KAO

ROMAN O PRVOJ MLADOSTI Napisala

ANA OMLO

I NA PUTU ZA MARIOLANU

Putovali smo samo tri dana, a meni se inilo da godinama nisam izlazila iz kamiona. Drali su mi elo i govorili da imam morsku bolest, to je bilo van pameti jer more do tada nisam ni videla, a kamoli da se od njega razbolim. Bila je to samo jo jedna od besmislica kojima su me zasipali, kao, recimo, ono o eni to ima crveni vetar ili onoj to je u drugom stanju. To o drugom stanju hteli su da mi razjasne da je re o nekoj bolesti koja se pojavljuje posle prvog kruga aviona kojim se upozorava na vazduni napad. Bila sam suvie slaba da postavljam pitanja koja su ih, uostalom, u veini sluajeva nervirala, pogotovo kada se neko sa strane nalazio u blizini. U tom sluaju, po kosom majinom pogledu trebalo je da shvatim da deci nije mesto sa odraslima, sem ako, naravno, treba da se gostima ponudi slatko ili neto slino, a sama da kaem hvala, ne mogu (i da to zvui uverljivo, a ne tek onako) i da, na kraju, sa sestrom otpevam u dva glasa neku zgodnu pesmu, kako bi nam rekli da smo slatke devojice i kao manijaci nas tipali za obraze ili ono drugo mesto. Serpentine su se kao zmije uvijale, as nas nosile u planine, as u doline, kroz stomak su mi u sam mozak ulazile. Dua mi je na nos izala. Noge su trnule od hladnoe, a vlaan sneg se uvlaio i zasipao nas pod ciradom. No smo proveli u nekoj gostionici. Spavali smo popreko na krevetu, da bismo svi stali. Skupljali smo u umi granje i pokuali da zaloimo furunu, ali se toliko dimilo da sam ja ponovo dobila morsku bolest, pa skoro i crveni vetar, jer sam od guenja postala modra. No, sama nisam smela ni da pomenem ijednu od tih opakih bolesti, jer se u medicinu ne razumem. (To nije ona medicina to ti je daju kad kalje, ve ona u koju se razumeju poneki lekari i moji roditelji.) Neverovatno do koje mere su oni voleli da ja utim. im izustim neto, gledali su me ne samo kao da izvaljujem gluposti ve i kao da izgovaram neke opasne stvari zbog kojih bi se iznenada moglo otii u zatvor ili neko slino mesto. Mama je stalno mirkala i nakaljavala se kada bih otvorila usta da kaem neku opasku. Sakrivali smo se pred kraj rata, tako, u jednom selu koje je sedam puta prelazilo iz ruke u ruku, od partizana do etnika do osloboenja. Shvatila sam da su partizani nai i da mi od poetka navijamo za njih, zapravo za nas, ali to se, naravno, nije smelo glasno rei. Ne znam ta mi bi sada u toj gostionici, kada sam bila svega toga svesna, a i nekih drugih stvari, da kaem da elim da legnem pored se-stre, da bih je drala za uvo, jer ako dou partizani to seku ui, da joj bar jedno sauvam. Bila je to najstranija stvar koju sam mogla da izva-lim.Tako su se bar svi ponaali. Njihovi pogledi su se stropotali na mene. Otkuda ti ta idiotarija? pitala me je majka. Kakve su to gluposti? Objasnila sam da nam je to rekao jedan etnik, to je i moja sestra Milica

potvrdila, posle ega je usledio mamin amar, upuen, naravno, njoj. Milica nikako nije mogla da se pomiri s tim da ona stalno dobija amare zbog mojih gluposti. To to je starija, nije za nju bilo nikakvo opravdanje. Tiho plaui, dok sam je ja teila, objanjavala je da su zli etnici pokuavali da nas na taj nain zaplae, ne potujui nau narodno-oslobodilaku borbu, a da sam ja bila mala i naivna i poverovala, dodajui, na kraju, da su njima samo deca i mogla da veruju. Meutim, sve to nije vredelo, jer su putnici iz kamiona gledali u nas kao na nenarodni element, to moja majka nije mogla da podnese. Drugu sudbonosnu greku napravila sam samo nekoliko trenutaka kasnije, kada sam ba htela da stvorim suprotan utisak i prekinem tu munu tiinu. Pitala sam ta da uradim sa vakom koju sam ve pola sata drala izmeu dva prsta. Otvorila sam aku i ona je jedva pokazivala znake ivota, ali su ene tako ciknule kao da sam iz kose izvadila krokodila i to ne polumrtvog. Mama se zapanjila: Otkuda sada to? Rekla sam joj: Iz kose ali ona me je i dalje gledala zaueno, kao da ne zna da vake postoje. Podsetila sam je da belih vaiju nemamo ve odavno, da smo ih istrebili kada i ugu, ali ona je i dalje bila zgranuta. Ostalo mi je samo da puknem vaku noktom i da se pravim da ona sa tim nema nikakve veze. Poverovala sam da stvarno treba da uutim i ne pominjem vie nita. Tako bi i bilo da nisam zapazila da devojica to sedi kraj mene ima pune kike gnjida. Ne bih ja to ni pomenula da se njena majka nije uasnula od moje vake. Vaa erka je puna gnjida, gospoo rekla sam, pokazujui prstom na beliasta mesta. Ne znam zato je to delovalo na moju majku kao kap na punu au", kako je volela da kae u zaista ozbiljnim trenucima, pa sam i ja dobila neoekivano amar, bez objanjenja. Ovog puta plakala je devojica sa gnjidama. Pretpostavljala sam da to nije zbog amara koji mi je mama prilepila. Imali smo obezbeeni put do Dunava. Vozio nas je jedan Rus koji, zapravo, to nije smeo da ini jer vojnicima je bilo zabranjeno da se meaju sa civilima. On je to znao, ali nije se obazirao mnogo na propise. Svima je otkrivao ciradu da pokae da su putnici deca i da nas ne moe tek tako ostaviti nezbrinute na putu. Vadio je konzerve patete i meni se inilo da ja jo od predratnih boinih doruaka, kada smo jeli digericu od kljukanih gusaka, takvu poslasticu nisam okusila. ak se i kiselkasti ukus proje gubio pod patetom, mada je po njoj od vlage ve poinjala da se hvata plesan. Meni sneg nije mogao da utoli sasvim e, ali vode nije bilo. Pored nas su ponekad prolazile kolone peaka. Svi su se odnekud vraali, nekamo kretali, kao da vie niko nije imao sopstvenu kuu u kojoj e prespavati dve uzastopne noi. Tako je, donekle, i bilo, jer kraj puta kojim smo ili nizale

su su se ruevine i zgarita. Nismo znali ta nas eka u Mariolani, da li su deda i majkica ivi, tako je bar mama govorila, uzdiui stalno, ali ja sam bila ubeena da se tamo nita nije izmenilo i da nas oni oekuju pod lozom, gde je groe tek poelo da zri, bez obzira to pada sneg. U nozdrvama sam oseala miris peenih utipaka to ostanu od testa koje se u velikoj vangli nosi svake subote pekaru da ispee hleb. Tako je bar bilo pre rata i ja nisam verovala da se tamo bilo ta izmenilo. Treeg dana smo jedva saekali skelu da nas prebaci preko Dunava. Na ofer Rus dovezao nas je do same obale. Ostavio nam je svoju adresu u Odesi, pozivajui nas da ga posetimo, kao da je i Odesa tu negde preko reke. Znao je silno mnogo pesama o Odesi i stalno ih je pevao, pominjao more i smejao se, izvlaei iz pojasa pljosku sa rakijom. Zamalo da se strmeknemo u provaliju zbog pljoske i Odese, toliko ga je pesma zanosila da je nekoliko puta izgubio kontrolu nad volanom, dok su ostali govorili da ima vie sree no pameti. Sada, dok nam je mahao preko Dunava, vikali smo mu: Zdravstvuj, Aljoa! zaboravljajui da smo zbog njegove pljoske putovali dan vie no to je to bilo potrebno. Izljubili smo se i sa gospoom ija je erka imala gnjide, kao da nita nije bilo i obeali da emo se dopisivati, to, naravno, nismo uinili, jer da smo pisali svima kome je mama to obeavala, mogli smo samo time da se bavimo i niim drugim, a mama ak ni dedi nije pisala da stiemo, izgovarajui se na neredovnost pote i ekanje na priliku, koja se stvarno nije ukazala. U Mariolanu smo stigli tek pred vee. Nekoliko puta su nas primali u kola u koja su bili upregnuti konji, a jednom i u volovsku zapregu, do sela, a ostalo smo prepeaili. Sva srea, sneg je bio prestao da pada. U podne je i sunce sijalo, bilo je pretoplo. Bila je kasna jesen, pa je za pravu zimu bilo i prerano. Sada se sneg topio i kroz drvenjake mi se uvlailo blato, povreujui mi one plikove. Nije vredelo da kukam. Samo sam se poneki put zaustavljala da izvuem pete od arapa koje su se uvlaile u cipele i okretale se, ali druge nisam imala. Glad nas je muila. Mama je pokuala da zameni svoj venani prsten za bilo koju hranu, ali niko nije bio zainteresovan. Nisu hteli ni da ga pogledaju. U podne smo podelili poslednji komad buave proje koja je bila tako gorka da ja nisam imala elju bilo ta da okusim posle toga. Mislim da je taj kukuruzni hleb najbolji nain da nikada u ivotu ponovo ne osetite glad. Nisam verovala svojim oima da smo stigli u Mariolanu. Ulicama je hodao neki uniformisani svet, a kue su bile ukraene zastavama i parolama. Imali smo muke zbog kofera, jer kanap kojim je bio vezan nije bio vie dovoljno dugaak da se zavee u vor, a i karton je poeo da se raspada, tako da je postojala opasnost da sve ono to smo sauvali u ratu padne u blato. Bili smo premoreni i pregladneli kada smo stigli u Drajpic gase broj sedam, gde je stanovao moj deda Pera Kralj. Ovo ,,Kralj" bio je njegov nadimak iz detinjstva za koji je sam smatrao da

mu u ovim poratnim danima i vremenu obnove i izgradnje ne slui na ast, te se stalno, na izvestan nain, pravdao, govorei da to to su ga tako zvali nema nikakve veze sa njegovim politikim stavovima, koji, naravno, nisu rojalistiki. I da to to je nekada tako nazvan nema nikakve veze sa izdajnikom vladom, pa ak ni sa starim kraljem Petrom kojim bi, kako je govorio, svako mogao da se ponosi, jer je bio narodski ovek, a to svoje tvrenje potkrepljivao je uvek priom da je stari kralj, kada su ga posle smrti poloili na odar, imao vunene arape sa iscepanim palcem, to je ba ukazivalo da je bio pravi sin naroda. Deda je ipak podozrevao da e imati neprijatnosti zbog te besmislene podudarnosti sa kraljevskom dinastijom, jer se u Mariolanu sjatilo silno mnogo sveta za koji se nije znalo ni odakle je niti kuda ide. Majkica nas je doekala rairenih ruku. Grlila me je i pokuala da me podigne visoko kao nekada, ne primeujui da sam je ja rastom skoro dostigla. Plakala je estoko mrui, to je dedu strano ljutilo. to cmizdri? grdio je kao da su, boe mi oprosti, izginuli. Pa srena sam, Pero, da su nam doli govorila je jecajui. Ni ja nisam razumela to plae ako se ve raduje, ali sam se drala strogo pravila da ne postavljam besmislena pitanja. Mama me je na kapiji, i pored sveg umora i uzbuenja to se vraa rodnom domu, zamolila da se uzdravam od bilo kakvih besmislica. Deda je leao u svom krevetu. Kosa mu je postala sasvim bela. Izgledao je nezdravo. A to ste vi, tato, tako rano legli? pitala je mama, iako je valjda i sama videla kako izgleda. Da niste bolesni? E pa, rei roenom ocu ,,vi", kao da je tu gomila oeva, izgledalo mi je vea od bilo koje moje besmislice, ali mama je na tu svoju bila beskrajno ponosna i zato nisam htela ponovo da poteem to idiotsko pitanje. Bolestan? pitao je deda glasom iz radio-drama. Ja sam, dete moje, ranjen! Stradao sam u poslednjim bitkama za osloboenje. Zar tako! kriknula je mama i sruila se na kolena kraj njegove postelje. Pa kako se to desilo? Kako se desilo? ponovila je majkica. Zna ti svog oca: ljubopitljiv, a kukavica. Sluala sam neka naklapanja o dedi, kao... neto iz prvog svetskog rata, kako je krenuo na front, pa kao... zalutao sa nekom pevaicom. Jurili su ga zbog dezerterstva i ta ti ja znam ta, pa se na kraju sve lepo zavrilo i nije iao pred vojni sud, ali nikada nije dobio orden, to je mojoj mami strano smetalo. Majkica je posebno zapamtila tu pevaicu i pominjala je u svakoj odluujuoj situaciji, pridajui joj znaaj, iji se smisao od mene, na neki nain, krio. Rekla sam mu: Pero, saekaj, ima vremena. Videe Ruse, dojadie ti, ali on ni da uje. Izlazi iz kapije i to, da prosti, s guzicom... Pa sad, ti moe da kae ta hoe. Ali, Pera Kralj nikada se nije plaio

neprijatelja, niti se krio iza enske suknje. Smatrao sam da oslobodioce treba doekati medom i vodom, pa sam krenuo u izvidnicu. To o enskoj suknji da ne pominjemo, bolje bi bilo prekinula ga je majkica. Jo da sam ti otpevala neku cigansku pesmu i lupila u daire, moda bih te i zadrala da ne izae. (Znala sam da e rei to ili neto slino.) A med si pojeo, nastavila je poslednje to je bilo, jutros, iako sam ti rekla da e moda Deska stii sa decom. Sanjala sam ba... Deda nije voleo enske snove i naklapanja. Ponaao se kao uvreeni ratnik i nije hteo da pria o tome kako se sve zbilo dok majkica ne napusti teren. Ona je ostavila za sobom odkrinuta vrata. I tako ti ja izaem, nastavio je deda krenem ka oslobodiocima, kad spazim na krovu neprijateljski bajonet, uperen u mene. Znao sam da sam gotov, ali Pera Kralj se nikada ne povlai. Dodue, nadao sam se da e me Rusi tititi... Tri puta sam viknuo: Deco moja, deco moja!... a onda sam pao, obliven krvlju... Mama je stavila glavu na dedin jastuk i tiho plakala, dok je on podozrivo gledao u vrata, odakle je provirivala majkica. Znao sam preduhitrio je on. Uvek sam znao da procenim poloaj neprijatelja... Nije bilo neprijatelja ni onda ni sada. Pero, nemoj da se ludira, ne prilii ti godinama. Nije bilo, Deska, nikakvih bajoneta. Jednostavno mu se zalutali rapnel zaustavio u debelom mesu. Tano sam znala... Znala si, znala si... gunao je deda. Da poginem posle svega, ne oprostivi se od svoje dece, na sam dan osloboenja. Eto ta ti je sudbina... Mora da ti je prorekla ona laljivica Ciganka jo u prvom ratu. Bar da sam vam ostavio oprotajno pismo, govorio je deda bar testament, da se zna ta sam za ivota kome namenio. Nego tako, bez rei... Od majkice smo saznali da je sve ispalo pre kao da je dedu neto strefilo u glavu, a ne u stranjicu, jer bi inae i sam znao da svojoj deci nita nije ostavio, a da je bog svedok da ga je molila da se bar potpie na dopisnicu, da mu deca znaju da je iv i zdrav, jer kako je lenj ni to bez njenog nagovora ne bi tokom rata nikada uinio. Deda je objanjavao da je neprijatelj sve mogao da shvati kao ifru, tajni signal mukog rukopisa, pa je on stoga smatrao da je bolje ne izazivati faiste iz pozadine, ne pruati im povod. O zaostavtini emo potom. Ima jo vremena rekao je zagonetnim glasom, gledajui u komodu, prekrivenu mermernom ploom. Jo za vreme ranijih poseta moja sestra i ja zapazile smo da deda brino zakljuava fioku komode. Kopkalo nas je ta se tu krije, pa smo sledeeg dana, kada su dedu preneli u dvorite da u lealjki, pod dunjom, udahne malo sveeg vazduha, kao po dogovoru, pohrlile da otkrijemo skriveno blago to nam je deda namenio u naslee. Majkica je bila na pijaci, a Deska je otila do svoje prijateljice. Milica i ja smo prvo uklonile onaj kabasti lavor od porculana i u njemu

cvetni bokal, pa zatim podigle mermernu plou, jer klju je uvek bio kraj dedinog depnog sata, nepristupaan. Niz dlanove mi je tekao hladan znoj od straha. Majkica nam ne bi oprostila to zavirujemo u zabranjene prostore, mada ni sama nije smela da otvori fioku. Ipak, smatrala je da se izvesne stvari, kada su mukarci u pitanju, a pogotovo glava porodice, moraju potovati". Jednom sam je, kasnije, pitala ta pod tim podrazumeva, a ona je neodreeno odmahnula glavom, kao da jo nije stiglo vreme kada mi tu tajnu moe saoptiti. U fioci smo otkrili sveanj pisama upuenih, uglavnom, naoj mami i poslatih u daleke predratne dane. Otvorile smo jedan ruiasti koverat, postavljen zlatnim lipem. Deska, to si podigla tako visoko nos, kao da hoe njime Gospoda za ibercter da dovati... poinjalo je pismo. Milica i ja valjale smo se od smeha. U potpisu smo prepoznale ika Ivka, dugonju, negdanjeg vlasnika fabrike okolade koji je trebalo da se vrati iz zarobljenitva, ba se mama ovih dana raspitivala o njemu. U pismu je pominjao marcipan i cvee koje je ubacivao kroz prozor i tugovao to od Deske ne dobija odgovor na svoju ljubavnu enju. U jednom drugom, nepotpisanom pismu, stajalo je. Poletela Ruica nasred neba plava, zar i ti, Sofija, misli ivjet na ovome svetu? To pismo oborilo nas je s nogu. Gubile smo dah i vritale, zacenjene. Zapanjile smo se kada je naa mama Deska uletela i vrisnula, mislepi da smo dobile napad zbog trovanja hranom. Naravno, kada je shva-tila, poleteli su amari, ali zakratko. Deska je zgrabila pisma, sela u fotelju i sva zajapurena poela da ih ita sa krajnjom ozbiljnou. Oigledno, ona u njima nije nalazila nita smeno. Stvar je bila raskrinkana kada je majkica ula u sobu. Ona je smatrala da je sramno preturati po tuim fiokama, sa ime se i Deska sloila, ali nju je vie interesovalo kako se moglo dogoditi da se ta, za nju sudbonosna pisma decenijama", kako je rekla, kriju, naglaavajui da bi njen ivotni tok moda krenuo sasvim drugim obalama da su ova pisma stigla onoj kojoj su bila i upuena. Majkica je izjavila da se ona nee meati, ali da bi dedino zdravstveno stanje u ovom trenutku moglo da bude pogorano, ukoliko bi se nanervirao.Tako je cela stvar bila zatakana, ali ne zadugo. Prvog dana kada se deda pridigao, priao je, znaajno se potapajui, komodi. Milica i ja smo se zgledale i isparile iz sobe. Ali, bile smo jo na vratima kada smo ule dedin krik. Kao ranjena zver poleteo je sa podignutim tapom za nama. Sva srea to se Deska nala u blizini. Videi kako je deda pojurio, shvatila je da njegovo stanje dozvoljava obraun. Ko se usudio da provaljuje moju komodu sa dokumentima? usta su mu se iskrivila od besa.

 Hoete da kaete, tato, sa mojim ljubavnim pismima? Deska je bila spremna za dvoboj, ali se trudila da sauva dostojanstvo. Ne dozvoljavam da mi se protivrei pokuao je Pera Kralj da manevrie, sputajui se sa bolnim uzdahom na kanabe. Ruice, Ruice! zvao je majkicu. Brzo vode dodao je nemonim glasom, videi je kako ulazi. Hou da budem sam tresao se. E pa, u tome ti, Pero, neu pomoi. Ti zna da ja nikada nisam odobravala otvaranje tuih pisama. Bio sam dalekovid snaao se deda. Zar je trebalo da mi se erka vee za jednog industrijalca, kapitalistu, za nenarodni element? Da svi stradamo sada, kada je dola naa narodna vlast! Pa sad, Pero, ako hoemo, nisi se ba tako gnuao te okolade. Uvek si sve sam pojeo. Ja? pitao je deda zapanjeno. Nisam okusio nita. Sve sam bacao. Nisam mogao da dozvolim da mi erka bude zavedena slatkiima. Ti, Ruice, uostalom, nikada nisi htela ni da proba, ba sam te nudio. Nije smeo da pogleda u mamu, koja je imala, na njega, plahovitu narav. Ne elim da se ovakvi razgovori vode pred decom, to ne znai da stvari nepemo izvesti na istinu zakljuila je Deska. teta, Milica i ja smo ba elele da vidimo ta e biti na kraju. Posle ovog okraja deda se ponovo povukao u pozadinu i pretvarao da je krajnje uvreen, ali svi smo shvatili da se on, u stvari, plai Deske i da je u tom trenutku dolo do izvesnog preokreta u naim porodinim odno-sima, tj. da je mama postajala glava porodice, a i vreme joj je ilo naruku. Naime, preovladala je ravnopravnost ena, pa je dobila dozvolu da se brine o svemu, da radi i porodicu snabdeva namirnicama do kojih nije bilo lako doi. Od tate nisu stizale nikakve vesti. Smatralo se da je on suvie zauzet ozbiljnim, takorei dravnim poslovima (nisu bile ba sasvim) da bi imao vremena za porodinu prepisku. Upadao je u pola noi i odlazio u zoru. Sa Deskom je razgovarao o sudbonosnim problemima nae narodne vlasti. Ponekad bi dopirala po neka re o akcijama... Deska nije smela da zucne nita o potrebama kue, nas i starih. Tata je govorio da jo nije dolo vreme da bismo mogli da mislimo o beznaajnim stvarima, kada je revolucija zakoraila na na prag". Po-minjao je da zemlja jo uvek vrvi od narodnog neprijatelja koga moramo savladati i tek onda moemo da mislimo na sitnice kao to su eer, brano i R karta koju on, takoe, nije imao vremena da izvadi, pa je prepustio mami da je ona u njegovo ime trai. Deska je trala od jutra do mraka, drei govore na skupovima o novim vremenima u kojima je, najzad, i naa ena pronala svoje pravo mesto. Ponekad je donosila jabuke, uvijene svaku posebno u novine, i dunje to skupljaju usta. Majkica je od njih pravila kitnkes i sulc, name-ravajui da ih sauva za zimske

dane. Kitnkes je stavljala u krecave modle i pokrivala providnim papirom. Naravno, bilo je teko nabaviti eer, jer smo ga dobijali na kupone, svako po pola kilograma meseno. Jednom smo bili pozvani kod mamine prijateljice, teta Nevene, da sluamo ra-dio-emisiju ,,Deji etvrtak". Svima nam je podelila po pare hleba i masti sa alevom paprikom, ali nama se strano jelo neto slatko. Gledajui nas suznih oiju, tetka Nevena je u jednom trenutku kliknula veselo. Popela se na stolicu i sa ormana skinula pranjavu kutiju iz koje je izvukla tanku okoladicu i svakome odlomila po pare. Tek smo osetili zanosan ukus, kada je njen sin, moj drug Ivica, skoio na stolicu i pronaao slinu okoladu u staniolu. Podelili smo je na jednake delove i u slast pojeli, a onda smo sluali na radiju kako je Majuna Maja otputovala na ljusci od oraha u tople krajeve. Kada smo stigli kui, Milicu i mene su spopali uasni grevi u stomaku. Previjale smo se od bolova. Deska nije bila kod kue, a deda je konstatovao da smo se razbolele od trbunog tifusa to smo sigurno dobile od onog Rusa ofera koji nas je dovezao u Mariolanu. On se povukao u svoju sobu, jer se strahovito bojao svake infekcije, napominjui da ga metak nikada nije plaio, ali da bi proliv, kao i svaki ratnik, teko podneo. Zahtevao je da majkica baci u kljualu vodu sve to smo Milica i ja dotakle, kako bi se spreila epidemija. Ja sam, pak, strepela da me ne uhvate da sam jela pranjavo groe, divan hamburg koji se u tekim grozdovima suio na tavanu, uvan za badnje vee. Smatrala sam to svojim najvegm pronalaskom i dubokom tajnom. Jedina mi je nada bila da uzrok prolivu nije to groe, jer Milica nikada nije jela zabranjeno i neoprano vope. Dola je Deska kui i nastalo je isleivanje: ta smo jele, ta nismo, kada smo prale ruke, kad nismo. Pustila sam Milicu da kao starija govori, a ja sam samo klimala glavom. Znam da to ne bi tako olako prolo da nam obema nije bilo zlo, jer Deska nikada nije imala suvie poverenja u mene. Tako se u deset sati uvee konstatovalo da nam je Nevena dala okoladice. Promicala je sitna jesenja kia, ali mamu nije mrzelo da otri do svoje prijateljice da vidi o kakvom je slatkiu re. Vratila se krajnje ogorena. Nevena je priznala da nam je dala predratni darmol. Nadala se, kako je rekla, da je tokom rata izgubio svoje purgativno dejstvo. Tada sam prvi put ula da mama priznaje da i njena drugarica moe da bude glupaa. Naravno, Milica i ja smo se brzo oporavile. Deda je, meutim, stalno strepeo da ne bude otrovan, ili da mu, to bi bilo jo gore, neko ne podmetne konjsko meso. On koji je sasvim pukim sluajem, po sopstvenom miljenju, ostao u peadiji, jer konjiki sport i trke (,,pa i klaenje" kako je Ruica ubacila) bili su mu pasija iz mladosti, ne bi imao srca da okusi meso te plemenite ivotinje. Uz to bi tiho dodao da je i pitanje od kakvih se to konja, mrtvih ili ivih, uzima i daje na kupone kao mleveno meso. Kada se tata jedne nedelje vratio sa puta, u stvari samo svratio kod nas na ruak, Deska se potrudila da sa majkicom pripremi pravu sveanu gozbu. Pera Kralj je sa dosta podozrenja njukao okolo i pitao ta je ta, gde smo izvesne

stvari nabavili itd. Je l' Ruice, da nisu ove filovane paprike od onog mesa? To ,,onog" znalo se ta kod njega znai. Bilo mu je gadno da za rukom ak i pomene konjsko meso. Jeste, tato, rekla je Deska pa i taj batak to drite u ruci je konjski. Deda je bacio guiji batak, odgurnuo lju-tito tanjir i ustao od stola. Znao sam rekao je revoltirano. Odmah sam osetio da to nije guska. Svi smo poeli da vritimo od smeha, ak i tata, a deda je napustio kuhinju. Provirio je za par minuta iz trpezarije i traio od majkice da mu donese njegov tanjir i pricer u sobu. U nekim stvarima on i Deska su bili slini. Kada nije bilo vina na stolu oboje su bili uvreeni. Sirota majkica morala je da tri u komi-luk i da nabavlja. Deska je govorila da ona ima dovoljno briga i drutveno-politikih obaveza da bi mogla da se brine i o tako obinim stvarima kao to je vino, a zna se da ne moe da pije vodu, jer se kao devojka davila u reci i od tada kao osea nepodnoljivo gaenje prema vodi. Deda je imao razumevanja za nju. Ni sam, govorio je, nije najbolji pliva. to je istina, istina je. Najzad, ni Mariolana ne lei na obalama neke reke, pa nisu ni imali anse da se zanimaju vodenim sportovima.

II NAE VOJVODSKO POREKLO ILI NETO SLINO

Pre rata u Mariolani smo provodili svako leto. im bi se zavrila kolska godina Deska bi nas spakovala i odvela na pristanite, odakle je nedeljom brod iz Senova plovio prema severu. Bazali bismo dva dana po palubi, a no bismo prespavali u kabini. Volela sam ta putovanja laom, gde su nas nudili utim, sonim krukama, a veeru servirali uz svee. Pamtim mornara koji je pevao o dalekom, plavom moru i udno ubacivao u skoro svaku re ,,ij", tako je pijevao lijepo. Pitala sam ga to to tako ini, a on mi je rekao da u njegovom kraju svi tako ne samo pijevaju ve i govore. To mi se ba dopalo. Brod, naravno, nije plovio do Mariolane, jer ovde nema reke, ali bi nas deda doekao sa fijakerom na pristanitu i onda bismo jo pola dana u blagom kasu putovali, da bi u Drajpic gase majkica istrala rairenih ruku da nas pozdravi. Rekom sada nisu plovili brodovi, moda samo poneki lep ili ribarski amac. Zato smo i doputovali s Aljoom. U dedinoj kui sve mi je bilo prepoznatljivo, kao i u dvoritu: bunar u kome se leti hlade lubenice pod modrom ljivom krupnog ploda. Blie zidu imali smo

jo jednu ljivu, ali njen plod je bio ruiast, zamagljen i sa ukusom banane, tako mi se bar tada inilo. Aromu banane sam vie nasluivala i o njoj sluala no to sam mogla da je prepoznam, kao to sam se kasnije uvek kada bih ugledala banane setila iskrivljenog, gotovo sasuenog stabla ljive u dedinom dvoritu. Za kajsiju sam jednom zakaila ljuljaku, pa se odlomila grana, zbog ega je deda itavog leta bio ljut na mene. Ovaj nesporazum se jo vie zaotrio kada sam njegovoj ljubimici, maki Mari, zavezala crvenu manu oko vrata, kojom se ona obesila o plot. Tada sam se danima krila od dede. Majkica je bila nena i uvek spremna da je zaboli i dua i srce, pa da brizne u pla. Ponekad me je po celu no drala u krilu, tiho pevuila i ljuljala da bi me prola zubobolja od koje sam stalno patila. Bila je debeljukasta i stalno se gegala kao patkica. Teko sam mogla da je poistovetim sa vitkom devojkom u beloj venanici, koja stoji kraj mladoenje na uramljenoj fotografiji u spavaoj sobi. Navikla sam na tu sliku kao i na onu drugu, sa desne strane kreveta. Nisam ba mnogo razmiljala o tome ko je taj drugi par na venanoj slici. Ali jednom, posmatrajui ozareno majkicino lice uokvireno velom, zapazila sam da mi je gospodin to stoji kraj nje sasvim nepoznat. Otrala sam do druge strane branog kreveta i otkrila da je iznad nahtkasne Pera Kralj, na toj drugoj slici, sa svojim dostojanstvenim, na gore uvrnutim brkovima, prebacio ruku na rame neke mlade, meni nepoznate ene, takoe u venanici. Ne pretpostavljajui da ulazim u zabranjeni atar, postavila sam pitanje za vreme ruka, pred svima ko su ti nepoznati ljudi na venanim slikama. Majkica je pogledala unezvereno u mene, a zatim briznula u pla i otila u pajz. Prepoznala sam u Deskinom pogledu amar koji sledi i nala za shodno da vie nita ne pitam. Mislila sam: ako je neto zaista zlo, ne bi visilo na zidu. Oigledno da nije ni ratna ni politika stvar, da nema veze ni sa etnicima ni sa partizanima, pa i taj rat je ve proao bilo je jasno. Situacija je, meutim, postala krajnje zategnuta. Shvatila sam da je najbolje da i ja izaem za majkicom i izmaknem se od Deskine ruke, i, uopte, za svaki sluaj... Majkica je plakala u pajzu. Naslonila se na policu, gde stoji red flaa kuvanog paradajza. Plakala je i flae su zveckale jedna o drugu. ta je bilo? pitala sam je. Znala sam da e jednog dana saznati i da me nepe voleti kao pre tiho je jecala. Ispriala mi je da ona nije moja prava baka. Moja prava baka je ona ena na drugoj slici. Ta ena umrla je na poroaju i ostavila njoj troje dece koje je volela kao svoje. Trojke je rodila? pitala sam i udila se to mi Marijana nikada to nije ispriala.

 Ne, onda se bio rodio tvoj najmlai ujak. A Deska, tvoja majka, njena je najstarija erka. Shvatila sam da nismo imali trojke, ali da je, inae, cela stvar prilino zamrena. Pokuala sam da dokuim ta je u svemu tome tako tuno i zato ja nju ne bih zbog tih tetaka i ujaka volela. Objasnila mi je da ona plae zbog nje". Naslutila sam da je ,,ona" ta moja baka to je umrla na poroaju. Nemoj da plae zbog nje. I meni je ao, ali da ona nije umrla ti nikada ne bi postala moja baka pokuala sam da je teim. U pajz su se sada ugurale Deska i Milica. Kako ne shvata, glupao? rekla je Milica. Majkica misli da je ti nee voleti kada sazna da ona nije tvoja prava baka, jer nikada se ne vole tako oni koji ti nisu pravi roaci. Dolo je do dobro poznate scene. Deska je raspalila Milicu, a majkica je jo jae zaplakala, ponavljajupi da je ona kriva to je siroto dete dobilo amar. Vie nita nisam razumela. Izvukla sam se tiho iz pajza, progutala par zalogaja i otrala da potraim Marijanu. Moja drugarica Marijana stanovala je nedaleko od nas. U stvari, razdvajao nas je samo vladikin vrt jedan trougao zemlje, oivien plete-nom ianom ogradom, zastrt jasminom, odvajao je zid nae kue od te bate. Dok sam bila u Senovu i priala svojim drugaricama o vladikinom dvoru, nisam pravila neku izuzetnu razliku izmeu dedine kue i te raskone vile. Kako sam svog dedu nazivala kraljem, ne pominjui da je re o nadimku, sve to zvualo je, zapaala sam, veoma znaajno. Nisam volela da me prekidaju pitanjima, to bi me razljutilo i prestajala bih da priam kada bi neko eleo da sazna detalje i o mojoj drugarici, cukeraevoj erci, ije ime je arobno zvualo Marijana. Ona je bila sedmo dete svog oca, koji je bio odnegde sa juga, junije od Senova, a majka joj je nosila alvare i uvek gurala u starim dejim kolicima crvene eerne cigare, ponekad izbrazdane belim prugama. Tim eerlemama mogle su usne da se naminkaju, a jezik je od njih bivao redovno crven. Leti su Marijanini prodavali sladoled u plavoj kanti za mast. I pored svih tih akonija, ja sam najvie volela da jedem kod Marijane hleb namazan pasuljem, pa poeeren, od ega su Desku hvatali svi frasovi ovog sveta. Ljutilo je i to to kod Marijane svi idu u arapama, pa sam i ja to poprimila od njih. Nije pomoglo ni kada je Sultana, Marijanina mama sada, kada smo se vratili u Mariolanu, skinula alvare i maramu sa glave. Oblaila se kao Deska, iako su joj tikle uvek nakrivo stajale. Provukla sam se kroz ogradu, ula u vladikin vrt, preskoila zid i sve ispriala Marijani o majkici i mojim dvema bakama. Nisam ni morala da joj ispriam. Marijana je sve znala. Ona je uvek sve znala. I sada mi je jasno da bi bolje bilo da je ona napisala sve ovo o nama, a ne ja, jer za Marijanu nisu postojale tajne. to god bih ja poela da joj priam, Ma-rijana bi me prekinula sa

,,znam" i dovrila priu. A hoe da ti kaem jo neto? pitala me je sada. Pa, zavisi rekla sam neodluno, jer dozvoliete, ipak je neugodno da vam neko drugi saoptava vae sopstvene tajne. O, u redu, u redu slegla je ramenima Marijana. Ti to svakako zna, ali krije od mene. Prepoznala sam onaj njen sveznajui pogled i na kraju sam je zamolila da mi ispria sve to zna o nama, kunui se u Desku da pred njom nemam tajni, to je bila iva istina i to je Marijana veoma dobro znala. Zna li ko je otac tvoga dede? Moram da priznam da me je ova eventualna novost malo interesovala. Ne znam rekla sam ravnoduno. Ne zna ni on prihvatila je Marijana. Pa ta? pitala sam je, ne nalazei u toj besmislici nikakvu zagonetku. Marijana je, meutim, umela da me zainteresuje za svaku svoju priu, pa i za moju. Tako me je naterala da je molim da mi ispria sve to zna o mom pradedi, a ja, opet, da se zakunem da neu repi nita Deski, niti bilo kome, ak ni Milici. Tvoj se deda rodio nakon jednog vaara u Mariolani, tano devet meseci posle vaara. To cela Mariolana zna. Pa? pitala sam je. Kakve to veze ima? Ba si derite zakljuila je svoju omiljenu frazu. Znala sam da e dodati: Vidi se da si krenula u kolu sa est. I nisam pogreila. Preputala sam da je pitam zato, ako je tako odrasla i sve zna, prepisuje domae zadatke od mene, bar u vreme kada sam u Mariolanu ila u kolu i jo se nismo bili odselili u Senovo. Sada joj je uca donosila sveske za domai, ali ja sam znala da to nije zbog drugarstva, ve zbog Sultaninih arenih cigara. A ne pita odakle tvom dedi nadimak Kralj? Marijana je uporno pokuavala da me zainteresuje za mog roenog pradedu. Otkuda? pitala sam je. Tada sam saznala da je moja prababa Lenka, prava i prva lepotica Mariolane, gorda i ponosita devojka, o kojoj se nadaleko znalo i prialo, svojevremeno igrala kolo pored nekog zgodnog i lenog mladia, koji je samo taj dan vaara proveo u Mariolani, a da se nikada nije saznalo ni odakle je doao ni kuda je otiao. Moja prababa Lenka nita o tome ili bilo emu nije htela da kae. Bila je i nadalje gorda i pred njom se nije smelo pominjati bilo ta to bi je podsetilo na vaar ili neto slino. Zbog svoje preke naravi koju je od nje nasledio i moj deda, njen sin, Pera Kralj, razbijala je sve to joj doe pod ruku, ne pitajui da li je to servis Rozental ili muransko staklo. Ipak, odnegde se saznalo da je taj pradeda, koji izgleda nikada o nama nita nije saznao, bio pravi vojvoda ili neto slino. To se

konstatovalo i kada se pogledalo u otmene ruke mog dede, sa vitkim prstima koje nisu imale nieg slinog sa paorskim akama njegove sestre Sojke, koja se rodila u drugom, zapravo prvom Lenkinom braku. Postalo je jasno zato su Milici i meni zagledali ruke kad god smo odlazile kod roaka u Irig Malu. Znaajno bi se zagledali i klimali glavom. Mislila sam da proveravaju da li nemamo ugu, pa sam im rekla da smo se izleili. Sada sam shvatala da su proveravali nae vojvodsko poreklo. alila sam to ne mogu da svratim u Senovo da ispriam drugaricama sve o svom pradedi. On bi se tako divno uklopio u vladikin dvor kao roditelj moga dede, Pere Kralja. Nesporazum bi mogao da se pojavi ako bi me pitali zato mi je deda kralj, a ne princ ili vojvoda. Nije vano, ja sam se takorei oseala princezom, iako sam naslupivala da u ovim poratnim danima obnove takvo poreklo, verovatno, ne treba po-minjati. Nai u Irig Mali bili su paori i esto su me vodili sa sobom u vinograd. Svi su imali iroka, slina stopala sa ispucalim petama, kao suva zemlja. Stalno su me zagledali i pitali na koga liim. To na koga liim oduvek mi je bilo dosadno. Istovremeno, primeivala sam da oni mog oca uopte ne priznaju, jer je iz Senova. Za njih je to bio neki dalek svet, pitanje je i da li postoji, a tatu su retko viali. Sve im je to, izgleda, bilo sumnjivo, a moda i zbog loeg iskustva sa vojvodom. Ipak sam sada, nakon onog to mi je Marijana ispriala, shvatila da bi oni u Irig Maloj vie voleli i pre me priznali za svoju ukoliko su moji dugaki prsti na nepoznatog vojvodu nego na mog oca Milutina iz Senova. Posebno podozrivo posmatrao me je uja oka u kratkim predasima dok je izbacivao ubre iz tale. A gde ti je ale? pitao me je i to bi bio itav na razgovor. Predoseala sam neko nepoverenje prema mom ocu. Uja oka, kako je govorio, nije mogao da shvati ta tata popisuje i ta ga briga koliko ko ima zemlje i stoke. Deski je, meutim, slepo verovao, a koliko je to bilo znaajno i ta znai shvatila sam u jedno predveerje kada je uleteo u na hodnik, koji se inio preuskim za njegova iroka plea i velike crne pa-pue u koje mu se uvlailo samo pola stopala, dok je celom petom gazio po asfaltu. Tom prilikom Deska je iskoila kroz prozor u vladikin vrt. Nikada ne bih pretpostavila da bi Deska mogla i pristala da skoi kroz bilo koji prozor, ali ovo sam videla svojim oima, kao i uja oku kako izbezumljeno ulee u nau trpezariju. Izvebana da ne postavljam nikakva pitanja ako ba ne moram, ponaala sam se mirno kao da u tome nema nieg neobinog i da Deska non-stop uskae i iskae kroz prozor. Milica mi je kasnije ispriala o emu se radi, naravno, u poverenju, jer sa Marijanom, ipak, ne bih mogla o tim i takvim porodinim stvarima da razgovaram, sutradan bi cela Mariolana priala o tome kako moja majka iskae kroz prozor. Nisam ba sigurna da li sam dobro shvatila ono to sam saznala od Milice,

ali, uglavnom, radilo se o ovome: na uja oka potovao je Desku i verovao joj mnogo, iako joj je bio samo brat od deda uje, zato to ju je smatrao kolovanom i uenom. Deska je jo pre rata itala napredne knjige, kako je Milica rekla, one to ih je i sada dovukla iz Senova, kao recimo Uzorana ledina, ne znam od kog pisca, i Mati od Gorkog (zgodno se pamti nije sladak nego gorak). Iako uja oka nije bio ba bogzna kako kolovan, Deska ga je naterala da proita te knjige i jo neke druge. Ali, nije on pobesneo zbog toga, vep to je poverovao Deski da e mu s novim poretkom biti bolje, da e svi imati traktor i da on vie nee morati da kopa sam njivu, a da e svima tu, zajedniki vepar sluiti za priplod. Kad, umesto toga, jednog jutra se pojavili ONI i odvukli mu prasice i kola za vinograd. Ostavili, drugim reima, samo par volova, jednog konja i krmau to nije vie nizata. Nisam umela da poveem Uzoranu ledinu sa svim tim, ali Milica je tvrdila da je sve to u bliskoj vezi i da se uja oka razoarao i da smatra da je na tata jo vie kriv od Deske za sve to. Tako je mama javila Milutinu po prilici da bi bolje bilo da se za neko vreme ne pojavljuje u Mariolani. Pera Kralj je tim povodom izjavio da je bolje biti gospodin ovek, pa makar i u penziji, i ne raspolagati nikakvim kapitalom, nego kulak kao uja oka ili revolucionar kao na tata. Pokuavao je, u stvari, da umiri uja oku da bi Deska mogla da se vrati sa uline strane kui, ako neprimeeno izae iz vladikinog dvora, jer ako je vide cukerai cela Mariolana e da bruji o nama. I ja sam, to kau, krv dao za ovu stvar pokuao je deda da smiri uja oku pa i ja sam protiv njih. Majkica je tu opet nesmotreno manevrisala: Boe, Pero, pa kako moe tako da pria? Ti dao krv za ovu stvar? Pogodio te rapnel u stranjicu zato to si bio ljubopitljiv da vidi Ruse... To to je deda rekao o enskoj gluposti, nepoznavanju vojnih vetina i sopstvenim ratnikim iskustvima, zamara me da sada ponavljam. Zamara me uvek, jer se u tim dedinim reima nikada nije nala ni jedna nova opaska, a majkica bi na kraju uvek jecala i zaklinjala se da e izai iz sobe kada deda pone da izmiljava.

