MATEMATIKI FAKULTET U BEOGRADU

Seminarski rad iz Metodike nastave matemetike II

Hipokrat sa Hiosa
-kvadriranje lunula-

Profesor Zoran Lui

Student Nataa Radojii Br.dosijea ML132/94 natasa4u@ptt.yu

Beograd, novembar, 2003.god.

-Kvadratura lunula-

Geografski poloaj ostrva Hios)

) http://plato-dialogues.org/tools/char/hipchios.htm (mapa Bernard Suzanne)

-Kvadratura lunula-

Hipokrit sa Hiosa svakako je jedan od zna ajnijih grkih matematiara pre Euklida. Pretpostavlja se da je rodjen na Hiosu oko 470. godine kao I da je iveo do 410. godine pre nove ere. Kako navodi Heat on je prva osoba za koju je poznato da je sainila knjigu elemenata. Ona je izgubljena, ali je Simplikije (oko 530.pne) u svojim komentarima Aristotelove fizike naveo fragment iz Eudemusove Istorije geometrije u kojem se opisuje Hipokratova kvadratura izvesnih lunula ili luna. Ovo je jedan od najdragocenijih izvora za istoriju Grke matematike pre Euklida. Za istoriare i druge koji su o Hipokritu pisali naroito je bila zanimljiva pria o Hipokratovom boravku u Atini za vreme druge polovine V veka pre nove ere (moda od 450-430.god. p.n.e.). Naime, nakon sto su ga na jednom od njegovih trgovakih putovanja orobili gusari, zatekao se u Atini. Za vreme tog boravka, druei se sa filozofima stekao je takav stepen znanja iz geometrije da je pokuao da pronae nain za kvadriranje kruga. Pored ovoga njemu se pripisuje jo jedno vano otkrie. On je, naime prvi primetio da se problem dupliranja kocke moe svesti na problem nalaenja dve glavne proporcionale u kontinualnoj proporciji izmeu dve prave linije. To e kasnije inspirisati Arhitu koji ce nam ponuditi jako interesantna reenja problema dupliranja kocke.

-Kvadratura lunula-

) http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Hippocrates.html

Prvi podaci o tome kako se Hipokrat bavio problemom kvadrature kruga dolaze od Aleksandra iz Afrodizija. On, naime, govori o tome da je Hipokrat najpre posmatrao jadnakokraki trougao i lunule sastavljene od polukruga opisanog oko trougla i polukrugova opisanih nad kracima (slika1). Hipokrat, po navodima Aleksandra, zakljuuje da je suma povrina ove dve lunule jadnaka povrini trougla. Naime, pod pretpostavkom da je AB prenik kruga, D njegov centar, a AC i CB stranice u isti krug upisanog kvadrata, moemo opisati polukrug AEC nad stranicom AC kao prenikom.

Kako je AB=2AC i kako su krugovi (a stoga i polukrugovi) u istom odnosu kao i njihovi prenici, imaemo (polukrug ACB)=2(polukrug AEC) ali i (polukrug ACB)=2(kruni iseak ADC) (lunula AECF)=ADC. sledi da je (polukrug AEC)=(kruni iseak ADC) Odavde dobijamo (slika 1) On dalje posmatra jednakokraki trapez kojeg ine prenik kruga, recimo AB, i tri susedne ivice BD, DC, AC, u taj krug upisanog, pravilnog estougla (slika2).

-Kvadratura lunula-

Uoavajuci lunule sainjene od polukrugova nad stranama estougla i polukruga opisanog oko trapeza, on dokazuje da je suma povrine polukruga nad jednom stranom estougla i povrine tri lunule jednaka povrini trapeza. (slika 2)

Jer, poto je AB=4AC=AC+AC+CD+DB A krugovi su u istom odnosu kao i kvadrati njihovih prenika, dobijamo da je (polukrug ACDB)=4(polukrugAEC) =(suma polukrugova AEC AEC.CFD,DGB) (trapez ABCD)=(suma tri lunule)+(polukrug AEC) Zbog toga, zakljuuje on, ukoliko bi bilo mogue kvadrirati tri lunule, bilo bi mogue kvadrirati i polukrug, a time i krug. Ovo je bila Hipokratova ideja vodilja koja ga je usmerila ka izuavanju kvadriranja lunula ogranienih lukovima krugova. Neto podrobnije podatke podatke o tome na koji je nain Hipokrat kvadrirao lunule ograniene lukovima krugova sreemo kod Simplikija, jednog od poslednjih neoplatoniara, a inae i najuenjeg i najpouzdanijeg Aristotelovog komentatora. On je, naime, iz uvene Eudemove Istorije geomterije (334. god. stare ere) verno preneo fragment koji se bavi ba ovim problemom, ali dodajui pritom i izvesna objanjenja. U tom fragmentu, izmedju ostalog, istie i to da je Hipokrat bio prvi koji je izloio problem kvadriranja lunula. Zahvaljujui ovom fragmentu, koji je u skorije vreme i oien od Simplikijevih dodataka, u prilici smo da upoznamo Hipokratovo reenje. Hipokrat za osnovni stav uzima onaj koji kae da su slini odseci kruga u istom odnosu kao i kvadrati njihovih osnova. To objanjava time da su kvadrati prenika dva kruga u istom odnosu kao i njihove povrine. Kako primeuje Waerden, jo uvek je otvoreno pitanje da li je Hipokrat ovo strogo dokazao. Hipokrat takodje istie da je odnos te je

