnih tela i socijalnih partnera. Iz tih razloga Komisija će da
održi otvorenu raspravu sa ključnim akterima u relevantnim forumima o mišljenjima i
predlozima sadržanim u ovoj Informaciji i uključiće ih, gdje je primereno, u primenu aktivnosti.
Posebno će biti važna mišljenja dobijena od institucija EU, socijalnih partnera, specijalizovanih
odbora kao što su ACSH i SLIC i agencije EU-OSHA.
37
OECD (2012), Sick on the Job? Myths and Realities about Mental Health and Work, Mental Health and Work.
38
Integrisanje bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovanje, odnosno uključivanje tog područja u glavne tokove,
ključan je deo razvoja kulture prevencije, pri čemu se deca i mladi uče da sigurno žive i rade. EU-OSHA nudi
mnoštvo dobrih praktičnih informacija u tom području. https://osha.europa.eu/en/topics/osheducation.
39
http://ec.europa.eu/research/innovation-union/index_en.cfm?section=active-healthy-ageing&pg=about.
40
Direktiva Veća 2000/78/EZ od 27. novembra 2000. o uspostavi opšteg okvira za jednako postupanje pri
zapošljavanju i obavljanju zanimanja, SL L 303, 2.12.2000.
41
Direktiva 2006/54/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 5. jula 2006. o primeni načela jednakih mogućnosti i
jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanjima zapošljavanja i rada (prepravka), SL L 204,
26.7.2006., str. 23.

14
 Taj strateški okvir preispitati će se 2016., uzimajući u obzir rezultate ex post ocene
pravnog nasleđa EU u području bezbednosti i zdravlja na radu i napredak pri njegovoj primeni.
Komisija će osigurati praćenje primene strateškog okvira, koristeći se postojećim
forumima i uz punu uključenost institucija EU i svih relevantnih aktera.

15