III MUZIKI NESPORAZUMI

Taj decembar pamtim kao vreme javnih nastupa. Svi su pevali i igrali na trgu u Mariolani, u vreme kada je inje zasenilo prozore a divlje guske

nagovetavale prvi sneg. Sa razglasne stanice moglo se uti da se u mom kraju, u Senovu, sneg nije ni otapao u planinama i da su putevi ostali zavejani jo od jeseni, kada smo stigli Aljoinim kamionom. Ta elja za muzikom obuzela je i mene, na opti uas Pere Kralja koji je bio ponosan na svoje lanstvo u crkvenom horu, iz koga je dobrovoljno istupio odmah nakon osloboenja. On je tvrdio da nemam sluha. Deska je verovala da se taj smisao moe i mora razvijati, ali me je uvek molila da uputim kada bih zapoela bilo koju od tih lepih, modernih pesama: Partizan sam tim se diim", ili Drue Tito, ljubiice bela"... Jedino je majkica odobravala i podravala moj smisao za umetnost. Marijana je pevala u horu. Prvo su bili primili i mene, ali Marijana mi je jednom napomenula za vreme probe da bi bilo bolje da ja samo otvaram usta, naime da se pravim kao da pevam, a da u stvari utim, jer je, navodno, uvek odvuem na svoju fal stranputicu. Nastavnik me je jednog dana izveo pred hor. Mislila sam da e mi dati neku ariju da pevam solo pred horom. Meutim, on je traio da sama otpevam jednu partiju za drugi glas. Moram da priznam da se tada i meni uinilo da fal pevam. Kazao mi je da odmah mogu da idem kui i da vie ne moram da dolazim na probe hora. To Marijanino znala sam da e loe otpevati" stvarno me je ovog puta duboko uvredilo. Poela sam iskreno i duboko da patim. U vreme horskih proba lutala sam ulicama i tiho pevuila ,,Ljuljala se ajka, mala barka". Poeli su da me pritiskaju muziki kompleksi. Najgore je kada zna da za neto ima i dara i ljubavi, a tvoji najblii te ne razumeju. Zapazila sam da moj glas sasvim sigurno i melodino zvui kada pevam u klozetu. Ba sam jednom tako snano zapevala Budi se Istok i Zapad", kada neko naglo otvori klozetska vrata. Bila sam preneraena. to ulee kad uje da sam ovde? pitala sam revoltirano. Otkud bi ovek pretpostavio da neko peva u klozetu? pitao je skrueno doljak, za koga se kasnije, u poverenju, ispostavilo da je Milutinov partijski drug i da je doao da mu prenese neku vanu poruku. Moj otac je bio krajnje ogoren to se ja tako nedolino ponaam i krivio Desku za sve. Napravio je itavu uzbunu kao da sam ja naruila njegov partijski ugled. To su tvoje drugarice govorio je Deski. Ti njima sve dozvoljava. I dok ja pokuavam da stvorim i ovde neki porodini ugled, ona napada mog pretpostavljenog to ulazi tamo gde se peva. Milutin se malo prevario. Zaboravio je kako Deska ume da vrisne. Naroito onda kada je pomenuo porodini ugled. Kazala mu je da je zaboravio u ijoj je kui, iji hleb jede i da je uja oka na izvestan nain bio u pravu. Ni Milutin, pored svog ratnikog iskustva, nije bio ravnoduan kada je Deska ozbiljno kazala ta misli. Poeo je da se vadi da on nije ba tako mislio i da je samo za strogost. Priznao je da ali to ga je politiki rad za neko vreme udaljio od dunosti oca i staratelja, a da je, u krajnjoj liniji, to sve za nae dobro. Nije mu mnogo pomoglo. Deska se drala kao prava vojvotkinja. Rekla mu je pred svima da e leteti zajedno sa svojim partijskim drugom ako jo jednom pokua da tako grubo nagrdi nau ravnopravnost za koju smo se svi borili. Majkica je

tiho plakala i molila da se bar oni ne svaaju, jer to ne moe da podnese kad se deca svaaju. Uvek mi je bilo smeno kada majkica naziva Milutina detetom, jer on je tako izgledao kao da, zaista, nikada nije bio dete. Nikako nisam mogla da zamislim kako je mogao da stane u jednu obinu pijanu korpu, gde je, u Senovu, naen jedne subote ispred doma za naputenu decu. To sam saznala od Milice kada smo u zbegu spavale zajedno, a nismo spavale nego smo se smrzavale. Ona se toliko tresla i cvokotala zubima da sam ja, im bi me san uhvatio, sanjala da teku mitraljezi i da sam pala u reku Zamnu dok smo prelazili preko brvna, pa mi se led uhvatio u kike. E da se ne bih svaki as trzala kada dodirnem njene ledene noge, Milica mi je te noi ispriala kako su Milutina nali u korpi. Ona je to saznala iz jedne tatine i mamine svae jo pre rata. Zar su se ljudi, mislim mu i ena, svaali i pre rata?" pitala sam tada Milicu, jer to mi nije bilo ba jasno zato su se svaali kada nije bilo ni takica ni kupona i svako je mogao da pojede i kilo hleba i sira (isto kilo), a da se to ak i ne primeti. Milica je mislila da sam ja naivna, jer tada mnoge stvari, kako mi je kasnije objanjavala, nisu bile reene, kao neto oko proletarijata, pa onda bratstvo-jedinstvo, da ene budu ravnopravne i druge vane stvari. E, ali Milica je ula, u stvari, da je mama kazala: Ja sam, Milutine, preko svega prela, i to si vanbrano dete i to se ne zna ni ko si ni odakle si, a ti lunja po kafanama i igra ajnc kao neki koija. I dola sam u ovo Senovo, pravu divljinu, od preka, a sam si priznao da je naa Mariolana pravi... ne pamtim tu re, ali po istoriji, mnogo fin grad. Tata je onda jo rekao da je to bila jedna trula drava, jo gora od one nae za koju je znao da emo je sruiti. Mene to oko drave nije mnogo interesovalo, ali sam htela i posle te noi da mi Milica objasni kako je Milutin mogao da stane u obinu korpu i ko ga je tamo strpao. Kada su se jako posvaali mama bi uvredila tatu najgore kada bi mu rekla da on nije ni iz Senova nego ,,od Senova", to mi je bilo prilino glupo i beznaajno. Kakve to ima veze?" pitala sam Milicu. Po meni to je isto. Milica mi je objasnila da je mama htela da podseti tatu na to da je on seljak, jer je od Senova, to znai da nije iz samog mesta, ve iz okoline. Setila sam se one trule drave odakle je Deska. To je Austro-ugarska. Ali, to sad nema veze. Milutin je tvrdio da on pouzdano zna da je iz samog Senova, a evo zato: on je dobio prezime Suboti po tome to je naen u subotu. Da je naen u petak, kada je pijani dan, po njemu zvali bi ga Petkovi, a ne Subotip. I Milici je to bilo svejedno, ali Deska se stalno pravila vana sa svojom Mariolanom, Perom Kraljem (kao da je stvarno kralj). Lepo bi pozdravila Marijanu kada bi joj ispriala itavu zbrku oko baba Lenke, nepoznatog vojvode i vaara u njenoj Mariolani. Naravno, ja to oko Subotia ili Petkovia ne bih nikada ispriala Marijani, mada bih to rado uinila, ne samo zato to bi to sutra cela Mariolana znala, ve i stoga to bi onda ispalo da smo mi zbrdazdola, kao da smo neki proleteri. Sada su se povodom tatine partijske veze koja je upala u klozet, dok sam

ja pevala, ponovo ti problemi pokrenuli. Tata je zamerio Deski da ona nije znala da nas lepo vaspita, jer ga kompromitujemo, a ona je potegla Senovo i korpu u subotu, zbog ega, kako je rekla, tati nikada nije pravila problema, a on joj tako sada sve vraa. Subotiu, bolje da ne pominjemo porodini odgoj. Znamo se i ko smo i odakle smo. Bar neki od nas. Nemoj da mom strpljenju bude kraj. I onda, ne pada mi napamet da se vie brinem sama o kui, takicama i bonovima. Nisam valjda zato zavrila preparandiju. Otii u u dravnu slubu, pa neka se o naoj deci brine tvoja partijska veza. I nek ti ona pere ve.'' A zatim: ,,Nisam ja svoje zdravlje na ubritu nala", i ta ti ja znam jo. Moje i Marijanino prijateljstvo stalno je bilo u ozbiljnoj krizi. Meutim, otkada sam protiv svoje volje istupila iz hora, poverovala sam Deski da moja najbolja drugarica nije dobronamerna. Zaklela sam joj se da bih ja, lino, da su nju izbacili iz hora, prestala da pevam. Marijana ponekad, zaista, nije razumevala sutinu stvari. Mene ne bi mogli da isteraju, jer ja imam sluha, a tebi se to dogodilo, jer ne ume da peva. Znala sam da e se to dogoditi, rekla sam ti. ak sam te i opomenula, a ti si silom pevala, umesto da si samo otvarala usta, kao to sam ti govorila. Da se tebi tako neto desilo... pokuala sam po ko zna koji put da iznesem Marijani svoj stav, ne o sluhu, vep o drugarstvu ja bih... Ali, ona me je ponovo prekinula da bi mi priala o svom neodoljivom glasu. Istini za volju, patila sam ne samo zbog drugarstva, ve i zbog hora. No, desilo se neto stvarno neoekivano. Pred samu kolsku priredbu pojavila se epidemija zauaka. Marijana se razbolela meu prvima. Htela sam da joj dokaem svoje prijateljstvo i da odem kod nje, bez obzira na sluaj sa horom i makar se nadula kao mesec, ali Deska mi je zabranila i upozorila Sultanu da mi ne dozvoli da uem u njihovu kuu. Pera Kralj se strano plaio zauaka. Tvrdio je da ih on nikada nije imao, a da ta bolest na mukarce ostavlja tragine posledice, pa mi nee dozvoliti ni u dvorite da privirim ukoliko prekoraim cukeraev prag. Sultana je ponudila da lepo, ako ih dobijem preem kod njih i odleim, jer gde je njeno petoro dece, svi naduveni kao baloni kako je rekla, tamo bi se nalo mesta i za mene. Naravno, Deski je to bio ist prostakluk, iako se Sultani lepo zahvalila na panji. Ve sam poela da kujem plan kako da dobijem zauke, ako, recimo, odem kod uce koja se prva u razredu razbolela, naravno, tajno, bez Deskina znanja, da se to nije sasvim neoekivano dogodilo. Pola razreda se razbolelo, i direktiva je bila da se kolska priredba mora odrati. Nastavnik iz srpskog jezika konstatovao je jednog dana da njegova sekcija nee uestvovati zbog zauaka i da e sve to su pripremali od poetka kolske godine sve propasti. Ko zna pitao je da peva Kad sam sino ovde bila i vodicu zaitila"?

Podigla sam prva ruku. Molim, gospodine, ona nema sluha, izbacili su je iz hora rekla je ona pakosnica Zita, iz poslednjeg reda. (Nju su izbacili pre mene.) Odluila sam da joj na odmoru kaem kako sam ula da e biti zabranjeno da se jedan razred dva puta ponavlja, pa se brinem ta e sa njom biti na jesen. Sva srea, na profesor zvani Joca Truba, koji je zbog gluvoe takav nadimak dobio verovatno jo pre prvog svetskog rata, rekao je: U redu, Subotieva. Ima li plavu suknju i belu bluzu? Doi u pet na probu. Klimnula sam glavom i preznojila se od straha. Istovremeno, gorela sam od elje da pevam solo i povratim svoj umetniki ugled. Napisala sam ceduljicu Marijani. Morala sam da joj ispriam ta se dogodilo. Ubacila sam joj kroz prozor pismo, sa strane vladikinog dvora. Znala sam da e, onako naduvena, da pukne od pakosti, jer je bila besna to e tu pesmu da peva Mara, a ne ona. Marijana je strano volela da se javno pokazuje i da kae kako drugi ne znaju da pevaju, pa ni da igraju, a jo manje da deklamuju. Svi su za nju bili bezveznici. To za Marijanu mogla sam jo da razumem, ali sam se, zaista, rasplakala kada me je Milica tuila kod Deske da u pevati solo na kolskoj priredbi. Deska je, kako je rekla, prsnuvi u smeh kao da je Milica izvalila neto najsmenije na svetu, mislila da je u pitanju ala. Ja sam se dostojanstveno drala. Kao da nije o meni re. Odlueno je rekla sam samo to. Pera Kralj je bacio kaiku (sve se odvijalo za vreme ruka), kao da e mojom estradnom premijerom biti ugroeno njegovo kraljevsko ili ne znam koje poreklo. Govorio je da bi moju fotografiju trebalo objaviti u policijskom glasniku, kao traga se sa sumnjivom osobom i tako neto. Uopte ne znam ta je sa tom priom hteo. Milica je vritala od smeha, kao da treba da igram u nekoj Nuievoj komediji, a ne da otpevam lepu pesmu Branka Radievia. Deska je bila pozvana da odri govor u ime roditelja, neto o saradnji majki i profesora, jer na oeve, po njenom miljenju, niko nije ni mogao da rauna. Kazala je da e to ba da naglasi. Ali sada, kada je ula da i ja nastupam, rekla je prvo: samo preko nje mrtve, a onda je zapretila da e odustati od svog govora. udna mi uda govor. To sam htela i da joj kaem. Malo, malo, pa dri neki govor. Dva-tri sam sluala i ona misli da nisam primetila i da niko ne zna da ona stalno dri jedan te isti govor, neto o saradnji radnika i seljaka, borbi protiv kapitalista i ta ti ja znam ta. Nisam htela da je naljutim, jer sam znala da su joj ti govori izali na nos, ali morala je ba zato da ima razumevanja za moj prvi nastup, da se ne pojavljuju pred publikom stalno ista lica, kao to je, recimo, njeno. Ostala je uporna. Otila je da razgovara sa Jocom Trubom. Dola je kui sva naroguena. Govorila je da je taj matori jarac sasvim izlapeo. Jelena nema sluha ni koliko moje crno ispod nokta govorila je.

 Ba se izraava o umetnosti pomislila sam, ali joj nita nisam rekla. Ostala sam i nadalje dostojanstvena, koliko da ne raspirujem svau, toliko i da mi ne fljisne amar. Jedino je majkica imala razumevanja za moju umetniku karijeru. Posle podne, kad bi oprala sudove ja bih joj, izuzetno zbog ove situacije, obrisala escajg, otile bismo u upu i ja bih iz sveg glasa zapevala. U poetku je bila malo skeptina, jer mi je glas neobuzdano pukao kada bih dola do visoke note. Plaila se, kako je govorila, da u odlunom trenutku ne zatajim. I ba se to dogodilo. Kada sam stigla do onog ,,daj mi, sele, malo vode" pogledala sam izbezumljeno u majkicu. Gospode boe, kada sam shvatila da sam izgubila glas i videla majkicu u prvom redu kako je prebledela i oi joj se napunile suzama, bilo mi je ao vie nje nego sebe. Ona druga baka, sa one druge strane kreveta na slici, sigurno ne bi bila toliko plemenita prema meni. E sad, kad se stvar ve dogodila i kad Joca Truba koji me je pratio na klaviru nije uo da sam ja prestala da pevam i nastavio muziku pratnju, on nije naravno primetio da sam ja posle krae zabune, poela da pevam pesmu ispoetka, vep je gluva nastavio da tera svoje. Poto se nismo sloili oko melodije, a ja sam se neto spetljala i oko teksta, jedva sam uspela pred sam kraj take da se ukljuim u njegovu muziku. Sva srea to je od mojih bila prisutna samo majkica. ak ni Milica nije htela da doe. Kao, ona je odrasla za takvu glupost, pa je otila na igranku. Majkica me je posle teila, kazala je da se od zviduka onih nevaspitanih deaka nije ni primetilo da je Joca jedno svirao, a ja drugo pevala. Dodue, kada sam se poklonila, samo je ona, ini mi se, snano zapljeskala, ali se to jedva ulo, jer su ti mangupi i dalje uasno zvidali. Jedina moja srea tada, mislila sam, je to Marijana nije bila na priredbi. No, Mariolana uopte nema smisla za tajne. Ne moe nita da ti se desi a da cela varo za pola sata o tome ne bruji. Svi su pazili da deda, ipak, ne sazna. On je retko izlazio, a majkica je, kada smo stigli kui, kazala da je bilo divno. Mogu da mislim rekao je kao to su divne i te tvoje somotske ljubiice na eiru. Ko je video da se u decembru stavlja slamni eir na glavu? Izgleda kao flutura, kao da si se za Vrbicu udesila. Majkica se gorko zaplakala. Rekla je da joj se sve skupilo, kada sam pokuala da je teim. To sve mi se skupilo" liilo mi je kao da u to ulazi i moj debi. Bila sam ve spremna da se uvredim. Znam i druge umetnike za koje u poetku nisu imali razumevanja i koji nisu poinjali ba slavno, pa ipak su nastavili svoju karijeru jer je uvek iza njih stajao neko ko je u njih verovao. Smatrala sam da je majkica ta linost u mom ivotu. Kad god bismo pevale u upi, dok sam vebala, obeavala sam da u, jednog dana, kada budem slavna i kad budem prireivala koncerte po svetu, jedino nju da vodim na svoje turneje. Njoj bi sa tada napunile oi suzama ,,od radosti" kako je govorila. Objasnila mi je, primetivi moje podozrenje, da ona nije posumnjala u moj talenat, da su se takve, male greke dogaale mnogim slavnim lju-dima, ve da

se setila kako je deda oduvek bio grub sa njom. Nikada nije imao razumevanja, ak ni kada je bila mlada i lepa. Ispriala mi je kako se jednom cele jeseni spremala za bal, saila divnu haljinu, a on je, kada je ve bila nakolmovana i obuena, utinuo za nos i rekao Uh, to si mi slatka." Njoj je od toga tako natekao nos da ni oblozi od kiselog kupusa nisu uspeli da mu izvuku boju, pa tako sa crvenim oteenim nosem nije mogla nikuda. to je najgore, on joj se smejao i sam otiao na zabavu. Govorio je da je bal u dobrotvorne svrhe i da bi svi pomislili da Pera Kralj ne dolazi jer nee da da prilog za siroie. Uvek se vadio na siroie ili neto slino priala je majkica, i setivi se one kalature Ciganke iz prvog svetskog rata, suze su joj jo snanije grunule. Nemam ja nita protiv Cigana govorila je i oni su ljudi. Ja sam za ravnopravnost. Objasnila mi je da bi ona sasvim drugaije miljenje imala o toj eni da nam ona, kao Karolina, lepo pere ve ili trese tepihe, a ne da zavodi mlade ljude i oeve porodica. To je bilo ono to je ona zamerala dotinoj osobi, kako ju je jo nazivala. Iz svega je proizilazilo da je Pera Kralj bio neki mladi naivan momak. Nisam htela da je podsetim da je on ve tada imao troje dece i bio kaplar, pa nije mogao ni sam tako nedolino da se ponaa, ali sam znala da bi je to moje miljenje jo vie rastuilo. Duboko sam razoarana u Peru rekla mi je posle kolske priredbe, a ja sam se stalno udila, i sada opet, i to nisam htela da joj kaem: kako neko moe trideset i vie godina da se razoarava u nekog, ali setila sam se da i mene Marijana razoarava od kada se druimo, jer uvek nalazi nov nain da mi priredi neto neoekivano, a ja se ipak uporno druim sa njom, ne znam ni sama zato. Moda nisam sasvim normalna, kako je Deska volela da mi kae kada se povede razgovor o mom i Marijaninom prijateljstvu. Meutim, mama nije znala da niko u gradu ne zna sve kao to Marijana zna, i ta je bilo i ta e se dogoditi i sa kakvim zanosom ona ume da pria. To mami nikada nisam ni smela da kaem, jer bi je onda jo manje volela. O krukama to smo krale u vrtu vladikinog dvora, naravno, ne bih smela ni da pisnem, jer bi to bio kraj druenja sa Marijanom. Deska je i ovako priala da Sultana stavlja saharin u slatkie. Pa, ta bi drugo i stavljala kada su i oni, kao i mi, eer dobijali na do-znake. Mama nije zavolela Marijanu ni kada je videla kako, kleei, spretno riba pod i vue u obe ruke teke kante vode ak sa susednog ugla, jer oni nisu imali ni kupatilo, ni bunar u dvoritu. Deska je smatrala da deca treba da obavljaju deje poslove, a odrasli svoje jer e, inae, devojice postati matorke, kakvom je ona smatrala Marijanu. Deska je bila, donekle, u pravu, pogotovo kada se ticalo onoga ta sve Marijana zna i ta je ula. Eto, im se vratila u kolu, posle zauaka, ja sam se pravila kao da nita nije bilo. Nisam joj, naime, pominjala kolsku priredbu, niti moj nastup. Ali, ona nije imala mira. ujem da si jako lepo pevala na priredbi. Sve su se zidovi tresli od

pljeskanja. Naravno, tvoja elegantna baka u eiru od slame jedina je tapala. Dobro, razumem to mi se podsmevala to sam malo pogreila, iako je to, zaista, moglo da se desi i znaajnijim pevaima od mene. Nisam htela da joj zbog toga zamerim, ali to u sve to uvlai majkicu i podsmeva se njenom eiru? Otkuda zna da je bio slamni? pitala sam je i pokuala da mi glas zvui ravnoduno. Otkuda znam? cerekala se Marijana, zaista pakosno. Pa cela Mariolana to zna... Cela Mariolana. To Marijanino ,,cela Mariolana" popelo mi se na glavu. Uvek su svi znali sve (sem mene), a s druge strane pokuavala je da naglasi kako samo ona zna sve, kao da je sve izuzetna tajna. Ala me je nervirala. Kao da cela Mariolana nema o emu da pria ve o majkicinom eiru. Taman sam htela da odem kui, uvreena, kada je Sultana iznela na sto hleb, namazan pasuljem, pa poeperen pravim eerom. Ba sam htela da ispriam Deski da se kod cukeraevih jede pravi eer, ali znam da bi podivljala da sam joj rekla da sam jela hleb sa pasuljem. E, u takve situacije Marijana nikada nije dolazila. ak je i Sultani sve saoptavala na takav nain da je izgledalo da je samo ona u pravu, a svi ostali krivi. Kada bi donela dvojku, profesor bi bio glup, a ona je sve znala, samo je pogreno pitaju, pa je Sultana odlazila da se raspravlja. IV NIJE SE VIDELO DA SAM LEPOTICA

Ono to je mojoj majci najvie smetalo kod cukeraevih bilo je to to se kod njih ne zna ni ko pije ni ko plaa. Nit ruka na vreme, nit veere, niti su se subotom kupali i oblaili ist ve, niti su zimi nosili tople vunene arape. Sve naopako. A lampe su im gorele u svim sobama. Nisu iznosili amlice da u sumrak sednu pred kuu, pozdravljaju prolaznike i priaju ta e se uskoro deliti na bonove i takice. Nisu imali ni kibic-fenster da u zimu poreaju jastuie i gledaju ko prolazi sokakom. iveli su, nekako, za sebe. Ni Deska se nije drala tih pravila, ali smo Milica i ja morale im padne mrak da budemo kod kupe, zapravo pred kupom. Deda nam nije davao da troimo struju. Kada bismo po mraku ulazili u kuu, morale smo odmah da legnemo i da ne palimo svetlo, da se, navodno, ne bi skupljali komarci. elela sam da itam ljubavne romane, naroito one od Matilde Serao, kada se od ljubavi dugo umire, ali na kraju ipak preivi. esto sam se ogledala u dedinoj sobi na velikom trpezarijskom ogledalu. Sebi nisam bila runa. Pogotovo kada bih glavu zabacila unatrag i posmatrala lice iz donje perspektive, pa se nije primeivalo da su mi obrazi naduveni.

 Ne bi ti bila tako runa rekla mi je jednog nedeljnog popodneva Marijana da nema tako velika usta. Do tada nisam uopte primetila da imam usta, a kada mi je Marijana skrenula na to panju imala sam utisak da na mom licu postoje samo usta (i nita vie). Zaista, imala sam ogromna usta, to se moralo priznati. Ipak, ta je Marijana podrazumevala pod tim ,,ne bi bila tako runa"? To me je strano muilo. Tako sam ila po kui i onako, uzgred, pitala svakog od ukuana, kao da mi je ta misao ba sluajno pala na pamet u trenutku kada smo se sreli da li sam ja izrazito runa. Primetila sam da se svako, ma koliko ja to pitanje postavljala ravnoduno, kao da me odgovor ni ne interesuje iznenadio i smatrao da pitam besmislene stvari. Milutin je iz svega izvukao zakljuak, kada sam mu to pitanje postavila, im se vratio sa terena da nas je Deska loe vaspitala, jer obraamo panju na beznaajne sitnice i to u vreme kada naa revolucija jo nije dovrena. Deska, iako mi je kratko, gotovo poslovno, rekla samo dan ranije: Nisi uopte runa. Ti si samo u pubertetu i zato su ti usta malo oteena i nos vei nego to e na kraju biti, kada ti se ten bude raistio ovoga puta je, meutim, naisto podivljala. Dobro je odbrusila Milutinu da nita ne zna o psihologiji mladih devojaka, da e Milici i meni stvoriti komplekse i tako dalje, sve u tom smislu, kao i obino. Meni je rekla, neno me zagrlivi i ljubei me u oi, da sam prava lepotica, iako se to sada jo ne vidi. Mene lino od svega je samo interesovalo da li u, kada naa revolucija bude zavrena, kao to Milutin to pretpostavlja, postati lepa (u vezi sa tim pubertetom) i kada e to biti? Milica je sve manje imala razumevanja i vremena za mene. Prala je tri puta dnevno kosu i ovek od nje nije mogao da doe do ogledala. U poslednje vreme primetila sam da se Mia Glavonja vrti stalno oko nae kue, kao sluajno je prolazio ovuda i sluajno mu ba neto Milica treba. Kada je jednom ba imao i za nju kartu za bioskop, hladno je odbio da ja poem sa njima. Milica se pravila kao da to nema nikakve veze sa njom, mada je znala da Milutin zahteva da svuda idemo zajedno. Otila sam sa Marijanom u bioskop. Sada vie ne pamtim kako se zvao taj ruski film, samo smo ruske i gledali. Znam da je bio veoma tuan, ali se lepo zavrio, jer je pilot pao bez padobrana, izgubio noge a na kraju igrao kazaok kao da se nita nije dogodilo. Kako je sve to izveo, ostalo mi je nejasno. Mnogo sam sluala o ruskoj hrabrosti, ali ja nikao nisam umela da izvodim ono to je taj pilot posle pada inio. Moda nisam shvatala zato to sam se stalno osvrtala da vidim Milicu i Miu Glavonju. On je bio pred maturom, pravi mladi. Primetila sam da je pre-bacio Milici ruku preko ramena, a jednom mi se uinilo da je svojom glavom zaklonio njeno lice, kao da joj neto apue. Marijana mi je tiho rekla da se oni to ljube i da se ne osvrem stalno. Nisam joj poverovala. Pre svega, kako je Marijana mogla to da zna kada se ona

nije okretala, a drugo, znala sam da je Milica veoma potena devojka i verovala sam da se, kao ni majkica, pre venanja nepe poljubiti. Uostalom, ni Milutinu se takva pria ne bi dopala. Rekla sam kasnije Milici ta mi je Marijana u vezi sa njom i Miom Glavonjom rekla, a ona je zapretila da e toj balavici, ako se usudi da doe u nae dvorite, ui iupati. Ali, da se Milica promenila u ponaanju, pa i izgledu, i to je bilo tano. Postala je osorna. Nije mi vie dozvoljavala da je uhvatim za uvo pre nego to zaspim, iako smo jo uvek spavale zajedno na jednom kauu. Govorila je da su to gluposti i da nisam vie dete, a da nikada nije ni bila istina da partizani seku ui, da su to samo etnike izmiljotine. Poela je da se uspija i utee. Mazala je obrve izgorelom ibicom i uvijala kosu krpicama. Odnekle je izvukla stari kolmajz i uvrtala kosu do besvesti. Nabavila je groanu mast za usne i krila je od mene kao da je najvee blago. Smejala se napadno, suvie glasno, naroito u kolskom dvoritu i pravila se da me ne vidi. Jednom sam primetila da joj viri neka ceduljica iz bluze i htela sam da se naalim, pa sam je u skoku zgrabila. Proitala sam samo: Volim te M. Gospode boe, kako je ona riknula, kao ranjena zver, kao da sam je strano ogrebla ili utinula. Vrisnula sam i ja od straha. Uleteo je deda i dohvatio cedulju koju sam ja zbunjeno ispustila. Milica je plaupim glasom molila dedu da joj vrati pismo, ali on je samo strogo pogledao i izaao iz sobe. Nije pominjao pismo, ak ni Deski, koje se Milica posebno plaila. Nije nita rekao. Patila sam to Milica nee sa mnom da razgovara i to me prezire. Pretila je da mi nikada nepe oprostiti to sam je izdala, a ja sam se klela da u pronai pismo i da u od sada uvati sve njene tajne kao da su moje. Izgleda da je nisam ba oduevila tim obeanjem. Ali, bila sam u pravu kada sam pretpostavila da je Pera Kralj ostavio u svoju staru riznicu Milicino pismo. to je najinteresantnije, kada sam odmakla mermernu plou da ga potraim, otkrila sam da tamo ima ak i pravih plavih koverata, adresiranih na Milicu Suboti, iz Senova. Nadala sam se u prvom trenutku da je moda i meni upupeno neko tajno ljubavno pismo, ali za sada ga nisam mogla nai. Izgleda, niko mi ga nije ni poslao. Pokupila sam sve to je upueno Milici i odnela joj. Bila je zapanjena, skoro kao Deska kada je posle dvadeset godina pronala svoja pisma u istoj fijoci. Ova pisma nisam proitala i zbog svega toga Milica mi je oprostila onu aferu sa bioskopom to sam se osvrtala i to sam otkrila Miino pismo. Ipak me je zamolila da, kada je proitala pisma iz Senova, sve vratim u fijoku, jer bi je deda mogao tuiti Milutinu, a onda bi zaista obrala bostan. Ja, u stvari, za ljubav nisam bila zainteresovana, kao ni Marijana. Volela sam vie da igram murke, otkrivam na Bregu tajna skrovita i ponekad saijem lutki haljinu. Privlaila me je samo ljubavna literatura i kada bih proitala kako je neko nesreno zaljubljen, plaila sam se da sa mnom neto nije u redu. Ako je itav svet, ili bar polovina spremna da zbog ljubavi izvri

samoubistvo ili neto slino, a ja sam prema mukarcima skoro ravnoduna, da li je onda sa mnom sve u redu i da li sam ja normalna? Morala sam o svemu tome da razgovaram sa Deskom, iako sam je se plaila, jer pitanje ljubavi, posle nesporazuma sa Milicom, nisam smela da pokreem. U tom ljubavnom pogledu inilo mi se da je moja drugarica Marijana pomalo nenormalna, jer jedna od njenih omiljenih uzreica bila je da se nikada nee udati, nije valjda luda. Ona je u ljubavi videla samo malu decu i hrpu prljavog vea koji stalno mora prati. Verovala je da e biti samostalna umetnica koju deca nee sputavati u karijeri. Dakle, ni sa njom nisam mogla da povedem taj sudbonosni razgovor. Moja majka Deska, meutim, nije ozbiljno shvatila moje pitanje. ,,Sve u svoje vreme" rekla je. Jednog dana e da odraste i ljubav e da doe sama od sebe." Njoj se inilo da tu nema vie ta da se kae. A ako ne doe sama od sebe? muilo me je to kada e i kako doi i kako u je prepoznati? Na ta to lii? pitala sam je. Deski se inilo da ljubav lii na sve i ni na ta istovremeno. Pitala sam je da li je ona zaljubljena. Klimnula je glavom. Kada sam je pitala: U koga? rekla je odluno: Pa u Milutina, naravno. Nisam te to pitala, ve, ovako, u koga si stvarno zaljubljena? Nije mi se inilo da bi se Milutin i Deska ubijali ili neto slino zbog ljubavi. Nisu mi tako izgledali. Majkica je u ljubavi, opet, videla samo razoarenje. Ispriala mi je jo jednom onu tunu stvar kada je deda utinuo u balskoj haljini za nos, pa je onda sam otiao na bal, bez nje. Ja sam sanjarila kako bi me moda neki carev glasnik mogao da otkrije ispod korita, kao Pepeljugu. Zamiljala sam svoj susret sa princem. Od kada se Milica uobrazila zbog Mipe Glavonje, delovala mi je kao maehina erka, ali najgore od svega bilo je to mi se, zaista, nita nije dogaalo, a imala sam ve skoro trinaest godina. V PRVI SIMPTOMI LjUBAVI

To kad kaem da mi se nita nije dogaalo, naravno, mislim na ljubav, onu van knjiga. Meutim, imala sam prilino uspeha na politikom planu. Moda je za sve, u stvari, bilo rano, jer neke stvari nisam razumevala, ali kako je moj deda, Pera Kralj, savetovao, bolje je, ako neto ne razume da se pravi glup ili lud nego da postavlja neumesna pitanja, pogotovo kada je re o politici, jer ne zna se kako e ko shvatiti tvoje pitanje i sa kim e, povodom tvog porekla (tu je

mislio na sebe, kao i kada je bila epidemija zauki i, uopte, on je najepe mislio na sebe) povezati. Mene, lino, politika nije bogzna kako interesovala. Mada sam bila zadovoljna to smo pobedili i to je, kako Milutin kae, naa revolucija jo u toku. Nije mi bilo sasvim jasno na ta on misli kad to kae, ali sam na neki nain to povezivala sa uja okom i bostanom i onim to su mu oduzeli. Bila sam ponosna to nama nemaju ta da oduzmu, jer sam sve manje verovala da se sem Deskinih i Miliinih ljubavnih pisama ispod mermerne ploe na dedinom toaletnom stolu moe neto vrednije nai. San mi je bio da me prime u USAOJ, jer pionirska organizacija, ma kakvog znaaja bila, nije mogla tako ozbiljne zadatke da izvrava kao omladinska. Ponosila sam se kada su mi dodelili da nosim u prvomajskoj paradi zastavu. Prolee je te godine iznenada dolo u Mariolanu i mi smo se, lako odeveni kao da je leto, skupili iza parka, kod stadiona, ve u pet sati ujutro. Majkica mi je saila od bele jastunice bluzu. Jedan arav je potopila u ve-plav i drala ga cele nopi, da poplavi. Nije bio ba sasvim plav, ali mi je od njega skrojila lepu teget suknju. Tada je, nekako, i poelo sve da se dogaa, u vezi sa mojom suknjom. Kao predvodnik naoj eti dodeljen je Sava. Ranije sam ga viala na pionirskim sastancima cele kole. O njemu su kruile razne prie. Nije me to mnogo interesovalo. Strano mi se dopadala njegova partizanska uniforma, mada mu je bila prevelika, posebno ajkaa sa petokrakom, ali ne onakvom kakvu je meni majkica skrojila od filcanog maka sa njenog eira, nego prava, metalna, sa utim ivicama koje su se na suncu presijavale. Nikada sa Savom ranije nisam razgovarala, ali sada, kada se uputio ka meni i kada me je oslovio promuklim glasom: Drugarice! i kada sam se osvrnula i videla da se ba meni obraa, jer su sve ostale devojice sedele na travi nisam od uzbuenja nita razumela ta me je pitao, prosto sam se oamutila. Kako to da mi se pojavila vrtoglavica ba kada je on naiao? I pre toga nisam bila dorukovala. to je najinteresantnije, ne da vie nisam bila gladna, iako je poodmaklo sunce na horizontu i ve dolo iza tornja na katolikoj porti, ve sam bila tako sita da sam verovala da nikada vie u ivotu nepu popiti belu kafu i poeleti prepren hleb, namazan belim lukom. Sava je stajao preda mnom i pitao me neto, a meni je palo hiljadu stvari na pamet, samo ne ono za ta mi se obratio. Uinilo mi se ve da postaje nervozan, jer je dreknuo, ali ja sam zbog te njegove nestrpljivosti ostala zabezeknuta i nisam razaznala ta treba da odgovorim i ta on zapravo hoe, ve sam u nekom svom unutranjem treptaju osetila da je to ono zbog ega se gubi pamet i zbog ega se izvesne osobe truju, skau kroz prozor, jedu tucano staklo i gube svoj dobar, uveni apetit. Ovo je, naslupivala sam, moj sluaj, ovo poslednje. I nisam se varala. A to to je on bio grub prema meni, to je izgleda ba i dokazivalo itavu stvar, kao u majkicinoj ljubavi, ono sa nosom i balom. Marijana se nala pametna da nam se pridrui, kao da je Sava hteo nju neto da pita.

 On kae rekla je znaajno da tvoja suknja nije teget, ve siva i da ne moe da nosi zastavu. Mogu li ja, umesto nje? pitala ga je snishodljivo. Sava je klimnuo hladno glavom i Marijana je, ne pogledavi me, uzela zastavu. Povukla sam se i molila boga da Deska ne sazna da mi je Marijana preotela zastavu, jer bi me opet ubeivala da mi ona nije prava prijateljica, a ja sam elela da budem iznad toga" (iako ovog puta nisam ba sasvim bila sigurna na ta se odnosilo to iznad toga"). Sunce je ve visoko visilo iznad naih glava kada je neko viknuo da se diemo i da krenemo ka glavnoj ulici. Marijana me je, nespretno ustajui, udarila motkom od zastave tano po glavi. Nisam znala da neto moe da zvekne kao moja glava tada. U jednom trenutku, ini mi se, moja slabost se poveala, zanela sam se i poletela potiljkom dole na travu... Tada sam, padajui, ugledala ponovo Savu. Pritrao mi je i ja sam zamurila. Htela sam da se onesvestim, ali nisam znala kako se to radi. Glava me je tako bolela da sam mogla da se obeznanim, samo da sam znala kako se to postie. U onim romanima pisalo je da bi neko dami prineo miriljavu so, da bi se povratila, ali ne verujem da je Sava ita o tim manirima znao, prosto nije bio takav tip i meni se ba dopadalo to ne nosi sa sobom miriljavu so. Mislim da bi mi bio smean da je odnekuda izvukao, recimo iz depa engleske bluze, kesicu bilo kakve soli, ak i onog praka za kijanje. Bio je suvie ozbiljan i politian za tako neto. Marijana je opet trala i pravila se kao da ona nema nikakve veze sa tim, kao da me je neko trei lupio po glavi. Kada sam primetila da me svi polako naputaju i tre ka glavnoj ulici i ja sam se osvestila i pola za njima. Zauzela sam svoje mesto i pravila se da ne primeujem da se Marijana osvre za mnom. Dobro ti je? pitala me je, a ja sam gledala pravo prema katolikoj porti i pravila se da je ne vidim. Svi su zapevali ,,Budi se Istok i Zapad", a ja nisam mogla da odluim da li posle svega ovoga treba da utim ili da se pridruim pesmi. To sam htela da viknem i viknula sam, ali mi se u pola parole glas opet raspukao, kao ono kad sam prvi put solo nastupala. Ba sam imala snaan glas i mogla sam da se proderem da ti bubna opna pukne, ali javno sam, izgleda, uvek zatajila. ak mi se inilo da su se neki oko mene glasno nasmejali. Kasnije, kada sam razmiljala o svemu tome i pokuala da se prisetim kada me je glas izdao, nikako nisam mogla da se setim, a nisam htela nikoga da pitam. Taman posla. U stvari, ne bih ja tu prokletu parolu nikada ni izgovorila da Marijana nije prva kliknula. Nervirala me je to ona svog oca i celu njihovu familiju, za koju se zna da je sitnosopstvenika (zbog onih kolica sa sladoledom, pre svega) i zanatlijska, smatra radnikom klasom. E pa onda sam odluila da i ja mogu za nas da viknem inteligencija". Pominjala sam ve ono oko Milutinove profesije koja nije bila ba sasvim definisana, ali sam bila sigurna da nije radnik (bogzna ta nije nikada ni radio), a ni kapitalista. Da nije bilo Pere Kralja, koji sigurno nije mogao da se nazove proleterom, bilo bi to posle svega smeno, moda bih

viknula da ive proleteri, ali ovako, i on je mogao da se svrsta u neke intelektualce, jer je bio penzionisni inovnik upravne slube. Tako mi je potena inteligencija bila najblia, a primetila sam da svako uzvikuje parole onako kako ga sopstvena klasa odreuje (sem Ma-rijane koja, zaista, ne bi mogla da vikne iveli sitni sopstvenici!). I uja okina Smilja (mlaa erka) je viknula jednom: ivela seljaka klasa! Znala sam da bi se uja oka logirao da je uo kako Smilja uzvikuje parolu, bilo koju, a ponajmanje tu za seljaku masu, pogotovo otkad se desilo ono sa veprom i traktorom ( uzeli mu da ne priam sada sve ispoetka). Tada sam Smilji namignula, to je znailo da parola ostaje meu nama. Smilja je bila est meseci starija od mene, ali za itavu glavu via i imala je te ogromne noge. Znam da joj jednom nisu dali na DZ deju doznaku cipele broj etrdeset. Najvee to su davali za decu bilo je 35. Ali, tada je uja oka siknuo: ,,ta, detetu pola noge da odseem da bi ula u vae takice?" Nije izgledao naivno uja oka pomenula sam ve oko onog sluaja sa Uzoranom ledinom i traktorom i prodavac Ljuba mu je odmah izdao robu. Mislim da sada nema smisla da ponovo priam ono kako je Deska tada iskoila kroz prozor u vrt vladikinog dvora, jer to nema nikakve veze sa prvomajskom paradom. Ali, ta se dogodilo sa naom sveanom povorkom? Zaustavili su nas pred prvom poprenom ulicom Sterijinom ispred Bulevara marala Tita. Ni dan-danas ne znam zato je zovu bulevar, jer je preuska i za obinu glavnu ulicu, ali je, valjda, znaajna zato to je u njoj katolika porta i sve ostalo. U Sterijinoj ulici smo stajali dok nam se svima, zaista, nije smuilo a onda se neko pametan setio da pogleda na crkveni sat. Posle su priali kako je stala vrana na skazaljku, pa je sat kasnio za itavih sto osamdeset minuta. Prialo se i da je to jedna obina diverzija, moda religiozna crkvenjakova, ili ko zna ija. Uglavnom, kada se sve to konstatovalo, ta je bilo i ta je moglo da bude, nama su, mrtvima od gladi i ei i svega ostalog, saoptili da je glavna povorka ve odavno zavrena i gotova i da mi moemo da proemo pored glavne tribine na trgu, jer su se svi rasturili i ve odavno ruali i legli da spavaju, pa je i ta Marijanina parola sada delovala besmisleno i raspuknuto u vazduhu kao raketa bez svetlosnog efekta, gotovo orak. Nisam htela, meutim, to da joj kaem. Predvee je dola po mene i Deska je dozvolila da ne sedim sa dedom pred kuom, ve da mogu sa drugaricama da proetam po gradu. Bile su upaljene baklje, dim se viorio Mariolanom i atmosfera je odisala sveanim mirisom kao da je Badnje vee. ta mi bi da to kaem pred Savom, koga smo Marijana i ja srele u Sterijinoj ulici?

 To je, drugarice, prevazieno, ti verski i religiozni burujski zaostali praznici odbrusio mi je strogo, kao da sam izvalila najveu glupost, a i sama sam se tako oseala. Marijana se pakosno cerekala. Sava je stavio ruke na lea. ajkaa mu se spustila na obrve i pri toj veernjoj svetlosti delovao mi je divno. ak se nisu primeivale ni njegove klempave ui, na kojima mu se kapa zaustavljala, to mi se u ranijim susretima sa Savom inilo upadljivim. Sada, meutim, inilo mi se, ba sam proverila, da bi svaka ajkaa morala da se zadri na uima. I, uopte, bio mi je lep. utala sam, a Marijana je ispitivala Savu i ta treba i ta ne treba, znam da bi bar Deska, pa i Milica tako mislile. Jer, ako ovek hoe da ti pria svoju tunu istoriju, on ti je sam ispria, a ti posle moe da plae ili ne, zavisi do koje mere je tuna, ali ako ovek uti kao da je nem, ili tiho zvidue, onda to znai da ne voli da ga suvie ispituje, bar je tako sa Milutinom bilo, pa i sa dedom. Mislim da su, uopte, mu-karci takvi. Ako ute, pusti ih na miru. Ispriae ti kada to od njih najmanje oekuje ili u odreenoj situaciji kada ih pritera uza zid (kao majkica Peru oko one Ciganke za vreme prvog svetskog rata). Ali, Marijana, i pored cukeraa i sve njegove dece, zapravo svoje brae, nije dovoljno poznavala mukarce i postavljala je, kako bi to Deska rekla, neumesna pitanja kao na primer: odakle ste, ko ti je otac, ko majka i kolika im je plata? Savini su doli odnekle iz Like, u stvari doao je sa ocem i tetkom. Majka mu je, kako nam je priao, poginula u partizanima, negde na Kozari, otac je bio teko ranjen, a brat se tek nedavno vratio iz ume i jo uvek nije demobilisan. Sav je izreetan kurumima, ali on je sve sam vadio, te metke, perorezom i lepio rane flasterima. ,,Nita mu nisu mogli" govorio je i ja sam bila nesrena to Milutin nijednom nije bio ranjen. Stalno sam ubacivala kako je i moj tata bio u partizanima i bio povezan jo pre rata. Sve je to izgledalo beznaajno, a moda ne bi tako delovalo da me Marijana nije stalno prekidala uzdasima uh" i ,,oh" i ,,kakve to veze ima". Znala sam da je to zbog toga to niko od cu keraevih nije ni prstom mrdnuo za NOB. Prodavali su sladoled sa vercovanim, pinovanim eerom, to je cela Mariolana znala, i mislili su da je dovoljno ako odnesu ranjenicima u bolnicu sladoled za sve ono to nisu saraivali sa naima. Nikada Marijani to nisam prebacivala, jer sam znala da je trebalo prehraniti toliku decu, ali ipak se moglo znati ta je ta, nismo pisali karakteristiku pa da se kaimo za sitnice. Zastala mi je prava knedla u grlu kada je Sava ispriao da su mu spalili kuu i da je prisustvovao pogubljenju sopstvene majke. izme su mu se blistale od plamena baklji i uopte mi nije smetalo to se videlo da su mu velike. Naprotiv, imponovao mi je taj njegov brat zbog ogromnih nogu, znailo je to da e i Savine jednom postati takve. I naravno, pre svega su mi se dopadale njegove rane, zalepljene flasterima. Ne znam kako se moglo dogoditi Milutinu da kroz sav taj rum proe bez ijedne rane. Mi stvarno nismo imale sreu sa naim mukarcima. Prvo se Pera Kralj u prvom svetskom ratu nije ba proslavio sa tom Cigankom, a onda moj Milutin, revolucionar, a

tane ga nije ni okrznulo. Dugo te noi nisam mogla da zaspim. Nikada mi se to ranije nije dogaalo. Stalno su mi pred oi izvirali kozaraki proplanci i nesrena Savina majka. Da Marijana nije govorila kako je to sve bez veze, ponudila bih mu da jednog dana odem kod njih da im napravim palainke i, moda, veliko spremanje. Nisam bila od onih to se raspadaju od domaih poslova, ali znala sam da ta stara, namuena tetka nije u stanju da se brine o tri prava mukarca, kakav je Sava i njegovi. Pomenula sam Savi neto kao: Koliko palainki moe da pojede odjednom? Moja drugarica je, meutim, odmah istrala sa svojim sladoledom, kao da na ovom svetu ne postoji nita drugo sem njihovog sladoleda. To-liko me je iznervirala da mi je dolo da kaem da je sladoled dobar samo ako nije sa saharinom, ali sam se postidela sopstvene pakosti. Podsealo me je to na sve Deskine primedbe o cukerau, a takvo ponaanje ba mi se nije dopadalo. Ali da e me muiti nesanica, da se to meni moe dogoditi, to ba nisam pretpostavljala. No je bila prava letnja, gotovo sparna. Vrata izmeu nae i dedine sobe bila su otvorena. ulo se snano dedino hrkanje, sve se prolamalo vazduhom, kao artiljerijska vatra za Prvi maj, po kojoj smo i shvatili da je prvomajska parada zavrena bez nas i da nas je neko namerno ili sluajno zaboravio da ukljui u sveanu povorku. Nadala sam se da e Sava da raskrinka taj nenarodni elemenat koji e poneti krivicu na svojoj grbai. Pero, Pero, je l' spava? ula sam majkicu, iji je glas bez zuba delovao frckavo i praskavo. Ne spavam, Ruice, ne mogu da zaspim. Mui me nesanica, brige promrmlja deda. Pa kako ne moe da zaspi upitala ga je majkica kad hre da se cela Drajpic gase ori od tvog hrkanja! odbrusi ona, gotovo neprijateljski. Pa ako uje da spavam, zato me budi i to me proganja i nou? deda je bio zaista besan. Po onome kako se drao ne bi se pretpostavilo da ima ni vojvodskog, a kamoli kraljevskog dostojanstva. Da li bi se i Sava mislila sam drao na mene kada bismo jednog dana tako zajedno ostarili, ili bi me drao za ruku, s obzirom da je siroe i da je sigurno eljan enske nenosti. Nisam mogla da se usredsredim na sopstvenu sudbinu, jer je ovo u spavapoj sobi sada poelo da lii na pravu svau, a ja nisam mogla da podnesem kada se odrasli svaaju. Uvek bi mi se steglo neto u grudima kada se Deska i Milutin prepiru, naroito onda kada joj je jednom prilikom rekao da e on, ako treba, srediti nju i na ovaj nain (podigao je kiobran koji je drao u ruci, a njoj je zadrhtala brada). Deda je, meutim, prevrio svaku meru: Kada sam te uzeo, izgledala si mi mlada. I nisam pravio pitanja to si udovica govorio je. Ni to ima dete... Dolo mi je da uem u sobu i da ga izgrdim. ta mi je trebalo da se udajem za tebe? Svoju koricu hleba jo uvek mogu da naem sada se rei vie nisu razabirale od majkicinog

plaa. Nisam pogreila ni kada sam pretpostavila da e deda da se pokaje. Ali, rekao joj je da je ona kriva za sve, jer je dvolina uje da hre, a pita ga da li spava. On nikako nije mogao da shvati zato majkica njega celog ivota izaziva i ta misli time da postigne, sem ako nee namerno da ga rasrdi, pa on pobesni i onda joj je avo kriv. Njihove none svae, sada mi je bilo jasno, uopte se nisu razlikovale od onih dnevnih. Ja sam se ujutru ipak pravila kao da nita nisam ula. (Idueg leta, kada sam se ponovo bila zaljubila pa nisam mogla da spavam, oni su se na isti nain svaali i isti razgovor vodili a majkica je na kraju opet ispala dvolina.) Ali, tog jutra sam zaspala na asu geografije. I ranije mi se dogaalo da zaspim na geografiji. Nastavnica je bila jedna uasno dosadna baba. Ranije nikada nisam sanjala kad zaspim u koli. Ovog puta sam sanjala Savu na belom konju, i kada mi je prilazio i pruio ruku da me podigne (ba kao Pepeljugu u onoj ilustrovanoj knjizi), probudila me geografiarka: Ti si, Subotieva, naisto zaspala rekla mi je kao da sam neto najsramnije uinila. Zarekla sam se da u je trgnuti kada joj se oi budu sklapale i glava polako padala na katedru, to joj se nije malo puta dogaalo, ali sada, kao da je ceo razred to zaboravio, svi su mi se smejali. Marijana je bila dovoljno pametna da na odmoru sve to izbrblja Savi, ali nisam ula da se nasmejao. Moda i jeste, ali bar ne glasno. Ja nisam smela da ga pogledam. Zakljuila sam da je, iako siroe, lepo vaspitan. Da sam smela, i da Marijana to ne bi priala kao strano smenu stvar u razredu, ja bih mu btvoreno rekla da sam zbog njega probdela no. Moda bi to zvualo i preterano. Mukarcima nikada ne sme da pokae koliko ti je do njih stalo ula sam jednog dana Desku kako apue Milici, ali im me je primetila poela je da govori o uini i nekim besmislicama, kao da sam ja mala i da preda mnom treba kriti neke stvari. Otkako je Milica kre-nula sa Miom Glavonjom, mama i ona stalno neto uore i kriju od mene i Milutina. Razumem to pred njim ne govore jer on, izgleda, zaista nije imao smisla za ljubavne stvari. (Milicu je jednom tako zviznuo kada je dola u osam i pet, a on je sreo sa Miom.) Ali, zato su se tako tajanstvene pravile preda mnom, nije mi bilo jasno, jer ja svakako nisam vie bila dete. Tih dana sazrele su prve trenje. Ili su izgubile onu negdanju slast zbog silnih kia koje su tog prolea pale, ili ja vie nisam znala ta su to trenje, uglavnom nisam imala volju za njih. ak ih nisam ni kao minue za ui kaila. Dala sam Milici i svoj deo, a ona ih je pojela i pitala me da nisam sluajno bolesna. Tako sam saznala da ljubav nije jedini razlog zbog koga su mi i trenje postale besmislene, jer ih u tom sluaju ni Milica ne bi jela. Marijana i ja prestale smo da skaemo preko konopca i brojimo ko moe vie puta. Nije nas zabavljalo ni utiranje crepa po nacrtanoj kolici.