-Kvadratura lunula-

povrina krugova jednak odnosu povrina slinih odseaka ako su ti slini odseci, odseci koji ine isti deo kruga. Waerden primecuje da je ovde korien isti koncept proporcionalnosti kao i u Pitagorejskoj teoriji brojeva: etiri veliine su proporcionalne ako je prva isti deo ili umnoak druge, kao sto je trea etvrte. LUNULA IJA JE SPOLJNA GRANICA POLUKRUG Hipokrat je najpre pokuao da kvadrira lunulu ija je spoljna granica polukrug. Stoga on najpre posmatra jednakokrako-pravougli trougao i oko njega opisuje krug. Zatim nad osnovicom konstruie odseak slian onim koje od opisanog kruga odsecaju katete trougla (slika 3). On primeuje da je suma povrina odseaka nad katetame jednaka povrini odseanka nad osnovicom. Ako, sada, deo trougla koji lei iznad odseka nad osnovicom dodamo odsecima nad katetama dobiemo lunulu ija je povrina jednaka povrini posmatranog trougla.

(slika 3)

Waerden napominje da se ovakvo kvadriranje slae sa prvim koje pominje Aleksandar pri emu se u oba sluaja govori o lunulama kod kojih je spoljna granica polukrug, a unutranja kruni iseak. LUNULA IJA JE SPOLJNA GRANICA VEA OD POLUKRUGA Bavei se ovim problamom Hipokrat razmatra i sluaj kada je spoljna granica lunule vea od polukruga. On konstruie trapez ije su tri stranice jednake medju sobom, dok je kvadrat etvrte stranice, due od dveju paralelnih, tri puta veci od kvadrata bilo

-Kvadratura lunula-

koje druge . Dalje opisuje krug oko trapeza i nad veom stranicom konstruie odseak slian odsecima koje od kruga odsecaju ostale stranice (slika 4). Dokazom slinim kao i u prethodnom sluaju dobije se da je povrina tako dobijene lunule jednaka povrini trapeza. Eudem ne navodi kako tee kvadriranje lunule, ve to ostavlja itaocu. Da je odseak o kome je re vei od polukruga on dokazuje na sledei nain:

Najpre konstuie dijagonalu trapeza AD. Koristei stav da je kvadrat stranice trougla Koja se nalazi naspram tupog ugla vei od sume kvadrata druge dve strane,zakljuuje da je (slika 4) AD>AC+CD=2AB (jer je u trouglu ADC ugao C tup)

Sa druge strane, dobijamo BD=2AB+AB<AD+AB koristei da je BD=3AB Sada iz poslednje nejednakosti, koristei stav da je ugao naspram stranice trougla iji je kvadrat manji od sume kvadrata druge dve stranice - otar, Hipokrat zakljuuje da je u trouglu ABD ugao kod temena A otar. Upoznat sa konceptom ugla upisanog u segment kruga, kao i sa tim da su uglovi upisani u isti luk jednaki, a da manji krug odgovara manjem luku, Hipokrat e zakljuiti da je odseak vei od polukruga. LUNULA IJA JE SPOLJNA GRANICA MANJA OD POLUKRUGA Hipokrat se bavio i sluajem kada je spoljna granica lunule manja od polukruga. On konstruie najpre krug sa prenikom AB i centrom u K i pravu CD koja polovi poluprenik BK i normalna je na njega (slika 5). Zatim konstruie du EF ija je taka E

-Kvadratura lunula-

na krugu a taka F na pravoj CD i koja lei na pravoj koja prolazi kroz tacku B i iji je kvadrat 3/2 puta vei od kvadrata poluprenika.