 Hajde da igramo grad, planina, reka predloila sam jedno popodne Marijani. Ona nije imala volje. Nije imala, inilo mi se, volje nizata. ak je prestala i da me sekira. Postala je tog juna nekako paljiva. Samo bi mi donela sladoled i pruila mi ga kroz prozor. Njene crne, velike oi zamaglile su joj celo lice i stalno mi se inilo da e zaplakati. Nareala je silne dvojke. Slegala je ramenima kada su je prozivali i utala kao da je mutava. Razredni je ve pozvao cukeraa da mu saopti na vreme, da se ne bi iznenadio na kraju. Teila sam Marijanu da joj se nita ne moe dogoditi, jer se u osmoljetki ne ponavlja pa ma kakva neznalica bila, ali njen pogled je stalno lutao nekuda, kao da me ne uje. Pitala sam je da li je moda ne boli zub, da nije suvie sladoleda jela, ili je sve to samo zbog slabih ocena? Pitala sam je uvek neto drugo, jer sam primetila da joj je svako moje prethodno pitanje bilo dosadno. Samo je odmahivala glavom i krivila usta. Odluila sam onda da je ubudue nita vie ne pitam. Ali, jednog jutra, poetkom juna, skoro pred kraj kolske godine, ba kada smo pred Marijaninom kapijom sedele i jele hleb namazan pasuljem pa poeeren, ona je mene upitala: Jole, da li si ti, recimo, zaljubljena? Tim pitanjem stvarno me je iznenadila. ta podrazumeva pod tim recimo"? Nemoj da vrda, nego mi reci u koga si zaljubljena navalila je Marijana. U redu rekla sam mislepi da sam se veto snala kazau ti, ali samo ukoliko ti meni kae prva u koga si ti zaljubljena. U Savu rekla je i odgrizla veliki zalogaj hleba sa pasuljem, kao da je to to je rekla najnormalnija stvar na svetu. Gledala je ljubo-pitljivo u mene, a ja sam se skamenila. I ne samo ja, ve i hleb u grlu, tako da sam se strano zagrcnula, pa je Marijana poela da me lupa u lea da mi umalo nisu otpala. Nije to ni loe to mi se dogodilo, jer sam malo zabaurila itavu stvar i pokazivala nemuto da sam izgubila glas i da ne mogu nita da kaem. Meutim, Marijana je skakutala oko mene i traila da joj ispunim obeanje. Pruila mi je kredu i iaredila da napiem na asfaltu njegovo ime. Ne znam napisala sam, ali Marijana se tada strano naljutila i rekla da sam je prevarila, jer je ona meni odala svoju najveu tajnu i to jedino meni, a ja od nje sve krijem. ta sam mogla da uradim? Da sam joj rekla pravu istinu sigurno bi se jo vie naljutila. Donela mi je au vode i uporno me gledala u oi. Marijana je tako znala da vas fiksira, da ste ubrzo morali sve da joj priznate ili da se one-svestite. Duice su joj bile kao od crnog somota, tako da joj se zenice nisu ni ocrtavale. Samo da nije imala tako tanke, dugake noge, bila bi ba lepa, bez obzira to je koata. Taj mladi, ja ga u stvari ne poznajem apnula sam. Prolazi esto

naom ulicom, verovatno stanuje negde blizu. Kako moe da bude zaljubljena u nekoga koga ne poznaje? To su gluposti. Pa nije da ga ba uopte ne poznajem. On me je jednom zaustavio i pitao kako se zovem. Predloio mi je da idemo zajedno u bioskop izvalila sam i zapanjila se kako neko moe tako strano da lae. A ti? pitala me je Marijana. Pa nita. Samo sam mu rekla da ne razgovaram sa nepoznatim ljudima. (To je bila iva istina; ali nikada me niko nepoznat nije ni oslovio.) Pa kako si se onda zaljubila u njega? Zbog ega? A zbog ega si se ti zaljubila u Savu? interesovalo me je da to saznam. Pa pre svega zato to je lep i pametan, to nam je pionirski rukovodilac. I zbog svega. Eto, i te njegove izme... Sve sam mogla da podnesem to mi je rekla. I to to je lep (ba i nije bio), i ne znam koliko je pametan, ali kada mi je pomenula izme grunule su mi suze. To je ljubomora, pomislila sam. ta ti je, to plae? pitala me je Marijana i stavila mi ruku na rame. Nisam bila luda da joj sve kaem. Ama ja u se upoznati sa tim mladiem rekla mi je ona. Kojim mladiem? iitala sam je zabezeknuto, kao da nisam ja izmislila tu najveu la na svetu. Meni ne smeta da razgovaram sa nepoznatim ljudima. Navikla sam kad prodajem sladoled. A kada se ja budem upoznala sa njim, upoznau i tebe teila me je. Ama ne plaem ja zbog njega, ve od toga to sam se zagrcnula. Marijana mi nije poverovala, jer, kako mi je ispriala, i ona je u poslednje vreme sve ee plakala zbog Save i svega toga to mu se dogo-dilo i samo kad pomisli na njegove izme... Marijana i ja, pa i sva ostala deca, nosili smo bele patike leti, mazale ih cinkvajsom, a zimi crne, kone cipele sa drvenim onom, samo se to davalo na takice. Ali, Sava je i leti i zimi nosio samo izme. Marijana me je ispitivala o mladiu u koga sam zaljubljena i ja sam ponovo izmislila gadnu la da i on nosi samo izme i da ima koni kaput. Moda sam malo i preterala, jer se Marijana oduevila tim konim kaputom. Terala me je od tada svako vee da sedimo kod mene u kibic-fensteru i da ekamo da se on pojavi. Ve mi je bilo dosadilo. Jednog dana sam smislila najveu izmiljotinu u svom ivotu. Napisala sam na jednoj cedulji: Draga Jelena, nisi htela da se upozna sa mnom, a ja sam sada otputovao i pitanje je da li u se ikada u ibotu bratiti u Mariolanu. Nalupala sam jo nekoliko gluposti i potpisala se, zapravo njega potpisala

sa: Nikad te nee zaboraviti tvoj M. Gospode boe, kako sam mogla do te mere da laem? Marijana se oduevila u prvom trenutku, a onda je poela ispitivaki da me posmatra, as mene, as pismo, pa da me ispituje kako to da je ubacio kroz prozor, otkuda je znao da u ga ja nai, a ne neko drugi i otkuda je znao moje ime... To je i mene udilo, majke mi. Skoro sam i zaboravila o emu je re, toliko sam se bila uivela u tu la, ali me Marijana presee, kad u jednom trenutku strogo upita: Meni je ovaj rukopis neto poznat? I meni rekla sam joj. I to je bilo tano. Mada sam ga potpuno izokrenula u levo i pisala zailjena krupnija slova nego obino. Da o itavoj toj stvari nisam imala pojma i da mi je neko pokazao pismo i kojim sluajem me upitao na iji me rukopis podsea, rekla bih da je pljunut moj rukopis. Naravno, ovog puta nije bila prilika za to i ja sam slegla ramenima i zaklela se u sebi da o toj gluposti neu vie ni jednu re da kaem. Na svu sreu naila je Deska i okomila se na nas to sedimo na stepenitu, a bilo je to samo da bi sakrila bes to ja jedem pasulj sa eerom. To, jednostavno, nije mogla da smisli. Kao da je smak sveta ako neko jede hleb namazan pasuljem, pa poeeren. im je zamakla za nau kapiju, ja sam zgrabila cedulju i pocepala je u paramparad. Marijana se naljutila kao da je pismo bilo upueno njoj, a ne meni. Zabranila sam joj da itavu tu stvar pominje preda mnom, a ona me je teila kao da sam nesrena zbog te izmiljotine, a ne zbog Save. Zaista ne treba lagati do te mere. Rekla mi je, sem toga, da ne smem da budem tako gorda i da joj odsad moram sve svoje tajne poveravati a ona e mi pomoi da se upoznam sa svim tim deacima u koje u se ubudue zaljubljivati. Pa valjda ne misli da u ja tek tako da se zaljubljujem levo i desno? pitala sam je, ali ovog puta ozbiljno. To se zaljubi jednom, moda dva puta i kvit. Navela sam joj primere i iz nae familije, a ona me je odmah podsetila na dve ene Pere Kralja i onu prokletu Ciganku, rekla je i da to nije bilo sve i napomenula povrh svega da krv nije voda. Objasnila sam joj da je to sasvim drukije kod ena nego kod mukaraca, ali Marijana je smatrala da je nekada tako bilo, dok svi nismo postali ravnopravni i ja sam se plaila da je ona u pravu. Tano je da nisam elela da ostanem do kraja ivota zaljubljena u Savu, ali kako su se stvari razvijale nije bilo izgleda da se uskoro u mojim oseanjima bilo ta izmeni. Zaboravila sam da zabeleim da sam preturajui po dedinoj fioci, kada sam nala Milicina pisma iz Senova, otkrila i jedan boanstven ealj od aluminijuma. Milica je uobrazila da taj ealj ima neke veze sa njenim

kovertama (to je bila prava glupost) i zahtevala je da joj poklo-nim ealj. U to vreme svi smo se eljali jednom velikom, tupom, drvenom eagijom. Milici sam ve bila poklonila cvikere koje sam nala jednom prilikom na popisu nemakih stvari. Nije mi toliko smetalo to imaju dioptriju, ve su me tipale za nos i pri tome mi stalno spadale, jer nisu imale drae za ui. Pa, ve sam pomenula da su bili cvikeri, a ne naoare za sunce. Ali Milici su se dopadali zato to su stakla bila boje dima. Dala sam ih joj dva-tri puta kada je ila u park da se nae sa Miom Glavonjom. Sela bi na klupu, zabacila glavu i zamurila. Tada je stavila naoare, zapravo cvikere, i naravno da joj nisu spadali. Meni su naprotiv smetali. Bolela me je od njih glava i nisam imala prilike da sedim kao kip sa nekim u parku. Na kraju sam joj poklonila te cvikere, ali ealj nisam mogla. Mislim da nije lepo od Milice to mi je, blago reeno, digla taj ealj i sakrila ga kod dede u fijoku. Ali krv nije voda to bi rekla Marijana. Milica je kao i njen deda, zapravo na Pera Kralj. Sve to je od ivotnog znaaja poela je da sakriva pod mermernu plou, kao da sam ja neko dete, pa se neu dosetiti gde bi neko mogao u naoj kui neto da sakrije. Sinula mi je ta famozna ideja i to je najgore bila sam potpuno u pravu. Opet si preturala po dedinoj fijoci. Zna da ne voli kada mu neko dira stvari odvalila je kada je upala u sobu, kao da se obraa nekome sa kim prvi put govori o naoj komodi. Stvarno me je nasmejala: Samo sam traila svoj ealj. Kad ve zna da deda ne voli da mu neko pretura po fijoci zato si moj ealj tamo sakrila? Milica je po svom starom, glupom obiaju zakljuila da sam jedna obina balavica, da je ona starija i da je moj ealj njoj potrebniji nego meni. Sudei po njoj, ja sam mogla da idem gola, bosa i upava samo zato to sam mlaa. Sve bi se moda zavrilo uobiajenom raspravom (Milutin nam je zabranio da se svaamo, jer smo, stvarno, u poslednje vreme prevrile svaku meru) da deda nije upao u sobu. Opet je, ini mi se, kod mene vrena premetaina. To je rekao glasom kao da su mu upali narodni organi, a on pri tome ostao hrabar. A znalo se kakav je, mislim, to se tie hrabrosti. To je pria za sebe. Zna se ko ima obiaj da se nedolino ponaa Milica je to izgovorila glasno, a meni je promrsila kroz zube da me nee kazati dedi ako joj vratim njen ealj. E kada mi je rekla njen ealj" zaista sam podivljala. Meni, inae, mnogo treba da se naljutim. Meutim, deda je u poslednje vreme sve slabije uo, ali ga je vid odlino sluio, spazio je u depu moje engleske bluze aluminijski ealj i prsnuo u smeh. Mislim da se deda uvek smejao bez veze, neemu to nije, recimo, nimalo smeno. Ali on se sada kidao od smeha. Dete, ako boga zna, izvuci tu eagiju iz depa. Mota mi se tu naokolo ko frizerski kalfa. Sem toga, to nije ealj za ljude. Pre rata smo njime Dekija timarili.

 Pre rata... Pre rata... Deda, to tvoje pre rata mi se na glavu popelo. Sada su druga vremena, modernija. Sem toga elim da imam sop-stveni ealj. Ba si mi mustra. Potreban ti je sopstveni ealj. Ti sitnosopstveniki nazori su davno prevazieni umeala se Milica. Dakle, to je neverovatno kako Milica ume da zaglupi stvari, bez obzira to je starija i to su me svi profesori pitali: Subotieva, da li je mogue da si ti Miliina sestra, pa ona je tako vredan ak" ili Ugledaj se na svoju stariju sestru" ... Od toga mi se najee povraalo. E, ta moja starija sestra umela je neto pametno da kae o sitnosopstvenikim nazorima i slinim glupostima, naravno, samo kada sam ja bila u pitanju. Zavei rekla sam joj, svesna da to nije neka kraljevska izreka. Deda se okirao, kao da uje najbezobrazniju stvar i to prvi put u svom vojvodskom ivotu zaboravljajui da sam samo ponovila jedan od njegovih uvenih izraza. Zapretio mi je da e me, ako budem drska prema njegovoj ljubimici, tuiti Milutinu. Rekla sam im da i ja imam tota da kaem Milutinu (iako nisam smislila nita znaajno, ali videla sam da sam ostavila utisak na njih, jer su se pogledali znaajno). Iskoristila sam taj mukli trenutak da izaem sa eljem iz sobe, ne pruajui podatke o svojim daljim namerama. U kujni sam nala boanstveni krem od jaja i limuna. Zagrabila sam varjaom, jer se prstom malo moglo zahvatiti. Majkica je trenutno bila izala i meni se uinilo da u kod tog poduhvata ostati neviena. Milica, meutim, uhvaena besnim porivom zbog elja, povukla me je za kiku i poela da urla da ona nee okusiti za Uskrs ni jedan kola, jer sam ja sigurno sve olizala i gurala svoje prljave prste u svaki krem. Deda je odmah prihvatio njene pretnje. Zabadava sam ih ubeivala da su dvolini, oni su se na moje primedbe pravili ludi. Ti, deda, nas tera da postimo, a malopre sam te videla kako u pajzu jede suvu kobasicu. Nisi je ni ljutio nego si je odlomio sa tim prljavim suenim crevom i tako zagrizao. (Ludovala sam da zagrizem suenu kobasicu, kada crevo pukne pod zubima.) I jeo si bez hleba dodala sam. Iskrivila su mu se usta od besa. Bi mi ga ao, ali zaista nisam imala vie nerava da ga titim kada se on prema meni tako ponaa. Ni-sam ga tuila majkici ni kada smo se sreli na tavanu pred Boi. On je upkao groe sa jednog kraja kanapa a ja sa drugog. Pravio se kao da skida trule kad me je video, a ja sam dostojanstveno prela preko itave te stvari. Sada je, meutim, poeo da se vadi kako je njegovo vreme prolo i kako je on dosta postio za svog ivota, a sad od nas eli da napravi prave ljude koji znaju ta je srpska i pravoslavna tradicija. Ako hoemo pravo, Pero, ti nikada ni ranije nisi postio, a decu si uvek terao da poste, dok si sam mrsio upala je majkica sa svojom primedbom, koja, moram da priznam, nije bila ba pedagoka, a deda najvie nije trpeo kada mu ona kvari ugled kod mlaih.

Valjda iz neke ravnotee, da ne ispadne deda jedini kriv u naoj porodici i da bih prekinula tu priu o dedinoj hrianskoj tradiciji, rekla sam Milici da ona kao lan USAOJ-a ne bi morala ponovo da se priesti, a ako ve veruje u Boga neka se ne pravi komunistkinjom, jer u ja jednog dana, kao njena mlaa sestra, imati neprijatnosti zbog toga. Ona mi je odgovorila najneverovatnijom od svih svojih besmislica da je jedini Bog u koga ona veruje Sovjetski Savez. Ne znam ta je pod tim podrazumevala, ali deda se tako naljutio da se sve orilo. Opet je pokuao sa onom izmiljotinom o tome kako je on za ovu stvar dao krv i ta ti ja znam ta, ali ipak ne moe da dozvoli da neko huli na Boga i da e Srbi ostati Srbi, Rusi Rusi, a da je jedini Bog Bog, i zato ovek, dok je mlad, treba da se priepuje i oisti od svih grehova. I meni je ve dozlogrdila majkicina pria da je deda iz istog ljubopitstva proturio stranjicu kroz kapiju kada ga je rapnel strefio, a mogu da zamislim kako se njemu tek smuilo to majkicino tumaenje njegove neustraivosti. Ona, ipak, nije imala mere kad je itavu priu zavrila prvim svetskim ratom i onom uvenom plesaicom. Zato je majkica stalno o tome trubila, i kako joj nije dosadilo da to pominje, ne samo izmeu dva rata, ve i posle drugog? Izgledalo je da ni nuklearni rat ne bi mogao da zadri naviranje tih sramnih uspomena. Recimo, kad god bi neko zapevao pesmu ,,Kad se Ciga zaeli medenih kolaa", pa ak i kad bi neko izvalio grmi, seva recimo, zbog nekog nevremena, svi smo u kui znali kako e se to zavriti. Sva srea da me je Marijana u tom trenutku viknula kroz prozor, tako da sam imala opravdanja da prekinem porodina nesporazum, ali Mi-lica i pored sveg visokog miljenja naih profesora o njenoj inteligenciji, nije shvatila tu najprostiju mogupu stvar. Reci tvojoj drugarici da se ne dere tako prostaki stalno pod naim prozorom. Cela ulica jei dreknula je, nita slabijim glasom od Marijaninog. Hou, kad ti bude rekla Mii Glavonji da nam ne zvidi ispod prozora. Ne znam ta mi je trebalo da bulaznim, jer se Milica uasno naljutila, a i deda nije ostao ravnoduan. Sva srea, nije shvatio ulogu Mie Glavonje. Meutim, Milica se do te mere uvredila da posle ove afere nije htela godinama da razgovara sa mnom. U stvari, do idue nedelje. Problemi oko elja su se, meutim, nepredvieno iskomplikovali i van nae familije, jo iste te veeri. Marijana i ja smo otile na logorsku vatru. Oboavala sam logorsku vatru, pogotovo kad smo igrali ,,sad se vidi, sad se zna ko se kome dopada". To kolo je bilo lepe od svih. Od plamena vatre, moj je ealj blistao u depu i ja sam ga povremeno vadila da se oeljam iako nisam bila upava. Popodne sam bila uvila kosu na krpice i onda ih utinula drvenim tipaljkama za ve, tako da sam izgledala kao neki ozbiljan francuski sudija. Milica je smatrala da sam suvie glavata, a ja sam je pitala da li se moda plai da e i mene prozvati Jole Glavonja, to ona nije smatrala nimalo smenim.

Naprotiv, na svaku moju takvu ili slinu dosetku umela je da se rasplae kao da je re o najtunijoj stvari na svetu. Sa njom se uopte nije moglo aliti. Prva stvar koja mi je bila u pameti kada smo doli u podnoje Brega bila je da proverim da li je Sava tu. Bio je. Marijana ga je odmah spazila, a ja sam se pravila da ne znam o kome je re. Marijana me je teila da e se, moda, pojaviti i onaj plavi mladi to mi je pisao pismo, pa smo ga zajedno traile. Setila sam se do koje mere je to besmislica, pa sam joj rekla da mi je napisao da nikada vie nee doi. Ona mi je objanjavala da ja nisam shvatila i da ako se odselio to ne znai da nee poseivati, recimo, svoju tetku. To je neverovatno do koje mere je Marijana verovala kako ja neke stvari ne shvatam, a jedino ona zna o emu je re, ak i kada se radilo o meni ili tom mladiu. Ba mi je bilo ao to ovog puta ne mogu da joj objasnim sve, ali ona ni onda ne bi razumela i ubeivala bi me da ja ne shvatam itavu stvar i to bi verovatno bilo bolje nego da je sama shvatila sutinu. Sve to nije vano. U jednom trenutku, dok smo igrale, doao je Sava i uhvatio se u kolo izmeu nas dve. Marijana nije primetila, ali ja sam jo ranije videla kako on fiksira moj ealj i, kada nam je priao, mene je spopala zla slutnja da to nije uinio ni zbog mene ni zbog Marijane ve zbog elja. Nije bilo nekog pravog povoda da to pomislim, jer mu ealj nije bio naroito potreban. Retko je skidao ajkau, a kosa bi mu tada delovala retko, bila je kratka i strala uvis, tako da se nasluivalo da neku frizuru ni ne bi mogao da neguje, ali meni to kod njega nije smetalo, zbog ajkae. izme su mu se blistale. Marijana je, posle toga to je nju Borko izabrao, izvela Savu u centar kola, a on onda mene. Odmah mi je rekao: ta ti je to? I da nisam gledala u njega znala bih da me pita za ealj. Neke stvari ovek naprosto oseti. Predoseti kao ivotinja. Pruila sam mu ealj i on ga je jednostavno spustio u svoj dep kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Nije rekao ni hvala, niti me je pitao odakle mi, niti da li je, uopte, moj. I pored svih svojih oseanja bila sam zapanjena. Nije mi bilo ao da poklonim ealj Savi, ali on se pravio kao da taj ealj nema nikakve veze sa mnom, kao da mi ga je on dao da mu pridrim, pa ga je sad uzeo natrag i, jednom reju, pravio se lud. Od cele stvari najvie sam se plaila Marijane, jer sam verovala da ona ne bi imala razumevanja za mene. Na Milicu nisam smela ni da pomislim. No, nadala sam se da e se sve odvijati u moju korist, ba zbog elja. Sve to mi je ukazivalo na Savina bliska oseanja prema meni, kada on tako olako uzima jednu stvar od mene kao to je aluminijski ealj. Tim pre, vie me je iznenadilo kada sam sutradan u koli primetila da Marijana vadi iz svoje kolske torbe moj ealj za vreme odmora i provlai ga kroz svoju gustu, crnu, kovrdavu kosu na kojoj sam joj straho-vito zavidela. Bilo je jako sunce i belina elja prosto me je zasenila. Mislila sam da u se onesvestiti. Vidi ta mi je Sava sino poklonio rekla mi je i ja sam shvatila da

ona ne zna da je to moj ealj, pa mi je malo laknulo, ali sam istovremeno uvidela do koje mere sam glupaa i da su i Milica i deda bili u pravu za sve ono to su mi govorili, kao i majkica sa svojom ljubomorom zbog one Ciganke i Deska za sve to mi je rekla za Marijanu i njen hleb namazan pasuljem, pa poeeren. Smuio mi se i cukeraev sladoled sa saharinom i njihova sitnosopstvenika prolost. Jednostavno, Marijanu oima nisam mogla da vidim. Izbegavala sam je. Vraala sam se sama kui iz kole i pravila se da ne ujem kada me je zvala kroz prozor. Odnosi meu nama poeli su da se zaotravaju, a ja nisam smela da joj kaem ta je povod mojoj srdbi. Nisam imala vie volje da joj dajem da prepisuje zadatke od mene. Situacija je, predoseala sam, ubrzo morala da se razrei. Do tada se sve odvijalo nekako preutno, podrazumevalo se bez rei. Jednog dana, meutim, kada smo izale posle pionirskog sastanka, Sava me je pogledao hladno i vojniki odrezao: Zato ti stalno ide sa mnom i Marijanom? inilo mi se da tonem. Bila sam izigrana. Nisam htela da pominjem ealj, ali i sada, kada mi je dao do znanja da sam suvina u njegovom i Marijaninom drutvu, zupci ealja su mi se presijavali pred oima. Ostavili su me u kolskom dvoritu bez rei. Sledeeg jutra bila sam tako oajna da nisam htela da ustanem i idem u kolu. Bio je tmuran dan. Leala sam dugo u krevetu i im bi mi pale Savine sjajne izme na pamet, suze bi mi grunule. Patila sam strano i ni sledeih dana nije mi se ilo u kolu. Saoptila sam svima da sam bolesna. Njih je ipak udio moj dobar apetit. Kada je Deska primetila da po rasporedu nemam kod Stojana Trumia crtanje, zbog ega ponekad nisam ila na predavanja, pod izgovorom da mi je muka, zapretila je da e me voditi lekaru, jer zaista nikakvu ozbiljnu la nisam mogla da smislim, do te mere mi nije bilo ni do ega. Tako sam i pored svega krenula u kolu. Tog dana imali smo popodnevnu smenu. Na Marijanu nisam obrapala panju. Primetila sam da me posmatra jo pre no to mi je prila. Odluila sam da budem iznad toga to se meu nama desilo, iako sam, svakako, morala da ostanem rezervisana. Zaverenikim glasom mi je apnula: Dogodilo se neto strano. Sava je smenjen. Ono o ratu i ostalo je izmislio. Kau da lae. Molim te, poi sa mnom. Moramo da ga potraimo. Pristala sam, mada je trebalo da ostanemo na pionirskom sastanku. Dogovorile smo se da pred kraj petog asa izaem prvo ja i da je saekam na uglu. Savinu kuu dugo nismo uspele da naemo, jer Marijana nije imala tanu adresu. Kada smo je pronale, ve je bio pao mrak. Nagovorila me je da viknem Savu, jer imam jai glas. Ubrzo je na ulicu izletela jedna naroguena ena i izgrdila nas to se deremo. ta e vam Sava? pitala nas je nakon tirade o dananjim devojicama. Pomislila sam da je to, verovatno, Savina maeha koju uopte nije

pominjao. Ali ona je energino izjavila da mu je roena majka. Zar vi niste poginuli kao partizanka, gospoo? pitala sam je ljubazno, to se njoj, izgleda, uopte nije dopalo. U tom trenutku se i Sava pojavio. Debeloj eni zaigrao je prut u ruci. Izgleda da smo je u tome i bile prekinule, jer se na Savu ve uigrano bacila, isputajui krike: Jo i to! ivu me sahrani, laovino! ibala ga je po tankim, golim nogama. Njemu je pogled bludeo unezvereno. Nije imao ajkau na glavi. Sada nije delovao kao neko ko ima ratnikog iskustva. Naprotiv. Marijana i ja smo se pogledale i prsle u smeh. Otrale smo ulicom. Sastanak je ve davno bio poeo. Doekao nas je novi rukovodilac Ika. Izgrdio nas je to smo zakasnile, jer smo propustile prvu taku dnevnoga reda, kada je on postavljen na dunost naeg novog pionirskog rukovodioca. VI IKA JE PREPLIVAO DUNAV

Ika je imao divne plave oi. Marijana i ja smo se pogledale i ponovo prsle u smeh. Uinilo mi se da ovog puta Marijana treba da bude nesreno zaljubljena. Posle onog iskustva sa Savom ljubav me vie nije interesovala. U stvari, shvatila sam da to nije ona prava ljubav i da Sava nije imao izme, moda ga, kao mukarca, ne bih ni zapazila. Jer, od one sudbonosne veeri, kada smo ga Marijana i ja videle u nanulama, onako jadnog, kako se uvija pred majkom koja ga je nemilosrdno ibala, itava legenda o njemu je iezla. Marijana se pravila da ga ne vidi. Priali su da mu je brat oduzeo uniformu zato to se lano predstavljao, pa je tako i njega kompromitovao. Ovako demobilisan, u kratkim pantalonama, Sava se u kolskom dvoritu nije razlikovao od ostalih deaka. ak su mu noge bile tanje nego drugima. Jedva ga je ovek mogao prepoznati. Poeo je da utira loptu sa ostalima i izgubio onu svoju uvenu dostojanstvenost zbog koje je Marijana crkavala. Sada je hladno prelazila preko svakog pomena Savinog imena kao da je mene, a ne nju, zvao da idu na izlet. Kada sam joj to pomenula, rekla mi je da je on pozvao, ali na sastanak nije doao. Nije se sloila sa mojim miljenjem da je to jo gore kao da ona nije dola, a ne on. Ali, sa Marijanom se nikada nije trebalo ubeivati, jer je ona o svemu imala sopstveno miljenje. Moram da priznam da sam primetila da se na novi pionirski rukovodilac obraa najee meni kada nam neto vano saoptava. Jednom mi je, kao sluajno, doneo da proitam knjigu Kako se kalio elik. Ve sam je bila proitala i on je onda hteo da diskutujemo o toj knjizi. Rekla sam par rei, ta mislim o

Koraginu i ostalo, a onda sam otila kui, jer sam stvarno urila. Imao je sedamnaest godina, tako su bar o Iki priali, a ja nisam htela da imam bilo kakve veze sa mladiima, sem naravno, poslovne. Tih veeri najvee uivanje mi je bilo da sedim u dvoritu ispod dunje i sluam kako nam drug Perii pria o svojim ratnim doivlja-jima. To je onaj tatin prijatelj koji je ranije povremeno dolazio kod nas, a sada je zbog nekih vanih poslova stalno boravio u Mariolani, pa je kod nas i stanovao. Ono to me je kod Periia oduevljavalo, sem njegove prave ruske uniforme sa kratkim crnim izmama i sjajnim epoletama na ramenima, bile su njegove prie o Sovjetskom Savezu, gde pare uopte nisu bile potrebne, gde moe da ue gde hoe u radnje i pokupi ta ti treba za oblaenje i hranu. Pomiljala sam koliko bih konzervi pateta, onih to sam okusila prvo kod Aljoe koji nas je dovezao do Mariolane, i to ih je Periip povremeno vadio iz svoje kone torbe smela, recimo, da uzmem i sama pojedem. On mi je rekao mogla bih da uzmem dok se ne zasitim, ali verujem da on ipak nema pojma koliko sam ja toga mogla da smlavim. Sve to o Rusiji mnogo mi se dopadalo. Obeavao je da e i kod nas jednom stii komunizam i ja sam ga jedva ekala. Za dedu se ba nije moglo rei da je bio oduevljen tim priama, to je i razumljivo. Znate, gos'n Periiu, i na narod je veoma hrabar prekinuo ga je jednom, ba kada je priao o Zoji Kosmodemjanskoj. Eto, vidite, recimo, moj sluaj. Tako ja jednom taman zaspao, kad neko dum, dum, o prozor, ba ovaj kibic-fenster. Ne zovite me, zaboga, ika Pero, gospodine. U Sovjetskom Savezu svi se oslovljavaju sa ,,drue" ili graanine". Dedi je bilo teko da oslovi bilo koga sa drue", a pogotovo Periia, za koga nije tano znao ni ko je, ni odakle je doao, ni kuda e da ide, niti o kakvom vanom zadatku je re. Ali, progutao je to, mada je uvek, im bi bio siguran da je Perii zamakao za batu vladikinog dvora, utrao u kuhinju i svaljivao sav bes na majkicu, kao da je ona svojevoljno dovela Periia. Ona se branila da je to Milutinovo maslo, ali on nije mogao njoj da oprosti to ne kae Deski, Deska Milutinu, jer on sam, kao bivi vojnik i mukarac ne bi smeo da uskrati konak jednoj neidentifikovanoj linosti, kako je najee zvao Periia. Majkica nikako nije mogla da shvati kakve sve veze ona ima sa tim i zato deda prebacuje i Milutinovog politikog prijatelja njoj, a deda je smatrao da je ona suvie glupa da bi bilo ta ozbiljno shvatila, i da e se jednog dana pokajati, jer je pitanje da moda nije re o nekom pijunu ili nekoj drugoj slinoj osobi. Meutim, kada se majkica bude opsetila, a on ode u orku, kao to je moglo da se desi sa kalfom Isom, onda bi, naravno, sve bilo kasno, jer samo mukarci u ozbiljnim situacijama stradaju, a nikada ene, jer u njihovu krivicu niko ne sumnja, mada su one najee te koje nateraju mukarce u propast.

Iako je sve bilo rutinski, ja sam znala u kom e se trenutku dedici iskriviti usta i na koju stranu, ali on je hrabro nastavljao svoj monolog. To je, u stvari, i bila forma kontaktiranja koja mu je najvie odgovarala, kao uostalom i svima u porodici Jerini, to je esto odavalo utisak da kod nas svako u jednom trenutku mora da izgovori svoje rei ili e eksplodirati, to se nije ba retko dogaalo. Zato je Milutin Suboti i morao, po sopstvenom miljenju, da naputa bojno polje, kako se ne bi nadglasavao sa snanijima od sebe. Naravno da je Deska smatrala da se on samo vadi na taj nain. I tako sam vam ja, dakle, gospodine moj,(odluio je da bude tolerantan) razdrljao koulju i viknuo: pucajte! Od mene neete nita saznati. Oduvek sam elala da ujem ta je to bilo, kakvu je to opasnu tajnu deda krio, pa i sada, posle svega, kada smo se ve oslobodili, ostajao je tajanstven. No, kao i obino, u tom odluujupem trenutku, majkica bi dovela itavu uzbudljivu situaciju do apsurda. Boe, Pero, kako moe da pria tako, kada si, im su doli, ne njih sedam, kao to pria, sa uperenim revolverima stali pred tebe, ve ovaj na komija, bog da mu duu prosti, folksdojer, a u stvari, kelner, sa nekim prijateljem doao i kucao na prozor... I to je za tebe, enska glavo, bio neki prijatelj, sa nekim prijateljem je doao na komija kelner... Samo ene mogu da budu tako naivne dodao je besno i uhvativi vazduh nastavio svoju priu: U neemu je Ruica u pravu, oni su hteli da me pridobiju za sebe, da postanem kvisling, ali Pera Kralj po cenu ivota ne bi na to pristao. Ja to kazala? (Deda je ipak uspevao da zbuni majkicu.) Mahnuo je samo rukom, u smislu, ne treba obraati panju na enske gluposti, ali je tu ponovo upao u svoju uvenu klopku. I onda si me gurnuo da ja kaem da nam deca ne piu, da ne znamo gde su, a da si ti ve zaspao, pa si se bacio na krevet i poeo da hre. Nisi ni primetio kada si zaista i zaspao. Eto tako. No ovaj e se razgovor ponavljati dosta esto, bar u mojoj prisutnosti, ali verujem da su ga vodili i kada sam ja zbog raznih pionirskih dunosti bila spreena da prisustvujem tim trenucima obnavljanja nae blie istorije. Drug Perii je, meutim, uvek sluao ovu priu ili neku slinu sa vidnim interesovanjem, kao da nita tako zanimljivo u ivotu nije uo. Moda bi sve tako i potrajalo da deda nije ispriao i onu priu koja nije bila ba sasvim neistinita, zapravo dogodilo se onako kako je on to zapamtio, a ja sam mu poverovala, jer je to isto potvrdila i majkica, a ja sam neto bila sklona uvek pre da poverujem enskoj brzopletoj pameti, no mukoj hrabrosti. Doao mi je tako, jednom (kao stalno mu je neko dolazio, a onda mu je ba taj mladi doao i zamolio ga da se krije kod njega na tavanu). I tada je deda rekao ono odluujue: Mislio sam da je neki poten ovek, kao takvog sam ga u stvari

odranije poznavo. Reko, bavi se deko crnom berzom, pa ga uhvatili. Kad ono, a on komunista. Hranim ga, pokrivam ga, a on komunista. E pa, Pero, nisi ga ti hranio, a odeven je bio. Samo sam mu ebe nosila. A ti si mi govorio ako ga uvate, ja nit sam uo, nit sam znao za njega, jer sam mukarac. To to si mukarac uvek te je teralo da bude i slep i gluv, a izdaje se, boe mi prosti, za heroja. Drug Perii je poeo da se smeje kao da je bunike jeo. Cepao se, inilo mi se da e da padne sa amlice. Ni sama nisam znala ta je u svemu tako smeno, da kao i obino u nedoumici nisam pogledala u Desku. Bila je crvena kao ono kad je Milutin naleteo na Milicu kako se ljubi sa Miom Glavonjom, pa je uveo u gong. Deska je treptala kao devojica kad skrivi. I naravno, sinulo mi je. Komunista Isa. Porodini obraun je nastao tek kada je Perii otiao na konferenciju. Deska je gotovo siktala, a Pera Kralj se snebivao, dok nije podivljao i izjavio da e on, ako ga drug Perii u meuvremenu ne prijavi, oterati svu tu Milutinovu bagru iz svoje kue i neka Milutin gaji komuniste u sopstvenoj kui, a on je sa Isom oduio sve, sebi i partiji i domovini, a da nikom nije obavezan da polae rauna zato i kog komunistu je krio za vreme okupacije. To su, uostalom, njegove privatne stvari. Ali zaboga, tato, kako ne shvatate da stalno izvaljujete gluposti? Cenite vie lopove od naih drugova. Kada bi deda bio doveden u takvu stupicu da ne moe da nae odgovor, izbacio bi sve iz sobe, pa ak i Desku. No ovog puta on se uhvati za srce i prevrnu oima. Disao je ubrzano. Svi su pali na taj njegov tos, iako ga nije prvi put izveo. Majkica je plaui donela slatko od rua sa ledenom vodom. Deska je pretila da e Milutina naterati da definitivno reimo na porodini ivot, sa njim ili bez njega, ali da u tom ivotu nepe biti mesta ni za kakvog provokatora. Samo sam ja znala da je deda sve to izveo da bi se izvukao od ozbiljne Deskine grdnje. Znala sam po tome to je kiljei na levo oko uzeo dva puta slatko od rua. Da mu je bilo tako zlo kao to se pretvarao ne bi potrefio zdelu, ne bi bar i po drugi put. Kada se ispostavilo da su Rusi hteli fifti-fifti od nas, tog leta proitala sam ogroman naslov u Politici" da su Rusi ba to hteli od nas, i kada je gospodin Perii iznenada nestao sa svim svojim bajkama o patetama deda je likovao i itav dogaaj sa Isom dobio je svoju novu interpretaciju. Kao, deda mu je rekao: Gospodine moj, krio sam komuniste na tavanu, a on, drug Perii, mi je rekao, da je pitanje da li je taj drug sa tavana pravi komunista ili nije. Ja samo znam priao je komiji Vulinu ko je pravi komunista, ovek naeg soja i podneblja, a ne neki svetski vaganbundi za koje je pitanje kada e se, kako i u kom trenutku odnositi prema naem NOB-u. Komija Vulin je strepeo od dede, poto mu se erka za vreme okupacije zabavljala sa nemakim oficirima. On je bio ubeen da je to bila ista ljubav, a

da ljubav ne zna za granice, pa je tako i njegova mala pogreila. No, jednom se mala pojavila sa ajkaom na kojoj se sijala petokraka i u kompletnoj uniformi. Tada smo saznali da je i ovde bilo rei o nekom nesporazumu i da su ona i taj oficir, u stvari, bili veza". Stomak gospodina Vulina delovao je posle te stare novosti veoma dostojanstveno, vii bar za desetak santimetara nego u prethodnoj etapi. Mala je dolazila dipom iz Beograda i dovlaila iz nekog slinog magazina kao i za vreme rata eer, kakao, kafu i neke druge Unrine akonije. Izmeu ostalog oranadu u prahu, vakau gumu i jabuke sa mesom. Ovo poslednje je donela majkici da se uveri kako tamo na Zapadu jedu kojeta. To meso u sosu sa jabukama donela je stara Vulinka da bi definitivno objasnila zato se njihova mala opredelila za ideje Istoka, jer naravno, te ruske patete nisu bile loe. Ree ih je, svakako, pomi-njala tog leta 1948, kada nam je svima postalo jasno ta su Rusi hteli i kada smo nekim drugovima objasnili kako se i zato gospodin Perii obreo u naoj kui. Milutin nam je javio da njegovo ime nikako ne pominjemo u vezi sa tim drugom. Deda je tako shvatio definitivno da se on sam nalazi uvek na vetrometini politikih dogaaja. Poslao je majkicu kod Ise, biveg kalfe, i on je tim drugovima koji su nas posetili zbog gospodina Periia i nekih drugih, koji nas nisu posetili, ali se deda stalno opirao da njih poseti. Isa je sve svrio. Objasnio je ko je deda, kako ga je skrivao, kakav je njegov politiki vjeruju, tako da je na kraju i on sam, deda, poverovao u svoju pravilnu politiku orijentaciju. Mnoge stvari su i meni poele da bivaju jasne, iako ne do kraja. esto sam razmiljala o Aljoi, da li je mogue da je i on bio tako lo? Ali, shvatila sam da je bolje ne pominjati nita slino. Jednom, kada se budemo sreli u Odesi, kao to sam mu obeala, pitau ga da li je sve to ba tako kao to se pria. Kakva su sve zlodela Rusi od prvog dana nainili saznali smo jedno vee od stare Vulinke, ija mala je ba lino doivela grozne neprijatnosti. Deska je smatrala da se ja nikada neu odvii da postavljam neumesna pitanja, jer svima je bilo jasno da je oficir koji je dipom dolazio sa njom bio Rus, ali ona je njega potpuno zaboravila, ak i kazaok to je igrao u naem dvoritu pod dunjom. Pamtila je samo onog to se kasnije pojavio sa Unrinim paketima. Svoje opasne zadatke iz rata nije pominjala, kao da su jo uvek pod zabranom. Moj drug" uvek je tako govorila po-brinue se da svi dobijemo R1 karte za snabdevanje, a tebi e, Milice, sledei put kad doe, nabaviti bele patike." Vanja? pitala sam. Koji Vanja? usplahirila se Vulinica kakav Vanja? Mladi vae perke, gospoo, rekla sam, na ta su se oni svi zapanjili kao da nikada nikakav Vanja nije dolazio u Drajpic gase. Lila (za vreme rata je bila Lili), a nekada Ljiljana, pogledala je besno svoju majku, kao da je ona krtavala, i to uvek pogreno, njene mladie. Ona sama ih je zato, po nekom instinktu i smislu za istoriju, uvek zvala samo moj drug". Deska je nala da je moje ponaanje neumesno, a Milica je bljuvala otrov

na mene, jer je, po njenom, sada bilo svreno sa belim patikama o kojima je sanjala. Sanjala sam i ja, pa ta? Tako nas je mimoiao raj gospodina Periia, a o njemu vie nikada nismo nita uli. Kako se jedne noi pojavio, tako je jednom u zoru nestao, a Milutin je kasnije tvrdio da on njega nije ni poznavao. Moj pionirski rukovodilac Ika, momak divnih plavih oiju, nestao je takoe, zajedno sa svim svojim brourama o Staljinu i priama o Ljubov evcovoj i Koraginu. Neki su priali da su ga videli kako je preplivao Dunav na granici prema Rumuniji. Da li je otiao da proveri prie rat-nika o nepreglednoj Ukrajini i prepunim magazinima iz kojih moe da uzme ta voli i ne plati, ili je otplovio do nekog ostrva, to nikada nisam saznala, tako da je Mlada garda i danas kod mene.

VII PONOVO U SENOVU

Za sve ovo vreme od kada smo stigli u Mariolanu Milutin nije uspeo da prenese iz Senova nae stvari. Stalno je bio zaokupljen vanim dravnim poslovima o kojima mi nita nismo znali. Deska je i nadalje dugo u no, kada bi iznenada banuo sa kutijama ueerenog voa i arenim svilenim maramama, uvek po tri, za svaku od nas po jednu, sedela sa njim i sluala ta se tamo negde zbiva, gde Milutin dokrajava nau revoluciju. Ujutru bi ipak za dorukom izjavila da joj je svega dosta, i revolucije i Milutina, da svoje najlepe godine provodi amei sama kod svog tate, i da bi ve jednom htela da ima sopstveni ivot. Onda bi poela da prebacuje Milutinu to ne prenese stvari, jer e ih pacovi pojesti, a kao najgoru stvar pominjala je da nam se neko moda i u kuu uselio, jer je velika nestaica stanova, a mi smo kuu jednostavno zakljuali i otputovali. Onda bi poeli da se svaaju to se ni Deska ni Milutin nikome nisu od komija ili prijatelja ni razglednicom javili, pa moda siroti ljudi misle da smo iz nekih neodreenih razloga i namerno nestali. Tata je smatrao da je besmislica oekivati pored tolikih ena od njega da pie pisma, kada se zna kako se znaajnim poslovima bavi, dok je Deska zakljuila da je ona previe pisama u svom ivotu napisala. Od kada je ja poznajem znam da se samo reavala da javi dedi da smo ivi za vreme rata, ali da je onda zakljuila da to nisu vremena za dopisivanje i da bi to moglo da bude opasno. Traila je stalno neku priliku po kojoj bi poslala pismo, a onda bi se ispostavilo da nema vremena za pisanje, kada bi se takva osoba pojavila, pa bi ona, ta osoba, samo javila dedi da smo ivi i zdravi i da se brinemo to od njih

ve davno nismo dobili potu, da ih molimo da nam jave kako su. Ponekad bi neko i stigao iz Mariolane sa teglom pekmeza od aprikozna. Mami je bilo teko najvie to se zbog nae nesreene porodine situacije nikako nije definitivno zapoljavala, jer smo, kako je govorila, stalno u pokretu". Jedne je subote Milutin stigao ranije no obino. Bio je bez poklona. Oi su mu bile nasmejane. Nije skidao svoj koni kaput. Samo je kaket zabacio na potiljak. Pakujte se rekao je. ta to znai pakujte se? pitali smo. Kamion je spreman,objasnio nam je. Vraamo se kui. Zvualo je to prilino besmisleno. Istrala sam na ulicu i videla zaista kamion, ak i ofera. Pa to je neuveno vrisnula je Deska. Kao da visimo o koncu a ti nas samo otkai. Majkica je tiho plakala i brisala nos u rukav. Sela sam joj u krilo iako su ve svi govorili da sam devojurak, ali ja sam znala da je samo to moe smiriti. I zaista. Brzo je poela da nas pakuje. Naravno, milihbrot, pekmez i sve ostale vane stvari. Odjurila sam do cukeraevih. Marijana mi nije poverovala, pa je zajedno sa svom braom i sestrama istrala da vidi kamion. Obeala sam joj da emo se dopisivati. U toj guvi niko se nije setio Mie Glavonje. Naravno, sem Milice. Okrenula se prema zidu, bleda kao zid, a suze su joj tekle niz lice. Deska je teila da e napi lepeg momka. Jedno je sigurno, da e imati manju glavu ubacila sam ja krajnje neumesno. Ipak nije morala tako da me odalami, pogotovo to je mogla da pretpostavi da e me ve u sledepem trenutku poslati da ga potraim. U tom trenutku pokazala sam se kao veliki ovek, bar donekle. Naime, obeala sam Milici da Mii neu rei zato smesta treba da doe kod nas, zapravo kod bate vladiinog dvora. Htela je samo da ga zovem da hitno doe. Naravno da sam mu ve u sledepem trenutku saoptila da odlazimo iz Mariolane i to zauvek. Kasnije sam priala Milici da je i on strano prebledeo i bio oajan, samo da bih je uteila to sama nije videla kako je nesrepan bio zbog naeg odlaska. Sama to ba nisam primetila, ali verujem da je zaista bilo tako, naroito zbog onoga to se dogaalo kasnije kada smo se vratili kui, mislim, kada smo kamionom stigli i kad je prolo itavo leto. I tako, otputovali smo onim istim putem kojim nas je Aljoa dovezao. Samo, sada je preko reke bio podignut most, pa nismo ekali itav dan skelu. Ipak, prenoili smo u onoj istoj krmi kao nekada i za doruak jeli ispod lipe mlad kajmak sa zagorelim mlekom. Dobili smo i po jednu crepulju lepinju. Mislim da sam brdo takvih pogaa sa kajmakom mogla da pojedem, ali mama nije dozvolila Milici da mi ustupi celu svoju, a ona je (zbog Mie Glavonje)

jedva uspevala po koji zalogaj da proguta. Tuno je cvilela i ja sam po sto i prvi put morala da joj sve ispriam kako je on bio oajan i ta mi je sve kazao. Ali, njoj nikada nije bilo dosta te prie. Stalno me je prekidala sa onim: a ti njemu, a on tebi? Da bih je malo uteila, toliko sam izmiljavala da mi se smuilo. Sve to izgledalo je kao da sam Mii Glavonji pola dana objanjavala, a on meni itav dan pretio ta pe sve da uini od jada to se selimo, a koliko se seam nije ni re progovorio. Pokuali smo, kada smo sledeeg dana, ba negde oko podne, stigli u Senovo da otkljuamo naa vrata. Oigledno, brava je bila izmenjena. Uskoro su se sa unutranje strane uli koraci. Pretrnula sam, mislepi da je iza vrata neki zaostali etnik ili bar ljotievac. Ne moete da zamislite ta sve moe da proe kroz jednu glavu samo dok traju koraci iza sopstvenih zakljuanih vrata. Bila sam stoga razoarana kada se pojavilo smeurano lice jedne starice. Koga traite? pitala nas je sa vidnim interesovanjem, kao da smo doli u njenu, a ne u nau kuu. Milutin, sa svojim revolucionarnim iskustvom, samo je odmakao staricu sa vrata i proao rairenih laktova u predsoblje. Onda se osvrnuo i dao znak i nama da uemo. Gospoi je zadrhtala bradica kao u stare koze. Nisam nikada do tada videla neku staru damu sa tako impozantnom bradom. Ovo je na stan rekao je moj tata Suboti i ja sam osetila arku elju, ma kako to sada izgledalo besmisleno, da se izvinim starici to smo se vratili kui. Ona nas je pozvala da uemo u njenu sobu, jer kako je rekla, samo je jedna njena, a u svakoj od sledeih ima po jedna porodica. Nije znala da nam objasni kako se sve to dogodilo. Nju su pre sedam meseci iselili iz njenog stana, jer joj je sin iznenada otiao na slubeni put. Da li je i on na Otoku? pitala sam u nameri da se ukljuim u razgovor i doprinesem razbijanju te neugodne atmosfere. Deska me je ibnula pogledom, a starica se rasplakala. Njena soba je bila tako natrpana da se stalno imao utisak da e ti neto pasti na glavu. Kreveti su bili jedan na drugom kao u vagon-liju. Ali od svega toga nita nije bilo nae. Milutin je, ne kucajupi, uao i u drugu sobu. Tamo je tek bio pravi kr. Zatekli smo jednu nepoznatu porodicu ba za rukom. Dodue, ja sam uspela samo da provirim, ali i toga mi je ubrzo bilo dosta. U oku je sedeo jedan klinja na noi (na naem persijskom tepihu). Inae, nieg drugog od naih stvari nije bili ni u toj sobi, niti u bilo kojoj drugoj. Kasnije smo saznali da je drug oficir kome je bio, tri meseca nakon naeg odlaska za Mariolanu, dodeljen na stan, prilikom seobe za Prokuplje, poneo sve nae stvari, ali tepih nije voleo iz principa, jer je smatrao da je to nepotrebno, kao i zavese, koje je, im se uselio, skinuo sa prozora i dao eni da ih koristi kao kuhinjske krpe. Sve to, da je drug, niko mu nije upamtio ime, prezirao nepotrebne preostale stvari iz prethodnog burujskog perioda saznali smo od kominice, baba Polke. Ona, dodue, nije

htela niuta da se mea. Smatrala je da moemo biti u dobrim zvaninim odnosima, ali da ne osea nikakvu obavezu da nam bilo ta kae, jer nismo nali za shodno ni dopisnicom da joj se javimo. Mama i tata su se besno zgledali, krivei u sebi jedno drugo. Kasnije su prebacivali Milici i meni to smo nevaspitane, pa ak ni teta Polki, koja je znala da nas uva dok smo bile male, nismo napisale ni jednu razglednicu. Tako je Milica morala kriom da pie Mii pismo, jer tata i mama nisu mogli da shvate kako kominici Polki nije mogla da se javi tako dugo, a sada, nismo se jo ni smestili, a ona ve pie Mii Glavonji. Ponekad su mi se zaista inili nerazumnima, ali sam bila sasvim sigurna da se niuta ne treba meati. Za svaki sluaj. Tata je krenuo u optinu odmah, da raisti tu svinjariju sa naim stanom. U trepu sobu nismo mogli da provalimo, ali smo verovali na re da i tamo neki ljudi stanuju. Tata se dugo nije vraao, a mi smo se poreali na krevete na sprat kod stare koze, koja, uostalom, nije bila rava osoba i bez obzira ta je bilo sa njenim sinom, sa nama je bila sasvim pristojna. Meni su se stalno vrteli cvetovi sa zidova pred oima, pomeani sa mirisom benzina, kao da jo uvek nismo stigli u Senovo. Deska se stalno pitala gde je Milutin mogao da zasedne, pa ceo dan se ne vraa. Ve su stigli sa posla i oni ljudi to su se uselili u nau treu sobu. Izgleda da mi njih uopte nismo interesovali, jednostavno su Deski kazali neka se obrati stambenom odseku. Deska je klela Milutina u sebi, ali joj je povremeno izletala po koja re, pa sam mogla, uglavnom, da joj pratim tok misli. Najzad, predvee, pojavio se Milutin sa drugaricom iz optine. Ona je bila na terenu, pa je nju ekao da rei celu stvar, jer ona je jedina bila nadlena da rei tako komplikovane situacije. Meni je izgledalo da ta drugarica sve to reava na suvie jednostavan nain. Otvorila je naglo vrata stare gospoe koze bez kucanja. Lupila je tako o ivicu klavira i tonovi su zabrujali. Pri tome je pogledala otro u staricu kao da je ona sama proizvela neke nedoline zvuke. Klimnula je znaajno glavom i saoptila: Dakle, vi, Subotii, spavapete u ovoj sobi, a baba ide u devojaku. Deska je poela da se buni, da je to nezgodno, da nije fer, da stara nije kriva za itav sluaj. Izgleda da ova drugarica nije imala strpljenja za besmislene razgovore. Drugarice, nemam nita protiv da spava gde hoe, ali onda nemoj da alje druga da trai reenje od nas. Sutra doi da ti napiem pismeno reenje obratila se Milutinu i zalupila ulazna vrata, bez zbogom. Odakle ti poznaje ovu? Deska je ovog puta bila vie nego ljuta. Tata se kleo da je prvi put u ivotu vidi i da se u socijalizmu svi obrapaju jedan drugome sa ,,ti", pa nije udo ni to se ona tako ophodi. Stara je tiho poela da sakuplja neke besmislene sitnice po svojoj sobi, kao jednu olju i pepeljaru u

kojoj su stajala tri oraha, zatim neke silne flaice sa lekovima, od kojih je itava soba smrdela na apoteku. Kasnije se vratila po posteljinu. U maloj sobi je ve bila njena fotelja na razvlaenje, za koju nije bilo mesta u njenoj sobi (sada naoj), pa je kroz suze, izvinjavajui se, rekla da se za nju ne brinemo. Pitala nas je da li imamo ime da se pokrivamo. Izvukla je iz ormana belu, miriljavu posteljinu i pruila je Deski. Retko sam viala mamu da plae, ali sada su joj ba zasuzile oi. Oprostite, gospoo, zaista mi je ao izvinjavala se starici. Stara je smatrala da su takva vremena dola i sama se izvinjavala to se obrela u naem stanu. Zapazila sam jo u to vreme da neke ene umeju da stvore ugodnu atmosferu u sobi gde se nau. Iako sam sama bila tek pre desetak minuta u devojakoj sobi, gde je nedostajao samo pop s bradom, starica je sada ve raskrila nered, poreala preko snenog miljea svoje flaice, jednu vazu sa perunikama stavila na stoi (i od toga je sve dobilo neki plaviasti ton), a preko fotelje razgrnula heklanu prostirku od arene vunice. Gospoo, mogu li da sviram malo na vaem klaviru? pitala sam je. Kako da ne rekla mi je i iz svoje torbice od crnih perli, sa kojom je verovatno nekada odlazila na bal, izvukla kesicu sa svilenim bombonama. Od kada nisam jela takve bombone! Zaboravila sam ak i da postoje. Gricnula sam je preko polovine da proverim da li se u njenom srcu krije jo uvek mleveni orah. I kasnije sam primetila da stara gospoa iz svojih fioka izvlai neke udne zaboravljene stvarice, miriljave i ukusne, za koje nisam znala ni da postoje ili sam ih samo iz svojih snova naslupivala. Ali, kada sam sela za klavir i poela da sviram, mislim ne da sviram neku melodiju, nego da udaram po tipkama izazvala sam takav efekat da mislim da od vremena prve puke u Beloj Crkvi tako neto nije odjeknulo, po efektu. Prvo je Milutin reagovao, kao da sam ga u mozak pogodila. Deska je bila okirana, a Milica oajna. Verovatno, nije mogla da shvati kako je meni do muzike kada je Mia Glavonja tako daleko. U porodici bi se sve to lako i podnelo, ali je uleteo drug iz susedne sobe (iji je mali malopre sedeo na noi). On je toliko vikao, da je ak i Milutin bio primoran da ustane i da me brani. Bio je zaista prost taj komija, nazivao nas je manijacima, a plaio se za svog sinia kao da je cela filharmonija banula u njegov (a ne na) stan i uzurpirala jedinom sinu na svetu mir i san. On je toliko toga napriao da sam ja bila frapirana koliko je i kako moja muzika uticala na njega opasno. Moda mi Milutin i ne bi dozvolio da se bavim muzikom da nije bilo tog incidenta, a moda ni ja sama ne bih tako strasno elela da se upiem u muziku kolu, da tada nisam osetila ozbiljne prepreke. No kako je poznato da umetnost ne moe ostati sputana kada izbiju snani porivi, to sam ja ve sutradan poela pomno da se raspitujem gde i kako se mogu uzimati asovi klavira, jer zaista nisam imala snage da saekam jesen.

Tako je poela moja muna muzika karijera. Nabavila sam u jednoj antikvarnici Bajera i zamolila staru gospou, vlasnicu klavira, da mi objasni bar osnovne stvari. Ona je to prihvatila. U mom sviranju uivali smo jedino Milutin i ja. Milutin zbog komije. U slobodnim asovima tragala sam za svojim starim kolskim drugaricama. Pronala sam samo Ljubinku. Njoj su noge, dok smo mi bili u Mariolani, tako strano porasle, da ja nisam mogla da skinem pogled sa njih. Marijanine noge uopte nisu bile tanke u poreenju sa Ljubinki-nim. Svakoga jutra odlazile smo na reku. Ponele bismo po sendvi i ostale na obali dok ne zae sunce. U Mariolani nije bilo reke i ja nisam nauila da plivam. Naravno da to nisam htela nikome da priznam. Navodno, u dubokoj vodi su me hvatali grevi, pa mi je lekar zabranio da se otisnem od obale. Tako sam govorila, a mislila sam da mi smeta dno, jer da ga jednostavno ne dodirujem, ja bih morala da plivam kao i ostali normalan svet. Valjda se ne bih udavila. Zato sam jednom dola rano na plau sama i zagazila duboko, sve dok mi voda nije dola do brade, a onda sam naglo zgrila noge i poela da se praakam. Gospode boe, to je ta vodurina odvratna. Ulazila mi je i na usta i na nos, pa ak i kroz ui. Sva srea neki ribari to su se vraali iz lova, kako su posle priali, spazili su me kako se davim i uzvukli na obalu. Nisu znali da u jedno deje telo moe da stane toliko vode, kazali su Deski. Nisu ni primetili da ja nisam dete. Deska je jecala dok su oni to priali, a onda me je dobro iamarala, kada smo ostale same. Zar ne shvata da su ribe mogle da te pojedu? siktala je. Strvino jedna! (Iz svega toga vidi se da nije delovala ba tako alosno, kao to se inilo dok su strani ljudi bili tu.) Sa plaom, Ljubinkom i ostalim glupostima bio je kraj, ukoliko ne mislim da Milutin sazna za sve, a onda bih videla svoje. On se upravo nalazio na terenu, opet na nekom vanom zadatku. Pitala sam majku dokle e ta naa revolucija i Milutinov teren da traju, ima li kraja tome. Ba sam htela da je odobrovoljim posle svog nesrepnog davljenja, ali to je bio razlog za jedan novi amar. Milica nije mogla da podnese mamine i moje prepirke. Moete da mislite kako mi je: majka u klimaksu, sestra u pubertetu... alila se naoj kominici, onoj staroj kozi. ula sam je. A Mia Glavonja u Mariolani! dodala sam, zaista bezazleno. To je bio dovoljan razlog da Milica plae sledea tri dana. A ba nita loe nisam mislila. Da bih je malo razonodila, obeala sam joj da u nagovoriti tatu da nam dozvoli da odemo do poetka kolske godine u Mariolanu. I onako sam elela da ispriam Marijani sve, o naem stanu i koga sve tu ima, a naroito sam bila nestrpljiva da sa njom razgovaram o plivanju i mom davljenju, kao i da je obavestim da sam reila da se posvetim muzici. Milutin je na opte uenje pristao, ak nam je i kamion nabavio, jedan to je kretao u zoru, a predvee ve stigao u Drajpic gase. Nismo imali ni

vremena da javimo dedi. Sedeli su svi ispred kue kada se kamion pojavio. Oni su ba mislili ko bi to u ovo doba mogao da stigne u Mariolanu? Sigurno Deska opet alje po prilici neku vest, kad ono Milica i ja! Majkica je plakala od radosti. Ni deda ni majka nisu mogli da shvate zato Milica mora odmah da odjuri nekuda, zar to ne moe da saeka sutra. Dok su se oni prepirali, ja sam mugnula do cukeraevih. Marijanu sam srela na vratima. Nije bila preterano iznenaena to me vidi. O, dola si? rekla je samo kao da namerava, bez obzira na mene, da krene tamo kuda je pola. A ja idem u bioskop da gledam Legendu o zemlji sibirskoj". Pa to smo gledale zimus podsetila sam je. Znam, ali obeala sam kominici da u ii sa njom u bioskop, jednoj to su se nedavno doselili, hoe li ti sa nama? Nije ni saekala da joj kaem da nemam nameru da ponovo gledam taj film i da nije ba ni zgodno gledati taj film u ovo vreme. Nisam uspela ni da joj ispriam ta mi se u Senovu dogodilo. Izmeu Marijane i mene bilo je sve svreno. Nisam mogla da joj oprostim novu kominicu niti stari film. Bila sam tuna sve dok nisam ugledala Milicu. Vratila se sva pokunjena. Nije mogla da okusi ni utipke koje je majkica na brzinu zame-sila u ast naeg dolaska. Tako se dedi uinilo da smo nas dve dole brzo kui, jer smo ipak lepo vaspitane devojice. Uto je stigao i ujak koji se tog leta vratio iz sveta. Posle zarobljenitva vrteo se tamo-amo po Evropi, a onda se kao svetski ovek vratio u Mariolanu da bi nam u kasne letnje veeri priao o kapitalistikoj nitariji. Naravno, ukoliko nije iao sa Nadom Srce u bioskop, a ona je volela sve filmove da gleda i da mi onda pria taj isti film due nego to je trajao. Valjda zato to joj je refren, bio: Jao to ti je ujkica sladak! pa Hoe li da ti budem ujnica? To bi ceo dijalog iz filma uveavalo bar za jednu treinu. Ona je obino prepriavala filmove kada se ujak pravio da nije kod kue. Zatvorio bi se u klozet i rekao da joj kaem da je on iznenada otiao poslom, iako smo svi znali da on nita ne radi. Jednom, kada je i ona elela da ue u tu istu prostoriju, ujak je bio strano ljut na mene, jer je morao kroz prozor da iskoi u dvorite, pa kao iznenada je uao, jer nije mogao u papuama ne znam kuda poslovno da se mota. A ja da zabaurim itavu stvar ispriam Nadi Srcetu kako je moj ujak bio strahovito hrabar ovek one zime pred rat, kada je na Bregu na njega naleteo vuk, a on mu podmetnuo pesnicu. I znate, rekla sam joj moj ujak je tako snano gurno pesnicu vuku u grkljan da je ovome proletela do repa. Pa je onda ujak uhvatio vuka iznutra za rep i prevrnuo celog vuka naopako. Mislila sam da bi ujaka ta pria koju sam najvie od svih njegovih dogodovtina volela da sluam, obradovala, s obzirom da ba njegovoj devojci priam o tome kako je hrabar, ali on se naljutio i rekao da ne lupetam.

Nadica i ja smo bile zbunjene. Njoj su suze udarile na oi. Oh, rekla je nisam znala da si tako hrabar. Kojeta, primetio je ujka prie za male devojice. Ali Nadica je bila, kao i majkica, uvek spremna da zaplae, a sada posebno to se ba njoj dogodilo da ima tako hrabrog mladia. Onda je primetila da je doao spolja u papuama i zakljuila da neka la negde, ipak, postoji i opet briznula u pla, kao da je ujak bio sa nekom Cigankom, koja, recimo, veoma lepo igra i peva. Sve je svreno govorila je. Bolje bi bilo da mi odmah prizna. Ko je ona? Ujak nije mogao da joj prizna da je itav sat itao Zabavnik" u klozetu i zato se sada ponaao kao ilegalac kada su nai stigli. To ni ja nisam shvatila, ali i on je imao neke svoje ozbiljne razloge kao Milutin, pa ak i Pera Kralj, neke muke tajne, vezane za politiku i neke probleme koje mi ene nismo razumevale. Sve bi to moglo jo nekako da proe, i nije me se u stvari ticalo, ja sam svoje probleme u vezi sa mukarcima raistila kada je Sava bio u pitanju. Ne samo zbog izama i svih onih izmiljotina (u vezi sa pokojnom majkom i ostalo), nego uopte me njihovi posebni razlozi nisu intere-sovali i bili su mi dosadni kada se mama raspravlja sa Milutinom ili Milica sa Miom. Nego, kada je ujak napravio scenu to sam mu dirala marke i poreala ih po boji (a ne po serijama i dravama), on je od toga napravio svetski problem. Drao se na majkicu to mi je, dok je on bio u zarobljenitvu, dala da se igram sa njegovim markama. Onda je uobrazio da sam mu izgubila neku marku koja vredi milione dolara, vie nego uravicin vinograd. Onda mi je stvarno bilo dosta, jer znam da ni jednu tako skupocenu marku nisam izgubila. Menjala sam se za neke zelene marke sa glavom kralja Aleksandra, ali takvih je bilo bar deset istih, od tri dinara. Ni najednoj nije pisalo ni milion dolara, ni uravicin vinograd. Pa kakva ti je to marka, koje boje? pitala je majkica. Kakva boja? drao se on, kao da gori vinograd. Nije znao ni ta je na njoj nacrtano, ni brojku, nita. A ja sam prelistala sve knjige sa mustrama od Teokarovieve tofare. Nala sam dve-tri rumunske marke, ali ni jednu skupocenu. Pisalo je Romania na njima. Ujak ih je bacio. Sve ste mi razbucali! Kako ste mogli moju jedriliarsku uniformu da iseete i bacite u bunar? vikao je izbezumljeno. Pa to je Pera! uzdisala je majkica kroz suze. Onda je deda naleteo sa onom svojom starom priom o uperenom bajonetu, razdrljanim grudima i kako je viknuo: Pucajte u mene ako treba, decu neu izdati..." Majkica je ovog puta ba mogla da se uzdri od svojih neumesnih primedbi. Nije joj neophodno bilo da pred svima kae kako deda izmilja, kad smo to i onako svi znali. Ujak je onda rekao da smo svi mi bleferi. Ne znam ta je sa tim mislio, ali

deda je napustio prostoriju (kuhinju) i traio je da mu se ruak donese u malu sobu. Izjavio je da sa gospodom koja ga ne potuju nee vie da ima nieg zajednikog, pa makar mu oni bili i sinovi. Ujak je neumesno poeo da se cereka, to je dedu jo vie uvredilo. Meutim i sama sam bila uvreena. Najvie zbog Marijane i kominice. Hajde, da je ponovo gledala film ,,3latan grad" sa Kristinom Zederbaum i ono kako se udavila u bari, a sunce zalazi. Ba sam elela da Marijani na nekom omladinskom sastanku bude upuena drugarska kritika. Jo sam se vie naljutila kada sam saznala da je Mia Glavonja te prve veeri bio sa Olgicom u bioskopu, Miliinom najboljom drugari-com. To nam je ispriala Marijana jo iste veeri kada smo doputovale u Mariolanu. Milica je plakala cele noi. Badava sam je teila da Mia svakako ne bi otiao da je znao da emo mi doputovati i da nije nita strano kada je otiao sa Olgicom, jer nju poznajemo. Za Milicu su ba to bili razlozi zbog kojih je jo vie plakala. U Mariolani se sve brzo sazna, pa je Mia sutradan dojurio i slagao da nije bio u bioskopu, da su to samo gadne Marijanine lai. Rekao je da e toj maloj noge polomiti. Zapazila sam da mi ba ne bi ni bilo ao, jer sam bila veoma uvreena na Marijanu, najvie zbog toga to sam sada znala da joj nikada neu ispriati kako sam se davila, niti kako u postati pijanista. Pa kako bih mogla da joj poverim te najintimnije stvari kada je njoj prea kominica i ruski film od mene koja sam se najvie zbog nje vratila. Mariolana mi je postala odjednom uasno do-sadna. Dani su bili topli i dugi. Nisam znala kako da utroim vreme. Zamraila bih sobu i po ceo dan leala i itala. Marke nisam smela ni da pipnem. Milica nije htela ni za ivu glavu sa mnom da igra ni dame ni tablanet. Samo je pisala neto iza lakta (da se ne vidi) i brisala u rukav nos. Znam da bi to Desku jako nerviralo, ali nisam htela da je podsetim. I ovako je bila neraspoloena. Mipa je, kao sluajno, svakog dana navraao do ujaka. Odjednom su mu popucale sve gume na biciklu, pa je morao da ih lepi. Ujak je doneo neki lepak iz Evrope to sve ivo lepi, tako da je cela Mariolana neto lepila u naem dvoritu. Milica je ostajala u pozadini. Govorila je da je ne interesuje ni Mia, ni gume za bicikl, ni taj glupi lepak. Ali, kada je Mia prestao da dolazi (samo dva dana nije bio) Milica me je poslala kod njega. Nije mogla da smisli nita pametno to bih mu rekla, ve je oekivala od mene da to uinim, iako me je stalno nazivala glupaom. ta si mu rekla? pitala me je kad sam se vratila. Nita. Da sam sluajno prolazila, pa sam htela da vidim da li mu lepak dobro dri gume. A on, je l' pita za mene, da li sam jo ljuta. Da li mi je poruio neto? Kada sam joj rekla da se lepak dobro dri i da nije pitao za nju, Milici je to bio dovoljan razlog da mi kae da sam obina budala. Zaklela sam se da vie nikada neu ii tako sumanuto kada je bezobrazna. Posle mi je bilo ao kada se rasplakala, pa sam joj obeala da u uvee da odem sa Marijanom na korzo da vidim da li Mia eta sa Olgicom iako sam rekla da mi Marijana nije vie

drugarica. (Zna se zbog ega.) Ono to me je kod Marijane najvie razbesnelo je da ona nije ni primetila da mi nije vie najbolja prijateljica. Uhvatila me je pod ruku i povela kod kominice. Smatrala sam da je to ve suvie, ali sam morala da se pravim luda, zbog Milice. Zna da sam se ovog leta davila u reci u Senovu? pitala sam moda malo nespretno Marijanu, jer otkuda bi ona to mogla da zna? Pa kad si blesava. Ide u duboko, a ne zna da pliva. I moja braa su se davila, pa su ivi. Dakle, to kako Marijana voli da potceni oveka, to je neverovatno. I to pred kominicom. Izvukli su me neki ribari. Deska se onesvestila kad me je videla polumrtvu dodala sam, kao da ona nije pomenula brau. udna mi uda, rekla je Marijana i moja majka se onesvepuje kad god se neko od nas davi. Marijana je htela da predstavi itavu stvar kao da se ceo svet davi, a najepe oni cukeraevi, pa sad od toga ne treba praviti pitanje. Samo da pred tom kominicom moja pria ne bi bila interesantna. Ali to joj nije upalilo. Ta Milesa, kominica, iako starija dve godine od nas, htela je tano da joj ispriam kako to izgleda kad se ovek udavi, jer sam, kako kae, doivela kliniku smrt" i da li je istina da onda oveku u sekundi projuri ceo ivot kroz pamenje? Kako da ne rekla sam za inat Marijani. To je zaista bilo uzbudljivo rekla sam i poela da joj priam sve od poetka, otprilike kao kad Nada Srce prepriava film nadugako i nairoko. Tako sam Milesi rekla i ono za uperene bajonete dedine i kako smo bili primorani da iseemo ujakovu jedriliarsku uniformu i sve ostale gluposti, i to onako kako ih je deda izmiljao. Ne znam ta mi bi. Ti napria ne samo tvoj tuni ivot, ve i ta se kobojagi tvom dedi dogodilo. Ispriaj bar onda i za onu Ciganku, kako je Pera Kralj pobegao za vreme prvog svetskog rata zbog nje iz vojske. Milesu je ta pria posebno interesovala, ali sam se ja ovog puta ozbiljno naljutila na Marijanu, jer ona nema nikakva prava da iznosi u javnost porodine tajne. Prela sam na muziku. Ispriala sam Milesi (namerno sam okretala glavu od Marijane) kako su moji odluili da se posvetim muzici. Rekla sam da mi je ao to nam klavir nije ovde, jer bih im rado odsvirala neto. Na to je Milesa predloila da odemo kod nje, jer bi ba volela da uje kako ja sviram. Prestravila sam se, jo vie nego kada sam izmislila da znam da plivam, pa je to trebalo i da dokaem. Sada ne bih mogla ni da se udavim, svi bi ubrzo konstatovali da laem, to sa klavirom. Osetila sam da mi se povraa, zaista, od te izmiljotine, pa sam rekla da mi je strano muka i da odmah moram kui, jer u se onesvestiti. Ali, onda sam se setila da nismo stigle do korzoa i da e Milica biti besna. Sinula mi je

spasonosna ideja: Nemam ovde note, nisam ih ponela rekla sam Milesi. A po emu svira? insistirala je ona, kao da joj je to najvanija stvar u ivotu da uje moju muziku. Pomenula sam Bajera i izmislila ajkovskog, iako sam se samo par minuta pre toga pokajala i obeala sebi da nikad vie u ivotu nepu slagati. ajkovskog imam? uskliknula je Milesa. Rekla sam im da me mrzi da sviram po notama i odlupetala im Psei koncert. Njima se to, zamislite dopalo, pa sam odluila da se posvetim stvarno muzici, kada sam ve talentovana. Marijana je rekla da njena braa sviraju na harmonici, ali da to nije tako lepo kao na klaviru. Videla sam da Marijana, ipak, nije tako rava devojica. Otrale smo brzo na korzo, jer je ve bilo kasno. Videle smo Miu Glavonju. Nije etao sa Olgicom. Gde ti je sestra? pitao me je. ta te se tie rekla sam mu. Milica je smatrala da je to krajnje nevaspitano, tako odgovarati. Ujutru mu je napisala pismo koje sam ja morala da odnesem. Dotrao je odmah i onda su otili da se kupaju na ribnjak. Mene nisu zvali. Rekla sam pred Miom da vie nikada nepu ii da vidim s kim eta i da mu posle nosim pismo, niti da pitam za lepak. Smejali su se. Bila sam zaista ljuta. VIII LETNjA GROZNICA

Milesa je otputovala na more, a Marijana kod roaka u Bosnu. Tako sam ostala sama. Jabuke petrovae su ve odavno prole, a ljive u de-dinom dvoritu jo nisu sazrele. Bilo je neopisivo dosadno. Jedno popodne pala mi je spasonosna ideja na pamet. Odluila sam da uzmem ujakov bicikl i da sama odem do ribnjaka ili parka, da proetam, jer je vruina bila nesnosna, a itanje mi se popelo na glavu. Zaboravila sam samo jedan detalj. Umela sam da se popnem na bicikl, ali nisam znala da siem. Kada sam kretala obino me je ujak pridravao, jer je bicikl bio muki, a moje noge suvie kratke. Onda bi me saekao da napravim krug do pijace i pomogao mi da siem. Ovog puta kada sam se vratila nije bilo nikog da me saeka. Sunce je bilo tako upeklo da je asfalt mirisao na smolu. Imala sam utisak da vozim kroz testo. Nekoliko puta sam obila pijacu, ali nisam srela nikog poznatog ko bi mi pomogao, tako da je ve panika poela da me hvata. Jedva sam dosezala stopalama do pedala. Ramena su me bolela od istezanja, a pantalone mi se lepile oko butina. Obila sam ceo grad. Kad bih prolazila pored nae kue viknula bih: Ujo! ali sve je bilo zamrlo. Nisam smela da se osvrnem da vidim

ima li koga iza prozora, da ne bih pala. Suvie glasno nisam ni smela da zovem da ne bih probudila dedu, jer je to bilo neto najstranije to moe nau porodicu da zadesi. Bio bi tada namrgoen bar nedelju dana, a to je, opet povlailo druge neprilike ne bi me nikuda putali sledea tri dana, za kaznu. Ne znam ni sama koliko sam terala bicikl. Bio je ve suton kada sam uletela me krave. Iznenada su izale iz pobone ulice. Mukale su diui njuke prema suncu. Pomislila sam da mi jedino preostaje da zamurim i tresnem da bi mojim mukama bio kraj. Poslednje na ta sam pomislila i pri emu mi je zadrhtala brada bilo je da nikada neu saznati da li je lubenica to se hladi u bunaru crvena ili uta. Ve sam videla kako majka izvlai vedro i kako lanac iz bunara pada pod dunju, kada sam ugledala njega... Preplanuo, sa plavim oima, na biciklu, delovao mi je meu kravama kao vitez to se pojavljuje u pravom, zapravo, poslednjem trenutku. Bio je to Svetislav, ujakov najbolji prijatelj. Smejao se, valjda videi me u panici, a zubi su mu blistali. Probijao se kroz stado i ja sam kasnije, kad god sam elela da ga zamislim, videla kako se spretno provlai me krave, da bi vrsto uhvatio jednom rukom moj volan. Drugom me je obujmio oko struka. E, tog trenutka se dogodilo to. Prava ljubav. Kao struja. Nisam videla ni krave. Zaboravila sam istegljene miie. Poela sam da lebdim pored krave kao ptica. Mislim da ne bih osetila strah ni zamor da sam tako vozila bicikl i do Temivara. Svetislav me je izbavio i od tog trenutka se moj pogled zalepio za njega. U sveskama sam pisala S irilicom i latinicom. I ne samo da sam ono popodne zaboravila na lubenicu u bunaru. ini mi se da ih tog leta uopte vie nisam okusila. Nisam mogla da jedem. Ne samo lubenice, ve bilo ta. Majkica je svakog petka donosila od pekara hleb od deset kila, koji bi jo u etvrtak uvee zamesila sa krompirom, a ostavila testo za doruak da nam ispee utipke. Tako je u petak sve mirisalo na svee peen hleb, cela Drajpic gase. Ali meni je sada bilo muka od tog mirisa. Ne bih mogla da stavim zalogaj u usta ni da Marijana nije otputovala u Bosnu, pa mi, recimo, ponudila da na hleb namaemo njenim pasuljem i poeerimo. U kui su se zagledali i poeli da govore tiho. Pipali su mi elo i zakljuili da sam pod povienom temperaturom. Ipak, dijagnozu nisu mogli da postave. Hrana je za mene izgubila svaki ukus, kao da je opet postala neslana. I voda mi se gadila. Hodala sam kao mesear u raznim pravcima, ne bih li jo jednom naletela na krave, ali takav sticaj okolnosti one i on", znala sam, nee se ponoviti. Stajala sam pred ogledalom i eljala se satima, gledala kroz prozor iza firange i prebirala po pameti sve to sam ikada ula o Svetislavu. Znala sam ga od svog roenja, otkad pamtim za sebe, ali do onog popodneva nisam zapazila nita neobino na njemu. Prepriavanja su ovla prolazila kraj mene. Kada su ga pred ujakom pominjali, on bi samo odmahnuo: Kojeta, palanka ko palanka..." Sada sam, meutim, pokuavala da sklopim mozaik o njemu. Godina ujakovih, jo malo pa da mi tata bude. Diplomirao pravo, ali ne radi. Ima dve devojke, jednu lekarku i drugu to radi u Osiguravajupem zavodu. Kau da se ni

jednom od njih nepe oeniti. Priali su i o nekoj ne-srenoj glumici koja je davno umrla od tuberkuloze. Po miljenju naeg komiluka on se zbog nje nije oenio niti e se ikada oeniti. Meutim, nije delovao tuno. Ujutro sam rano odlazila po vodu na ugao gde je Svetislav stanovao. Tvrdila sam da je zdravija za pie od nae, bunarske. Taj moj gest sa vodom sve je iznenadio, jer nisam bila poznata po tome da volim bilo ta da nosim, a ponajmanje vodu u kanti. Uskoro je trebalo da pone kolska godina i ja sam sa tugom pomiljala na povratak u Senovo. Rastanak sa Svetislavom izgledao mi je nemogu, kao kraj sveta, iako sam ga tog leta samo jednom srela, onda sa kravama. Ne znam ta mi je bilo i zato mi se sve inilo tako beznadeno. Valjda je bilo prelazno od Milice, jer i ona je stalno uzdisala kada se pominjao na put. U stvari, bilo mi je beskrajno dosadno, mada sam tada mislila da je nesrena ljubav u pitanju. I odjednom sam htela da raistim sve sa Svetislavom (ko Deska sa Milutinom). Reila sam da ga odluno pitam prvi put kada se budemo sreli da li je to istina za tu lekarku i onu drugu devojku iz Osiguravajueg zavoda, a posebno me je muila pomisao na tuberkuloznu glumicu. ta je od svega toga bila istina, morala sam da saznam. Odjednom tako, taman sam zagrizla jabuku, ja koja sam se satima pripremala za sluajan susret, zateena sam sa punim ustima i Zlatnom knjigom u rukama. Sedim bosa u prozoru kao neka balavica. Da li ti je ujak tu? pitao je, a ja nisam mogla da progutam jabuku. Skoila sam sa prozora i jurnula kod ujaka. ta ti je? viknuo je. Totalno si pomahnitala. Koliko puta treba da ti ponovim da ne upada u moju sobu kao marsovac! Doao je rekla sam mu promuklim glasom koji je jedva izbio kroz stegnuto grlo. Ko? pitao je ujak. Pa on rekla sam. Ko on? Ima li ime? Pa, Svetislav rekla sam kao da prvi put izgovaram i ujem to ime. Ali ta ti je? Kako to govori i izgleda? pitao me je ujak. Istrala sam napolje i sakrila se u kuhinju. Njih dvojica su priali o nekoj besmislenoj utakmici i glasno se smejali. Palo mi je na pamet da bih na brzinu mogla da se doteram i povratim dobar utisak. Obukla sam svilenu haljinu i patike, stavila rajf na kosu. Kada me je video, ujak se zacenio od smeha, kao da nita smenije nije video u ivotu. Naravno, to je bio dovoljan razlog da briznem u pla.

 Udesila si se kao seoska mlada rekao je, guepi se od smeha. Istrala sam napolje. Ako sam ikada nekoga mrzela, onda sam ujaka u tom trenutku. Naslonila sam se na plot i grizla maramicu. Odjednom sam osetila njegovu ruku na ramenu. Mislim da struja visokog napona ne bi mogla vie da protrese. Obrisao mi je suze svojom belom, utirkanom maramicom koja je pomalo mirisala na duvan, a u stvari na suvo groe. Svojom snanom, preplanulom rukom sklonio mi je kosu sa lica i zabacio je iza uha. (Oh, da li su mi ui sasvim iste? prestravila sam se od straha i shvatila da je Deska zaista bila u pravu kada me je svakog jutra pitala da li sam dobro oprala ui, jer nikad ne zna kad ti neko moe proviriti u uho. Zaklela sam se u sebi da u redovno prati ui, i zube, i uostalom, sve. Ne samo zbog Deske. Naravno, njoj nita o ovome neu govoriti.) Obuci pantalone i uzmi bicikl. ekam te iza ugla. Pojurila sam u malu sobu. Tresla me je groznica. Bilo je to otkrovenje. Shvatila sam ta je ljubav. (Ono sa Savom bilo je bez veze.) Izletela sam na ulicu zakopavajupi pantalone. Kako da uzjaem sada bicikl kada ne umem sama? Ama kakvi, ne umem, za pravu ljubav nema prepreka. Pritisla sam snano levom nogom pedalu i prebacila desnu preko sedita. ekao me je. Proletela sam kraj njega. Vozio je za mnom do ciglane, a onda Obalom ribolova. Ponekad bi me stigao, prebacio mi ruku preko ramena i vozio paralelno sa mnom. Kada mi je spustio ruku na struk, pomislila sam da su mi izrasla krila. Zaustavio se kraj trske i ja sam skoila sa bicikla kao da mi je to milioniti (i prvi) put da sama silazim. Skinuo je svoj aket. Seli smo na njega. Nismo razgovarali. Lomila sam trsku. Znala sam da me posmatra. Nisam smela da ga pogledam. Dodirnuo mi je rukom kosu, a onda je spustio na vrat. Privukao mi je lice obema akama i zagledao mi se u oi. Poljubio me je u kapke, a onda u vrh nosa. Da li te je neko poljubio? pitao me je. Morao sam da te vidim rekao je i ja sam mu poverovala. Ne, rekla sam zapanjeno, kao da me pita neto krajnje apsurdno naravno da me niko nije poljubio. A tebe? uzvratila sam pitanje i pogledala ga pravo u oi. elela sam da najzad ujem pravu istinu, jer sam bila ubeena da su sve te prie o njegovim devojkama prava izmiljotina. Znala sam da je onim svojim pogledom prvi put mene pogledao. Nije mi odgovorio. Povukao je ruku sa moje kose i rekao: Hajdemo, kasno je. Sunce je zalazilo nad ribnjakom. Nije mi odgovorio. Vozio je bicikl iza mog. Pokuala sam da ga saekam, ali on je zaostajao koliko bih ja usporavala. Kod mog ugla mi je mahnuo i nestao pre no to sam ja uspela bilo ta da kaem. Prolo je leto a da ga nisam vie videla. Otputovao je. Vodili su me kod lekara da ustanovi zato sam izgubila apetit, a predvee dobijala temperaturu. On je konstatovao da je to neka vrsta groznice koja se te jeseni pojavila, verovatno od ujeda nekog insekta, ali da ne ostavlja ozbiljne posledice. Milutin je jednog dana iznenada poslao kamion po nas. Prve jesenje kie

su poele da padaju, tako da nas je do Senova pratilo runo vreme. Milica je bila ljuta, jer nije uspela ni da se pozdravi sa Miom, a meni je ba sve bilo, ali stvarno, svejedno. IX LIPOV AJ I DRUGI NESPORAZUMI

Ti, Subotieva, rekla mi je jednog dana nastavnica iz matematike ili ne razume dobro srpski, ili ti neto fali. Trebalo bi da ode kod lekara da te pregleda. Tvoja sestra Milica potpuno je normalna osoba. Uostalom, pozovi svog oca, neka doe u zbornicu za vreme odmora. Ako je htela da kae da sam nenormalna (za razliku od Milice), onda sam joj ja mogla rei da sa tim svojim brkovima deluje kao pravi manijak. Nije ni udo to smo je zvali Paramecijus. Verujem da ne zna ta to znai i da bi mislila da je to neto vrlo otmeno. Uspijala se kad govori kao da nema dlakave noge. I, uopte, bila je odvratna. Manje-vie, nisam ni druge profesore volela. To Subotieva i tvoja sestra Milica", kao da im je neki tajni agent preneo iz Mariolane lozinku, ponavljali su do besvesti. Dobro, Paramecijus je bila u pravu kada mi je zamerala to ne znam matematiku. Iako je ona bila do te mere ograniena da nije mogla da poveruje da ja zaista ne razumem matematiku, ve je verovala da ja njoj iz nekih prljavih pobuda teram inat. Zato ne razumem srpski? pitala sam je. Razred je urlao od smeha. Pa mi imamo matemariku, a ne maternji jezik rekla sam, ne shvatajui ta je to tako smeno. Dobro, dobro, kazala je samo videemo ko e na kraju da se smeje. Ko se poslednji smeje, najslae se smeje izgovorila je sa izve-snim dostojanstvom kao da glumi u nekoj ekspirovoj komediji, pa je, kako se ono kae: pitanje je biti il ne biti sad, ili obrnuto. Drska si dodala je potmulo. Zato sam, pa, sad ja drska? pitala sam, ne znajupi ta ta baba hope i zato me stalno izaziva. Odjednom si progovorila. A dok sam ti govorila da postavi problem, bila si mutava. Rei oveku da je mutav, po njoj, bilo je verovatno vrlo otmeno. Hoe da kae, znai, da sam ja drska? to je nastavila dramatinim glasom, kao da neko mora biti drzak. U stvari, bila je ona. Pa dobro, neka drug Suboti doe kada prva otvorena vrata budu. Kako prva otvorena vrata? pitala sam, jer bi se svakom normalnom oveku inilo da neko nee ui na zatvorena vrata, ali ja, zaista, nisam shvatala zato bi moj Milutin uao na prva otvorena vrata. Aha! uskliknula je kao da je uhvatila lopova za nogu.

 ta vam je, gospoo? pitala sam je zaista iskreno. Razred je podivljao od smeha. Paramecijus je bila crvena kao rak. Izbacila me je napolje i obeala da u za ovu svoju svinjariju dobiti naj-manje ukor razrednog vea. Kreten. Rajka mi je na odmoru objasnila da se u Senovu ,,otvorenim vratima" naziva dan kada razredni stareina deura, a roditelji loih i nevaspitanih aka dolaze da im se to saopti. U Mariolani se to lepo zvalo roditeljski sastanak. Mislila sam da to to nisam znala za to, pre svega, nije bilo tako smeno, a drugo ni tako bezobrazno. Deski za ceo sluaj nisam smela da ispriam, jer se tih dana zapoljavala, pa je bila u krajnjoj konfuziji. Sem toga, moram priznati, iako mi je majka, da je imala izvesne slinosti sa Paramecijusom. Na svu sreu ne onih po izgledu, mislim na njenu sreu, ve vie po shvatanjima. U poslednje vreme stalno je uobraavala da ja njoj sve za inat radim i govorim. Kada sam joj rekla da to uobraava, ona me je raspalila i zakljuila da sam drska balavica. Posle je plakala tuno, kao da je ona bila drska, a ne ja, pa ja nju raspalila. Uvidela sam da se sa njom ne treba raspravljati, jer kao to je Milica tiho rekla u kupatilu Pusti je, zar ne vidi da je u posebnom dobu tako se i za Paramecijusa moglo to isto pretpostaviti. No, Miliin nain ophoenja bio je sasvim drukiji. Ona je uvek znala ta kome treba rei. Da, mama. U pravu si, mama. To se vie nepe ponoviti rekla je kroz suze kada je Deska izgrdila to joj je loe ispeglala kragnu, pa sad prvi dan na posao mora da ide izguvana. Pa, gde tu ima logike i kakve to veze ima sa klimakterijumom? Dokle jedna ena moe da bude u klimakterijumu? pitala sam tada, mislepi stvarno na Paramecijusa. Mama me je tako izbezumljeno pogledala, prebledela i dohvatila stoliicu. Ja sam bila kriva i za to to je stoliica proletela kroz zatvoren prozor, pa smo se zbog toga cele zime svaali sa Vraariima, jer u Senovu te godine stakla nije bilo ni za lek. Jelena! viknula je Milica zgranuto kao da to o klimakterijumu prvi put uje, kao posebnu najuvredljiviju re koju jedan ovek moe da iz-govori. ta je sad, opet, bilo? pitala sam i zbog stolice i zbog tog Miliinog ,,Jelena!" O, gospode boe, ovek vie ni u sopstvenoj kupi, u najuem krugu porodice, ne sme da pita najnormalniju stvar zaista sam bila zbunjena. Miliine suze cvrale su po pegli, dok je popravljala maminu kragnu. Zar to roenoj majci da kae? Da li je to hvala za sve to sam za vas uinila i za ono ega se odriem? Mislila sam da je bolje da pustim, ali i Deska je, kao i Paramecijus, mislila da joj teram inat, ponaajupi se kao mutava. Dvolina si rekla sam Milici i otrala kod Rajke. Kod nje nisam volela da odlazim, jer mi je njena mama bila dosadna, kao da je i ona u klimakterijumu, to naravno ne bih vie izgovorila ni za ivu glavu. Dolo mi je

da uopte vie ne govorim nita, jer iako je to izgledalo neverovatno, svi su se grozno vreali bilo ta ovek, u najboljoj nameri, da kae. Hoe li da mi bude snajka? - pitala me je Rajkina mama kao i uvek kad doem kod njih. Sada vie nije palilo da se neodreeno osmehnem. ta krivi usta? pitala me je sada. Hoe li ili nee? Nisam imala utisak da me ozbiljno pita. Da me je stvarno provocirala, rekla bih joj: Ne, gospoo, va najstariji sin je zrikav. Ne volim zrikave momke. Srednji je sav bubuljiav, a mali piki jo u gae. Ali, ona je bila uporna u svojoj elji da joj priznam. Vidi kakvi su mi sinovi. Ko zlatne jabuke. (Ona je, pak, govorila kao u narodnim pesmama. Dolo mi je da joj kaem ta mislim o njenim sinovima, ali toliko mi je bilo svega preko glave, da nisam imala nerava da ujem jo da ona vrisne kao Damjanov Zelenko.) Ne, gospoo, rekla sam joj, nemajupi kud ne bih se udala ni za jednog vaeg sina. Zaista sam bila vie nego pristojna. Ali, ona je htela da zna i moje razloge, kao da, zaista, nudi zlatne jabuke. Ponaala se kao kokoka koja je snela zlatna jaja, toliko je uvek kokodakala o tim svojim sinovima. I Sultanin Ahmet i Meho bili su ba zgodni mladii, ali ona od toga nije pravila cirkus. Ba sam se bila zaelela Marijane i svih cukeraevih. A to ti meni gospoo"? (Sad joj je i to smetalo.) Ne interesuje me ljubav, drugarice Despotovi rekla sam joj otvoreno, mislei da e joj sada odgovarati i moj stil i sadraj odgovora. Gospode boe, ala ti Despotovii znaju da se cerekaju. Ko lud na brano. ak i Rajka. A Dalibor, najstariji, toliko je uzrikio kad sam to odvalila, da mu je levo oko otilo na desnu stranu, a desno na levu, od smeha. Od tada su stalno iekivali da kaem neto smeno, a oni da se onesveuju. Kod starijih ti je to najvanije da od tebe naprave budalu. Izazivaju te, izazivaju te, pa kad ti se smui, onda ispadne ili glup ili mutav. Priali su po celom Senovu da meni nije do ljubavi, kao da sam pogreno upotrebila neku stranu re. A ja sam to iskreno izgovorila. Stvarno sam odluila da ne mislim vie na ljubav. Posle Svetislava znala sam da se ne mogu vie zaljubiti. Ne znam samo otkuda je Marijana prokljuvila da me on interesuje, jer ga pred njom u ivotu nisam pomenula. Uglavnom, ona mi je te jeseni u jednom svom pismu napisala da je Svetislav zauvek otiao u Kanadu. Prenerazila sam se. Pitala sam uvek potara da li sluajno nema neko pismo za mene. Shvatila sam da je otiao u svet zbog nesree ljubavi prema meni, zbog toga to sam ivela u Senovu i zbog razlike u naim godinama. Pa, kada je ve tako, onda u se i ja, odluila sam, odrei te strane ivota. Ali, ko bi to mogao da objasni Rajkinoj mami, ili bilo kojoj drugoj? Oni su mislili da se ja alim. Pa neka rekla sam u sebi i vratila se kui. Nadala sam se da se Deska smirila i da joj je Milica ovog puta lepo opeglala bluzu. Deska iz principa nije umela da radi kao domaica. Majkica joj, zato to je bila njena maeha, nije nita pokazivala da se ne bi u kom-iluku govorilo da je

zla prema svojoj pastorki. Tako je ona zakasnila da naui bilo ta, a imala je i svoju profesiju. Pre rata smo imali slu-kinju, ali posle rata se u naoj kui kuna pomonica nije smela ni da pomene, jer smo bili svi protiv izrabljivanja radnike klase. Tako je Mi-lica, mahom, sve radila u kui, jer ja sam bila mlaa, a i Deska se ponaala prema meni pomalo kao da mi je maeha, ne samo to me nije niemu uila, ve je smatrala da bih odnekuda morala da znam. udna mi uda govorila je i to mi je neki kunst. Ja sam radije bila spoljni momak, ila sam da ekam u red za hleb, mleko i meso, to sam mrzela vie od svega. Otkako se Deska zaposlila, morala sam da spremam sobu i briem prainu, to takoe nisam oboavala. Bilo je malo neobino to to Desku zapanjuje, kao pored ive, roene majke, a ja ne umem i ne volim da briem prainu. Po njoj su sve lepe i dobre devojice oboavale vie od svega da briu prainu i ludovale za spremanjem fioka. Posle incidenta oko Paramecijusovog klimakterijuma i ja sam reila da se definitivno izmenim, kao Deska u odnosu na Milutina. Od ponedeljnika govorila je sasvim u se izmeniti. Ne interesuje me da li e se Milutin vratiti i da li e iveti sa nama ili ne. Svako neka ivi svoj ivot. Ubio me bog ako ga bilo ta budem pitala. Ta zima u Senovu bila je reska. Sneg je napadao preko metra. Jedva se kapija otvarala. Mama se brinula subotom da se Milutin negde zavejao. Prialo se da vukovi silaze sa okolnih planina i da su rastrgli neke seljake koji su dolazili u grad. Bilo mi je ao to ne mogu vie da priam onaj izmiljeni doivljaj mog ujaka iz Mariolane o tome kako je zavukao vuku ruku do repa, pa ga prevrnuo naopako, kao da ni sama vie nisam verovala u tu priu. Kako Milutin te subote uvee nije stigao, mama je stalno palila nonu lampu da vidi koliko je sati. ini mi se da smo Milica i ja zaspale tek u zoru. Deska nam je ujutru donela u krevet vreo aj od lipe. Pozvala nas je da legnemo kod nje u krevet, jer e nam tako biti toplije, kada se budemo pokrile sa sva tri prekrivaa, umesto svaka svojim. U stvari, mrzelo me je da ustanem i iistim pe od pepela. Oficir, ili general, taj to se sa naim stvarima preselio u Prokuplje, poneo je i nae jorgane, tako da smo se mi sada pokrivali sa ebadima koje nam je stara koza posudila, ali to za ovako estok mraz nije bilo dovoljno. Deska se vratila u krevet i bilo je ba ugodno ugnezditi se u njeno toplo krilo. Volela je da nam tepa. Mazila nas je, govorei nam da smo njene makice, njene lepe puslice, lepotice, mudrice... Kada sam kasnije pokuavala da dokuim kako smo iz svih tih lepih pria postajale bezobraznice, nikako nisam uspevala. Kako se to sa mnom dogaalo jo sam i umela da rekonstruiem, ali kako je Milica postajala iznenada rava, to je dugo ostajala za mene tajna. Naravno, za sve to, mislim da se Deskine rei od nenih pretoe u gorka prebacivanja, bile su potrebne i odreene okolnosti. Pre svega, trebalo je da Milutin ne doe, ali i da ne javi zato nee stii. Onda, trebalo je i da bude jako hladno i da za ruak sprema ono to do tada nikada nije. Moda se Deska ne bi ni specijalizovala kao

kuvarica da kuhinja nije bila zajednika i da se Milutin nije izborio da nae vreme bude od deset do dvanaest, dakle najbolje vreme, to Vraarii nisu mogli da nam oproste, jer oni jo uvek nisu shvatali da su se oni uselili u na stan, ve im se inilo da su oni nasledili nau kuhinju direktno od Marije Terezije ili bar od Josifa II (tako je Deska govorila). Zato sam tog zimskog jutra pokuala da pratim sve dogaaje, od buenja i lipovog aja u Deskinom krevetu, pa do trenutka kada me je izba-cila kao nezahvalno dete i naterala da idem i stanem u red za meso. Ko je tako srean da ima dve lepotice, najbolje devojice na svetu? Ba nas briga to tata nije doao. Nije nama niko potreban rekla je ljubei me. I nije rekla sam, pokuavajupi da joj podilazim kao Milica. Znai tebi nije stalo do roenog oca? Ti si zaista sebino dete. Ne, mama pokuala je Milica da me brani. Nama je stalo do tate, ao nam je to nije sa nama, ali verovatno da za to to nije ovde ima i opravdane razloge. Sigurno ga je neto spreilo. Njega uvek neto spreava odbrusila je Deska, kao da je sam Milutin u njenom krevetu, a ne Milica i ja. Deska pre svega nije volela da joj se protivurei. Ako ovek ima posla, onda je to neodlono, onda te niko ne pita da li ima ili nema porodicu rekla sam. Izgovori, izgovori. Za one naivne, ali ja ne spadam u te rekla je Deska. I meni je bilo zaista ao, jer sam znala da bih i sama bila oajna da Svetislav, recimo, nije otputovao za Kanadu, ve da jednog dana, posle treeg svetskog rata, recimo, dovrava negde revoluciju, u vreme kada se ceo poten svet ve nalazio u sopstvenoj porodici, sa sopstvenom enom. Bila bih sigurno nesrena do daske. Moda je to neka tajna, pa ne moe da nam javi zastupala je Milica tatu. Znam ja te tajne odvratila je Deska, a ja sam ve osetila neto pretee u njenom glasu i ne znam ta mi bi da je upitam: Stvarno? Pa kad zna ta te onda briga? to se dere? Ti mene zavitlava rekla je Deska i opet me podsetila na Paramecijusa. Boe, mama, ti stalno misli da tebe neko zafrkava. Te Milutin te zafrkava, te Jelena. Stvarno nisi objektivna... (Neko kome je na jezik stran ili nije maternji, pomislio bi da je Milica izgovorila najbezobrazniju psovku.) Svi vi sve razumete. Svi ste vi pametni, i vi i va otac. A ja sam budala. Ja nita ne razumem. Mene dve balavice treba da ue, ja nita ne shvatam. S tobom, mama, stvarno ne vredi razgovarati. Mislim da je Milica prekardaila sa tom opaskom, ali ne toliko da nas Deska izbaci iz kreveta sa onom njenom uvenom reenicom da smo nezahvalne balavice.