(slika 5) Kako primeuje Waerden, Hipokrat ovde primenjuje jednu, kod grkih matematiara esto korienu konstrukciju. Ona predstavlja zapravo konstukciju dui sa datom duinom (u ovom sluaju je to du EF), ije krajnje take lee na zadatoj pravoj ili krivoj (ovde su to prava CD i krug) i iji produetak prolazi kroz zadatu taku (u ovom sluaju taku B). Waerden takoe napominje da nije siguran da li je ovu konstrukciju Hipokrat izveo estarom i lenjirima ili je koristio neku posebnu vrstu lenjira kod koje je du EF fiksirana i kojeg je mogue pomerati i rotirati oko take B dok take E i F ne budu na krugu i pravoj CD, ali smatra da je Hipokrat morao unapred konstruisati du EF koja je glavna proporcionala poluprenika AK i 3/2 AK. Znao je, stoga, da konstruie glavnu proporcionalu x izmeu dve date dui i b, a takoe je znao i to da je kvadrat x jednak pravougaoniku ab. Nastavljajui dalje konstrukciju, Hipokrat konstruie pravu EG paralelnu pravoj AB i spaja taku K sa takama E i F. Sa G oznaava presenu taku pravih KF i EG a zatim spaja i taku B sa takama F i G. On sada zakljuuje da e produetak dui BF proi kroz E kao i da je BG=EK. Ako je tako onda je oko trapeza EKBG mogue opisati krug. U unutranjosti trapeza sada je mogue konstruisati kruni odseak oko trougla EFG. Dobijena lunula bie po povrini jednaka pravolinijskoj figuri sainjenoj od tri trougla (EFK, GFB, KFB). Suma povrina odseaka nad EF i FG jednaka je sumi povrina odseaka nad EK, KB i BG (poto je svaki od prva dva odseka 3/2 puta vei od svakog od preostala tri). Odatle sledi da je povrina lunule jednaka povrini te pravilinijske figure. Hipokrat dalje dokazuje da je spoljna granica ove lunule manja od kruga. Poto je EF=3/2AK i KB>2BF ) sledi da je

-Kvadratura lunula-

KE>2KF EF>EK+KF

EF=3/2EK

a odavde i da je

Odavde na osnovu ranije pominjanog stava dobijamo da je u trouglu EKF ugao kod temena K tup, pa je i odseak u koji je upisan manji od polukruga. Naravno trebalo je pronai i nain na koji bi se mogla kvadrirati lunula zajedno sa krugom. Hipokrat nam nudi interesantno reenje. On najpre konstruie dva kruga sa zajednikim centrom u K, takva da je kvadrat prenika spoljnog est puta vei od kvadrata prenika unutranjeg. U unutranji krug upisuje estougao sa temenima A, B, C, D, E, F redom. Neka su G, H i I take u kojima dui KA, KB i KC produene iz centra K dodiruju spoljni krug. Nad GI Hipokrat konstruie odseak slian odseku nad stranicom GH estougla (slike 6).

(slika 6) Poto je GI=3GH i GH=6AB sledi da je odseak nad GI jednak sumi odseaka nad GH i HI kao i odseaka nad stranicama manjeg estougla. Odavde, zakljuuje Hipokrat, povrina trougla GHI mora biti jednaka sumi povrina lunule i odseaka nad stranicama manjih estougla. Kada i jednoj i drugoj strani ove jednakosti dodamo povrinu estougla sledi da je suma povrine trougla i estougla zajedno jednaka sumi povrina lunule i unutranjeg kruga.
9

-Kvadratura lunula-

Trigonometrija nam omoguava da pronaemo sve tipove Hipokratovih lunula koje se mogu kvadrirati pomou pravih i krugova. Neka, recimo, ACB bude spoljna a ADB unutranja granica jedne takve lunule. Neka su takodje r, r' poluprenici, a, O O' centri dva luka i ,' polovine uglova zahvaenih tim lukovima redom (slika 7).

(slika 7) Sada je (povrina lunule)=(razlika segmenata ACB, ADB) =(oblast OACB-AOB)-(oblast O'ADB-AO'B) =r-r''+1/2(r'sin2'-rsin2) Takoe imamo i da je rsin=1/2AB=r'sin'...............................(1) r=r'' Pretpostavimo da je =m'. Dobiemo da je r'=mr Odavde sledi da je povrina lunule jednaka 1/2 r(msin2'-sin2m') te ostaje da se rei jednacina (1) koja sada postaje sinm'=msin' Ovaj izraz se svodi na kvadratnu jednainu gde m uzima vrednosti 2, 3, 3/2, 5, 5/3. Hipokratove lunule odgovaraju prvim trima vrednostima promenljive m, ali je i u druga dva sluaja kvadriranje mogue. Heat napominje da je Clausen (1840) dao reenja za poslednja etiri sluaja (jer je tada bilo poznato samo Hipokratovo prvo reenje), a postoje podaci da je svih pet reenja dato mnogo ranije u delu Martina Johana Walleniusa (1766). Interesantno je napomenuti i to da je Vite prouavao slucaj kada je m=4 koji nas naravno vodi do jednaine treeg stepena. Pod pretpostavkom da se lunula moe kvadrirati imamo najpre da je