Zaista mi je od toga muka. Lepo sam se pokupila i otila da stanem u red za meso. Iako sam sve ivo navukla, od vunenih arapa do debele pletene marame kojom me je zabradila stara koza, cvokotala sam, a stopala su mi bridela, toliko su utrnula od mraza. I pri tome mi je bilo ao Deske to se rasplakala kada nas je izbacila iz kreveta. Kao da je nju neko izbacio, a ne nas. Bilo mi je ao i Milice, jer je i ona plakala. A pomalo mi je sve bilo dosadilo, jer je Milica svake nedelje ujutru plakala. Odluila sam da prvom prilikom sama kasm sve Milutinu, jer u krajnjoj liniji mama je bila u pravu, bar to se njega tie. Milica i mama su me doekale kod kue sve ustreptale od straha da sam se ukoila od zime. Tepale su mi da sam Sneko Beli, skidale me i trljale stopala da bi mi se otkravila. U sobi je bilo lepo toplo. Pravile su se lude oko onog Deskinog dranja ujutru, pa sam se i ja pretvarala kao da ne znam da je red na mene da oistim furunu, jer plamen je ve uveliko pucketao i ja sam uivala u toploj sobi. Govorila sam da je napolju ludaka zima, kao u Sibiru, a da se svet bije oko mesa, kao jedan drugog izbacuju iz reda, pa se onda potuku itd., to nije ba odgovaralo pravoj istini, ali Milici i mami se ta pria ba dopala. I ta je dalje bilo? zapitkivale su me. Da li je bilo nekog od poznatih? I sve tako. Sva srea to nikog iz komiluka nije bilo, jer bi se onda ispostavilo da sam ja u nekim stvarima pomalo i preterala, a ovako sve je glatko prolo i ja sam dobila jo jedan lipov aj, iako se ne bi moglo repi da je to neto to najvie oboavam na svetu. Ali, ko moe da kae to Deski kada mi ona donosi aj kao najvee iznenaenje? Sada e moja mala devojica da vidi ta je za nju njena majica pripremila kae i prua mi aj, oekujupi da se onesvestim od sree. Meutim, ta je pravi smrad shvatila sam tek kada je Vraari uao bez kucanja u nau sobu i pitao jednim dosta islednikim glasom da li to nama neto zaudara, kao, recimo, strvina iz kuhinje, jer je na nas red da kuvamo. Ja sam bila donela lepu kokoku i svi smo se radovali kada nam je Deska saoptila da emo ruati kao da je Boip, zapravo Prvi maj, ispravila se, jer bez obzira na Milutinovo odsustvo, znalo se da on ne oboava te prevaziene religiozne praznike. Kao da je Nova godina pomogla sam joj ja, jer je Nova godina bila zaista na pragu, a na Prvi maj bismo jo morali da ekamo. Da, da, kao za Novu godinu i kao da je tata ovde. Pametno moje dete rekla je Deska ba kada je Vraari otvorio vrata. Taj nezgrapni tip iao mi je na nerve, a posebno to je smatrao da je njegov sini do te mere zabavan da svi uivamo kad u zajednikom predsoblju satima sedi na noi, kao da je to najoaravajui miomiris. Neto sam u tom smislu htela i da odvalim, jer mi je ve davno bilo na vrh jezika, ali divlji smrad koji je nezadrivo prodirao iz kuhinje upozoravao nas je da i drug Vraari, na alost, jednom u svom dosadnom ivotu moe da bude u pravu. Deska se uhvatila za glavu i hrabro jurnula u kuhinju. Gospoa Brki, ili stara koza, kako je glasio njen pseudonim, ili umetniko ime to smo joj ga Milica i ja nadenule, ve se stvorila u kuhinji. Navikla i na vee tragedije u

ivotu od toga kada se kokoka stavi u rernu zajedno sa crevima, ona je uvek imala neeg umirujuneg u glasu. No, no, pa to nije nita govorila je tiho dok se Deska uhvatila za glavu i mahala kao da je obad ujeo. Taman sam ja jutros, dok ste vi spavali, skuvala divnu goveu supicu, pa pemo to lepo ruati. Imam i malo rena i pirina, pa emo se bogovski najesti. Vuklo bi mi se ionako do sledeeg deljenja mesa, a vi znate da za stare ljude i visok pritisak govedina i nije preporuljiva. Sudepi po njoj jedina pametna i korisna stvar koja je mogla da se desi je ba da Deska strpa kokoku sa crevima u rernu. Siroto moje dete, siroto moje dete cvilela je mama. Smrzavala se celo jutro u redu da bih ja ovakvu besmislicu napravila. Tek sam kasnije shvatila da ona to misli na mene i da sam ja to siroto dete kao da je boemioprosti mene strpala u poret istovetno sa onom priom o Marici i Ivici i zloj vetici. Znala sam da je jedna od najopasnijih stvari na svetu teiti Desku, pa sam utala. Eto kad neko nema majke da ga naui ta je ivot, ve se potuca od nemila do nedraga. Samo onaj ko poznaje Desku i nae porodine prilike umeo bi da deifruje ta znai u ovom trenutku potucati se od nemila do nedraga. To znai da se ne zna ko je Deskin deda, da joj je mama umrla dok je bila mala, da je majkica nije nauila da kokoki treba izvaditi creva, a da se Pera Kralj vratio iz prvog svetskog rata bez ordena, dok za Milutina sve revolucije, sem nae, imaju kraja. Gledala sam kroz prozor kako veje sneg i pretvarala se da sam srena to se sve to dogodilo, jer oboavam goveu supu, dok je i meni samoj ta kokoka bila sumnjiva, ali su mi je utrapili, jer sam dete. Desku, ipak, niko nije mogao da razuveri. Bila sam do suza tronuta njenom dubokom nesreom, ali to, naravno, nisam pokazala. Meutim, stvari nekad zaista krenu u sunovrat ili jedna nesrea povlai drugu, kako bi to stari ljudi rekli. Ruali smo sa starom kozom i ak smo se smejali naem nedeljnom ruku, pa se i Deska malo otkravila. Kad, ne lezi vrae, Deska da pere sudove kao da je oduvek iskljuivo prala sudove. Naa kuhinja bila je starinska, sudovi su se prali u jednoj velikoj vangli koja se stavljala na sto. Voda bi se, zatim, bacila u sudoperu i ista za ispiranje nasula ponovo u vanglu. Stvar je bila u tome to je Deska tu prljavu prvu masnu vodu, umesto da prospe levo od stola gde je sudopera, zapravo taj mali lavabo stajao, izvrnula vanglu sa desne strane stola, zapravo na pod. Gospode, koliko vode moe da stane u vanglicu. Cela kuhinja bila je potopljena, masna voda je plivala sa otpacima po podu. ta je to zabezeknuto je kriknula mama.

 Nita strano, mama Milica je stajala spremna kraj nje da brie sudove, jer za trenutak su nastupali Vraarii. Prosula si vodu desno, umesto levo pokuala je Milica da obrazloi mami njen besmisleni gest, kao da pomije mogu bacati levo ili desno, zavisi ta ko voli, od sluaja do sluaja. Dogovoreno je da Deska pere sudove, jer sam se ja smrzla, ekaju redu za meso, gospoa Brki da skuva ruak, Milica e obaviti umesto mene brisanje sudova. Deska se oseala sopstvenom rtvom, ali je bilo vie no to je oekivala ona ili bilo ko od nje. Od kada je ovaj lavabo sa leve strane, je oduvek bio sa desne? pitala je Deska zapanjeno kao da se stvarno dogodila najneverovatnija stvar na svetu, da je, recimo, neko opet poeo da deli hleb bez kupona, ili sa neba, ili neka slina neverovatna stvar. Otila sam po kofu i urno skupljala tu odvratnu masnu vodu. Sva srea, Vraarii su doli tek kada je Milica mokrom krpom po trepi put brisala kuhinju. Nije trebalo zbog nas da se trudite rekla je Vraarika prijateljski, dok se Milica neodreeno smekala. Bili smo zapanjeni kada se Mia pojavio ubrzo na naim vratima sa tanjirom kolaa koje je njegova mama poslala. Zakljuili smo da ti Vraarii i nisu tako loi ljudi, ve je za sve kriva zla sudbina koja se na raznorazne naine poigrava ljudima, a posebno sa Deskom, to je, uostalom, ona i sama zakljuila. X SUNANE PEGE

Ne volim da ustanem rano, pogotovo ne zimi. Neto lake je bilo od kada se voda u kupatilu smrzla (bilo bi jo bolje da cev nije pukla), ali ovako mama nas nije terala vie da se umivamo do pojasa ledenom vodom. jer je to nemogupe. Milutin se pojavio jednog dana sa svojom revolucionarnom idejom da izaemo na balkon i umijemo vrat i ui snegom. Tako su u ratu svi radili. Za njega smo mi bile male curice koje (a to da ne?) mogu goliave da istre na terasu. Nekim ljudima stvarno padaju idiotske ideje na pamet, bez obzira to je dotini ovek revolucionar ili sopstveni otac. ak se i Deski ovaj predlog inio preteranim, pa im se Milutin vratio na teren, bio je ukinut. Nju je najvie nerviralo to je ona sa belim pekirom mahala, zaklanjajui nas od pogleda iz komiluka, kao da je neka predaja u pitanju. Milutin je tvrdio da se i u domu za siroad, gde je on odrastao, zimi tako umivalo. Za njega su po pravilu postojale jedino dve ispravie pedagoke institucije, dom za siroad i naa revolucija. I u ovom sluaju, kada je pukla cev, gospoa Brki je svojim ivotnim iskustvom priskoila u pomo. Zagrejala bi nam na svom reou toplu vodu i polivala nas nad lavorom, to za zimu i nije bila najgora stvar. Tako smo tog ponedeljnika

ujutru (kada Milutin nije proveo nedelju kod nas) Milica i ja ule, kucajui polako, kod nae stare susetke. Ustale smo malo ranije da bi svi stigli tamo gde treba (klozet, zna se), ali tu re je po Deski trebalo izgovarati to ree i izbei je kad god se moe, pogotovo ako je neko od stranih prisutan. Poto gospou Brki nismo zatekli u njenoj sobici, a vrata od klozeta nale zakljuana, shva-tile smo da je ona u toj prostoriji. Provele smo valjda vie od pola sata cupkajupi i ekajui na jutarnju toaletu (uh, to bi se Deski dopalo da uje kako se izraavam), kada smo Milica i ja konstatovale da se neto udno dogaa. Klozet se nije loio a termometar na balkonu pokazivao je minus deset. Deska nam je u etvrt do sedam donela vreo aj od kamilice u krevet, budei nas. Tu kamilicu volela sam neto manje od lipovog aja, a ta mislim o lipovom aju svima je ve poznato. Naravno da mami nisam mogla da kaem da me kamilica podsea najvie na Miine pelene, dok ih je nosio, to bi je strano razoaralo. Onih nekoliko puta, kada jo nisam zapamtila da je to moje poreenje iznenauje i vrea, smatrala je da sam veoma nezahvalna, a zatim, da joj se posle svega ne ide u biblioteku, gde je dobila zaposlenje. Onda bismo je Milica i ja molile da se ne ljuti i da ide u biblioteku, a Milica bi me naterala da se mami lepo izvinim i da obeam da mi aj nikada vie nepe mirisati na Miine pelene. Zato sam se tog jutra prijatno iznenadila kada mi je mama donela kamil-tej u krevet a onda je veselo odskakutala u biblioteku, bez obzira to jo nije sasvim svanulo. Mama je najvie u ivotu elela da nas naui korisnim stvarima, da ih sa ljubavlju pijemo, a pre svega budemo skromne. Razni cvetni napici bili su osnova tog pravilnog odnosa prema ivotu. Moram da priznam da me je podseala neodoljivo na svog oca, Peru Kralja, koji je smatrao da Milica i ja moramo da postimo, a sam to nikada nije inio. Da sam rekla da iver ne pada daleko od klade, znam da bi bilo strano. Deska nikakav aj nije pila, jer je verovala da to za odrasle nije vano i da uostalom nikome o svojim posebnim razlozima ne treba da daje objanjenja. Milica je jo jednom otila do klozeta, lupala snano o vrata, ali i dalje je sve bilo zakljuano, a niko se nije javljao. Svi odrasli su bili na poslu a Milica i ja smo dole do zakljuka da nam jedino preostaje da razvalimo vrata jer, iako je bila nagluva, gospoa Brki, da je i mogla od hladnope da zaspi u klozetu, ne bi mogla da se oglui o Miliino lupanje. Otvorila sam njenu fioicu da pronaem neki zgodan alat kojim bih mogla da nasilno otvorim vrata, ali prvo to sam ugledala bile su svilene bombone. Milica me je preklinjala da ne kradem. Ja, lino, nisam smatrala da je sluenje bombonama gospoe Brki neto to se moe nazvati kraom. Podsetila sam je opet na onu pogau iz rata, iako sam joj bila ve hiljadu puta obeala da je vie nepu pominjati. A evo kako se to desilo. Dok smo beali za vreme rata, ja sam, dok smo bile negde u Homolju, iletom prorezala depove od kaputa i u njih trpala sve to bih ukrala od ljubaznih pastira i seljaka koji su iveli u brdima. Oni bi nas ponudili pogaom, a ja bih je zagrizla i gurnula u dep. Svakako da Pera Kralj, koji nam je za poslednji Boi pred rat poklonio kapute

od plavog buklea sa astraganskom sivom kragnom, nije dalekoseno video stvari. Depovi su, naime bili samo naznaeni (da ih ne bismo razglavili), a ruke smo, kad je zima bila estoka, sklanjale u muf, takoe od astraganske koe. (Iskreno reeno, mislim da je to bila ovca, ali nek mu bude, mislim Peri Kralju, jer stvarno je oboavao otmene stvari. A to da je jagnjee krzno u pitanju rekla mi je Marijana, tako da sam znala da je pouzdano.) Milica je sluajno pola u beaniju u crnoj kecelji, kolskoj, i ostao joj je ilet u depu. Nju niko ivi nije mogao da natera da bilo ta ukrade. Kad sam sauvala koji zalogaj, ona nije htela da okusi, makar celi dan nita ne jela. Ali tog dana sam u proseene depove, ispod kapni, ugurala gotovo celu lepinju u postavu to su ti siroti ljudi bili ispekli za svoju decu a da Deska, koja je sa domaicom neto askala, nije zapazila ta sam uradila. Desilo se da smo stvarno morali da prenoimo u nekoj peini koju smo otkrili u umi. Neki ljudi su iz tog sela pobegli i ispriali da su se Nemci vratili u selo da pale kue, pa smo se sakrili sa jo nekim poznanicima, sa kojima smo jo od Senova beali. Iz sela se ula pucnjava. Deska je predloila da se vratimo kod tih seljaka, a ja sam onda morala da joj priznam u poverenju da je to nemogue, jer sam ih pokrala. Onda me je ona prvo oamarila, pa se posle rasplakala, jer sam ja izgubljen sluaj, lopov itd. Nije htela ceo dan da razgovara sa mnom. Onda se desilo sutra ujutru da smo po jesenjoj kii gackali mrtvi gladni, a ja nisam smela da izvuem pogau. Dok smo prelazili reicu Milica je upa-la u vodu. Deska je pronala nov razlog da plae, jer je bila ubeena da e Milica dobiti zapaljenje plua, to se nije dogodilo. Ali, dok smo pretr-avali poljanu, iza nas je opalio top i pritisak je bio tako veliki da je uitelj Boa, koji nam se sa sinovima pridruio tog jutra, pao i zakaio svojom bakandom mene po glavi. Mama, pogodio me top" vrisnula sam. Svi smo popadali, a Deska, iako nije govorila sa mnom, viknula je: uti budalo, da te je pogodilo ne bi se tako glupo drala." To je Boinim sinovima bilo tako smeno da su se tri dana cerekali. E, onda smo uvee jeli zeleno groe otelo, od ega smo dobili svi proliv kao od tetka Neveninog darmola. Bili smo jo gladniji. Zamolila sam sestru da me, zbog odreenih razloga, otprati u grm, a onda sam izvukla pogau. Neu da jedem to to si ukrala od tih sirotih ljudi, pa makar umrla od gladi rekla je tada Milica, a ja sam dobro pare smazala i s tekoom se uzdravala da ne pojedem sve. Znala sam da e Milica treeg dana da se predomisli. Moda se ona i ne bi predomislila, nego mi je Deska naredila da izvuem pogau kada je svanulo, a mi smrznuti i gladni izali iz te peine. Ja sam Milici htela da dam pogau, to je jasno, ali kada mi je mama, posle svega, naredila da dam i Boinim sinovima, to me je stvarno nanerviralo. Ona me je vreala, oni se cerekali, a ja treba da ih hranim. Rekla sam da je to poslednji put da ja bilo kome ta dam i oni su se ponovo smejali, k'o lud na brano. Mama i Boa su nali neki klip kukuruza i zobali zrnca, od ega ih je posle strano boleo stomak. Dobro, to je druga pria. Posle smo se vratili u Senovo, a Boa nas je prethodno nahranio u svom selu i

jo nam spakovao brano i slaninu u jedan dak, pa je Deska posle mesila proju do kraja rata. Izvoli rekla sam sada Milici. Gospoa Brkip mi je rekla da se slobodno posluim kada zaelim slagala sam, ali ona me je po-dozrivo gledala i hladno odbila, kao da je opet neka velika kraa u pitanju zbog koje e ona plakati. Znala sam da se plai da je ne podsetim na ukradenu pogau koju je kasnije, ipak, smazala. Neki ljudi imaju ba ime koje kao da je izmiljeno za njih rekla sam joj da zabaurim utanje papiripa od svilene bombone. ta podrazumeva pod tim? pitala me je, jer je znala da e, ako mi bude bilo kakvu neumesnu primedbu u vezi sa svilenom bombonom stavila, uti jo jednom kako ona sama, dodue, ne krade, ali u sluaju potrebe jede ukradene stvari. Pa za gospou Brki bi se moglo rei da ima najdue brkove od svih ena koje poznajem kazala sam i prezime joj ba lepo pristaje. Milica kao da je preula moje miljenje. Odjednom se uhvatila za glavu. Pa zna ta se dogodilo? dreknula je. Gospoa Brki je umrla u klozetu. Zakljuala se iznutra i umrla. Milici je zadrhtala brada. Bila je spremna da brizne u pla iako se nije moglo rei da je ba mala devojica. U tom trenutku se dogodilo neto neverovatno. Ispod perine je izronila glava gospoe Brkip u beloj kapici. Milica je bila okrenuta leima njenom krevetu, pa to nije mogla da primeti. ta se dogaa? kliknula je svojim bezubim ustima gospoa Brki. Liila je na neku udnu malu brkatu bebu. Milica je kriknula i ja sam se uplaila da se ne onesvesti, pa sam izvalila jednu stvarnu glupost: Nita, gospoo, Milica je mislila da ste umrli. Molim? viknula je baka zabezeknuto. Mislila je da ste se zakljuali u klozetu i da se to tamo dogodilo. ta se dogodilo, ko je umro? pitala je Brkika. Ranije nisam primetila da joj je glas tako piskav. Milica i ja smo se zgledale i mene je odjednom uhvatio neodoljiv smeh. Poela sam ludaki da se cerekam, gore od Boinih sinova u Homolju. Nisam znala ko mi je smeniji, da li Milica koja se borila izmeu smeha i plaa ili baba koja je i sama poela blesavo da se smijulji sa tom kapicom, krezubo kao nojevo mladune. Izvinite, deco, rekla je i skinula kapicu sa glave. Moram da stavim preko noi kapu da bih od te silne larme i automobila mogla da zaspim. Sirota Brkika, uvek je nalazila neki besmisleni razlog to neto ne razume, a kao potvrdu toga naglaavala je izvanredne mogupnosti svoga sluha, kao silni automobili koji kroz nau ulicu posle sedam nisu ni prolazili. Milica me je vukla za rukav da ne bih sluajno ponovo izvalila da je ona

mislila da se baba zakljuala u klozetu i tamo umrla. Probale smo da uemo u klozet, ali se tamo neko zakljuao rekla je. A, pa to sam ja zbog Ljubice zakljuala. Ona se uvek popne na dasku, pa je popiki i izgazi opancima. Ja sam ponovo ludaki poela da se cerekam, kao da mi je uitelj Boa otac. To Ljubiino planinaranje po naem klozetu uvek me je oduevljavalo. Kako to uspeva da se uspentra i zato to radi nije mi jasno, ali kad god smo imali u kupi mleko i sir, uvek bi daska od klozeta bila blatnjava i upiana, kao da su to neke vrlo povezane stvari. Milutin je, kao za pakost, kada god bi dolazio sa terena, ba na nju naletao i posle toga pretio da e je izbaciti i zabraniti da dolazi kod nas. Onda bi mu Deska rekla da se on sam brine o naem mleku i da smo mi zahvalni to nam Ljubica ponekad donese mleko i sir, pa makar nam se i na glavu posrala, iako je nama svima bilo jasno da ona to ne misli ozbiljno, ve da su vremena teka. Ljubica je obino dolazila ponedeljnikom. to je najudnije, cela kua, svi stanari kupovali su od Ljubice poneto, sem Brkike, ali ona je jedina prala klozet. Dok smo tako objanjavale babi kako smo mislile da je umrla, na vrata je odjednom banula Ljubica. Neki je opet zaklju'o nunik rekla je bezazleno. E, to je bilo previe. Sela sam na pod i jedva se uzdrala da se ne valjam od smeha. Ljubica je poela da skakue, to za njeno pozamano telo nije bilo nimalo lako. Nemoj, ero, iva u se upiati preklinjala je i pri tom se sama od srca smejala, neznajui o emu je re. Prvo deca moraju da mi izau, jer e zakasniti u kolu rekla je Brkipka ne znam kako mi se desilo da se uspavam. inilo mi se da joj ipak godi to je ef izvesne parade, makar i ovakve. Drala je nae sudbine u rukama. Meni je tada, u stvari, bilo vano da ne primeti da sam se sama ponudila svilenim bombonama. Otrala sam prva, a zatim navukla crnu kolsku kecelju. Nisam se uopte zadravala. Samo sam provirila u klozet da proverim Ljubiine tragove. Ovog jutra bili su stvarno uoljiviji no obino. Sva srea to Milutin nije tu, inae mleko vie ne bismo pili. Imali smo izvestan sluaj kod kue, izvinite to sam malo zakasnila rekla sam Paramecijusu. Kakav sluaj? Ko je umro? pitala me je ona ljubopitljivo. Niko rekla sam. To je izgleda razoaralo. Zapazila sam da odrasli strano veselo priaju o smrtnim sluajevima. Uvek prvo okrenu zadnju stranu Po-litike", ak i Deska u poslednje vreme, pa se razoaraju ako ne ugledaju u itulji neko poznato lice. Paramecijus je traila da joj objasnim ,,na sluaj", nadajui se, valjda, da je u pitanju neki zloin ili bar obina kraa. Kada sam joj ob-jasnila da je sluaj suvie komplikovan (pa ko bi sad pred celim razredom priao o babi, klozetu i mlekarici?) ona se razbesnela. Ne znam zato uvek misli da je zafrkavam, ali se uopte nisam iznenadila kada mi je saoptila da pozovem Milutina na otvorena

vrata. Te zime bila sam, zapravo, vrlo usamljena. Nikako nisam uspevala da se priviknem na svoj stari razred, mada sam nekada sa njima krenula u osnovnu kolu. Ali sada, kada sam se vratila iz Mariolane, svi su mi bili tui, sa nekim izduenim glavama i tankim izraslim nogama, kao da pripadaju nekom svetu sa kojim ja nemam nikakve veze. Sem toga, strano su brzo govorili i gutali samoglasnike, a profesori su bili dangrizavi i veno neto pretili. Nala sam svoj novi svet u knjigama. Svako popodne uvila bih se u ebe i utonula u neki dalek svet Davida Koperfilda i Toma Sojera. Lutala sam sa njima, plakala glasno i smejala se, eznula za njihovom stvarnom blizinom i prisustvom. Jednog dana iznenadilo me je Marijanino pismo koje sam ve davno prestala da oekujem. Tako sam saznala sve novosti iz Mariolane. Na drug Pera uri pobegao je u Rijeku da postane mornar. Nastavnici, pa ak i Zota i Kova iz naeg razreda, toliko su ga muili to mu je otac poslan na Otok da je, kako je Marijana pisala, jednom pobegao kroz prozor i niko ga nikada vie nije video. Znam da je to imalo veze sa Rusima, ono hteli su fiftififti", ali ja sam znala da Perin tata, elezniar, koga sam esto viala kod njih kada se vraao umoran nekim vozom to sa-tima kasni, posle probdevene nopi, nije mogao da bude rav ovek. Isto tako sam znala da Petar sa svojim velikim crnim oima kao dugmeta i klempavim uima, i zimi i leti u dugakim arapama, nije mogao da podnese nepravdu. Sasvim sam mogla da ga zamislim kako skae kroz prozor. U grudima me je bolela njegova usamljenost. Stegla mi se grudva koju sam mogla da dodirnem. Pisala sam jo iste veeri Marijani, molei je da sazna neto vie o Peri, jer sam strano elela da mu pomognem. Od Marijane, meutim, nita podrobno nisam mogla da saznam, sem da su ga na nekom stranom brodu uhvatili i stavili u neki popravni dom, gde je uio da postane stolar. Adresu nije imala. Molila sam Milutina da sazna preko svojih starih veza adresu tog doma. Traio je da mu detaljno ispriam o emu se radi. Dala sam mu da proita Marijanino pismo, ali on je odmah zakljuio da su to opasne stvari u koje se ne treba meati. Zabranio mi je da se raspitujem o Petru, to ja, naravno, nisam posluala, ali ni to mi nije pomoglo, jer je Marijana prestala da ga pominje u svojim pismima koja su ionako bila retka. Umesto toga ona mi je jednog dana napisala senzacionalno pismo da se u Mariolanu vratio Milan, da su se upoznali i da vodi ljubav sa njim. Zamisli, pisala je on je tebe potpuno zaboravio, uopte ne moe da te se seti. Ili nee da prizna poto sam mu ja rekla da si mi ti itala njegova pisma. I sada vodimo ljubav kao odrasli..." Molila me je da pazim ta piem u vezi sa Milanom da neko od njene brae ne sazna, jer bi je odrali.

O, gospode boe, pa kako neko moe tako da lae? U Mariolanu se vratio mladi koji nikada tamo nije bio i nije postojao. Svata. Marijana mi je jo pisala da nosi izme i koni kaput, isti onaj kao kada smo ga nas dve sretale dok je prolazio naom ulicom. Od te izmiljotine bilo mi je muka. Pravila sam se luda i nisam ga pominjala, imala sam bar zgodan izgovor, Ahmet i Ismet bi je prebili zbog njega, ali ona nije mirovala, kao da joj neto stvarno fali. Na kraju sam bila primorana da joj napiem da pozdravi mog poznanika koga se, naravno, jedva seam, ako je to on i da sam sve u vezi sa njim zaboravila, jer ima drugih vanijih novosti. Uostalom, ljubav me nimalo nije interesovala. Posle svih naih porodinih iskustava, naroito Petra Kralja, pa i Deske sa Milutinom i Milice sa Miom Glavonjom, prola me volja da mislim na ljubav, a pogotovo kada sam saznala ta se sve dogodilo sirotoj Ani Karenjini. Ba sam tu knjigu proitala. Savu i Svetislava neu da pominjem, jer mi se ini da su obojica bili strano neozbiljni, bez obzira na njihove godine. Sada, i kada sam pokuavala da se setim i zamislim ta me je kod njih tako oduevljavalo, nisam uspevala. Mia je prestao da pie Milici. Ona je uporno satima visila na prozoru i oekivala potara, ali njega ni od korova. To je bio jo jedan dobar razlog za Milicu da plae. Mislim da je ona najvie od svega volela da gleda kroz prozor i tiho plae. Ukoliko bi kupatilo bilo zakljuano. Inae, oboavala je da se zakljua u kupatilo. Tamo je ovek, dodue, mogao da se ogleda dok plae, a Milica je uobraavala da je najlepa, izgleda, kada joj suze teku niz lice. Pri tome prebacila bi neki stari veo preko glave, koji joj je stara koza poklonila. Verovatno da je sebe zamiljala kao onu tunu devojku iz filma Voz ide na Istok", zbog koga me je Marijana ostavila na cedilu da bi sa kominicom ila u bioskop. Onda bi nai susedi lupali na vrata da bi Mia pikio u klozet ili kakio. Bili su na to strano ponosni, to Mia sada ume da se slui noem i ostalim vanim priborom. Kada sam jednom rekla da je krajnje vreme za to, jer e najesen u kolu, svi su bili veoma uvreeni, jer su smatrali da je on vunderkind, na izvestan nain, u ova teka vremena. Na izvestan nain bili su u pravu, jer snai se u naoj kui, gde su iz svih soba izvirali stanari, kao iz udotvornog cilindra, trebalo je stvarno biti vunderkind pa da ti se neto nepredvieno ne dogodi. Moda je to bilo i zbog sunanih pega, pa smo zaista svi jurili u isto vreme u klozet. Te sunane pege (a sunca ni od korova) uda su te zime pravile. I onda, jo plus svega, Milica sa svojim velom. Ali, zbog Mie Glavonje i mama i ja smo bile prilino paljive prema njoj. Stoka, ak sam i sudove umesto Milice prala zbog njega, samo da se ne oseti naputenom. U stvari, naula sam od Marijane da se on via sa debelom Olgicom, Miliinom drugaricom. Nije mogla nita pozitivno da mi javi, mislim Marijana, ali sama ih je nekoliko puta videla kako dolaze sa stanice i to subotom, kada je Mia doputovao iz Beograda. Oigledno pisala mi je Marijana ona njega eka na stanici, jer sama nije imala razloga da putuje u Beograd. On se upisao na fakultet, ali to nije bio nikakav povod da joj ne napie bar dve-tri rei.

Bila je subota, znam sigurno, kada sam se vratila kui i srela potara. Miin rukopis sam odmah prepoznala. Preskakala sam po dva stepenika. Znala sam da je Milica ve kod kue, jer me je zvala da se posle petog asa zajedno vratimo, ali ja sam morala da svratim kod Rajke po svesku iz istorije, da prepiem beleke, jer mi je Baga (istoriar) ve zalepio dvojku za polugoe, a znalo se ta to kod Milutina znai. Dobro, sve to nije vano. Jurila sam sumanuto, zamalo da slomim vrat kada sam se sudarila sa gospodinom Milovanoviem to stanuje na naem spratu i to samo da bih obradovala Milicu. Kliknula je i poela da skae sa pismom. Nije mi dozvolila da itam sa njom, ve sam gledala u njeno lice. Najvie me je interesovalo da li e Mia da pomene debelu Olgicu. Milica se prvo smekala. E, sada e da vidi kako je to. ekae tri meseca da mu piem. to? pitala sam je. ta te se tie! dreknula je. I ta pilji u mene? To me je zaista uvredilo. Mislim, bezobrazna je. I kada sledei put tri meseca ne bude pisao neu prati sudove umesto nje. A potara sama neka juri. Povukla sam se. Ba me briga rekla sam joj. E, onda se desilo neto udno. Milica je strano poela da plae. Gore nego kada bi je Milutin grdio ili Deska napravila bilo kakav skandal. Milice, zaboga, ta ti je? pitala sam je. Naravno da sam odmah zaboravila da sam ljuta i na nju i na tog kretena. Videla sam da je stvarno nesrena, da nema nikakve drame, mislim filma, niti bilo ega slinog to je negde videla, pa sad i ona drami, ve da je iskreno i duboko nesrena. U stvari, onda sam htela da joj kaem da mi nije jasno zato ona, stvarno zgodna cura (i mnogi mi dobacuju: hej, pozdravi vesterku, k'o da ja ne postojim), vie od godinu dana pati za tim glavatim majmunom. Umesto toga ja sam bljunula: Da nije zbog debele Olgice? Pa kako ovek moe uvek tako da izvali najgoru stvar na svetu od svih mogupih gluposti? Znai, znala si? pitala me je razrogaeno i briznula u jo snaniji pla. Dala sam joj maramicu, jer se sva uslinavila od suza, ali ona je tresnula maramicu na zemlju (prava unuka Pere Kralja) i mrknula: Moja roena sestra dozvoljava da ja budem poslednja budala. Brzo sam joj dala Marijanino pismo da vidi da to to je ta glupaa pisala, nije bogzna ta. Ona je zgrabila Marijanino pismo, a ja sam se napravila luda i podigla Miino pismo sa zemlje. Nije se bunila kada sam sela i poela da ga itam. Dakle, zaista, mukarci mogu ponekad da budu blesavi. Uopte ne umeju da slau i prikriju ni najjednostavniju stvar. Ne bih prepriavala celo Miino pismo da pokaem koliko je glup, ali

sasvim mi je bilo jasno zato se Milica izbezumila. Prvo je lupetao o tome kako pati zbog daljine koja ih razdvaja, a onda kako mora da ide na vebe, danjunou, kako je premoren, bez para, usamljen itd., sve kojeta. Onda je odjednom pita da li se sea Olgice. (Ne kae debele Olgice", nego Olgice. To je i Milica zapazila i to je stvarno smeno.) Dobro, nije to ni tako znaajno, ali ve u sledepem redu pisao je kako ga je ujeo pas, pa je dobio injekciju protiv besnila. est nedelja je od toga bio bolestan. Ne pie da li je bio besan ili ne, ve kao malaksao i zato joj nije pisao. A onda je pita da li se sea Olgice i da je ona ,,puno" pozdravlja. Kao da bi mogla i prazno da je pozdravlja. Debela ni ne pominje. Moda nije vie debela rekla sam, ne znam ni sama zato. To je jo vie izbezumilo Milicu: Vraga nije debela. Njeni su crnoberzijanci. Krava jedna. Ako je na nju spao, onda neka mu bude. Meni je ispod asti. Gospode boe, kako je plakala. Deska je, kada je dola iz biblioteke, pomislila da se Milutinu neto strano desilo. Zaboga, deco, priznajte da su ga ubili. Ko? pitala sam. Znai istina je ciknula je. Znala sam da e ga etnici jednog dana preklati kad se vere po planinama iako su ve svi zaboravili da su postojali. Milutine, crni Milutine, zar sada da mi to priredi, kad vie nisam nizata, da postanem udovica? Kada je revolucija za sve ve pri kraju. Nisam smela da se umeam da ne bih ponovo neto lupila. Samo sam pokazala Deski prstom na pismo i ona ga je nervozno proitala. Pa ta? pitala je zabezeknuto. to plae? Milicu je njeno pitanje jo vie podstaklo na tragino raspoloenje. Nije mogla da govori. Kako ne shvata? izgleda da ponekad stvarno ne mogu da se savladam onda kada je to najpotrebnije. Mia Glavonja vara nau Milicu sa debelom Olgicom i pri tome se pravi lud. Kako lud? interesovala se Deska, kao da je to u celoj stvari najvanije. Pa lepo, ne pominje uopte da je to debela u pitanju. Nego, da li se sea Olgice? udna mi uda i kao sluajno su se sreli, a u stvari ona ga redovno eka na stanici kada se vraa iz Beograda. Pa ta? pitala je Deska kao da ne razume srpski. Moda ga eka samo onako, kao Miliina drugarica. Uostalom, ona je stvarno debela i runa i ne moe se porediti sa naom Milicom. Moda je drala dijetu pokuala sam da rasvetlim stvar. uti, budalo! siknula je Deska. Po njima, rezultat svakog nesporazuma i bezobrazluka je da sam ja budala, to ponekad oveka stvarno moe da razbesni.

Ne jecala je Milica. Kako ne shvatate? On je laov. Prvo je pobesneo est nedelja mrtav bolestan, a onda tih istih est nedelja juri na fakultet. Pa nisam ni ja blesava. Jedva smo je mama i ja umirile da se ne napravi jo vei karambol ako Milutin bane, kao to smo uveliko oekivali. I stvarno, taman sam sredila kujnu, a Milica stavila veo na glavu i verovatno otila jo jednom da se pogleda u kupatilo (da proba da zaplae zbog debele Olgice i vidi kako joj sve to stoji) kada je Milutin uao. Vidi ta sam vam doneo! viknuo je sa vrata. Skoile smo sve tri. Poeo je da odmotava neto to pijue. Mislim da se Deska strano razoarala kada je ugledala krljavo ptie sa utim kljunom, ali bila je ponosna, pa je stegla usta (sva srea). Uostalom, ona nas je uvek uila da se svakom poklonu treba radovati, pa makar bio i najgluplji. Ne bi mi niko poverovao, ali ja sam ciknula od radosti. Uzela sam ptie i njemu je tako kucalo srce, da su mi potekle suze. ta ti je odjednom? pitala me je Milica i briznula u pla. Naravno, ona se setila Mie Glavonje i cele te prie sa debelom Olgicom, i nije mogla da shvati da sam se ja razneila zbog tog toplog otkucaja pod perjem. Nazvala sam odmah ptie Pera, zbog mog druga Pere. Milicu tada nije mogao da gane ni lav da se pojavio u svoj svojoj veliini. Nala sam jednu staru kutiju od cipela i napravila Peri leite. Sipala sam mu mleko u inijicu, ali on nije hteo da pije. Gledao me je tuno, pravo u oi, ali nije voleo da ga pomilujem. Tako smo se samo gledali i meni se priinjavalo da me razume. Neki divlji vrabac rekao je Milutin. Hvala, tata odgovorila sam mu. Ovo je najlepi poklon koji si mi ikada doneo. Milutin me je pomilovao po kosi. Zaista je ponekad umeo da bude sjajan. Popodne je Pera mrljavio mrvice po sobi. Zapazila sam da hramlje i da su mu kandice na levoj nozi nekako udno zgrene. Pokuala sam da mu namaem zejtinom nogu, ali je on trzao. Odjednom je upala Mileva, mamina koleginica iz biblioteke. Opet je uvrnula trepavice noem. mirkala je znaajno i pogledivala u Milutina. On je snano hrkao, tako da su Kostii u osam sati zamolili da budemo tii, jer ne mogu da sluaju Veselo vee. Milutin je bio besan to su oni nabavili radio ,,Kosmaj", iako se nije znalo ni ko su, ni ta su. Naravno da nije mislio na predratno poreklo, jer bi onda neko mogao da postavi pitanje naeg porodinog imena Suboti. No tatu to ne bi vrealo, jer je za njega istorija u svakom pogledu poinjala 1941. malo neto posle nae revolucije, koja je po njemu tada ve bila u jeku". Ama nosi se rekao je Kostiu i okrenuo se na drugu stranu. Posle izvesnog vremena upao je mali Mia i naivno rekao: Zamolila vas je mama da nam dozvolite da sluamo Veselo vee.

Ja sam tada bila u jeku Milevine prie. Oh, to je to bila ljubav ta volela sam ga k'o boga. Milica i ja gutale smo svaku Milevinu re. A on vas? pitale smo je. E, to ne znam rekla je snudeno. Nikada se nismo upoznali. Ne znam da li zbog Milutinovog hrkanja i Vesele veeri ili zato to je Deska stalno ponavljala da tata hre njoj za inat, uglavnom Milica i ja smo poele da se tresemo od smeha. Gledajui, meutim, Milicu kako se cereka, i Deska je poela da se smeje. Ja, lino, mislila sam da se mama smeje pre svega od sree to je Milica prebolela Miu Glavonju im moe tako ludaki da se smeje. Ali, ja sam znala da je Milica na ivici da pone da vriti. Moda bi se sve to i dogodilo, zapravo mirno prolo, da i gospoica Mileva nije poela da se smejulji veoma neodreeno, to je vie zaliilo na neko cijukanje nego na poten ljudski smeh. Odjednom se zabezeknula, ukoila i briznula u pla. Gospoice Mileva, ali zaboga, pa ta se odjednom dogodilo? uzviknula je mama potreseno, da bi se ubrzo ispravila: Drugarice Mileva, da vas nije neko uvredio? Moda zbog Milutinovog hrkanja... Znala sam da sad ne treba pominjati gospodina, zapravo druga, koga je Mileva neno volela itavog ivota, a da nije znala ta druga strana misli o tome. Nemojte, zaista apnula sam, da ne probudim Milutina evo i sluaj nae Milice nije ba prijatan. Nije uvek najvanije upoznati voljenog oveka. Htela sam da joj onda ispriam da sam ja bila u jo nezgodnijoj situaciji sa Milanom, Marijaninim dekom koji nije ni po-stojao. U stvari, primetila sam da se tata mekolji i umesto da iznesem svoj sluaj, ja sam pomenula debelu Olgicu, koja mi je celog dana bila na vrh jezika iako mi ni na kraj pameti nije bilo da o njoj govorim. Kao da je neto drugo iz mene progovorilo i dok sam sluala kako bulaznim ve sam se zaklinjala da je vie nikada u ivotu nepu pominjati i to je bila, zaista, jedna od retkih stvari koje nisam prekrila kad sam rekla ,,da mi umre majka". U mene da se ne kune vie, razume? viknula je Deska i zviznula me preko usta. Bila sam se zaista zapanjila. Broj onih koji su plakali sada sa mnom, popeo se na tri. Ne znam kako se to desi, ali ja uvek izvuem na kraju najdeblji kraj i za to to gospoica Mileva nije uspela celog ivota da upozna voljenu osobu i za laova Miu Glavonju, pa i za to to Milutin nezdravo hre. Verovatno da bih krajnje nesrena bila zbog svoje sudbine da me Milutin nije prekinuo u takvom razmiljanju: Pa bogamu, dokle e ova svinjarija da traje, zar ovek ne moe na miru u sopstvenoj kui da spava, jednom u nedelju dana kad doe? Na ove

tatine rei gospoica Mileva je prebacila srebrnu lisicu preko ramena i izvinivi se, nestala u nepoznatom pravcu. U Deski je blistao Pera Kralj. Zgrabila je sto k'o u zlatno vreme kad bi majkica zaboravila belo vino za nedeljni ruak, i izvrnula sve to je bilo na aravu. Ovog puta to je bila samo Brkikina kristalna vaza na heklanom miljeu. Ali i to je odjeknulo kao da su kaue ponovo poele da teku. Interesantno da sirota stara koza nikada nije ulazila u nau sobu, sem kada bi umesila kolae, ali to se dogaalo samo u prepodnevnim asovima, ako bi uspela da nabavi salo za kiflice. Sada je, meutim, prestravljeno odkrinula vrata. Videla sam da se Deska prepala, jer je veoma potovala Brkiku. Sram te bilo, Milutine, viknula je (kao to bi deda vikao kad ga je bilo strah, iz iste predostronosti) ostavio si me da se sama brinem o deci, a kada jednom doe, samo dere i mava, pa ta ti misli da sam ja? Milutin nije voleo iznenaenja, a pogotovo ne kada ga neko probudi. Dobila sam je za mladence pre vie od pedeset godina apnula je Brkika, skupljajui staklipe. U njoj smo drali farbana jaja za Uskrs. Prevazili smo i Boi, a ne Uskrs, gospoo! viknuo je Milutin. Znam, znam, rekla je samo skupljam komadie stakla da se deca ne poseku dodala je tiho. Stidi se, Milutine rekla je majka. Ako tako misli da nam prireuje svinjarije, bolje da nisi dolazio. Traipu razvod. Milica je istrala po metlicu i ubravnik. Jecala je. Sada je nala javni povod da se i pred Milutinom do mile volje isplae zbog Mie. Brkika se izvinila i izala napolje sa razbijenom vazom. Mrzela sam ih sve. Oh, kako sam ih strano mrzela. Mrzim vas! dreknula sam glasno. Mrzim vas, mrzim! ponovila sam kroz suze. to? pitao je Milutin zapanjeno. Pa ta je vama svima, jeste li podivljali? Pogledala sam Desku pravo u oi: A tebe najvie. Deska je skrueno sela i pognula glavu. Znala sam da u sada sve uti o biblioteci, o njenom rtvovanju, o Milutinovom revolucionarnom skitaranju. U stvari, ona je samo izgovorila: Pa ja ni svoju mapehu ovako nikada nisam mrzela. Boe, ta sam zgreila da me niko ne voli? Naravno da sam se ve pokajala i molila da mi oprosti. Obeavala sam da nikada vie neu biti drska i da ih sve volim, a naroito nju. Odmah sam zaboravila da je sirotoj staroj kozi razbila vazu, a da je to pokuala da pripie Milutinu, a da je ovaj opet sve sruio na sirotu staricu, a da pri svemu tome nieg nije bio svestan. Jer, to mu je, kako bi Deska rekla, i bilo najlake. Razneila

sam se kada sam u oku zapazila Peru. Od svae se i on naroguio i pitao. Brinulo me je to nema apetita. Popela sam ga u moj gornji krevet iznad Miliinog, da mu se ini kao da spava na grani. Njegovo srce je toplo kucalo. Trudila sam se da zaboravim taj dan i brzo zaspim, iako mi kasnije sve to nije izgledalo ba kao neka prava nesrea Davida Koperfilda. Sutranji dan osvanuo je kao vedro i ledeno jutro. Svi su se pravili ludi, kao da se nismo posvaali, a mama je predloila Milici da popodne ode na igranku. Zaudilo me je to je ona to odmah prihvatila. Ranije nikada nije htela da ide, ni na korzo, a ni Deska nije ba navaljivala, ali sada smo svi preutno znali da treba primeniti sve strateke mogunosti da bi se zaboravio Mia Glavonja, a pogotovo ona druga osoba ije se ime nije vie pominjalo u naoj kui. Lepo ete se obui. Ti e, Milice, onu moju bluzicu sa belom ipkom, kad sam bila verenica, rekla je mama a ti, Jelena, za tebe, uostalom, uopte nije vano ta e da obue. Ti si uvek slatka. To da sam uvek slatka, pogotovo kada je Milica trebalo da bude armantna i lepa i mlada devojka od kada se rodila e to me je strano nerviralo. ta vas briga da l' sam slatka ili nisam. Sedim u pantalonama i ta vas se tie! Ide i ti na igranku rekle su uglas. Pa valjda ne mogu sama dodala je Milica. Da li sam ja neiji pa? pitala sam. Pratnja za nesrenu gospoicu Milicu, tako rei verenicu. Ba me briga to sam slatka. Zovite gospoicu Milevu na igranku. Moda je to prilika da najzad upozna svog mladia. To to sam rekla bilo je dovoljno glupo, grubo, drsko i nepromiljeno. Da sada ne ponavljam ta je ko sve imao o tome da kae, jer se uvek ponavljaju iste rei o mojoj sebinosti i nezahvalnosti. Moram da uvam Peru. Njega boli noga. Zar ti je ta ptiurina vanija od roene sestre vikala je Deska i dodala ono uveno sram te bilo! (ivotinjo to neu da pominjem, jer mislim da je Deska ubrzo shvatila da u nekim stvarima nema mere). Donela mi je, razumela sam to kao znak izvinjenja svoje izme, za koje sam je toliko puta preklinjala da mi ih uzajmi samo na jedno popodne da odem do Rajke, ali je ona smatrala da to nije zdravo nositi tuu obuu, pa sam sada rekla: Hvala, nezdravo je. No, nije mi pomoglo. Obukle su me i nakitile kao boinu jelku, ili novogodinje drvo to bi se Milutinu vie dopalo. I stalno su ponavljale da sam medena". Deska nam je pokazivala korake valcera i tanga. Meni su spadale izme. Bile su tako krute da nisam mogla stopalo da savijem. Ali Milica je sva zraila. Bila je lepa. Uopte se nisam iznenadila to su svi upiljili pogled u nju kada smo ule u salu. Svirali su Poncijanu". Na kaputima su nam bile snene

pahuljice i meni je moja sestra odjednom izgledala kao princeza iz bajke. (Milutinu se to nikako ne bi dopalo, to poreenje.) Nismo ni stigle do ugla dvorane, kada je nekoliko mladia pritralo i maltene poelo da se otima o Milicu. Dok joj je jedan skidao kaput, drugi je obujmio oko struka. Trei je uvreeno posmatrao, jer je on prvi stigao do nas. Ja sam stajala sa njenim mokrim kaputom u rukama. Taj mamlaz to je skinuo, uvreeno je bacio na mene njen kaput kao da sam iviluk. Gurali su me parovi koji su oko mene igrali i nisam znala gde da se denem. Otila sam i sela u poak, sapliui se o sopstvene (Deskine) izme. Ko zna pomislila sam moda e se i u mene neka budala zbog tih izama zaljubiti, kao to smo se Marijana i ja svojevremeno sludile zbog Save. Sedei tako i posmatrajui mladie i devojke kako se vrte, pokuala sam da dokuim ta me je, sem tih izama, tako strano privuklo Savi. Nita. Milica je dola sva ustreptala. Sa njom nekoliko drugarica. Sve su pobacale svoje teke zimske kapute na moju stolicu. Morala sam da stojim. Poela je ponovo muzika: atanuga uu". Mladii su jurnuli opet po Milicu, mada smo bile u uglu, pronali su je. Njene drugarice su igrale sa svojim deacima. Ko je stigao prvi do Milice i u sledepim igrama plesao je sa njom. Oni ostali razoarano bi se okrenuli, a ja sam gledala za njima kako odlaze. Niko me nije primetio. Suze su mi navrle na oi. Strano sam se uplaila da ne zaplaem. Sada sam definitivno shvatila da nemam sree u ljubavi. Cela moja tuna istorija, poevi od Save, pa preko Svetislava, koji je nestao negde u svetu sa svim svojim devojkama, izgledala mi je kao zavrena. Ve sam videla sebe kako sa uvrnutim trepavicama (kuhinjskim noem), kao gospoica Mileva, priam Rajkinoj deci (Marijaninoj ne bih smela, jer e im sama moda priati o Savi) o svojoj nesrenoj ljubavi. Ipak, osetila sam da tu neto nije u redu, jer sam Savu volela oko deset dana. Znai, ne ceo ivot, a ovo sa Svetislavom bilo je skoro nenormalno, bolesno, ba kao to je Deska govorila, zbog njegovih godina i svega ostalog. Ali, istovremeno sam uviala i da nema nade da zavolim nekog novog mladia, a jo manje da se neko zaljubi u mene, jer, eto, cela igranka je prola a da ja nisam odigrala ni jednu igru. XI JEDNOG DANA IZNENADA

Sa Perom se neto neobino dogaalo. Poeo je da raste kao udotvorni pasulj, a kljun mu se naglo povijao. Nekom sluajnou nabavila sam mu kavez za zeeve, jer se u Senovu nije mogla nai krletka za ptice. Milutin je prilikom svoje sledee posete konstatovao da Pera nije divlji vrabac, vep pravi kralj ptica,

orao, dakle opet Pera Kralj u familiji. Deski je smetalo to sam svojoj ptici nadenula ime po njenom ocu, a sada, od kada smo konstatovali da je Pera orao, to joj je jo vie smetalo. Zatim joj je smetalo i to to Pera, po njoj, zaudara. I, u stvari, sve joj je smetalo, a pogotovo ono to sam ja radila. Stavila sam kavez u kuhinju. Od Srbe kasapina dobijala sam neka stara creva i kosti, otpatke za Peru i svi su tvrdili da od toga smrdi cela kua, ak i stara koza je zabrinuto konstatovala da ona jo nije videla tako smrdljivu zver, ni pravi pravcati tvor po njenom miljenju nije tako zaudarao; sem toga Pera je do ludila lupao Dobro, rekla sam ako vama nije stalo, meni je jo manje. Ipak, to sam rekla u sebi, a znaajno sam otvorila Bajera, za ta mi je Milica dala znak. To je bila naa ifra. im sednem za klavir ona bi mi u tajnosti dala petnaest dinara da umuknem", tj. da ne sviram. Kako su to bila teka vremena i jedva da smo redovno dobijale ceparac od po pedeset dinara, to sam ja prihvatala ponueni novac. Ulaznica za bioskop stajala je deset i po dinara, a kugla sladoleda tri, tako da mi se isplatilo da prihvatim Miliinu ponudu. Dakle, ja sam ipak svoj prvi novac zaradila na muzici, a svi su bili zadovoljni. Naravno, sem moje nastavnice, koja je konstatovala da bi bolje bilo da se bavim nekim sportom. Nije joj toliko smetalo to nemam sluha. Govorila je da je to boji dar (Milutin bi je lepo pozdravio), smetalo joj je to sam postala i lenja. Nisam mogla da joj pominjem sopstvene pobude, ono oko mojih kompleksa u vezi sa Marijanom i horom i koncertom, pa priu oko Kostievih i svoju nameru da postanem virtuoz. Nisam sigurna da bi me shvatila. Meutim, iako mi je bilo teko da pod ovakvim uslovima nastavim muziku karijeru, nisam mogla ni da je prekinem, jer kako bih objasnila majkici, koja je od onog sudbonosnog koncerta toliko verovala u moj uspeh i podravala me. Isto tako bi mi bilo neprijatno i od Marijanine kominice kojoj sam svirala letos Maji koncert". Kako bih i Marijani objasnila zato sam prestala da se bavim muzikom? Ispalo bi opet da je ona bila u pravu ili da ja, recimo, nemam smisla za muziku. Tako sam nastavila da idem na asove klavira. Jednog jutra, meutim, desilo se neto neoekivano. Krenula sam u kolu, kad ono iza podrumskog stepenita neko viri. Pogledam lepo i vi-dim Mipu Glavonju. Nasmeim se glupo, i kaem Servus! iako me je to servus mnogo nerviralo i ini mi se da sam ga prvi put izgovorila. Tako se Deska pozdravljala sa svojim drugaricama iz preparandije. Otkud mi je iskrslo to servus nije mi jasno i postalo mi je mnogo smeno. Zapazila sam da Mii nije nita smeno. Gledao me je ukoeno. Gde je? pitao me je. U ruci je drao revolver. Zamalo da ga pitam da li je blesav, ali sam se udrvenila od straha i nisam mogla ni da beknem. Prilazio mi je polako kao da igra pijuna u nekom kriminalnom filmu. Gde je? pitao me je. Ko? uspela sam da odvalim kao da ne znam da trai Milicu.

 Ko, gde je? pitao me je, kao da ja traim Milicu ili bilo koga, a ne on. Ja nita nisam pitala rekla sam odluno, kao da me nije strah. Mene, uostalom, te gluposti ne interesuju. Aha, gluposti! viknuo je. Za vas su to gluposti. Videete svi vi. Ja sam na sve spreman. Videete vi koga ete praviti budalom. Gde ti je sestra? dreknuo je. Uhvatio me je za rukav kao da pokuava da ga opara. More, mar! viknula sam: Milutine, doi! E tu se sada Mipa Glavonja malo predomiljao. Zar je otac tu? pitao je. Da rekla sam. A to? Stavio je ruku sa revolverom u dep. Ti Milicu trai? pitala sam ga, kao da smo se iznenada u Mariolani sreli i da se nita u meuvremenu nije dogodilo. E pa, Milica je ostala da spava kod Ljiljane rekla sam spremaju se za pismeni iz matematike. A ta e ti ona? pitala sam, to stvarno nije trebalo da uradim. Kako ta e mi? Da li je ona moja devojka ili nije? pitao je razrogaeno i opet nastavio sa onim idiotskim da mi neemo nikoga da zavitlavamo. Poeo je kao manijak da mi izvija ruku i da mi preti. Sada u stvarno da pozovem Milutina, pa e videti svoga boga viknula sam, razmiljajui u kakvoj li sada planini Milutin juri zaostale etnike, dok mu ovde decu napadaju mangupi. Uostalom, do tada nisam imala tako loe miljenje o Mii Glavonji. Nije mi jasno zato je odjednom tako podivljao, ali sam shvatila da je bolje da ga ne pitam. Milica je, u stvari, spavala, jer je te nedelje ila popodne u kolu. Zaista sam se uplaila da taj magarac moe ponovo da potegne revolver, pa sam mu predloila da me on saeka na ulici da pozovem Milicu od Ljiljane. Slagala sam da u mu to uiniti ako obea da revolver nee vie da izvlai iz depa. Pristao je i ja sam istrala na ulicu. Izbijalo je osam sati. Kasnim kod Bagaa na as istorije, ali i ovo su za nau familiju bili istorijski trenuci, pa nisam imala kud. Valjda e biti naina da se to Bagau objasni. Tek kada sam jurnula na ulicu shvatila sam koliko sam se bila prepala. Otrala sam kod Deske u biblioteku i sve joj ispriala. Setila sam se uvenog dezerterstva Pere Kralja, pa sam pomislila da e moda i Deska da se u odlunom trenutku osloni na ,,nae", kao je njen otac obiavao da kae. Kroz oba rata on je imao poverenja u nae. Meutim, Deska se za trenutak zamislila, a onda je odluno prebacila svoj debeli vuneni al preko ramena. (Kaput je poklonila, naravno Milici, a ja u kad se odronjavi da ga nasledim, prevrnue ga po trei put i konstatovati da je s nalija jo lepi, i ,,ko bi to rekao da mu ovo nije lice?" ali to su stvarno gluposti oko kojih me je bilo stid to pomi-ljam u ovakvom trenutku.) Jedva sam stizala Desku, tako je partala. Ne razmiljajupi, izbila je na ugao i gotovo se sudarila sa Miom.

 O?! uzviknula je, kao da se maltene raduje to ga vidi. Pa lepo da si doao rekla je, pruajupi mu ruku. On se, stisnutih usana, snebivao i ja sam pomislila da e zajedno sa rukom izvui iz depa i pitolj. No, pa o emu je re? pitala je, kao da se iza svega toga krije neka krajnje zanimljiva stvar. Doao sam da razgovaram ozbiljno sa vaom erkom. Pa, izvoli rekla je, pokazujupi mu stepenite, a onda je ustrala brzo. Poela sam da se nakaljavam, ne bih li joj skrenula panju. Pa lepo sam joj rekla da sam Mii kazala da je Milica kod Ljiljane. Sad e ispasti da sam ga slagala. Uli smo u kuhinju. Mia je bio tako crven u licu da sam se uplaila da ne eksplodira. Sad e poeti da nas strelja, pomislila sam, a mene kao prvu, jer sam ga obmanula. Kuhinja je bila jo uvek slobodna i mi smo uli tamo. Deska je stavila cikoriju da se kuva na reou. Za ovu priliku uzela je kineski porculan stare koze. Nije ba morala. Elegantno se kretala, zabacujui al. Pa, kako su tvoji? pitala je Miu, kao da je s njegovom majkom ila u zabavite, a ja sam pozitivno znala da su Miini kolonisti, dooi u Mariolanu, da stanuju u vapskom kraju, odakle su Nemce iselili, i da njegove nikada nije ni videla. Hvala rekao je Mia, ali ne zna da li je mislio hvala dobro su, ili hvala nisu dobro, a u stvari sve je zvualo kao ba vas briga. Deska mi je dala znak da se povuem, to sam ja jedva doekala, da bih o svemu obavestila Milicu. Ona je spavala u sobi kao da se apsolutno nita ne zbiva. Dakle, kako to stvorenje nema smisla za telepatiju, to je neverovatno. Pa, da su kojim sluajem upali Sava, ili recimo Svetislav sa pitoljem, iz bilo kojih razloga kod nas (jer je poznato da ne bi iz ljubavi prema meni ubili bilo koga, a ponajmanje mene, jer me, naravno, nisu dovoljno voleli), ja bih tano znala kada bi se neko od njih pojavio, jer sam imala ludo pred-oseanje kad se neto zbiva sa mnom, mada se do sada ba neto odluujupe nije dogodilo, ali kada bi... Milice, ej, kaem ja. Ovde je Mia Glavonja. A ona? To niko iv ne bi poverovao: ta me budi, budalo, kad zna da idem popodne u kolu? Mia Glavonja je ovde ponovim, a ona sede u krevet i mirno me pita Koji Mia Glavonja? kao da poznaje bar pet Mie i ne zna se ko od njih ima veu glavu. Ponem da joj objanjavam, sve od poetka, od podruma i pitolja, pa do divke to je mama servirala Mii u oljicama od kineskog por-culana, a ona mrtva hladna i dalje lei, kae mrzi je da ustane i da je Mia dosadan i da je totalno ne interesuje. Ja joj predlaem da se brzo obue i ak maskira, pa da kidne kod Ljiljane ili nekog drugog, jer bi je i tamo pronaao i moda opalio koji metak. Ona se

smeka i gleda u mene bez veze kao da ja bulaznim. Onda se polako obue, napravi svoju uvenu punicu navrh glave. Stvarno je bila tanka i lepa i ja sam se zaklela da nepu vie da derem toliki hleb i sir, a jo manje da u toliko mleko da loem, pa moda u i sama postati tako zgodna, kad smo ve sestre, pa makar i da mene prisiljavaju sa orujem na ljubav. Iako, stvarno ne znam to bi mi to trebalo kada zaista prezirem mukarce. Iz mnogih razloga. Uemo mi u kuhinju, ja tek sad ponem da se tresem od straha, izbio mi je kao ovje boginje svuda po telu i licu, a Milica ue za mnom, podignute glave, bez ikakvog uzbuenja i prui Mii ruku. Prava ki svoje majke. Za to vreme su se Mia i Deska namrtvo ispriali kao stari drugari, a Mia napravi neki glup izraz lica kad ugleda Milicu, kao iznenadio se i ba je lepo, on k'o sluajno u prolazu, pa da vidi to mu ne pie i da se sluajno ne ljuti zbog neega, ni sam ne zna zbog ega, i jo nekoliko vrelih gluposti. O revolveru ni rei. Ni debelu Olgicu ne pominje, niti besnilo, ni fakultet. Sve je ispalo sluajno, u prolazu. Onda se Deska okrete meni, kao da sam ja celu stvar zamesila, pa pone da me grdi to sam propustila as istorije, da ona veito zbog mene mora da crveni na roditeljskom sastanku. Milica me smerno posavetuje da pourim da bar za veliki odmor stignem. Napustim ja sve, pa neka se sami snalaze. Ispriala sam Rajki ta se sve dogodilo, ali ovek nju ba niim nije mogao da oduevi. apnula mi je da utim, jer e nas srpkinja za-beleiti u dnevnik zbog moje vene prie. Kako bi Marijana umela itavu stvar oko Mie Glavonje i njegove iznenadne posete da razume! A Rajka nita. Imala je lice kao da joj je sve uvek dosadno i bila je strana bubalica. Sve sveske je uvijala u pakpapir i lepila vinjete sa svojim nakrivo ulevo pisanim imenom kao da je to jedina prava stvar u ivotu. Bilo mi je dosta i nje i njenog zrikavog brata, a i noge su joj do te mere bile tanke da me je stvarno nervirala. eznula sam za Marijanom. Kada sam dola kui nigde nikoga. Pokuala sam staru kozu da ispitam, ali ona se pravila luda, ne zna nita ni o emu. Probala sam da je potpalim sa naoruanim mladiem (Mia Glavonja), ali ona se ne da. Niti sam ta videla, niti sam ula. Gluva sam ja, dete moje, i slepa za sve. Dosta je meni svega. Samo moj mir mrmljala je. E pa nek joj bude: Moda e nas, gospoo, sve odvesti u Udbu da svedoimo opomenem je, ali ona je ostala i dalje hladna. Prala je oljice za kafu da bi valjda svaki trag uklonila. Pozvala me je u svoju sobicu i otvorila uvenu fioku, gde su klijale svilene bombone. O ne! rekla sam hladno. Pa ne mogu oni mene da potkupe sa jednom bombonom koja je sve vie mirisala na naftalin. Ne, gospoo rekla sam. Ja sam na dijeti. Otila sam do Deske u biblioteku, jer sam se mimoila sa Milicom, izgleda da je iz drugog dvorita ula u kolu, sa one strane gde je crkva. Dala mi je znak kada sam joj bacala kameni kroz prozor da se maknem da nas nastavnik ne bi video. Uostalom, i ovako ne bi mogla da mi objasni kako se

itava stvar sa Miom zavrila. Deska je imala stranke i inila se tako zagonetnom kao da ne izdaje knjige nego domovinu. Davala mi je znak da utim. Otila sam kui i zabavljala se sa Perom. Nekako mi je izgledao kao pokisao. Krila su mu se spustila do poda kaveza. Sada mu je ve i to bilo malo. Mnogo me je brinula njegova situacija. Ponekad sam pomiljala da bi bilo bolje da ga Milutin vrati na ono mesto odakle ga je u umi uzeo, ali pitanje je da li bi njegova majka ovako ogromnog prepoznala i primila u gnezdo. Ni o mome drutu Peri, po kome sam ovog orlia nazvala, nisu stizale nikakve vesti. Od kada sam saznala da se ukrcao na neki preko-okeanski brod, nita se o njemu vie nije ulo. Deska mi nije verovala da sam zbog tog Pere orla ovako nazvala. Ona je mislila da je Pera Kralj jedini Petar na svetu i da se svi mogu jedino po njemu zvati. Da imam sina govorila je obino zvao bi se Petar. U stvari, to se uvek odnosilo na Milutina, jer to je bila jedna od njegovih nemarnosti i besmislica to Deska nema sina, a mi brata. Jo se vie odnosilo na mene, jer njena uvena reenica je bila: Iznervirala si me im sam te videla zato to sam devojica. Nije pomiljala da mogu da se iskompleksiram i esto sam pomiljala da sva moja ivotna nesrea i potie iz injenice da nisam muko. U stvari, ba me briga (meu nama reeno). Tako sam saekala vee da se Deska i Milica vrate. Deska mi je objasnila, prva je stigla, da je Mia neozbiljan i da mu je objasnila da ne moe da se ponaa kao neki siledija, da tim nita nee postipi kod Milice, ve da pokua na lep nain da se izvini. Revolver nisu pominjali. Milica je stigla sva ozarena. Lud je za mnom likovala je. Ali mene on vie ne interesuje! Uopte dodala je znaajno. I ta si mu rekla? pitala je Deska. to se mene tie moe da se vrati u Mariolanu. Ne volim ga i gotovo. Deska i ja smo je ubeivale da je to svirepo, da bi morala da mu oprosti, ali ona njega, jednostavno, uopte vie nije volela. Pa, kada bi se pojavio Sava i tako me preklinjao, pomislila sam, pa i Svetislav, mada je sada ve ozbiljno omatorio, pretpostavljala sam to po ujaku, ja bih bila sa njima ljubazna, verovala sam, i ne bih ih oterala. On tvrdi da sa Olgicom zaista nije imao nita, da je sve to glupa spletka usudila sam se da joj sugeriem. Sa Debelom? pitala je Milica, vritei od smeha. Pa kako ne shvata da me to totalno ne interesuje. Sirota Debela. Ba je alim. Pa, ona i Mia bi bili lep par, ba sam mu to jutros rekla. Nisi karakter rekla sam joj. Jo koliko jue cvilela si zbog njega, a sada vie nisi zaljubljena otvoreno sam joj kazala. Jue sam bila, a danas nisam, hvala bogu kazala je oholo. Uostalom, nemoj da se mea u moj ivot dodala je kao da igra u pozoritu.

Znai tako? viknula sam zaista besna. U mene pucaju, mogla sam glavu zbog tebe da izgubim, a ti tako? Obeala sam sebi da se vie nepu meati u tue stvari. Neka puca u nju ko god hoe, njen problem. A igranke me vie ne interesuju, zbog sebe i nisam nikada ila rekla sam. Znala sam da e joj to biti slaba strana, jer odmah je poela da se uvija oko mene i da se pravda kako je uvreena na Miu, kako je on, uostalom, glavat i kako joj ide na nerve. Odjednom je postao glavat! pitala sam je. Kao da nije bio celog ivota? I to to je Olgica debela postalo je smeno, a do jue si vritala kad se samo pomene. Nita nije moglo da je izbaci iz koloseka. Blistala je to se zbog nje potee revolver. Moda je izvrio samoubistvo? pokuala sam da zaplaim Milicu. Nita. Kao da je se sve to nije ticalo. Otila sam da kupim hleb. Mia se motao oko kue. Deska ga je kao starog porodinog prijatelja pozvala na veeru. Oh, zdravo, Mio! rekla sam mu kada smo se sreli, ali on je okrenuo nabusito glavu od mene, kao da sam ga ja ostavila, a ne Milica. Za veerom je sedeo, zanet mislima. Pokuala sam da ga malo razveselim. Poto debela Olgica vie nije bila neprijatelj br. 1 u naoj kui, mislila sam da ne bi bilo loe da Debelu pomenem, tek radi konverzacije. Gospode boe! Kao da sam neki nenarodni elemenat ubacila, kao da je prava diverzija u pitanju. Potpuno se izbezumio. Gurnuo je hleb sa margarinom i prosuo lipov aj. Onda se izvinio Deski i rekao da mora na vreme da stigne u USAOJ, u ijim prostorijama je dobio smetaj. Tamo je ulaz do osam sati. To je napomenuo kao da ima neku znaajnu politiku dunost, a svi smo znali da sve izmilja i da je u stvari zbog Milice ovde. Ustali smo da se rukujemo sa njim. Suze su mu blistale u oima, na asnu re, kad je pruio Milici ruku. Deska ga je poljubila (nije morala). Pravio se da ne vidi moju ispruenu ruku. Budala. Dolo mi je da ga raspalim, ali pravila sam se luda, samo sam se tom desnom rukom (levak sam) poeala iza uha, kao sluajno sam je prema njemu pruila i dodala: Pa navrati ako te USAOJ opet pozove. Bez veze. Na to su se svi nasmejali, ak i on, ali kiselo. Nastavila sam da jedem hleb sa margarinom, ba sam sve donela, a Deska je preko Mileve nabavila sardel-pastu. Ni taj aj od lipe nije bio otuan kao obino. Samo ti jedi, pa emo videti ko e doi po tebe na igranku rekla mi je Milica, kao da je margarin, a posebno sardel-pasta bitna stvar na igrankama. Igranka je poslednje mesto na svetu kuda bih otila rekla sam joj pakosno. Jedino je to oko igranke moglo da je iznervira. Gospoica Ester Vilijems! dodala sam.

Sutradan sam srela Miu kada sam ila u kolu. Opet se vrzmao oko nae kue, mada nije bio u podrumu. Valjda nee pucati pomislila sam, ali sam reila da se vie ne pletem u te besmislice. Zdravo rekla sam mu. Milica je kod kue dodala sam, to ipak nije trebalo, jer ko zna, moda e pucati. Nisam prethodne veeri mogla da ubedim Desku i Milicu da je Mia potegao revolver na mene. To im je ak bilo i smeno.On se sada pravio kao da me ne vidi. Gledao je nekako kroz mene i ja sam produila u kolu. Meutim, Milica nam je uvee ispriala da ju je saekao pred kolom i pretio joj da e izvriti samoubistvo ako se ne pomire. Pokazao joj je i revolver i metke i sve. Ba me briga. Ne volim ga rekla je. Ipak, zamolila je Ljiljanu i Perku, njene drugarice koje su je videle sa Miom, da ga prate do osam, kada mora da ode u dom omladine da spava, da sluajno ne napravi neku glupost. Sama nije verovala u to. Bila je subota i Ljiljana je smela da ostane napolju do osam, a Perka je, po cenu kazne od roditelja, ostala da pravi Ljiljani drutvo.Ba su dobre drugarice rekla sam. Ne poznaju ga, a eto, spremne su da mu spasu ivot. Milici je to bilo vie smeno nego tuno ili strano i ja sam je, iskreno reeno, prezirala zbog toga. Ponaala se kao princeza koju svi treba da tite. U nedelju ujutru neko je zazvonio rano. Poto je Ljubica prethodnog dana donela sir, uplaila sam se da je milicija dola da javi da je naeno telo nepoznatog mladia. Bila je to Perka. Ila je u pekaru, pa je dola da nam donese vesti o Mii. Ona i Ljiljana su ga sino pratile. Da li je iv? uzviknula sam, jer bi me zbog Milice celog ivota grizla savest da je podigao ruku na sebe. Ne da je iv, nego je sasvim iv rekla je Perka. Onda nam je ispriala ta se sve zbilo. Mipa je odmah posle kole otiao u zanatski dom. Tamo se prireivala igranka. Ljiljani i njoj je bilo malo neprijatno da uu u zanatski dom, jer ranije nikada nisu tamo odlazile na igranku, ali, poto su obeale Milici da e uvati Miu, onda su to shvatile kao svoju oba-vezu. Ona ne zna da li je to zato to su one Miu pomalo gledale, naravno iz drugarskih razloga prema Milici, ili zato to mu se Ljiljana stvarno dopala, uglavnom on je poeo da igra sa Ljiljanom i igrao je celo vee. A ti? pitala sam Perku iz razumevanja, jer ni ona nije bila neka preterana lepotica, pa sam pomiljala da je moda kao i neke druge osobe koje poznajem, uvala zimske kapute. Ja sam igrala kolo, rekla je Perka snudeno a jednom smo poveli i kozaraki oro. Ja vie volim te masovne igre objasnila je. I mislim Ljiljana je zaista pokvarena devojka dodala je ti si je zamolila kao drugarica da pripazi na tvog deka, a ona celo vee igra sa njim a ja onda dobijem grdnje od roditelja.

Milica se sloila sa njom, a ja sam utala. Mislim, bolje je da se nisam meala. I da li je neto pokuavao? pitala je Milica. Pa mislim da je pokuavao da je poljubi kada smo izale sa igranke. Ne, mislim, da li je pokuavao da vadi revolver ili da vam objasni neto u vezi sa mnom? pitala je Milica. inilo mi se da je stvarno bila iskreno razoarana to Mia nije razneo sebi glavu ili neto slino. Budala, rekla je zaista ga ne razumem, ta mu je sve to trebalo. Ali, brzo je prolo neraspoloenje. Spremala se za igranku u gimnaziji. Ja sam se pravila luda. itala sam Kapetanovu ki od Pukina. Pouri, zakasniemo rekla mi je, maui groanu mast na usne. ta da pourim? pravila sam se kao da ne znam na ta ona misli. Imam jo samo sedamdeset strana da proitam i napiem sastav. To nam je zadato za lektiru, za sutra. Da mi nije obeala da e mi napisati sastav, stvarno ne bih otila sa njom na igranku. Ne zbog lektire, ve zato to mi je dosadilo da sedim i gledam kako drugi igraju, ali sada kada ve ne moram da se bakem oko lektire i kada je njoj to toliko vano, uinila sam joj. U modi su bile arape sa avom, crnim avom, ali se nigde nisu mogle nabaviti. U poslednjem trenutku mi je sinula ideja da na arape koje sam dobila na takice izvezem av. Ve je poeo da kopni sneg i meni se nisu oblaile teke Deskine izme, a zapazila sam da sa njima nisam ni postigla neki uspeh, pa sam se nadala da u ostaviti znaajniji efekat sa crnim avom. To je ludaki sporo ilo i Milica je izgubila sve nerve. Znam ta je posebno nerviralo. Plaila se da e se Ljiljana pojaviti sa Miom Glavonjom, a ona, iako joj do Mie nije bilo stalo, htela je da svemu tome prisustvuje. Sirotoj Perki je bilo zabranjeno da izlazi, uostalom na gimnazijskoj igranci nije se ni igralo kozarako kolo, pa bi presedela celo vreme. Bar ja ne bih sama sedela. Nadala sam se da e crni av izmeniti moju sudbinu. Bila sam vrlo uzbuena kada smo ule u salu sa celim satom zakanjenja. Mia je igrao u velikim zaokretima ingli valcer sa Ljiljanom. Ona nas je spazila i mahnula, kao da nam, recimo, sa neke eleznike stanice odmahuje kada odlazimo brzim vozom na letovanje. Kao da Mia nema nikakve veze sa nama. O Milicu su se deaci kao i obino otimali. Stala sam sa profila, ne bi li se moji avovi videli. Mada sam na krpice uvila kosu drala je cele noi u subotu, da me je sve uljalo (ni sama ne znam zato, kada stvarno nisam ni pomiljala na igranku), nita se nije dogodilo. uvala sam i dalje zimske kapute. Bilo mi je svega dosta. U jednom trenutku mi se sve smuilo. Uzela sam svoj kaput i dostojanstveno napustila salu, zaklinjui se u sebi da ovde vie neu kroiti. Blagi prolepni vetar spustio se na moje lice i ja sam zaplakala. Bila sam ve zala u petnaestu godinu, a da se niko nije zaljubio u mene. Lutala sam od nesrene ljubavi do nesrene ljubavi, bez nade da iko pokua

zbog mene da se ubije ili bar odigra sa mnom neki tango. Nita. Milutin je doao kui i Deska i on su otili nekome u posetu. Bila sam uasno usamljena, nesrena i pomiljala na samoubistvo. Otila sam u kuhinju i ne palei svetlo odsekla veliki okrajak od hleba, koji je Milutin kupovao kod nekog privatnog pekara, uvek kada se vraao sa terena. Stavila sam preko hleba veliki komad kakavalja. Legla sam u krevet i grickajui sendvi tiho plakala. Popela sam se na svoj kre-vet, ne palei ni ovde lampu. Pogledala sam se pre nego to smo pole na igranku i inilo mi se da sam dosta simpatina, skoro lepa. Da ne pomi-njem crne avove, koji su bili skoro kao pravi, iz inostranstva. Plakala sam. Suze su mi tiho kapale po kakavalju, kada je Milica k'o furija uletela u sobu. Stala je na svoj krevet i uzdigla se do mog. ubre jedno! viknula je i udarila me po ruci. Moj sendvi je poleteo kroz vazduh i kakavalj je tupo lupio o ponjavu. Kada bi malo manje drala i po tebe bi neko doao da igra rekla je. Kao da to ima neke veze. Bila sam zapanjena. Sutra u kazati Deski da zakljuava hranu, jer ti si postala ira nego dua. Nita nee postii ako nastavi da me vrea. Ja nikada vie u ivotu nepu ii na igranku rekla sam odluno. Njih dve su se sutradan dogovorile da zaista zakljuavaju hranu od mene. Svata. Glad me je morila. Deski je bilo ao, jer sam stalno pla-kala. Merile su me kao prase pred Boi i kliktale od zadovoljstva kada su primetile da sam poela da se topim. Umirala sam od gladi. Jela sam jo uvek vie od Milice, ali sam neprestano bila gladna, tako da nisam mogla da uim. Meutim, stvarno sam uskoro poela da i sama primeujem da sam smrala. Uskoro su se kaputi skinuli. Prolee je naglo dolo i ja sam mogla da idem u Miliinoj suknji i aketu. Obeala mi je da e mi ga pokloniti ako budem uspela da se uguram u njene dimenzije. Mia Glavonja se u naoj kui nije pominjao. inilo mi se da i Milici i Deski pomalo smeta to on nije pokuao da se ubije, pa da ga neko spase. Ispalo je da nas je jo jednom nasamario, posle debele Olgice, sada sa Ljiljanom, koja je stalno mahala pismima koja joj je redovno slao. Milicu to nije interesovalo, ali nije vie uila sa Ljiljanom, a od Perke, koja ju je o svemu obavetavala, dobijala je frasove. Tako je bila dosadna, da smo Milica i ja maltene postale najbolje prijateljice. Mia se povremeno pojavljivao u Senovu. Dolazio je na nae igranke. Pokuavao je da sa Milicom sluajno zapodene razgovor, uvek se nekako vrteo u njenoj blizini, a mene je belo posmatrao, kao da se ne poznajemo.

XII ULOGA CRVENE KAPE U MOM LjUBAVNOM IVOTU

Kada smo mislili da je zima ve prola i stavili zimske kapute u naftalin, sneg je poeo da veje kao da nikada do tada nije padao. Profesori su se, meutim, pravili ludi, kao da nije nevreme. Stalno su nas prozivali, pretili da ide kraj kolske godine, da nas nee voditi na ekskurziju, ukoliko ne popravimo slabe ocene. Naroito Mica, zvana Loptica, hemiarka. Kako je izgledala moete da pretpostavite po tom Loptica. Otkada sam smrala, inilo mi se da se te debele uvek prave pomalo vane, valjda da zabaure salo. Niti nam je bila razredna, niti je ta hemija bila bogzna ta, ali ona se oseala kao neko od koga zavisi i da li e sneg suludo da veje i nadalje, i da li mi imamo slabe ocene, i da li e nas ona pustiti na more. Sve zimske stvari su nam bile spakovane, pa sam morala da nosim majkicin kouh ispod jakne, tako da je sve izalo na isto kao da nisam oslabila. Ipak, nisam mogla da se smrzavam, pa da, recimo, idem gola da bih celom svetu dokazala da grei ukoliko me smatra debelom. Uostalom, uopte me nije interesovalo ta ko misli o meni i da li se nekome dopadam ili ne. I ovako se nikome nisam dopadala. Jedino ime sam oaravala svet, tako sam bar verovala, je beretka koja je ispala iz nekog kozinog kovega. To je njoj njen bivi suprug, zapravo pokojni, doneo sa Jalte, ne seam se da li pre balkanskih ratova ili prvog srpskog ustanka ili kada su Nemci upali kod nas. Te sam stvari esto brkala. Gospoo, rekla sam joj znaajno ta kapa je fenomenalna da li ete je nositi jo? Ona je pomislila da se alim i poklonila mi je. Ja sam onda poela da joj nudim da se trampimo za nau etku za odelo, Deskin kiobran ili neke druge znaajne stvari u to vreme, ali ona mi je svesrdno ustupila tu boanstvenu kapu. Milica je, naravno, pokuala da me ubedi kako grozno izgledam sa beretkom, kao da sam iz ludnice izala i slino. Istovremeno je sama stalno probala i uzimala malo Milutinovo ogledalo da vidi kako potiljak sa kapom deluje. Fali ti ludaka koulja za ceo komplet rekla sam joj, ali, naravno, ona kao da nije znala na ta mislim. Jednom sam joj ipak uzaj-mila, ali da prethodno kae ,,da mi umre majka" ako mi ne vrati. Deska je na to podivljala. Isprela je itavu priu, kao da nam je kapa znaajnija od majke, pominjala sopstveni grob, svoju mrtvu majku i konstatovala na kraju da bi najbolje bilo da Milica i izgubi tu prokletu kapu, kada ona vredi kao majin ivot, pa nek se zna, kada se ve tako lako u nju kunemo. Naravno da se sa tim nisam sloila. Pokuala sam da je ubedim da su

to predrasude i sujeverje, ali ona mi je rekla tada da sam blesava na svog oca. Kada je ve re o Milutinu, zaboravila sam da napomenem da se on, izgleda, tog prolea definitivno vratio iz revolucije. Nije hteo da doz-voli da se o tome javno raspravlja. Kukao je to nemamo telefon, jer nije znao kako e hitno biti obaveten u sluaju neke diverzije. Ubeivale smo ga da i kuriri neto znaju. Ako su za vreme rata imali tako znaajnu ulogu, uspee da obaveste i njega. On je bio uvek u pripravnosti. Sedeo je u svom konom kaputu i kaketu, da bi bio spreman ukoliko zazvoni. Stalno je trao do vrata i besneo im bi se neko bez veze pojavljivao. Naroito je bio alergian na Ljubicu to donosi sir, jer je ona uvek sela na zvono, u zoru, a on je pomiljao na alarm i juriao na vrata. S druge strane, kada bi gospoica Mileva diskretno zvrcnula, verovao je da ga iskreno zeza, jer je on to shvatao kao znak, upupen samo jednoj osobi, a pogreno je shvatao da je ta osoba on. Dremao je po ceo dan sa novinama u ruci, u nadi da e proitati neto znaajno, odluujue. Deska, umesto da luduje od srepe, stalno je zvocala. Predlagala mu je da se demobilie, to je njega posebno sluivalo, jer on se smatrao ci-vilom na specijalnom zadatku. Trenutno na raspolaganju. Ali on je bio stalno u pripravnosti. Nije eleo da se na njega eka. U jednom koferiu imao je spakovan pekir, piamu i papue, zatim pribor za brijanje. Jednom prilikom uzela sam njegove noie za brijanje da zareem svoje bojice. Bili su tako otri, da sam se ak i posekla, a bojice mi davno nisu bile tako iljate. Tog istog dana uleteo je u kuhinju dok sam askala sa Perom. Ko je dirao moje brijae? dreknuo je izbezumljeno, kao da sam ja poslednji diverzant u NOB-u koga treba uhvatiti na delu. Nisam ni stigla da mu objasnim i da mu se zahvalim, pogledao je u moje bojice kojima sam crtala mapu Jugoslavije. Ba sam farbala Jad-ransko more plavom bojom, kada me je odalamio i preko zuba i preko bojica. Sve se razletelo po kuhinji, kao da igra kegle sa mnom i sa mojim kolskim priborom. Tako je sve potrefio. Uopte mi nije bilo jasno ta mu je. Posle mi je Deska pokazala da sam mu otetila ivice od brijaa i da sam mu ih, u stvari, upropastila. Dobro, ali mene niko nije upozorio. Upropastio je i on moje bojice. Nisam htela da mu kaem bilo ta. Posmatrao me je kao neki prostor za manevar, neto kao vazdune vebe ili neku slinu akciju. U stvari, Pera je bio vie uznemiren od mene. Toliko je lupao krilima da sam se uplaila da ne dobije srani udar. Da sam ga kojim sluajem pustila iz kaveza mislim da bi napao Milutina, ali ja nisam htela da se sputam na taj nivo. Iako me je Milutin ozbiljno uvredio, to moram da priznam. Popodne sam se napravila luda i otila na jednu urku kod Duice. Ona je nabavila gramofon od svoje bake i plou Ramona". Doli su drugovi njenog brata koji su bili u sedmom b. Navikla da sedim u uglu i uvam kapute, sada sam se uplaila kako u bez dunosti? (Prava Milutinova erka, smiljam besmislene akcije.) Nisam htela da skidam kapu, jer sam je ba zgodno bila

natakla, a tako je delovalo i kao da ni ne oekujem da neko pretpostavlja da se meni igra. U jednom trenutku, kada mi je priao Velibor, i bez rei, samo me tako povukao da igramo, htela sam da se onesvestim. Pridrala sam kapu da mi ne padne. Poelo je da se smrkava, a niko nije palio lampu. I ja sam se pravila da ne primeujem. Velibor je utao kao mutav, ali inilo mi se da me je malo jae privukao, od ega sam morala da povlaim glavu, da ne bih udarila u njegov vrat. I naravno, kapa mi je padala. Ramona" je bila lepa pesma, mora se priznati, ali smo je po hiljaditi put okrenuli za to popodne. Sem toga, krkljala je negde pri kraju i kripala, tako da mi se koa jeila. Ipak, bilo je zgodno. Kada smo poli kui plaila sam se, jer je ve bilo pola devet, a ja sam imala ausvajs do osam. Ili smo polako i Velibor je zastao pred kuom moje profesorke iz francuskog. Stavio mi je ruku preko ramena i iznenada me privukao. Poljubio me je pravo u usta. Toliko sam o tome sanjarila i razmiljala kako e me jednog dana neko upitati da li sme da me poljubi, a ja u razmisliti, pa u mu sutra odgovoriti, moda napisati pisamce, a sada me je Velibor bez ikakvog pitanja poljubio. ak ni posle nije nita rekao. Samo je uzeo moju kapu koja je skliznula u sneg i stavio je u dep. Tako se sve to dogodilo neoekivano. Htela sam da ga zamolim da itavu stvar ponovimo jo jednom, ali mislim da bi to delovalo prilino glupo, pa sam i ja putala. Doli smo do moje kapije. Stala sam i podigla glavu da ujem ta e mi Velibor rei. On je mahnuo rukom i produio u svome pravcu. Gle-dala sam malo za njim kako zabada svoja velika stopala u sneg koji nije prestajao da pada. U katolikoj porti izbijalo je devet. Ustrala sam uz stepenice i naglo otvorila vrata nae sobe. Bio je red na Desku ovog puta. Razvukla me je po obrazu umesto dobro vee". ta vam je svima danas, jeste li podivljali? Samo se amarate. Rekla sam to vie spontano nego da izazovem neki utisak. Gospode boe, kako je provalio bes iz svih njih. Kao da sam ja kriva to izgleda da je sa revolucijom svreno, a da su mamine godine postale izvesne i pomalo kritine. Jedino je Milica rekla tiho: Ama pustite dete pokazujui mi da mugnem u kupatilo. Sa praga sam jo ula o nezahvalnosti dananje omladine, nevaspitanju i kriminalu. Gotovo da ne znam o emu su priali. Sve to nije imalo nikakve veze sa mnom. Da su me oamarili zbog zakanjenja ili Velibora mogla bih jo da shvatim. Nije mi bilo jasno da li me je profesorka iz francuskog videla. Pipnula sam usta i ogledala se s profila. Ne znam ta je, zaista, Velibor naao u meni. Moda neto to se na ogledalu nije videlo. Sve to, uostalom, nije ni bilo tako znaajno, bar za mene. Ali sutradan kada sam dola u kolu samo se aputalo o meni i Veliboru. Priala sam im kako me je otpratio kui. Svi su se udili to se zalepio za mene, jer je vaio za najzgodnijeg deaka u koli. Moje drugarice su me zaokupile.