10

-Kvadratura lunula-

Zahvaljujui sauvanim fragmentima Eudemove Istorije geometrije mi smo danas u mogunosti da sagledamo kako su tekle misli drevnih antikih matematiara, a meu njima i Hipokrata sa Hiosa. Problem kvadrature kruga jedan je od tri najvea problema koji su okupirali grke matematiare i tek e u devetnaestom veku, algebarskom metodom, biti dokazano da se ovi problemi ne mogu reiti konstrukcijama pravih i krugova, ali ono to je kod ovih fragmenata svakako jako interesantno jeste to to svedoe o velikim saznanjima koja su antiki matematiari posedovali. S tim u vezi analizirajui ovaj Hipokritov fragment, moe se uoiti da je on nesumnjivo poznavao izuzetne principe elementarne geometrije koji e se sresti kasnije i u velikim Euklidovim Elementima u I, II, III i IV knjizi. On naime oito poznaje osnovne osobine pravilnog etougla poput one da je kvadrat nad dijagonalom tri puta vei od kvadrata nad stranicom ili one da je stranica etougla jednaka poluprecniku.Takoe pokazuje izuzetno poznavanje odnosa izmeu upisanih uglova i lukova, zatim koncepta slinosti, te zna da su povrine slinih figura proporcionalne kvadratima homologih stranica. On zna da konstruie pravilan estougao, da opie krug oko trougla i svestan je toga da se krug moe opisati oko jednakokrakog trpeza i ne samo da poznaje Pitagorinu teoremu za pravougli trougao, ve i njeno uoptenje za tupougle i otrougle trougle. On poseduje izuzetnu demonstrativnu tehniku i kako primeuje Waerden ima veoma visoke zahteve za strogou u dokazu. Naime, on nije zadovoljan samo time da konstruie lunulu i iz crtea zakljui da je spoljna granica vea ili manja od polukruga, vec eli da to i strogo dokae. Hipokratovi Elementi nemaju slavu besprekornih Euklidovih. Nee je imati ni Leonovi, Hermotimovi, Eudijevi, ali ono u emu je njihov znaaj jeste da svedoe o tome da su velika matematika saznanja nastajala i pre Euklida. Stoga je i ovaj fragment za nas jako dragocen. On ne sadri neko izuzetno otkrie, besprekorno reenje ili dokaz. Meutim, u njemu se svakako kriju neke matematike istine koje su, moda nagnale i velikog Euklida da ih prikupi i sistematizuje i za vekove unapred utemelji geometriju. Zbog toga ih pamtimo i o njima i danas piemo.

11

-Kvadratura lunulaNapomena:svi crtezi radjeni su u programu AutoCad 2000.Sve nepreciznosti posledica su studentkinjine samoobuke

LITERATURA:

1. T.L.HEATH, A History of Greek Mathematics, vol. I-II, Dover, New York, 1981. 2. B.L.van der WAERDEN, Science Awakening, P.Noordhoff, Groningen, 1954. 3. Z.LUI, Euklidska i hiperbolika geomretrija, Grafitti i Matematiki fakultet, Beograd,1994. 4. M.RADOJI, Opta matematika, Nauna knjiga, Beograd, 1950.

Linkovi nekih interesantnih web stranica sa ovom tematikom:

http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Hippocrates.html http://plato-dialogues.org/tools/char/hipchios.htm http://jwilson.coe.uga.edu http://www.maths.uwa.edu.au/~schultz/3M3/L3Hippocrates.html http://plato-dialogues.org/tools/char/hipchios.htm http://plato-dialogues.org/tools/loc/chios.htm http://scienceworld.wolfram.com/biography/HippocratesofChios.html http://users.ncia.net/~bobmead/hippoc2.htm http://www.mathpages.com/home/kmath171.htm http://www.geocities.com/vidkid_allison/leonardo/leo_lunkey.html http://www.988.com/Biographer/Chios.htm
12

-Kvadratura lunula-

http://www.geometry.net/Scientists/Hippocrates_of_Chios.htm

13