 I ta je bilo onda? pitale su uglas. Kad onda? pitala sam ih ja, jer ne znam ta je za njih u stvari bilo onda. Pa kada ste izali? Da li ste se ljubili? Da li ti je zakazao eastanak? Da li je neto pokuavao? graktale su uglas. Odmahivala sam glavom. ta, niste se poljubili? bile su razoarane, a ja nisam bila neto raspoloena da im priam u detalje. One su smatrale da ja, jednostavno, nisam umela da se ponaam. alile su to se takva budala nala u toj ulozi. Svaka bi se poljubila i svaka bi znala da mu zakae sastanak, ali naravno, uvek se prilika ukae budali koja ne ume da je iskoristi. Ta budala bila sam ja. Iskreno su me prezirale i ja sam se oseala krivom. Kako to da se bez rei raziemo? Odjednom, ni na ta drugo nisam mogla da mislim, nego ta to bi sa Veliborom? Da li je mislio ozbiljno ili se samo alio, onako sluajno? Sve moje drugarice oekivale su od mene da preduzmem neto odluujue, a ja nisam mogla da smislim ta bi to bilo. Na odmoru sam se znaajno proetala pored njega, gledajui ga prodorno, ali on se pravio lud. Budala. Nisam mogla da se koncentriem na hemiju. Mica Loptica prila mi je i pitala neku glupost. Gledala sam i ja nju, ali nisam znala ta me pita. Zamolila sam je da ponovi pitanje. Na to se ona unezverila i unela mi se u lice. Nisam znala ta hoe i skoro mi se uinilo da sam poludela od ljubavi za Veliborom. Jelena, ti upa obrve! dreknula je, kao da sam mozak iupala, a ne nekoliko dlaica sa nosa, jer mi je stvarno smetalo to mi se obrve sastaju. Rajkin deda je bio veterinar dok je bio iv. Ostavio je jednu ogromnu pincetu i svi smo u razredu sa njom upali obrve. A Mica se ba na mene ustremila. To je veterinarska pinceta, nije za obrve rekla sam smueno. Zato je ceo razred poeo da urla od smeha, a Mica histerino da nas zapisuje u dnevnik, nije mi bilo jasno. Ba kao da sam rastrojena. Sva srea to je nisam podsetila da je igrala gola na stolu pred rat, kao studentkinja, to nam je Rajkina mama jednom ispriala. ula je od kominice, koja je to pozitivno znala, jer je priala opet neka druga kominica koja je retko kada lagala. Sad nije bilo vano ko lae, ali ja nikako nisam mogla da zamislim Micu Lopticu a da nije debela. Kako je taj monstrum mogao da se uspne na astal? Mora da je bilo urnebesno raspo-loenje. A to da Mica nije bila debeli monstrum jo kao embrion, to se nije moglo nikome na re verovati. Meutim, moram da priznam da sam sve ee zapaala na zidovima spavaih soba mojih drugarica venane slike njihovih roditelja, koje su teko mogle da se poistovete sa nekim dobroudnim propelavim debeljucama koje su izvirivale iz kuhinje. Obino, na tim verenikim slikama stajala bi dostojanstvena lepotica sa pogledom u daljinu i vitkim stasom, a kraj nje mlad, zanesen momak, sa ispeglanim oficirskim bugovima. U privatnom, porodinom ivotu to su ee bili sredoveni ljudi to

pripremaju turiju i hodaju sa zarozanim arapama po kui, uvek u strahu da e se deci neto strano dogoditi uvee, ako se ne vrate na vreme. Dobro, to je njihov problem. Mene je muio samo jedan: kako da sretnem ponovo Velibora i da ga pitam ta je podrazumevao pod tim kada me je poljubio? Moda bih mogla tom prilikom da zapamtim neto zgodno to bih ispriala svojim drugaricama Duici, Mirjani i Mileni, jer one nisu mogle da shvate kako to moe da se dogodi da me Velibor prati kui, a da ja ba nita ne mogu da ispriam. Ili neto vano krijem ili sam nesnalaljiva glupaa, to se nijednoj od njih ne bi u takvoj situaciji dogodilo. XIII TUGA

Mama me je probudila, blago me drmajupi za rame. Skoila sam: ta se dogodilo? Neto strano rekla je. Gledala me je sa suzama u oima. Mislila sam da su moda stigle vakcine u Senovo kojih sam se uasno plaila. To da ti zagrebu noiem kou i puste tenost u telo sa nekim boletinama, izgledalo mi je kao kvasac za bolest od koga moe da se naduje i u bunilu eksplodira. Stigla vakcina? pitala sam, preseena. Kakva vakcina! rekla je Deska. Ne znam zato je trebalo da pominjem i pogaam neto strano. Pa reci kazala sam. Neto strano? Klimnula je glavom. Mama je oboavala da pogaamo strane stvari. Milutina su uhapsili? pitala sam prestravljeno. Zato Milutina? rekla je razrogaeno. Zato? Valjda zbog Rusa. to bi njega zbog Rusa? On je nevin. Nevine uvek hapse kazala sam. Tako bar vi tvrdite. A oni pravi se izvuku. Ne, neto gore rekla je. Dakle neko je mrtav? kriknula sam. Ko? Pera rekla je i zaplakala se. Uletela sam u kuhinju. Pera je leao u svom kavezu nekako udno rasprostrt i ravan. Glava mu se uopte nije videla. Perje mu je bilo jo uvek mlako. Nisam mogla da plaem. Grudva mi se sklupala u grudima i guila me. Sedela sam pored njega i posmatrala ga. Ukoila sam se i nisam mogla da se pomaknem sa mesta. Kako neko tek tako moe da nestane sa ovog sveta? Iz

ista mira. Seam se kada smo beali preko planine za vreme rata, pa je granata sluajno pogodila baba Milicu. Svi smo je onda skupljali u jednu ve korpu kojom smo prenosili ebad. Ali to mi nije bilo tako strano kao ovo sa Perom. Kako da poverujem da me vie nikada nepe pogledati svojim utim oima i da nee lupati krilima? Sve to izgledalo mi je gotovo nemogue. Uzela sam lopatu za ienje snega. U dvoritu, ispod lipe, iskopala sam pod snegom raku. Zemlja je bila jo uvek smrznuta, stegnuta od mraza i jedva sam uspela u tome. Uvila sam Peru u jedan svileni al. udo, Deska se nije bunila. Nisam mogla tek tako da ga gurnem u zemlju, a koveg za njega nisam imala. Odluila sam da u prolepe donesem ljubiice sa Bukova i da ih posadim na njegov grob. Deska mi je predlagala da saekam Milutina, pa da on sve to uradi, ali ja sam smatrala da za Peru sama moram da se pobrinem. Mislila sam da bi trebalo da mu kaem neto kao pozdrav. Ne mogu ga tek tako, bez rei, napustiti. Ali ono Marija, djevo" ili ,,Oe na" to smo uili u prvom razredu sada je bilo zabranjeno, a Milutin nije dozvoljavao da se krstimo ni pre spavanja. Ipak, osvrnula sam se da vidim da se nije sluajno vratio iz Narodnog odbora i na brzinu sam se prekrstila. Pero, oprosti to smo te zarobili rekla sam ali mislili smo da si umski vrabac. Da smo na vreme saznali da si orao, vratili bismo te tvome jatu. Pa mislim da nije loe zvualo i da je Pera, da je mogao da me uje, a moda me je na neki nain i uo, jer kako bi mogao tek tako zauvek da nestane, primio moj pozdrav. Zaokupila me je potpuna praznina. Izgubila sam apetit, volju da uim, a ni Velibor me nije vie interesovao. Te nedelje ila sam popodne u kolu. Imali smo samo etiri asa, jer su profesori zakazali neku vanrednu sednicu. Svi su bili ludo veseli. Milena me je zvala da idemo kod nje da puimo, jer je i njena mama na sednici, a mogle bismo i da probamo njene elbeo arape i neke druge predratne stvari. Ona ima ideju kako da se naminkamo sa crvenim krep papirom, ako ga potopimo u vrelu vodu, pustie farbu, pa da onda namaemo lojem usta. Sve me to nije interesovalo. Krenula sam kui. Taman da uem, kad osetih neiju snanu ruku na ramenu: Hoe da gledamo Bal na vodi", ponovo se daje? bio je to Velibor. Opet se dogodilo neto udno. Mislila sam da u se onesvestiti kada me bude oslovio, ali ja sam bila skoro ravnoduna. Gledala sam nekoliko puta rekla sam. Gledao sam ga ja svakog dana dok se prikazivao prvi put, moda i dvadeset puta. U alosti sam rekla sam. Pa, izvini onda rekao je i okrenuo se da poe. ekaj! viknula sam za njim. To je neverovatno kako je taj Velibor bio spreman odmah da se izgubi. Moda u ipak poi sa tobom kad si ve

nabavio karte. Uostalom, mrtvi se ne mogu povratiti, ma ta mi oseali. Pa nemam karte rekao je. Nemam ni dovoljno para. Imam banku. Moda bi mogla da mi pozajmi trideset dinara? pitao me je. Izvadila sam deparac i pruila mu. Toliko su mi sada davali za nedelju dana. Iao je pored mene i utao kao zaliven. Ni da bekne. Pred bioskopom je bila velika guva. Jedva smo dobili karte. Dola je cela kola. Milena me je prezrivo pozdravila: Dakle, Jelka, nije ti ni do ega? Ah, da. Izvini, situacija se donekle izmenila pokuala sam da se opravdam. Vidi se rekla je pakosno. Ne znam ta mi je sve to trebalo. Film mi je bio uasno dosadan. Povraalo mi se. Povremeno sam pogledavala u Velibora. On je, izgleda, potpuno zaboravio da sedim pored njega. Morala sam da ga podsetim. Kada smo izali. O rekao je zbunjeno, kao da smo se prvi put sreli. Sada je odjednom pljutala kia. Moja kapa je ostala kod njega kada smo bili na uru. Rekla sam mu to. On je izvadio, kao da je celo vreme stajala tu. Ko ti je umro? pitao me je kada smo stigli do pote. Orao rekla sam. Ko? pitao je on, kao da sam u najmanju ruku krokodila drala u kupi. Pa ti si blesava rekao mi je. Objasnila sam mu itavu stvar. Nisam prestajala da meljem, a on je utao kao da nita ne razume ili ga ne interesuje, kao da sam govorila na istom arapskom jeziku, a ne na srpskom. Kada smo stigli do Marseljezine kue, bez rei mi je stavio ruku na rame, sagao se i poljubio me. Zadrhtala sam. Trajalo je due nego prvog puta. Odjednom sam videla da je i moja ruka na njegovom ramenu i oekivala sam da se francuskinja pojavi na svom uvenom prozoru. Ponovo mi je crvena kapa pala na zemlju, zapravo u baru. Velibor se nasmejao nekim lepim, irokim osmehom i strpao moju kapu opet u svoj dep. Tada sam zapazila da ima divne bele zube i poverovala da je zaista zgodan deko, kao to su svi priali. Pouri, grdie me kod kue rekla sam. Njemu izgleda nije smetalo to ja kisnem, a meni se, opet, dopadalo da moja kapa bude kod njega u depu. Kada smo stigli do kapije opet mi je mahnuo i produio kui bez rei. Ujutru su drugarice navalile da im ispriam sve po redu kako je bilo. Morala sam da izmiljavam kako me je pitao ovo ili ono, a ja njemu odgovarala to i to. Pa vas dvoje ste pre za zooloki vrt nego da vodite ljubav rekla je Duica. to? pitala sam je.

Po njenom miljenju priati sa dekom o mrtvoj ptici je najvea glupost koja se na ovom svetu moe zamisliti. Sve su znale kakvu bi kon-verzaciju vodile, samo sam se ja ponaala kao glupaa. Uvidela sam da su u pravu i odluila da se potpuno izmenim. Ne znam zato, ali nisam elela da Milici ispriam bilo ta o Veliboru, niti Deski. Pa ne bih ni drugaricama da me nisu ispitivale. Nemir je sve vie poeo da mi se uvlai pod kou. Neki topao vetar, govorili su da je s juga, iznenada je otopio sneg i ja nisam vie imala volje da sedim kod kue i uim. A i od kako je Pera uginuo nisam mogla da se skrasim. Uskoro su poele pripreme za ekskurziju. Niko vie nita nije uio. Pisali smo nekoj koli u Suak da bismo ih posetili, a oni opet nama odgovorili da bi nas rado doekali i da e oni posle k nama doi. Bilo je urnebesno raspoloenje, ali ja sam stalno razniljala o Veliboru. Nisam razumela zato mi se ne javlja. Drugarice su me ispitivale, a ja sam jedino mogla da sleem ramenima. Ba sam poslednji put, kada me je poljubio i kada sam videla kako se osmehnuo, poverovala da je stvarno, iako za to nije imao razloga, zaljubljen u mene. Jednog dana sam odluila da raistim tu stvar, pa kud puklo da puklo. Nisam vie mogla da podnesem neizvesnost. Prila sam mu na odmoru i rekla: Velibore, mama mi je rekla da mi vrati moju kapu. Pogledao me je iznenaeno i klimnuo glavom. Donepu ti je sutra rekao je i nastavio da pria neto sa Mikijem, koji se zabezeknuo i poeo da se kliberi kao da je uo najsmeniju stvar koja je mogla bilo gde da se izgovori. Oseala sam se gluplje nego ikad. ta mi je to trebalo? Celog sam se dana sekirala. Nisam nauila istoriju, a Baga se ustremio na mene. Sva srea, kada me je pitao neto o Tarkviniju Oholom koji je po meni bio poslednja linost na svetu o kojoj bih bilo ta htela da znam, on me je prekinuo, jo dok nita nisam ni rekla (pa nita nisam ni znala). Zato ti, Subotieva, toliko puta kae ,,ovaj" kad odgovara? Onda nam je odrao itavo predavanje kako bismo morali da se lepo izraavamo, a da je ,,ovaj" potapalica za one koji su ogranieni. Ja sam stajala dok je on sve to izmudrovao, a onda mi je rekao: Sedi, dva! Pa drugi put naui da se izraava! Jo istog asa, dok nam je predavao novu lekciju, nije prestajao da govori: ovaj i jo uz to ,,kako se kae". U jednom trenutku mi se smuilo. Saekala sam da jo jednom to izgovori, pa sam glasno rekla: Sedi, dva! Nita gore za Bagaa nisam mogla da smislim. Bio je okiran. Prebledeo je i vilice su mu se ukoile. Zapisao me je u dnevnik i rekao da e traiti da

budem kanjena ukorom razrednog vea. Plaila sam se da e me Milutin prebiti. Ako je ve mogao onako da me oamari zbog bri-jaa, kako li e tek zbog razrednog vea, Razredu se, meutim, cela stvar veoma dopala. Nisu mogli da se smire i Baga je napustio as. Sada je ve pretio da e ceo razred da kazni. Od svih deaka u razredu najvie sam volela Bobu. On je nosio jo uvek kratke pantalone, nije postao jo mladi, ali je bio divan drug. Ne samo da mi je dozvoljavao da od njega prepisujem matematiku na pismenom, ve mi je, ak, slao i ceduljice. Veto ih je uvijao i u krivom luku me pogaao. I, uopte, sporazumevali smo se pogledima. Uvek sam znala ta misli, a on je bio zadovoljan onim to pogaam. Sve marke i znake koje mi je Milutin donosio njemu sam poklanjala. Boba je imao velikog psa, pravog gadova bez pedigrea, i sa njim smo esto ili da etamo obalom reke. Boba me je vodio i u svoj vinograd, preko mosta. Ono to me je oduevljavalo kod Bobe bilo je to je svakom drvetu prepoznavao list, a i po kori stabla znao je u umi kojoj vrsti pripada. Sa njim sam se sprijateljila kada je jednom doao da vidi Peru. Sem onog tunog jutra, kada mi je Deska saoptila da je orao uginuo, i bila ne-srena pre zbog mene nego zbog Pere, jedino sam Bobi mogla da priam, a da mi se ne smeje, koliko sam nesrena to je Pera uginuo. Onda je on proitao kod Brema sve o orlovima i ispriao mi. Smatrao je da je Pera kod mene bio izuzetno srean, jer ne bi tako dugo izdrao, poto orlovi ive na velikim visinama, a ne u kuhinji, pa nita drugo nije ni trebalo oekivati. Tako sam odluila da Bobi ispriam sve o Veliboru. Mislim da je on dobar mladi rekao mi je Boba. Uostalom, raspitapu se, pa pu ti sve rei. Ono to sam volela kod Bobe bilo je to se nikada nije zapanjivao i postavljao besmislena pitanja. Mirno bi sasluao dok mu priam, a onda mudro zakljuivao: Videu. E sad, ta je mogao o Veliboru da vidi, nisam znala. U Bremu sigurno nita nije mogao da nae. Rekao mi je i da se ne sekiram zbog istoriara Bagaa, jer sam stvarno u pravu i da to ne treba da me brine. Ipak, morala sam sve da ispriam Milutinu, da ga ne bi iznenada pozvali u kolu. Majku mu mangupsku rekao je Milutin. Kosti u mu polomiti zakljuio je sasvim neoekivano. Zar on deci da daje ukore i dvojke to kau ovaj". Kakva mu je to pedagogija? Kod nas se sasvim drukije predavalo i pedagoki rasuivalo. Ovi su profesori totalno nesposobni, sve bi ih trebalo pohapsiti... Milutine, a kako bi bilo da se vrati u kolu, da bude nastavnik, zna da nema dovoljno profesora? Bio bi odlian pedagog.

Nije trebalo da Deska to kae. Mislim da je ona uvek pogaala ta ne treba da kae i ba to izgovorila. Znala sam da e Milutin da podivlja. Bio je uvreen, jer nije dozvoljavao da ga bilo ko, a ponajmanje roena ena poniava i vraa u uionicu. Bilo kao uenika, bilo kao predavaa. Znalo se ta je njegova profesija. Pa ta si ti, u stvari, tata? pitala sam ga pretpostavljajupi da ga pitam pravu stvar u pravom trenutku. Kako nisam mogla da osetim? Deska me je besno pogledala kao to sam ja nju malopre, jer ona je sada shvatila da pred Milutinom ja izva-ljujem gluposti koje mogu samo na zlo da izvedu itavu stvar. Pokuala sam sve da zabaurim nekim besmislenim pitanjem o Kostiima koji su se najzad selili iz naeg stana, ali nita nije pomagalo. Milutin je, mada je sada bilo ve strahovito toplo i nije se vie loilo, stavio kaket na glavu i prebacivi svoj koni mantil, koji mu je dopirao skoro do lanaka, napustio kuu. Naravno privremeno, jer je ponovo, posle rata, navikao da ruava, to je Desku prilino radovalo. I zaista, stigao je na vreme, ba kada se supa puila u iniji. XIV KORA OKO SRCA

Razredna nam je rekla da je nastavniko vee odluilo da onaj ko ima slabe ocene ne moe da ide na ekskurziju. Ba su to pametno smislili. Liilo je na pravu ucenu. Dakle, ne samo to neu ii na ekskurziju, nego e Milutin saznati i da mi je Mica Loptica dala keca, iako je to bilo vie zbog iupanih obrva nego zbog hemije. Onako debela, ustremila bi se na moje elo kao da oekuje neku posebnu hemijsku reakciju koja bi mogla da izazove eksploziju od koje bismo svi, ceo razred zajedno sa njom, izginuli. Uputila se znaajno ka mojoj skamiji sa usredsreenim pogledom i glasom: Ti, Subotipeva rekla je otro, a onda, naravno, nije mogla da nastavi, jer je primetila da su mi obrve izrasle, a nieg drugog, tako drskog, kao to je bio taj moj zlosreni gest (sa obrvama) nije mogla da se seti. Lupila je dva-tri puta po mojoj klupi prstima i graciozno se okrenula na peti, zanemarujupi svoju debljinu. Posrnula je ubrzo nezgrapno i zaustavljajui se na Bobinoj klupi uspela da uspostavi ravnoteu. Pogledala je pobedonosno po razredu. Bobin i moj pogled su se tada sreli i njemu je poela da se trese brada od smeha. Isterala ga je iz razreda kao da joj je on podmetnuo nogu, pa se, recimo, saplela. Pretpostavila sam da e pogledati u mene. Sagla sam se kao, neto sam ispustila. Valjda je i sama primetila da je preterala u svom besmislenom ponaanju, pa je reila da nam objasni izvesna jedinjenja i njihovo poreklo, uobraavajupi da je to veoma zanimljiva metodska jedinica".

Kia je tih dana lila i bilo je mrano kao da nikako ne moe da svane. Kako smo jednog dana ili pre podne u kolu, a drugog popodne, dogovorila sam se sa Rajkom da im ustanem, doem kod nje da uimo istoriju, jer sam pretpostavljala da e me Baga pitati, s obzirom da je Milutin sa njim razgovarao.. Tata nije hteo da mi objasni kako se taj razgovor odvijao, kao da je u pitanju dravna tajna. Naredio mi je da dobro nauim lekciju. Smatrao je da me se ostalo ne tie. I bio je u pravu. Kada sam dola kod Rajke bila sam sva mokra. Nije mi pomogao ni Milutinov kiobran, jer je kia padala i odozdo i sa strane, kao da je smak sveta. Dopadalo mi se to se kod Rajke sedelo u kuhinji. Skinule smo muemu i ona je predloila da prvo odigramo partiju tablaneta. Sredila sam knjige dok je ona oljutila krompir. Na ovoj zimi ba je fino zamirisao, pren na ulju. ekaj prvo da dorukujemo rekla je i izruila pun tiganj krompira pred mene. Gledala sam je zabezeknuto, jer kod nas se nikada nije jeo krompir za doruak, ali kada sam ga okusila nisam mogla da prestanem da jedem. Od Marijaninog pasulja sa eperom, nita mi tako nije prijalo. Deska bi se opet onesvestila i smatrala da je Rajka nevaspitana (a o tome je govorila kao da je re ponovo o vakama koje bih ja mogla dobiti i sve njih uvaljiviti) jer po njoj za doruak se smeo piti samo tej ili bela kafa. To se znalo jo iz vremena Austrougarske, a nekada joj je strahovito smetalo kada deda to pominje, stalno je prevrtala oima. Sama, u poslednje vreme, kada je napravila znaajan i ozbiljan izraz lica, znala sam da e da pomene Mariju Tereziju ili, bar sirotog Josifa. Valjda neu i ja jednog dana tako svoju decu da davim sa naom narodnooslobodilakom borbom, to je Milutinu bila uzreica, pa je pominjao umu i kad ima veze i kad nema. Stari su esto, zaista, mogli da budu dave, ak i ako nisu profesori. Meutim, to kad malo zastrane i nije strano. Nije, uostalom, ni udo, ta su sve preiveli, ali kada se ponaaju kao Rajkina mama, onda stvarno moe da se izbezumi. Sedimo, tako, nas dve i ljutimo tablanet. Pojele smo ve itavu gomilu prenog krompira, kad bane Rajkina majka, sva mokra. Gleda nekako kroz nas, zabaci mokru kosu sa ela i projuri kroz kuhinju kao da nikoga nema. Otkud ti, kevo? pita je Rajka, ne ba suvie iznenaeno, ali ona kao da je nije ni ula. Pomislim da je besna zbog krompira ili to je cela kua u debelom haosu, to sam odmah primetila. ak sam predloila Rajki da operemo sudove i namestimo krevete, ali ona je rekla da nema veze". Ama kakvi. Keva je naisto iznula! ree mi sada i kae da itam o Pakti konventi. Posluam je, ali stalno oslukujem Krstinju kako se muva po sobi i razmiljam o tome ta znai to Rajkino iznula", jer i Deska nije ba uvek ista, mislim svaka keva moe da poandrca, pogotovo kad se pri u zoru krompir, a

sudovi od nedelju-dve dana zaudaraju. Meutim, sve ima svoje granice. Krstinja je tu granicu prekoraila i to u pravcu ifonjera. Uskoro se zaula strana lupa, kao da teke mitraljez ili neto slino. Rajka i ja smo uletele u sobu. Orman se tresao kao da je zemljotres. Poele su da padaju tegle sa pekmezom i da se kotrljaju dunje po sobi. I oni su udni ljudi. Jo malo pa e trenje, a oni nisu pojeli ni slatko od lane, niti dunje od jeseni. Pa, naravno, kada dorukuju krompir. Krstinja! Izlazi iz ormana! viknula je Rajka zapovednikim glasom. Opet se uvukla u orman obratila se Rajka sada meni zlovoljno, kao da je to tako rei normalna stvar da se neko uvlai i izvlai iz ormana, ali da, recimo, i u tome ne treba preterivati. Presekla sem se. U stvari, ja sam se prepala da Krstinja ne izae iz ormana, jer sam znala da u da presvisnem ako je jo jednom ugledam. Meutim, predloila sam, im sam dola do svog sopstvenog glasa, da bude malo ljubaznija sa mamom, da e moda tada pristati da se pojavi. I pri samoj toj pomisli da se vrata ormana otvore, morala sam da se pridrim za zid da ne padnem od straha. Verujem da se ni Pera Kralj nije tako prepao kad je ugledao onih dvanaest nemakih bajoneta ili, kako majkica kae, naeg komiju faistu kada mu je lupao na prozor. Ama nije ovo prvi put, objasnila mi je Rajka ali nikada se jo nije zakljuala u ormanu. Klimnula sam sa razumevanjem i ve sam htela da joj ispriam neke nezdrave Deskine radnje, kao i mi imamo slian sluaj, ali su mi se vilice ukoile, jer je Krstinja poela da puta neke neartikulisane glasove, kao da tiho cii. Pogledala sam upitno Rajku. Pati od klaustrofobije rekla mi je. Slegnula sam ramenima. ula sam za bronhitis, zapaljenje plua, jehtiku, sifilis, kugu i neke druge retke bolesti, ali za ovu nisam. Da neko boluje od ifonjera. Plai se zatvorenog prostora objasnila mi je Rajka. Da sam mogla bilo ta da izgovorim pitala bih je to se onda zatvara u ifonjer, ako se plai zatvorenog prostora. Odjednom sam ose-tila uas. Poverovala sam da sam onemela od straha, jer sam i za takve sluajeve ula, naroito za vreme rata. ta u da radim ako sam onemela i kako e Velibor sve to da primi, da li e me jo ikada osloviti na ulici kada za itavu stvar sazna. Zna ta? rekla mi je Rajka. Mi emo morati da razvalimo ifonjer, jer ona,oigledno, ne moe da se otkljua iznutra. Moe kap da je strefi. Htela sam da kaem Rajki da pozove nekog starijeg, miliciju, komiluk, doktora, bilo koga, ali sam se paralisala. Ne boj se. Nikada ne napada svet! Rajkaje, izgleda, zapazila u kakvoj sam prpi, ali ja sam se samo smekala, kao da sam i sama poan-

drcala, jer stvar je bila daleko od toga da bude smena. Rajka je odluno prila ormanu, lupila nogom o jednu stranu ifonjera, a drugu cimnula. Uspela je. Krstinja je sedela dole, a po njoj su popadale sve haljine koje su visile. Videla sam klju u njenoj ruci. Daj to ovamo, kevo, i ne ludiraj se. Jelena i ja moramo da uimo rekla je ozbiljno, kao da bi Krstinja mogla da ostane i nadalje u ormanu da to mene, recimo, ne zadrava. Ona me je pogledala uplaeno i ja sam bila na ivici da ponem da se cerekam i vritim istovremeno, jer mi je cela stvar bila neodoljivo smena a i strana. Krstinja nas nije gledala. Ustala je, nekako gorde glave, pogleda uperena u daljinu, i izala na ulicu. Kevo, bre, ta ti je? Napolju pljuti. to si obukla tu svilenu haljinu? vikala je za njom Rajka, ali ova je otperjala. itaj dalje! kazala je Rajka, kao da se nita nije dogodilo, a onda, poto je videla da sam u nedoumici, dodala je: Ama nema veze, sada e se ona vratiti. Odjednom sam osetila da e mi preni krompir izleteti na nos i na usta i sve to sam poslednja dva-tri meseca pojela, jer mi je stvarno pozlilo. Uletela sam u kupatilo i poela da povraam. Bila sam iznenaena koliko je tog krompira stalo u mene. Izvini, rekla sam Rajki, izlazepi nisam navikla da dorukujem preni krompir. (Kao, od toga mi je pozlilo.) Nema veze, prihvatila je ona nastavi da ita. I ja sam se iznenadila to nisam onemela. Naravno, nita nisam mogla da zapamtim, ali sam imala sreu, jer me Baga nije pitao, pa tako nisam potvrdila slabu. To je Milutina jako razbesnelo, sada sam shvatila da je podviknuo Bagau, zbog onog ,,ovaj", ali nisam htela da objanjavam kod kue ta se kod Rajke dogaalo, jer onda ne bih smela vie da se druim sa njom. Tu tajnu, shvatila sam, mogla bih da poverim samo Veliboru, ali on je, izgleda, potpuno zaboravio da ja postojim. Kada smo se Rajka i ja rastajale posle kole, ona mi je doviknula: Onda sutra kod mene u isto vreme. Klimnula sam glavom kao da je to najnormalnija stvar da ja sutra doem kod nje, da dorukujemo pren krompir, a njena majka da ne moe da se otkljua u ifonjeru a ja omutavim od straha. Meutim, da sam joj bilo ta od toga pomenula ispalo bi da sam kukavica i da nisam drug, a meni je veoma stalo da o meni svi lepo misle u mom razredu, jer su me jedva primili posle onog to smo se seljakali u Mariolanu. Ujutru sam ipak otrala prvo do Bobe da mu sve ispriam, jer bih pukla da nekome ne kaem, a znala sam da on uva tajne. Boba je smatrao da bi bilo bolje da uimo kod mene, a predloio mi je, u sluaju da Krstinju ne mogu da izbegnem, da se ponaam hladno. On je znao da je ona malo skrenula, jer je za vreme rata zajedno sa njegovim ujakom bila

zatvorena, ali je bila veoma hrabra. Nije nikoga odala i sada je taj strah kod nje izbio, pa se zatvara i gde moe i gde ne moe. Nisam mu, ipak, ispriala da sam i ja preivela ok, pa bi posledice i kod mene mogle jednog dana da izbiju na videlo, jer ja za to ne bih imala ba neko politiko opravdanje. Mislila sam da je bolje da to i ne pominjem. Ne moemo da uimo kod tebe rekla mi je Rajka. Vidi da Krstinja ne sme ni trenutak da ostane kod kue sama. Da nismo bile nas dve, ona bi se uguila u ormanu. Posle ovog, zaista, nisam imala ta da dodam. Pravila sam se luda. Kad sam dola kod Rajke i videla Krstinju kako pere sudove i kae mi: Zdravo mala, kako ti je majka? mislila sam da u da se ispruim, ali sam ljubazno klimnula glavom: Pozdravila vas je odvalila sam. Kao, da ne primeti da ja znam da se zakljuavala, poto mi je Rajka objasnila da ona posle takvih napada potpuno zaboravi ta se zbivalo, kao da je ruan san, a naravno, niko joj nepe prepriavati da je ulazila u orman i po takvom pljusku obukla svi-lenu haljinu. Malo sam se zaudila kada nam je stavila pren krompir na sto i rekla Rajki da pokupi karte da se ne izmaste, a da bi bolje bilo da kad nauimo istoriju igramo tablanet, jer Baga se ne ali mada ga je drug Milutin propisno i sa pravom na poslednjem roditeljskom sastanku izgrdio. Nije mi se to dopalo to tata ide okolo i dri pridike profesorima. Pitala sam Krstinju o emu se radi, ali ona nije htela da oda Milutina, kao da je re o nekoj njihovoj zaveri. To su stvari koje nisu za decu upozorila me je. Pa zar nije bilo rei o meni? pitala sam. Naravno, ali kada roditelji i profesori meusobno razgovaraju, onda se to vas ne tie. Rekla bih joj ta mislim, ali ko zna da li moju dobronamernu kritiku ne bi zloupotrebila i uhitala u orman zbog neslaganja meu generacijama. Probala sam da preletim sa Rajkom dva-tri poslednja veka, ali ona se lepila za francusku revoluciju kao da se nikada nita nije dogaalo, recimo, u Beu. to nam se i osvetilo, ne njoj, nego meni. Subotipeva! viknuo je Baga sa vrata. Reci mi sve o bekom kongresu. Be, Be, Be!ponavljala sam u sebi. Padao mi je na pamet valcer Na lepom plavom Dunavu", pa eir iz Bea ,,ala kongres se zabavlja" to je mama donela sa jedne plovidbe u Podunavlju i svakog prolea stavljala novu kesicu naftalina kraj njega dok smo bili u Senovu, ali nieg u vezi sa istorijom nisam mogla da se setim. Rajka mi je apnula neto. Pogledala sam je i Baga me je opomenuo da se ne osvrem. Pa, Subotieva, reci gde je odran beki kongres? pitao me je. U Parizu odgovorila sam.

Razred je urlao, a Baga je lupao mastionicom o katedru, pozivajui ih na mir. Gledao me je ljubopitljivo i klimao glavom. Dobro odluio je. Mislim da si jednom znala sedmu ofanzivu priseao se. Prvu odgovorila sam i odmah se pokajala. Da, da prihvatio je nacionalna istorija ti ide bolje od ruke dodao je. Pa, malo proradi geografiju i ostalo, ako ti je istorija problem. Nisam shvatila ta je s tim hteo i bila sam besna na francusku revoluciju i Rajku sa njenim Robespjerom. Na odmoru su se svi skupili oko mene i zakljuili da sam lepo zafrknula Bagaa. Bila sam zbunjena. Boba me je poveo u stranu i objasnio tos koji sam lupila. Znao sam da nisi namerno rekao je ali sada ne treba to niko da primeti, jer pe pomisliti da si glupa. Tako sam pokuala da se neodreeno smekam, kao skromna sam, pa ne priznajem da sam nadmudrila istoriara zbog onog njegovog ovaj i sedi dva". to je najvanije, i on sam je poverovao da je tako, ali zbog Milutinovog neodreenog zanimanja i uestvovanja u ratu, kada je rat ve bio za sve prestao, dao mi je tri minus. Nije ba neka ocena, ali sam ja bila presrena i zamalo da mu obeam da u nauiti sva tri veka opte istorije i ono to ima od nacionalne. Sva srea to Srbija nije ustanovljena pre Hrista i ostale nae republike, zakljuile smo Rajka i ja i dogovorile se da se javimo za etiri, im sve nauimo, kada se vratimo iz Suaka. I pored svih pretnji nastavnikog vea, svima su nam popravljene ocene, ali sa upozorenjem da emo ponavljati ukoliko odista ne zagrejemo stolice. Zakleli smo se u sve sveto da nee biti nijedne nereene jednaine, da emo ceo globus savladati, kao i svih sedam ofanziva, to je ostalo za poslednje tromeseje. Pretili su nam da smo ove godine jo deca, ali da emo od jeseni postati pravi mladii i devojke, pa e nastava biti tako ozbiljna da za alu nema vie mesta. Nikome ni nije bilo do ale. Sem Milutinu, ali kod kue, naravno. Kakva ekskurzija? pitao me je krajnje mrzovoljno. Objasnila sam mu sve lepo o Suaku i ostalo, kad on, ni pet ni est, nego: Ne dolazi u obzir. Kako ne dolazi u obzir? pitam ga i ta to znai i po emu svi mogu i Milica sa svojim razredom, samo ja kao neka budala treba da osta-nem kod kupe? Koja Milica? na to pe on, kao da prvi put uje da takvo ime postoji i da nije svestan da mu se roena ki tako zove. Tvoja Milica kaem mu. ta se tu Milutinu uinilo drskim i zato je dreknuo, ne znam. Zakljuak je

uglavnom bio da ni Milica ne ide na ekskurziju. I nije hteo vie o tome da razgovara. Milica je, razume se, smatrala da sam ja sve zabrljala i da o itavoj stvari nisam smela sa tatom da govorim bez Deskinog prisustva. Besmislica. Obukla sam se i jurnula kod Deske u biblioteku. Uletela sam i po Deskinom miljenju krajnje nevaspitano je prekinula u komuniciranju sa strankama. Od kada je u biblioteci, govorila je kao da vadi besmislene izraze iz renika stranih rei. Ljubazno se, meutim, osmehnula i pokazujupi mi stolicu sa strane, rekla: Akomodirajte se, dok sa klijentom obavim izbor lektire. Skoro da nisam poverovala sopstvenim uima. Ujela sam se za jezik da ne kaem neto nepredvieno, pa da se posle celog ivota kajem. Meutim, kako je neki stari tip beskrajno priao o knjizi koju vraa i o drutveno-politikoj situaciji kada je nastala i ta je pisac time hteo da kae, ja se nisam uzdrala: Mama, Milutin nee Milicu i mene da pusti na ekskurziju! bljunula sam u dahu. O, mlada dama je vaa ki, gospoo! Tako mladi, a tako odraslu ki imate. To je moja mala. Imam ja jo jednu stariju rekla je mama tonom koji me je podsetio na gospoicu Milevu. Ne znam ta joj bi. Mama je, meutim, poela da se izvinjava starom jarcu to je ja poseujem na radnom mestu. O, ne, draga gospoo, ovo je posveeni hram kulture. Knjiga je naa najvea svetinja lupao je matori. Ne bi to ni bilo tako strano da nije trajalo beskrajno dugo, a ja sam morala da odnesem novac u kolu. Pokuala sam to Deski i da objasnim, ali je nastavila da aska sa klijentom. Skoro sam se rasplakala. Znala sam da ako ne odnesem do podne novac, karte e izvaditi bez mene. Ja sam jue rekla to lepo Deski, ali ona je, izgleda, predosetila ta e se zbiti, pa je htela da eskivira. Da li nije htela da pokae pred drugima da je iznenaena, ili stvarno nije bila, ali kada sam ja izgubila strpljenje i rekla joj da e itava stvar propasti ukoliko se u odreenom trenutku ne pojavim u koli sa parama, ona je, ne gledajupi, izvadila iz depa koverat i pruila mi ga. ta je to? pitala sam je. Novac! rekla je odseno i poklopila me po ruci kada sam htela da prebrojim. Tana je suma. Bila sam iznenaena, jer mi je sino rekla da nema ni dinara i da ujutru traim novac od Milutina. Nisam, meutim, htela da gubim vreme. Poljubila sam je preko stola, mahnula matorom i potrala do kole. Znala sam da e Deska sa tatom sve srediti i ba sam bila zadovoljna to tome neu prisustvovati, jer kada se ona vrati iz biblioteke ja u ve uveliko biti u koli. I, ta je u svemu tome bilo nepristojno? Ja, lino, nisam nita primetila, ali kada se itava stvar kod kue prepriavala kasnije, mama je rekla da je pravi skandal kako se ja intimiziram i nemam distancu na javnom mestu. Bila sam joj zahvalna to mi je

dala pare za ekskurziju, pa nisam htela da joj kaem sopstveno miljenje. Umesto toga zahvalila sam joj se to je sredila stvar sa Milutinom. Nisam ga ni videla. On je na partijskom sastanku od dva sata. Boe, mama, pa sada je ve osam! viknula sam, zaista ne mislei nita loe. Ali to je Desku posebno iznerviralo i to je bio jedan od novih razloga da napusti naeg oca, kada su mu optina i partija postali vaniji od sopstvene porodice. Milutin se vratio u jedanaest i ja sam se pokrila preko glave, ali mislim da je i Brkika i pored svog oteenog sluha od bombardovanja sve ula. Milutine, ovo ovako vie ne ide! kliknula je mama. Da moda i vi, drugarice Deska Suboti, ne putujete na ekskurziju? Mama je upozorila Milutina da se ne ali, jer joj, pre svega, nije do ale, a onda je traila da joj otvoreno prizna gde je bio do sada i gde se sve smuca ovih godina, jo iz vremena kada ga je, dok je iao u preparandiju, videla sa dotinom osobom i neka ona ne misli da je ona nije prepoznala kada je sa njim dola da nam oslobodi na roeni stan i da oni" ne uobraavaju da je ona blesava, a da joj je, uostalom, sve svejedno, jer je ona ionako podnela brakorazvodnu parnicu. Ovo poslednje me je ozbiljno iznenadilo, pa smo i Milica i ja istovremeno izvukle glave ispod pokrivaa. inilo se da je i Milutin zapanjen. Ali da je to ili bilo ta drugo hteo da kae Deski, ne bi uspeo da doe do rei, jer ona nije prestajala da bljuje vatru, kao kaua. Kakav Pera Kralj kad se rasrdi. To nije bilo nita. Njemu je nedostajala enska reitost. U jednom trenutku Milutin je viknuo: Dosta! lupivi o sto. I niko nee da ide na ekskurziju! A sad u da legnem. Dosta sam danas radio. Ako je mislio da se na taj nain izvue i da manevrie sa Miliinom i mojom ekskurzijom, gadno se prevario. O tome neemo da razgovaramo. Platie, Milutine, samo pola za obe nae keri kao to e initi nakon razvoda za sve drugo. Milutin je poeo neto o tome ko je glava porodice i da je dananja omladina rasputena, ali Deska mu je rekla da je o tome mogao da govori na partijskom sastanku ili onom drugom, gde je zaista bio, ali da o njenim devojicama nee dozvoliti da bilo ko kae runu re, pa ma bio to i njihov bivi otac. Pardon! ispravila se. Mislim, moj bivi suprug! Tata je bio zapanjen i otiao je u kupatilo. Kada se vratio ja sam ve bila zaspala. Od Krstinje, Rajkine majke, saznala sam sasvim sluajno da je Milutin zaista bio na partijskom sastanku, a ne na nekom drugom i odluila sam da to odmah saoptim mami, kako bi povukla brakorazvodnu parnicu zbog one drugarice iz optine i ostalih pretpostavki za koje sam verovala da su besmislene. Kada sam uvee dola iz kole zapazila sam da je zategnuta situacija.

Deska je neto pisala, to je bilo neobino, a Milutin je sa kaketom na glavi turpijao neku dasku. On je i nadalje ostao zagonetan. Niti je ta govorio o revoluciji i ta je bilo na kraju ili je to kraj bez njega? Niko nita o tome nije smeo da ga pita. Ali isto se tako nije znalo ni ta to testerie kada je kod kue. Stalno je u neku dasku pokuavao neto da urafi, kuckao, okretao, ali kada bi neko od nas hteo da sazna emu e dotina stvar sluiti, bio je preseen strogim pogledom. Meni ta daska nije ni na ta liila. Zato sam pitala mamu ta to pie. Iznenadila sam se kada sam saznala da se upisala u dopisnu kolu esperanta. Nikada nizata slino nisam ula. To je opet kapitalistika propaganda. Na taj nain oni pokuavaju da vrbuju nae ljude. Iz moje kue nikakav esperantista nee izai. A jo manje ui. Izbaci to sebi iz glave rekao je tata krajnje hladno i odluno. Pre svega da se razumemo, Milutine! Dok smo oboje, a pitanje je dokle e to jo biti, u ovoj kui, to je naa kua, a ne tvoja, a drugo, uiu ta ja budem htela. Mene ti totalno ne interesuje, ali mogao bi da proita, dok ne radi, poneku brouru i da se malo obavesti. Iz takve bi jedne saznao da su se nai drugovi, predratni komunisti, dopisivali na esperantu, ako ba hoe da zna. Mislim da je Deskin glas delovao malo suvie samouvereno, bar koliko ja znam Milutina, a posebno sam bila ubeena da e ga iznervirati ono dok ne radi". Veoma sam zaposlen i za gluposti nemam vremena! viknuo je (opet sam bila u pravu). Uz jo vepu kripu nastavio je da strue dasku. I Krstinja se sino vratila u jedanaest sati sa partijskog sastanka rekla sam kao da nastavljam neki na razgovor, ne ba suvie znaajan. Koja Krstinja? pitala je Deska, a zatim dodala nezainteresovano: Mene to uopte ne zanima. Ako si meni neto htela da kae. Ovo je, najzad, slobodna zemlja i ravnopravnost, pa mukarci mogu da rade ta ele, slobodni su. Krstinja je Rajkina mama pokuala sam da nastavim priu. Sirota, povremeno se zatvara u orman, pa ne moe da se otkljua. Onda Rajka i ja provaljujemo vrata da se ne bi uguila. ta kae? graknuli su uglas Milutin i Deska ta radi? A nita rekla sam kao da je to najobinija stvar. Pati od klaustrofobije i sakriva se u ifonjeru. Ponekad, ako je jaka kia, obue svilenu haljinu i pobegne na ulicu, kao da, recimo, bei iz zatvora. Gospode boe! uskliknula je Deska. I ti nama to tek sada kae. Pa ti svakog dana tamo ui. Pa ta onda? Ona je sasvim mirna i nikoga ne dira. Samo joj ponekad doe da ue u ifonjer. Pokuala sam da budem hladnokrvna i dodala: U svakoj porodici postoji poneto neobino. U stvari, primetila sam da sam preterala to sam im ispriala to o Krstinji, pa sam htela da zabaurim. Jo jedna greka.

 Pa da. U nekim familijama se, na primer, ui esperanto, i to majka, dok deca provode vreme kod ludaka rekao je Milutin zamiljeno. Prekinuu ja to! Milutine Subotipu! vrisnula je a ja sam znala ta znai kad ona proziva. (Sva srea da nije profesor i to moj. Znala sam da je tata zaradio upravo keca, bez prava na popravni.) Ako hoe da zna, ja u ovoj kui radim i nalazim se pre podne na radnom mestu, dok ti te-sterie ili ide na izvesne sastanke koji tvojoj porodici nita ne donose. Naprotiv. Dok si bio u revoluciji, imala sam razumevanja, meutim, sada nita ne radi i mogao bi bar da se brine o svojim kerima. U ovoj kui ovek nita nije smeo da kae ni u najboljoj nameri. Sva srepa to Milica nije bila kod kue, odmah bi zakljuila da sam ja kriva za sve, jer nepotrebno pominjem besmislde, koje uvek izau na zlo. I bila bi u pravu. U redu rekao je Milutin pobedonosno. Ako je tako, od sutra ja vodim brigu o svojim kerima. kola, kua i gotovo. Nikakva Rajka, nikakva Krstinja i nikakva ekskurzija. I nikakav glavati Milan! dodao je znaajno. Verovatno da je mislio na Milu Glavonju, mada smo mi mislili da on ne zna da ovaj postoji. Pa Milica je davno raskinula sa Miom. Sada se zabavlja... Nae devojice su primerno vaspitane! prekinula me je Deska, gledajui me prodorno. Da sam stajala pored nje, verovatno bi me nagazila. Da, da, zabavlja se. Nije postala jo punoletna, a ve je raskinula sa mladiem. Ne bi me iznenadilo kada bih sutra i ovu balavicu video sa nekim mangupom. Ali sada je sve gotovo. im padne mrak da ste kod kue. Sve tri. Milutine, ta ti je? pitala ga je Deska, sada stvarno iznenaena. Pa valjda ne misli da e mi ti davati ausvajs? Pa nije ovo okupacija. Ni moj otac ne bi mogao da mi naredi, a ne ti. Pa ti se nisi ni udala za svog oca rekao je Milutin ozbiljno i naetavio da testerie. Kasnije, kada sam pokuala Milici u kupatilu sve da ispriam, nisam ba ni mogla da se setim. Naravno da sam izostavila sve oteavajupe okolnosti za mene, da ne bih ja bila provokator itavog dogaaja. Da li misli da e se stvarno razvesti? pitala sam Milicu. Ljutilo me je to se ona ogleda i uvija kosu u krpice dok se tako ozbiljne stvari dogaaju u naoj porodici. Idi mi donesi kocku epera. Moram malo da stavim u vodu. Kosa mi u poslednje vreme uopte ne dri rekla je Milica zabrinuto (kao da je to jedina stvar koja je brine). Mada me je to razbesnelo, otila sam po eer. Samo je falilo da se i nas dve posvaamo. I ta misli, ta e se desiti? pitala sam je kada sam se vratila. Njih dvoje ne govore.

 Koje dvoje? pitala me je Milica, kao da je naa porodica sastavljena od milion i po ljudi. ta e biti? Pa nita. Pamtim da su se svaali i pre rata rekla je ravnoduno i nastavila da uvija svoju kosu. Bila sam ljuta na Milicu i alila za onim vremenom kada je svaka stvar mogla da je rasplae. Od kada se razila sa Miom i zabavlja sa Nikolom, uopte se vie ne sekira ni za ta. I ini mi se da tog Nikolu uopte ne voli. On ide u osmi razred i pola mog razreda je zaljubljeno u njega, a nju je ini mi se ba briga. Ve nekoliko puta se dogodilo da mi kae, jer smo nas dvoje bili u istoj smeni: Hej, zovi vesterku da izae. Ja joj to kaem, a ona se pravi luda, kao da nije ula. Ja joj ponovim, a ona mi kae da je ne masiram. Pa ta da kaem oveku? eka napolje, pitam je, a ona mi kae da mu kaem ta hou i da je mrzi da se oblai, da ba ita neki dobar krimi od Agate Kristi. Svata pomiljam ja u takvim trenucima i zamiljam kako bi to bilo kada bi Velibor poslao Milicu po mene i rekao ono kai vesterki. Sigurno bih skakala po tri stepenika, ali taj se pravio lud, kao da se ne poznajemo i kao da nismo igrali uz onu pesmu Ramona" sto pedeset puta i kao da moja crvena kapa nije kod njega. Jutros se, zaista, desilo neto besmisleno. Stajala sam na svom uglu petnaest minuta, jer znam da prolazi pored moje kue kada ide u kolu, ve sam mislila da u da zakasnim u kolu, kad ga ugledam u tramvaju koji je projurio pored mene. Znai, on se vraao unatrag, stanicu ranije. Po-mislim: da nije to uinio da bi izbegao susret sa mnom? Onda se setim da je moda iao u apoteku da kupi aspirin ili neto slino, pa mu je ona tramvajska stanica bila blia. Pomislim moda hoe da raskinemo, pa mu je neprijatno da mi to kae ili moda i nije primetio da se zabavljamo. Ne shvatam zato je svaka moja ljubav do sada bila tako neizvesna i odluim da ga sutra uvee saekam na uglu, posle kole i da ga pitam: ta se to sa njim dogaa? Neka mi kae otvoreno. Valjda nisam takav baksuz da umesto njega naie Milutin? Kada smo se vratile u sobu mama je uila esperanto, a Milutin je, ne skidajupi kaket, sedeo zamiljeno. Uinilo mi se da je tuan. arko sam elela da ga zagrlim i poljubim, ali mislim da bi se on zabezeknuo, jer nije voleo ispoljavanje nikakvih oseanja. Moda zato to je odrastao u domu i nije znao ta je to nenost i ljubav, mada sam ja zasigurno znala da me on mnogo voli i da pati zbog Deske. Videla sam to u njegovom pogledu, ali u naoj kui kao da su svi imali debelu koru oko srca da bi bilo kakav glas dopro iz njegove dubine. Zaplakala sam pod pebetom gospoe Brki, tiho, koliko sam mogla da niko ne uje. Ne znam kada su ugasili svetlo i zaspali. Niko nije progovorio ni re, kao da smo stranci. XV

EKSKURZIJA

Lipe u naoj ulici su procvetale. Osvrtala sam se na uglu da vidim nee li se odnekuda pojaviti Velibor. Videla sam da njegovi drugovi izlaze posle estog asa, kao i mi i pourila sam da stignem pre njega. Gledala sam u izlog pekare, kao tamo je posebno neto interesantno napisano, koliko se hleba daje na R1 karte, a koliko na DZ, i sline gluposti. Jedna vekna naslikana, kao pre rata, i tri kifle. Ali, da li zbog Velibora ili zbog nae porodine situacije, bila sam tako neraspoloena i usamljena da nisam imala volje da jedem bilo ta, potpuno sam izgubila apetit. Ponekad bih i zaboravila da veeram. Hrana je izgubila za mene svoju dra. Bila sam potpuno ravnoduna. Ali piljila sam u te glupe slike, kao da umirem od gladi. Da ti, sluajno, ne eka Velibora? pitao me je Miki, njegov drug, stavljajupi mi prijateljski ruku na rame. Pogledala sam ga ljubopitljivo. Imao je zeleni hubertus sa podignutom kragnom, mada se ve ilo samo u demperu. Miki je imao bezobrazne oi. to me to pita? Zamolio me Velibor da ti kaem da ga tu prieka, zadrao ga je razredni. Ima neto vano da ti kae. Najzad. Zamalo da skoim i poljubim Mikija. Pa, dobro, ukoliko brzo doe, jer nemam vremena rekla sam, prilino ravnoduno da on ne vidi da sam poludela od sree. Tek to nije stigao. Nemoj da ode, pa da se on ljuti posle na mene. Ne znam koliko sam tako stajala. Sakrila sam se iza ugla kada sam ugledala Milutina. Ula sam u jedno dvorite dok on nije zamakao za ugao. Nekuda je odlazio. Sigurno opet ide na partijski sastanak, pa je Deska sama kod kue. Pravila sam se luda na Milutinov sinoni zahtev da doem pravo iz kole kui. Milica je rekla da joj ni na pamet ne pada da ne ide na korzo. Ne znam koliko sam tako stajala, jer nisam imala sat, ali ula sam kada je na crkvi izbilo osam. Ukoila sam se ve, bila kao spomenik neznanom junaku, kada se iznenada pojavio Velibor. Osmehnula sam se, mada sam bila besna, a on mi je klimnuo glavom i proao kraj mene kao da je malouman. Nisam mogla da verujem svojim oima. Stajala sam jedan tre-nutak neodluno, a onda sam potrala za njim. Velibore! viknula sam. Glas mi je liio na Deskin. Uinilo mi se da se trgao. Zastao je i pogledao me zbunjeno. Velibore, ta sve ovo treba da znai? pitala sam ga, trudei se da mi glas ne drhti. Molim? bio je iznenaen, inilo mi se. Sat i vie te ekam, a ti prolazi pored mene tek onako. eka me? Zato? pitao me je zapanjeno. Pa Miki mi je rekao da si ga zamolio da mi javi da stojim ovde dok ti

ne doe. Da ima neto vano da mi kae. Zbog njega sam i ekala ovako dugo, da se ne ljuti, inae bih davno otila. Uinilo mi se da je Velibor zbunjen. Smekao se kao da mu je neugodno: Miki je blesav. Ja danas nisam ni bio u koli, nisam ga ni video. Imao sam neka vana posla. Pa, zdravo, onda. Izvini. Potrala sam, grunule su mi suze. Velibor mi je doviknuo da ekam, da ima, u stvari, neto da mi kae, ali ja sam trala i zaklela se da mi moe poruiti po bilo kome da ga ekam, ali u ivotu me vie nee videti. Uletela sam u sobu i bacila se, plaui, na krevet. Deska mi se kao maka privukla. Uopte je nisam ula. Samo sam osetila njenu blagu ruku na svojoj kosi. Privukla me je k sebi i ljubila u elo. Bila sam joj zahvalna to me nita ne pita, ali njen nean dodir bio je kao majska kia. Pitala si me da li e se zaljubiti. Sada zna kako to izgleda. Od kuda zna da zato plaem? pitala sam je iznenaeno. Majke sve znaju rekla je. Videe kada sama bude postala majka, ali sada si jo uvek moja mala devojica. Proi e ovo, mada ti se ini da nikada nee. Hoe malo kolaa sa makom? Mesila sam danas popodne. Nikakvi kolai me nisu interesovali, niti bilo ta u ivotu. Ipak, otila sam da se umijem u kupatilo. Ogledala sam se. Oi su mi bile crvene i naduvene. Nije se moglo rei da sam neka lepotica, ali da doivim petnaestu godinu i da se jo niko ne zaljubi u mene, to nisam mogla da shvatim. Pomiljala sam da bi, moda, trebalo da se bavim naukom, kada ve nemam srepe u ljubavi, kao madam Kiri. Pa bih moda kasnije i upoznala nekog pametnog mladia koji bi se zaljubio u mene (kao Kiri, recimo). Zamiljala sam Velibora u belom mantilu kako duva u epruvete, a onda me povremeno posmatra ispod oka. Ostajala sam hladna i pravila se da ga ne primepujem, kakva sam, uostalom, odluila da budem. Moje raspoloenje promenilo se kada smo krenuli na ekskurziju. Milica mi je pozajmila svoje pantalone i vindjaknu. Shvatila sam da je Velibor greio ukoliko je smatrao da nisam zgodna devojka. ta bi tek rekao da me je upoznao pre no to sam smrala? Ali to ta je mislio o svemu, bila je njegova privatna stvar, nije me se ticalo. Krstinja je umesila Rajki pun kofer kolaa. Njene haljine prebacili smo u moj ruksak, to je bila velika greka. Trebalo je da uradimo obr-nuto, jer se sve tako izguvalo, da smo sledepe noi izvukle suknje iz prtljaga i stavile ih ispod kofera da se isprave, meutim, vanilice su probile karton od kofsra i sve nam se izmastilo, tako da sam morala itavo vreme ekskurzije da provedem u pantalonama, sem kada sam bila u vodi. More je za mene bilo pravo otkrovenje, kao ogromna bara mastila, samo da nije bilo tako slano, ali mislim da sam mogla satima i danima da plivam, a da mi ne dosadi.

Smestili smo se u srednjetehnikoj koli u Suaku. Spavali smo na klupama, to nije bilo ba najudobnije. Doneli su nam neku vojniku pebad da se pokrijemo. Meni su mirisala na talu. Moda su pripadala svojevremeno nekoj konjikoj ratnoj jedinici. I pored toga to je sve bilo strahovito neudobno, mi smo uivali, jer smo do jutra avrljali i kikotali se, to je Micu Lopticu dovodilo do belog usijanja. Ne znam zato se utrpala da nam bude voa puta. Verovatno je bila strastveni putnik. Svaki as je palila svetlo da vidi ko to pria, a onda bi bila tiina. im bi ugasila, mi bismo poeli da se smejemo. Ona je uobraavala da to radimo njoj za inat. Danju su nas vodili u neki tehniki centar, gde sam videla turbine, durbine i rafove, da mi je dosta za ceo ivot. Uvee smo molili Micu da nas pusti da idemo na igranku, ali ona je smatrala da je to opasno, da ne smemo da se udaljujemo i tako smo ostali do deset uvee u kolskom dvoritu da pevamo Marjane, Marjane" i ,,irok Dunav, ravan Srem". Ovog puta nisam htela da ulazim u avanturu i zapevam, mada nisam primetila da moje drugarice lepe pevaju od mene, ali te muzike probleme ve davno sam bila prevazila, ak sam, na opte zadovoljstvo nae kue i moje profesorke klavira, prestala da idem i na asove. Hemiarka, na voa puta, bila je veoma nezadovoljna naim smetajem. alila se direktoru kole. Bilo je, zaista, nezgodno to dva dana u vozu i dva dana u Suaku niko nije mogao da se istuira, pa su i te uionice u koje su preko dana aci dolazili na nastavu, zaudarale na talu. Direktor se sloio sa njom i uspeo da nam obezbedi hotel Ozne koji je radio samo u letnjim mesecima, ali je osoblje i sada deuralo. Taj hotel bio je u Lovranu. Moje drutvo Boba, Rajka i ja bili smo veoma sreni, jer do tada nisam imala prilike da boravim u hotelu, mada sam u nekim filmovima videla kako to izgleda, pa je moja predstava bila prilino tana. Nadica i Ljubinka su, meutim, plakale, jer su se ba bile zaljubile i to ozbiljno u dva deaka iz Suaka, gde je trebalo da provedemo etiri dana, pa su sada pravile plan da pobegnu, jer smo se spakovali i krenuli autobusom za Lovran. Ipak smo odluili da bi to bilo nerazumno, da bi nas onda, moda, sve vratili u Senovo, pa smo im predloili da se dopisuju, a kada oni budu vratili posetu naoj koli, videe se sa tim deacima. Gospode boe, kako mi je bilo muka u tom autobusu! Mislila sam da u da se onesvestim. Sve mi se vrtelo u glavi. Boba me je drao za ruku i stavljao vlanu maramicu na elo. Njegov glas me je, kao i uvek, smirivao. Ti, Subotipeva, pristojno se ponaaj! viknuala je Mica Loptica u jednom trenutku. Boba je pogledao preneraeno: Gospoo, jako joj je zlo. Znam ja kako joj je zlo, i sve vas. Nisam ni ja naivna. Promenite mesto, ti Zamurovieva i ti Subotieva. Nije mi bilo ni do ega. Pokazala sam Bobi da uti, jer sam znala da je

besmisleno objanjavati neto nekome ko ne zna ta je drugarstvo. U jednom momentu mislila sam da e je Boba udariti, ali smirio se. Izgleda da je i njoj samoj bilo jasno uskoro da je preterala, jer sam ja poela da povraam. Hope li da ti drim glavu? pitala me je pitomo kada je ofer zaustavio autobus da bih ja jurnula napolje da ne isprljam kola. Odmahnula sam glavom i kada je izala za mnom i gledala me, im sam mogla da progovorim, zahvalila sam joj se i zamolila da me ostavi na miru. Sve sam to izgovorila tiho, da niko sem nas dve ne uje. Uinilo mi se po prvi put da u njenom pogledu ima neeg ljudskog. Valjda da zabauri svoju uvenu pakost, Mica je pred direktorom hotela koji nam je odrao predavanje o vanosti ovog objekta i njenih gostiju, koji su i sami uvari reda i mira, pa ne podnose bahato ponaanje, pohvalila nae vaspitanje, najavila nae skoro primanje u USAOJ i garantovala da neemo sei iletom fotelje, iskakati kroz prozor i ii na nono kupanje. Bilo je sasvim normalno da smo Rajka i ja elele da budemo u istoj sobi, jer smo i u koli sedele u istoj klupi. Za svakog bi to bila prirodna stvar i ne bi se setio da predloi nita drugo, sem Loptice koja je pobedonosno proitala svoj raspored gde e ko spavati. Meni je utrpala Zamuraja u sobu. Dragoslava Zamurovi je bila, u stvari, dobra devojica, ali pravo derite. Nosila je kike vrsto upletene iznad uiju, i krajeve uvezane u crvenu vunicu. Sve vreme ih nije otplitala, jer je mama eljala kod kupe. Spavala je u dugakim arapama sa trumfantlama, jer joj je mama, takoe, rekla da ne nazebe. Nije ih skidala ni po vrelom suncu. Mama joj je zabranila i da se kupa, jer bi mogao da je proguta morski pas. Ipak, bila je dobra drugarica. Uvek je davala po pola svoje uine, ali sa napomenom: Nemoj da kae mojoj mami". Njena majka je bila mala, energina ena koja ni po emu nije liila na svoju krakatu ker. Bila je stalno neki predsednik roditeljskog vea, pa ulina sekretarica, pa glavna u AF-u. Zamuraj, kako smo Dragoslavu zvali, bila je povuena i svaku reenicu poinjala sa moja mama misli". Bila je, naime beskrajno dosadna i bezazlena, ali moglo bi se rei i pravi drug. Ne da je dozvoljavala da se od nje prepisuju zadaci, ve je bila spremna da ti ih i sama prepie za vreme pismenog iz matematike i baci direktno na klupu. Hodala je strahovito nespretno, skoro sebi da staje na nogu, ali je neverovatno dobro pogaala ko, zato to je, kao to sam rekla, bila krakata. Naoare je nosila samo kada ita zato to je imala astigmatizam. Zbog svega toga sam preutala Mici Loptici to me je stavila sa Zamurajem u sobu. Zamuraj bi se verovatno rasplakala da sam kazala da neu sa njom da budem. A postigla sam jednim udarcem dve muve. Mica me je gledala uporno, valjda oekujupi moj otpor, ali ja sam joj se samo nasmeila. Kada smo sili na veeru ispostavilo se da u ovom hotelu boravi jo kola i da nismo jedini gosti. Bilo je ba nekoliko zgodnih mladia koji su sedeli za susednim stolom. Stalno su gledali u nas. Rajka mi je to tiho otkrila, jer sam ja, na svoju nesreu,

bila okrenuta leima, a bilo je nepristojno da se svaki as okreem. U jednom trenutku je apnula: Pazi, Jelka, prilaze nam. Pa ta? rekao je Boba. Ne znam zato, ali imala sam utisak "da je Boba spreman da se bije sa nekim jo iz Suaka. Sve mladie iz te tehnike kole nazivao je mandovima, a ovde ove klipanima. Samo neka jedan kreten prie, razbiu mu njuku rekao je odluno i ja sam primetila da zaista ubrzano die. Meutim, kada je doao jedan dugonja i pruio mu ruku sa reima: Ja sam eljko. Mi smo iz Slavonskog Broda i eleli bismo da se upoznamo sa vama Boba je ustao i rukovao se sa njim. Pa, ja sam Boba. Ovo je Jelena rekao je, pokazujui u mom pravcu zatim Rajka i Zamuraj. Mi smo iz Senova. Sve to izgovorio je malo iskrivljenih usana, ali o batinama ni rei. Mladii su bili iz muke gimnazije i predloili su da sutra odigraju sa naim deacima koarku ili da se takmie u tranju i plivanju. Rajka i ja smo se pogledale pomalo razoarano, jer smo oekivale da e smisliti neto zanimljivo u emu bismo i mi mogle da uestvujemo. Igrau i ja u vaem timu rekla je Zamuraj. eljko je pogledao zabezeknuto: Ali to nee biti za ensku momad, mi smo sami deki rekao je. Nema veze. Ona bolje ubacuje od svih nas rekao je Boba i eljko se sloio. Posle veere su nas pozvali u trpezariju na igranku. Rekli smo eljku da prie Mici Loptici, da pre svega nju pozove i predloi joj da povede i svoje ake. Bilo mi je ao to sedi daleko od nas, pa nisam mogla da ujem taj dijalog, ali po njenom arobnom osmehu zakljuila sam da je prihvatila. Nastala je panika. Nismo imale ta da obuemo, ni Rajka ni ja. Niko ne bi poverovao, ali Zamuraj je izvukla iz svog kofera crvenu haljinu na tufne sa velikim volanom i pruila mi je, dok je Rajki dala utu suknju koju joj je tetka poslala iz Amerike. Samo nemojte da... ... kaete mojoj mami! zavrile smo Rajka i ja Zamurajevu reenicu uglas. Otkud znate da sam ba to htela da vam kaem? Moja mama je jako dobra, ali smatra da nije higijenski oblaiti tue stvari. Mada smo navalili na Dragoslavu da poe sa nama na igranku posle veere, ona nije htela ni da uje. Pokazala nam je da ima jo haljina u koferu, da nije zbog toga to je nama pozajmila svoje najlepe stvari. Nije na asnu re zbog mame. Ne bi ona imala nita protiv. Te me stvari jednostavno ne interesuju rekla je. Prvo je skinula svoju protezu, pa duboke cipele sa ulocima, zbog ravnih tabana, pa neki pojas koji joj je mama saila da ne dobije bruh.

 ta e ti ta ica i kako moe da je trpi u ustima celog dana? pitala je Rajka. Pa vidi da mi zubi rastu na spolja rekla je. Ranije nisam uopte od zuba mogla da zatvorim usta. ta fali Jelki, i ona ima te kljove. Rajkine rei su me zbunile. Znala sam da imam velika usta, na to mi je jo Marijana u Mariolani skrenula panju, ali da su mi zubi istureni, o tome zaista nisam imala pojma. Ja i spavam sa protezom rekla je Dragoslava. Pa kako ne proguta tu icu i kako ne crkne od vruine kada stalno nosi te duboke cipele. Zar ba nikada ne nosi patike? Samo kada igram koarku. Brzo sam otila u kupatilo da proverim svoje kljove i izbegnem da Rajka poredi moja stopala sa Zamurajevim, jer su bila, ini mi se, ravnija. Tako razoruana, bez proteze, naoari i uloaka za ravne tabane, Zamuraj nije loe izgledala. Od kada mi je Rajka napomenula kljove, imala sam utisak da su izrasli ogromni i da se nita na meni od njih ne vidi. Proverila sam u ogledalu i sa oajanjem zakljuila da je Rajka bila u pravu. Budala. Nije morala da mi kae to pred igranku. Mislim da u i ja veeras ostati u krevetu rekla sam. Pa ti nisi normalna! Devojka ti je uzajmila svoju najlepu haljinu, a ti hoe u njoj da spava Rajka je bila besna. Nemoj zbog mene da ostane, stvarno. Ja u ionako da spavam. Uasno sam pospana kazala je Dragoslava i okrenula se prema zidu. Pola sam preko volje, mada su mi svi rekli da mi Zamurajeva haljina odlino pristaje. Svratila sam kod Bobe u sobu. On i iak su igrali tablanet na ebetu. Nisu hteli ni da uju nita o igranci. Ne razumem ta e tamo rekao mi je Boba. Ostani lepo sa nama, pa emo igrati tablanet utroje ili moemo i remi. Bila sam neodluna, najvie zbog Rajke. Verovatno u opet sedeti, samo to u umesto tuih zimskih kaputa uvati sopstvene kljove, jer sada vie ni o emu nisam mogla da mislim nego o svojim zubima. Rajku sam mrzela. ak sam bila i na Krstinju besna. Nikome nisam pomenula da ima obiaj da ulazi iz istog mira u ifonjer, a ona meni podmetne Zamurajevu protezu kao neto to mi u ivotu najvie nedostaje. Odbila sam da jedem njihove kolae. Ono to mi je ilo najvie na ivce je to to se Rajka pravila luda, kao da mi nije ona pokvarila raspoloenje. Famozno ti stoji ovo haljine rekla mi je dok smo silazile u salu. Valjda je oekivala da i ja njoj kaem da joj ludo stoji Zamurajeva uta suknja, ali ja sam utala. Taj eljko mi se strano dopada rekla mi je. Ako trzne na mene, prihvatiu.

 ta e prihvatiti? pitala sam je, mada nisam posle svega imala volju da razgovaram sa njom, ali ne znam ta je podrazumevala pod tim da e prihvatiti. Da pree da ivi sa Krstinjom? U Slavonski Brod? pitala sam je. Dobro, ne mora da bude cinik rekla mi je. ta sam ja? pitala sam je. Rajka je volela kao i Deska da bljuje rei iz renika stranih renika. Zar ne ume da se izraava naim reima? stavila sam joj primedbu. Nee mi rei da ne zna ta znai cinik? Uostalom, to je srpska re rekla je. Gleda me u oi, govori ozbiljnim glasom a u stvari mi se podsmeva. Pa nekako tako sam i mislila, mada ja nisam to to si rekla. Kako ono bee? Ti si cinik, Jelena Suboti rekla je ozbiljno Rajka. Mladiu se dopadam. Zar nisi primetila da mi je priao pet minuta posle toga to smo seli za sto. Da, lud je za tobom rekla sam joj. Ti si sigurna kao moja Milica. im te neko oslovi ti pomilja da je iznuo za tobom. Neki momak je svirao Poncijanu" na harmonici. Nije loe zvualo. eljko je priao Mici Loptici i poklonio se. Svi smo stali zapanjeni kada se ona osmehnula i bez rei prihvatila poziv. Veeras e jo igrati na stolu rekla je Rajka, podsetivi me na negdanju karijeru Mice Loptice. Ne budi cinik rekla sam Rajki. Oho, gospoica se slui stranim reima primetila je. Prila su nam dva mladipa i razdvojila nas. Gotovo svi su igrali i postalo je vrlo zabavno. Onda se desilo neto neobino. Priao mi je eljko i te veeri nije se odvajao od mene. Stalno me je vukao negde u stranu i priao bes-krajno mnogo, ak i u pauzi, a kada bi poeli da igraju, on bi me samo uhvatio za ruku i privukao k sebi. ak je nekako poeo da me stee i prislanja svoj obraz uz moj. Pojavili su mi se oni uveni marci uz kimu. Mileli su mi k'o vake za vreme rata uz ui. Naravno, bilo je ugodnije, ali me je bilo pomalo i strah od Rajke, pre svih, pa od Mice Loptice, a nije mi bilo svejedno ni da neko ispria Bobi. Mogao bi da uje i Velibor, to bi reilo na nesporazum. Milutin bi napravio rusvaj, bez obzira na bratsku republiku iz koje je eljko, a i Deska bi moda zakljuila da je sve prerano i razvukla bi me po obrazu jednom i sa razlogom, jer i sama sam smatrala da ima neeg nedolinog u itavoj stvari, mada nisam bila sigurna, ta je to. Samo da Rajka ne ispria

Krstinji, jer ova ne bi vie izala iz ifonjera, poto je tamo ulazila kada je neto veoma potrese, a ja verujem da bi je ova stvar zbog Velibora jako potresla, jer ona nikada nikoga nije izdala, a ja sam po njenom miljenju verovatno izdala svog mladia. Zna, ja imam deka rekla sam eljku odluno. Da? rekao je nezainteresovano i stegao me jae oko struka. Ovaj je lud, pomislila sam, kad nije ljubomoran na Velibora. Ima li ti devojku? pitala sam ga u oajanju. Da rekao je jednostavno, kao da je to prirodna stvar i stegao me jo jae. Malo sam se promrdala u njegovom zagrljaju i povukla ga prema Rajki. Osetila sam njen podsmeljiv pogled i pomislila da je moda preterala ono sa mojim kljovama, ali kako da joj objasnim da ta uvreda nije razlog zato sam celo vee igrala sa eljkom. Vi ste napustili svoju prvu damu? pitala je Rajka eljka, zanemarujui moje prisustvo. Mislite na vau profesoricu? Krasna je, ali ova partnerica mi je draa rekao je i privukao me k sebi i pred celim drutvom po-ljubio u obraz. Da sam znala kako treba da se onesvesti, a to je bila moja stara mana to ne umem ispruila bih se. Ovako, imala sam utisak da su mi vilice iskoile iz leita i da sada, zaista ne mogu da zatvorim usta. Na e matematiar uz ingli valcer proveriti sa njom nove neke formule. Posve su zgodan par. Ba mi se dopadalo kako eljko govori, to posve" i partnerica" i ,,deki". Imao je jamice na obrazima i stalno se smejao bez razloga. Nije bio smrknut kao Velibor. Odjednom mi je bilo svega dosta i pola sam da spavam, mada su drugi ostali. eljko je poao da me isprati, iako sam ja tvrdila da je to nepotrebno. Pred mojim vratima me je tako stegao i snano poljubio da me je uhvatio gr u vrat. Bog! rekao je. Vidjeemo se na meu. Bila sam oamuena. On je totalno zaljubljen u mene pomislila sam, ne palei svetlo da ne probudim Zamuraja. Sutra u ipak morati sve da mu objasnim, nau porodinu situaciju i te nerazjanjene odnose sa Veliborom koga sam arko elela da vidim. Osvanuo je vedar dan. eljko mi je mahnuo za dorukom kao starom drugaru, kao da nita nije bilo i da je najnormalnije to smo se poljubili. Neodreeno sam se osmehnula, mada sam i ja htela neto nonalantno da odvalim, ali meni to nikada ne polazi za rukom. Mica Lopatica se sasvim preobrazila. Obukla je svoju trenerku da zabauri debljinu, vezala neki tos oko glave i navukla patike. Poli smo na koarkaki teren. Zamuraj je uvezala zavoje oko zglavaka, da joj ne iskoe vene ili neto slino. Zavidela sam joj. eljko je bio njihov centarfor. Rajka se itavo jutro pravila da me ne vidi. To me je vrlo bolelo, jer zaista nisam imala nameru da igram sa njim celo vee,

ali to nisam mogla ni da joj objasnim, jer njoj se oigledno inilo da sam ja sa njim bila iskljuivo njoj za inat. Njihov razredni, matematiar, bio je sudija, a sa nae strane Boba. Mada je on bio dobar bek, nismo imali nijednog deka koji bi bio siguran. Brodarci su bili dve godine stariji od nas. Njihovi deaci su vie izrasli, tako da nije bilo mnogo nade da ih pobedimo. Kada sam ula zviduk i lopta poletela na nau stranu, noge su mi se odsekle. Napred nai!"' ciknula je Mica Loptica kao da je svetsko prvenstvo u tranju na sto metara i svi smo zaurlali. Odjednom se oko lopte stvorio takav vor da su svi popadali na nju, a ona je polako odetala u stranu. Zamuraj je hladno dohvati i sa gotovo pola terena baci direktno u ko. Bilo je to gotovo nestvarno. Svi smo kliktali, ljubili se i skakali. Zaljubila sam se u koarku, a Zamuraj je postala junak dana. Mislim da nikada u ivotu neu tako navijati. Posmatrala sam Bobu. Trudio se da bude pravedan sudija, mada mu je to teko polazilo za rukom. Srea je naizmenino prelazila sa njihove na nau polovinu, mada su oni bili fiziki jai, pa prema tome i izdrljiviji. Kada je eljko bacao line pretrnula sam da ne navijam za njega, mada sam uasno elela da uba-ci, navijala sam naravno za nas. Pogledajte Jelenu! viknula je Rajka pakosno. Sva je prebledela. Ta njena opaska ostala je neprimeena, jer niko nije obraao panju na mene, svi su gledali u ko. Oba puta eljko je ubacio i ja sam odahnula, mada sam navijala za nas. Moda nisam normalna, pomislila sam, ali to nisam prvi put konstatovala. Uostalom, po Deski, a i po Milici, ceo svet je bio lud, pa to ne bih i ja? Pobedili su. I nije mi bilo ao, jer su zaista bili bolji. Zamuraj je dala sedam koeva. Rezultat je bio 89:72 za njih. Sasvim smo dobro proli. Boba je bio besan. Ta budala, dugonja! mrmljao je kada smo se penjali u sobu. Nemoj pred Jelenom! rekla je Rajka. Boba me je zapanjeno pogledao kao da sam sklopila separatni ugovor sa Nemcima, starim Turcima, ili bar Bugarima. Sve mu je bilo jasno. Joco, ta to treba da znai? pitao me je strogo. Prepala sam se i rekla da Rajka lupeta. I stvarno sam se naljutila na nju. Preterala je. To je neverovatno kako nekog moe u trenutku da upozna, a misli da ga celog ivota poznaje. Tako bi Deska govorila za Milutina kada je kasno dolazio kui. To je uvek ispoetka oduevljavalo, kao da ne samo on, ve niko nikada nije zakanjavao, a sada je svoju prljavu prirodu ispoljio. Meutim, moji razlozi to sam bila uvreena na Rajku bili su daleko ozbiljniji, jer mene uopte nije ljutilo kada neko zakanjava, sem kada idemo u bioskop ili kada sam ono ekala bez razloga dva sata Velibora na ulici. Primetila sam neto zanimljivo. Bilo ta da se dogodi ili neko neto kae, ja sam to na neki nain povezivala sa Veliborom. Kao, ili je on neto slino rekao (a jedva sam ga ula da govori) ili je tako bilo kada sam sa njim igrala uz Ramonu". ,,Ramona" ili neka slina glupost, uvek je moja misao odlutala do njega kao lopta do

Zamuraja. Eto, opet ja! Stvarno glupo. Popodne smo se kupali. Mica Loptica se otkaila. Kao da je skinula masku sa svog lica, uopte nije bila vie ukoena ni pakosna. Govorila je normalno, ak nas je ponudila i cigaretama. Bila sam na ivici da je pitam zato je blesava u koli kada moe sasvim normalno da se ponaa, ali naravno da nisam. Molila sam Bobu da ide uvee, posle veere, sa mnom na igranku, ali on nije hteo ni da uje. Da ja idem da bi ti igrala sa onim klipanom? Zamisli ta bi na to rekao Velibor? Sa eljkom sam samo drug, objasnila sam mu a sa Veliborom je i onako sve svreno. Ne priaj kojeta. Rekao mi je da mu se dopada kazao mi je mirno. ta ti je rekao? skoila sam ja, jer sam znala da Boba ne zna da lae, a i da nema smisla za alu. Kako to misli, dopadam mu se? Otkud zna? Pa kaem ti da mi je sam rekao, kada sam ga pitao zato te zavitlava, ono kada si ga ekala bez razloga. Molila sam Bobu da mi ispria sve ispoetka, ali on je kao i svaki mukarac zaboravio ta je ko rekao, ali je bio siguran da se ja Veliboru dopadam. Toliko sam bila srena zbog toga da mi je dolo da itavu stvar ispriam eljku, jer Rajki nisam htela vie bilo ta o bilo kome da priam, a Zamuraj, bez obzira to je bila izmiljena za koarku, jo uvek je derite. Idemo na nopno kupanje? Neki iz Broda su se kupali i kau da je krvavo predloio mi je Boba. Ne smemo. Obepali smo Loptici. Ama koja Loptica? Idemo. iak i ja emo igrati podmornice a ti posle doi po nas. Sa Bobom ovek nije mogao da se ali. Malo je stvari u ivotu traio, ali tada nisi smela da se pogaa. Oko ponoi! rekao je tiho. I to samo nas troje. Nemoj da kae ni Rajki, jer je lajavica. Da prihvatila sam. Zamisli... Znam, sve mi je ispriala, ali ja je jednostavno nisam sluao, jer znam da si ti Veliborova devojka i te enske prie me ne interesuju. Mogla bi da istrkelja i za ovo nopno kupanje. Nemoj ni tom klipanu nita da govori. Bila sam kao u vatri. Molila sam Zamuraja da poe sa mnom, ali ona nije htela ni da uje. Navukla sam kupai kostim u kupatilu i pantalone, mada mi je ona nudila svoju zelenu haljinu. Htela sam da budem spremna za kupanje, mada sam bila mrtva od straha, te od Mice Loptice, te od direktora hotela, pa do Rajkine prie. A da ne govorim o svim onim morskim travama i meduzama, koje kao morska udovita plivaju po vodi. Mislim, uostalom, da se nikada neu oporaviti ni od onog davljenja kada su me ribari spasli dok jo nisam znala da plivam, a nisam ni sada bila neki maratonac. Krasna si djevojka. Hlaice ti jo bolje pristaju! doekao me je

eljko pred svima. Ba nije morao. Stalno me je drao za ruku, a Rajka me je posmatrala. Neka ide do avola, pomislila sam sa strahom. Sve me je to podsealo na neto a nisam mogla da se setim na ta. U jednom trenutku kada sam se stresla pri pomisli na alge u hladnom moru, sinulo mi je. Ja sam unuka Pere Kralja. Vodim ljubav sa dva mladia, bojim se sopstvene senke, pomalo i izmiljam, preuveliavam, u stvari, jer sve su to besmislice, znala sam, ali sam se iskreno tresla. to je to s mojom djevojicom? pitao me je eljko neno. Bilo mi je vrlo teko, ali nita nisam smela da mu ispriam. Da li je deda objanjavao onoj Ciganki svoju tunu priu? Verovatno nije. to je najgore, nisam poslala majkici razglednicu, mada sam joj bila napisala. Deska mi je milion puta pred polazak napomenula da ne zaboravim svima da se javim. Jo u Suaku sam napisala svima, ak i baba Polki, zbog onog to joj nisam pisala posle rata iz Mariolane, pa staroj Brkiki, a majkici pre svih. Naravno i Milutinu, mada se on do poslednjeg trenutka pravio da nita ne zna o mojoj ekskurziji i, umesto da se pozdravi sa mnom, pobegao je u optinu, jer bi u suprotnom priznao da ga je Deska pobedila, to mu nimalo ne bi bilo prijatno. Sve te karte stajale su mi u depu. Oko jedanaest sati izala sam iz sale u kojoj smo igrali, bez rei. Gotovo da sam pobegla. Znam da to nije bilo fer, ali da sam to uinila u pono, onda bih moda naila na nekog u hodniku. Boba i iak su uveliko spavali. Morala sam da ih probudim. Oni su, meutim, smatrali da moramo da saekamo ponop da svi legnu. Otila sam u sobu po svoj pekir i saekala da proe neko vreme, jer su Boba i iak nastavili da spavaju i rekli da ih ponovo probudim, kao da i ja nisam pospana. Toliko sam zevala da su mi se vilice razvalile, ali nisam mogla da ih razoaram, mada, to se mene tie, do nopnog kupanja ne da mi nije stalo, nego sam bila spremna da potpiem da se nikada nepu kupati. Neko ko nije bio pospan ne moe da zamisli ta znai stajati pored sopstvenog kreveta i ne strovaliti se u njega. Verovatno u panici, napravila sam najveu mogupu glupost. Izala sam iz svoje sobe u trenutku kada su se svi vraali iz sale. Mica je, prekrstivi koketno noge, sedela u holu i puila. O, Subotieva, kuda pemo? pitala je onim svojim uvenim glasom, kao da me je videla sa pincetom u trenutku kada sam poinjala da upam obrve. to je najgore, u istom trenutku se pojavio i eljko, mada nije imao sobu na mom spratu. Glupo sam mu mahnula i krenula unatrag, ali on je proao pored mene kao pored turskog groblja. Stvarno sam se prostaki ponela, ali da sam mogla i ovog puta bih pobegla, iako iisam delovala najmudrije kada sam krenula unatrag. Subotieva! Hodi da popuimo po jednu. rekla mi je blagonaklono Mica. Hvala gospoo, ali ja ne iuim. Promrmljala sam i neto kako nam WC nije ispravan, pa sam htela da odem kod nekog ili u zajedniki, ni sama ne

znam ta sam izlupetala. Idi, idi, samo se vrati da posedimo. Onda se poverljivo nagnula ka meni i apnula mi potpuno nepotrebno, jer nikoga nije bilo vie u blizini: ula sam da neki nameravaju da idu na nono kupanje, pa emo ih nas dve uloviti. Idi, pa se odmah vrati. Hvala, gospoo rekla sam. Prolo me je. Koji su to? pitala sam zbunjeno i sruila se u fotelju. Ne znam, ali uhvatipemo ih. Toliko sam se prepala da se Boba i iak ne odaju. Sasvim razumem Peru Kralja to je patio od straha. To je kao elementarna nepogoda. Kad se prestravi, ne moe sebi da pomogne ni pored najbolje volje. Zabadava sam sebe podseala na to kakav mi je junak otac, mislila na sva njegova junatva iz rata, o kojima dodue nisam mnogo znala, ali sam bila ubeena da je bio hrabar. Dodue, ponekad mi se inilo da od Deske ima prpu, kao ono kada mu je oko esperanta i svoje samostalnosti zapretila (razvee se). To njeno razvee se" ulo se bar tri puta nedeljno, k'o ono to sam ja ila tri puta nedeljno na asove klavira, dok sam ila. Ali, sa tim je sada bilo gotovo. Reila sam, naroito od jutros, posle utakmice, da se opredelim za sport i da je sa umetnopu kraj. Sport je prava stvar. Znam da bi Deska sada konstatovala da sam povodljiva, ali otkada je Zamuraj dala onaj prvi ko jutros, ja sam stalno mislila kako u, im se vratim u Senovo, da se javim da igram koarku u omladinskom timu. Milica me je ve odavno zvala, jer sam imala potrebnu visinu, ali tek sam ovog prolea primljena u USAOJ, pa zvanino nisam ni mogla da treniram. Zamuraj je bila izuzetno primljena zbog svog nesvakidanjeg dara i visine. No, ako emo tako, nas dve nismo bile sline samo po kljovama nego i po ravnim tabanima. Subotieva! prenula me je Loptica u jednom trenutku i ja sam kriknula kao da me je meduza uhvatila u morskoj vodi. ta ti je, ta vie tako? Probudie sirotu decu. Zadremala sam, molim, gospoo rekla sam joj pa sam se malo trgla. Siroto dete, ja te maltretiram rekla je ona i inilo mi se da je iskrena. Hajde lepo i nas dve da spavamo. Ustala sam. Zamuraj je hrkala kao nezdrava. Ona mora da je imala i polipe u nosu, pored svih zgodnih detalja kojima se odlikovala. Saekala sam trenutak, a onda bez daha otvorila svoju sobu i uletela u Bobinu. Ja mislim, ubeena sam, da taj strah ni nai ilegalci nisu oseali za vreme svojih najopasnijih akcija. Srce mi je tako lupalo, da sam mislila da ceo hotel odjekuje. Bila sam besna na dedu, mada i on siromah nije kriv to je takva kukavica, verovatno da je to nasledio od onog vojvode, nepoznatog naeg pretka, jer zato bismo mi, ovako napredni, bili takve kukavice da nismo nasledno optereeni? ta se deava? pitao me je Boba kada sam ga povukla za rame. Objasnila sam im itavu stvar i oni su se odmah presvukli. Meutim,

taman da iak otvori vrata kada se zau kripa u hodniku. Provirimo kroz kljuaonicu, kad ono, Mica ponovo sedi i pui. Kreten. Ona je oigledno sumnjala u mene. U stvari, zbog toga to sam ja tako rano otila sa igranke, a znala je da sam luda za igrom. Bar je tako mislila. iak i Boba su legli u svoje krevete, a ja sam se spustila na kinderbet. Nisam bila krakata kao Zamuraj, ali ni dovoljno mala da stanem u deji krevet, tako da sam noge prebacila preko ograde kreveca. U hodniku su se stalno uli glasovi. Ujutru u pet trebalo je da krenemo, a sada je ve prola pono. Pritajili smo se i ekali da sve utihne da bismo se spustili na obalu. Morali smo iz trpezarije da izaemo kroz prozor, da nas ne bi portir spazio. Bilo mi je svega dosta. ekala sam ve da vidim Desku, Milicu i Milutina. Odjednom sam se trgla. Neko je snano lupao na vrata. Htela sam da skoim prestravljena, ali me je moj neobian poloaj zaustavio. Bila sam zbunjena. Zaprepastile su me sopstvene noge koje su bile prvo to sam ugledala, a onda osetila vrat, bio je totalno uinut. Sunce je ulazilo kroz prozor. Boba i iak su skoili sa svojih kreveta i poeli da se cerekaju, gledajui me. Oigledno da sam zaspala oekujui nono kupanje i da nisam mrdnula od kako sam se u krevetac zabila. Pomogli su mi da ustanem. Bila sam potpuno ukoena, ali vie od svega uplaena. Holom je odjektivao Micin glas: Ustajanje! Za pet minuta polazak. To pe biti skandal. Kako da izaem iz muke sobe i kako da objasnim zato sam tamo spavala? Zgledali smo se, razmiljajui o tome kako e se knjiga sa ukorima itati u svim razredima: Jelena Suboti izbacuje se iz kole zbog nemorala. ivot moj i mog dede i svih nas proao mi je kroz glavu. Ceo film mi se odvijao uasnom brzinom, kao to obino priaju oni koje umalo nisu streljali. Shvatila sam da je glupo da zaplaem i kako se to Bobi uinilo kasnije, hrabro sam otvorila vrata. Uspela si da razbudi ove mangupe? pitala me je Mica Loptica bezazleno. Jedva, molim, gospoo! rekla sam i uletela u svoju sobu. Zamuraj je stala sa hrkanjem tamo gde sam je sino ostavila. Drmnula sam je za rame i ona je skoila. E ba si bezobrazna! Ve si gotova, a ja se nisam ni obukla, ni spakovala. Pomogla sam joj da sloi sve stvari u kofer. Ja nisam pedantna kao ti rekla mi je, gledajupi moj nedirnuti krevet. Ne pada mi na pamet da ga nametam. Ionako e menjati posteljinu. Svakako prihvatila sam ja, izvlaei svoj vrat iz ramena koji se tamo gotovo zaglavio. XVI

RAZGLEDNICA IZ SUAKA

Preskakala sam po nekoliko basamaka, ne bih li to pre uletela u kuu. Smeno, najvie sam se zaelela Milice. Kao da je godinama nisam videla. Pokloniu joj svoju crvenu kapu, ako jo ikada budem videla Velibora. Tako na daljini ovek poneto shvati. Odluila sam da vie ne budem bezobrazna, jer Deska je, ipak, u mnogim stvarima bila u pravu. Naravno, neu joj to saoptiti, praviu se luda, kao da do tog saznanja nisam dola, ali neto u u svom ivotu izmeniti. Bila je nedelja i zadovoljno sam banula u nau sobu. Verovatno je neko siao da baci ubre, pa su vrata ostala odkrinuta. Bilo je uasno toplo. Da nisam dve noi provela klatarajui se u vozu jurnula bih odmah na reku. Ovako, mada je bilo jutro, imala sam neodoljivu potrebu da se zagnjurim u krevet i da godinama spavam. Ne bih ni primetila koliko sam naglo otvorila vrata, da Milutin nije ispustio neki preplaeni krik, kakav od njega nikada nisam ula. Sedeo je zavaljen u Brkikinoj fotelji. Izgleda da se prenuo iz sna. Kaket mu je bio natuen na elo a ogrnuo se predratnim zimskim kaputom od krombija koji se nekim udom sauvao i uopte nije odgovarao vrupini koja je vep vladala gradom. Koliko puta sam ti rekao da ne razvaljuje ta vrata! Zar ne ume pristojno da ue? viknuo je kao da sam se upravo vratila iz kupatila a ne sa mora. To me je duboko povredilo i sasvim sam mogla da razumem Desku to je, onda kada se Milutin bez razloga drao, razbila Brkipkinu kristalnu iniju za uskrnja jaja. I meni je dolo da neto tresnem, kako bih upozorila Milutina da se ne doekuje na taj nain neko ko te se zaeleo. Ostala sam, meutim, hladna, jer sam odluila da, koliko je god to mogue, budem iznad starijih, zato to oni u nekim besmislenim trenucima uvek zataje. Gde su one? pitala sam ga zato, prilino hladno, bez dobar dan. Gledao me je rairenim oima i utao, a onda je skrenuo pogled u stranu. Tada sam zapazila da je obrastao u bradu, bar dva dana se nije brijao. Prvi put sam primetila da u bradi ima sedih vlasi. Jo pre samo nedelju dana nisam ni uoila da vie nije mlad. Zdravo, tata, rekla sam. Izvini to sam naglo otvorila vrata. Stvarno ne znam ta mi bi. Mora da je promaja. I dalje me je gledao, ali nekako mimo mene, ili kroz mene. Sigurno su na pijaci? pretpostavila sam glasno. Milutin je izaao bez rei. Pomislila sam da preteruje i drami zbog vrata ili mu se opet mota revolucija po glavi. Uostalom, donekle je bio u pravu. Razmiljala sam i o tome u vozu. Ako je ovek posvetio svoje najbolje godine toj revoluciji i narodu, rtvovao svoj privatni ivot i prepustio porodicu nekim

nepredvienim situacijama, onda ne bi smeli tako dugo da ga dre u neizvesnosti, jer da je skrivio bio bi ve na Otoku. Tamo su poslani i neki za koje se nije znalo pouzdano da su krivi, samo su ih privremeno drali, dok ne utvrde ta je lana prijava, a ta prava istina. Milutin nikada nije bio pod istragom. Vratio se iz kuhinje. Drao je u rukama cediljku za vope. Bila je prepuna velikih, krupnih malina. Voda je kapala na Brkikin tepih. Stavio ih je na sto i crvena barica se irila po stolnjaku. Seo je opet u fotelju a ja sam strahovito elela da mu skinem tu kaputinu. Ovo moe sve da pojede. Sve je za tebe. Donela je Ljubica. Gde su mama i Milica? ponovila sam pitanje. Na pijaci, sigurno? Milutin me je gledao. Usta su mu se malo iskrivila i u jednom trenutku mi se uinilo da mu je brada zatreperila. Tata! rekla sam i prila da ga poljubim. Malo sam pospana, a ti si ba morao da vikne im sam ula. Mislila sam da nije neophodno do kraja da mu se izvinim to je vikao na mene. Hvala ti za maline. Idem samo malo da se umijem, dotle pe se i one vratiti. Bila sam ve na vratima. Trudila sam se da ih sasvim tiho otvorim, mada su sada tako strano kripila, a znala sam da Milutina to posebno nervira. Pogledala sam ga, ali u tom trenutku mi se uinilo da neto hoe da mi kae i zastala sam. Od njega je dopirao neki glas, kao kada, recimo, guska iti ili neko ima jai napad astme. Milutine, zaboga! viknula sam nekim Deskinim glasom, da sam se i sama zaudila. Da nisi bolestan? pritrala sam mu i sela na naslon fotelje. Stavila sam mu ruku na rame i on me je pogledao. Prvi put u ivotu videla sam Milutina da plae. Nikada ne bih pretpostavila da on to ume. Oi su mu se napunile suzama, a brada mu je drhtala. Tata, zaboga, ta se dogodilo? kriknula sam kao da nisam ja. Majkica proaptao je. One su tamo. U Mariolani. ta je bilo sa majkicom? Da nije bolesna? utao je. Razumela sam. Majkica je umrla. Majkica je...? nisam mogla da izgovorim. Klimnuo je glavom. Pa to je bilo nemogupe. Izvadila sam razglednicu iz Suaka, koju joj nisam poslala. Pisala sam joj. Nemogue. ovek ne moe tek tako. Nije to ptica rekla sam. Ima lekara. Majkica nikada nije bila bolesna. Da smo imali veterinara ni Pera ne bi tako lako umro, a on je bio orao i iveo je u kavezu. Majkici nita nije falilo. Tata je samo klimao glavom i gladio me po leima. Poslapu joj danas razglednicu, jer zaista mi pota nije bila pri ruci. Odavde e pre stii govorila sam beskrajno mnogo, gotovo da sam brbljala. Milutin je mrkao. Izvukao je iz depa veliku maramicu i brisao lice. Smeno rekao je. Moja me je majka ostavila u korpi. Nikada je nisam upoznao. Majkica me je od prvog dana zvala ,,sine", a nikada nisam stigao

da joj se zhavalim. I za sve drugo. I za Desku. Bila je bolja od mnogih majki. I tako odjednom. Tata! prekinula sam ga. Evo razglednice to sam joj pisala. Pogledao me je i uputao. Stala sam na Miliin krevet, pa se uspela na svoj. Nisam ni patike skinula. Pala sam u teak san. Prespavala sam ceo dan. Trgla sam se, mislei da je najlepa stvar na svetu kada se probudi iz munog sna. U sobi je bio polumrak. Motale su se neke tamne senke. U jednom trenutku mi se uinilo da sam jo u vozu. U uima mi je odjekivao ritam lomotive, a u nozdrvama sam oseala ljut miris dima koji mi je pekao grlo. Ali, u fotelji kraj prozora sedeo je i dalje Milutin u svom zimskom kaputu. Deska je ila na prstima. Milica je unosila neke kofere. Na nogama je imala crne svilene arape i Deskine sandale sa visokim potpeticama. Mama je bila zabraena crnom maramom. Zamurila sam. Nita nisam sanjala. Bila je istina. Nikada majkicu neu voditi sa sobom na put. Nikuda. Videla sam je kako na uglu u Mariolani stoji u utoj haljini sa cvetovima i doekuje me rairenih ruku, a ja trim natrag, da bi dola do mene i to due me nosila do kue. Zar je mogue da nikada vie neu osetiti miris velikog okruglog hleba koji je subotom pekla? Stegla sam zube. U depu vindjakne napipala sam razglednicu. Samo da sam je poslala, da je videla da mislim na nju, moda se ta uasna stvar ne bi dogodila. XVII O LjUBAVI MOE DA GOVORI SAMO DOK SI ITAV

Dani su postali neizdrljivo vreli. Sunce se uvlailo svugde svojom bletavom svetlopu, a onda bi se u popodnevnim asovima odjednom smrklo. Gromovi su prolamali nebo i teki letnji pljusak sruio bi se svom silinom na Senovo. Nisam mogla da odvojim misli od Mariolane i groblja na kome je majkica sahranjena. Dokle kia moe da prodre u zemlju i ta se zbiva tamo dole? Duboko oseanje krivice me je proganjalo i svest da nita ne mogu vie popraviti. Stalno sam pogledavala tu razglednicu iz Suaka na kojoj joj obeavam da u je jednog dana dovesti na more. Majkica nikada nije nikud putovala. ak ni u Senovu nije bila. Zbio se rat, deca bila mala, pa posle odrasla, pa ih je sve spremala za kolu i kasnije za posao. I izgleda da to, da majkica nikada nije sela u voz, niko nije ni zapazio, sem mene, a ja sam je, eto, obmanula. Knedlu u grlu nikako nisam mogla da progutam. Kao da me i

sada odnegde posmatra svojim plianim oima, puna dobrote i razumevanja za moja tako olako data obeanja. Deski o svemu tome nisam priala, mada sam je posmatrala kako na jedan nov nain gleda u daljinu i razmilja o stvarima koje ne pominje. Oekivala je raspust, pa da svi odemo kod dede. Milica se pripremala za maturu. Stalno je uila naglas. Skripta iz istorije rasula je po podu i puzila od prvog srpskog ustanka do drugog, poreala svih sedam ofanziva ispod stola i stalno brkala Karla Velikog sa Napoleonom. Vritala je kada bi neko naglo otvorio vrata, pa se listovi hartije rapravali. Pretila je da nee izai na maturu i nas krivila za to to joj se sve smutilo u glavi. Oigledno, za druge brige i tugu u njenoj glavi nije bilo prostora, pa sam uzela da obavljam i njen deo poslova u kui i na pamet mi nije padalo da joj priam o tome ta me mui. Ocene su se zakljuivale i ja sam bila zadovoljna to u se izvui bez popravnog. Mislim da sam iz geografije i srpskog jezika mogla ak i pet da dobijem, ali srpkinju nije interesovalo ta ja znam i ta sam sve proitala, ve je htela da od rei do rei ponavljam njene beleke i da se divim staroslovenskom. to se tie geografije, ta baba je zaboravila emu slue mape, pa je traila da joj sve priamo iz malog mozga a da ona svojom velikom guzicom sakrije kartu. S takvim tipovima nisam htela da se nateem. Zamuraj mi je veto dobacila ceduljicu na poslednjem pismenom iz matematike. Jedan zadatak sam prepisala kako treba, a kod drugog je matematiarka stala pored mene, tako da sam ceduljicu zadrala kolenom na skamiji. Stajala je skoro itav sat, koleno mi je otpalo. Dobila sam sigurno vodu u kolenu, meniskus i moda neke jo opasnije stvari, kao to je reuma. Celog ivota me to koleno nee proi. opala sam tri dana. Ali, to je jo gore, ja sam, dok je ona skupljala sveske, ipak pokuala da prepiem i taj drugi idiotski zadatak, pa sam ubacila na poslednji rezultat dve nule. Cifra je bila milijarda, ili neto jo vie. Nisam ni primetila da sam neto dodala. Kada je donela ispravljene sveske profesorka je pobedonosno izjavila: Ne znam kako je to Subotieva imala taan rezultat, kada je stalno ubacivala nepotrebne nule. Jedan dobar deo zadatka joj fali, a na kraju zbir taan. Zaista udno. Budala pomislila sam, a koleno me je jo uvek igalo. Vano je, gospoo, ipak, da je rezultat taan. Pokuala sam da lupam besmislice, na to je ona konstatovala da nije nikakva gospoa. Pitala sam je kako treba da je oslovim, a ona meni da ubudue ne prepisujem zadatke. Zapisala mi je ipak tri minus. Rajka je pored mene prolazila kao pored turskog groblja. iva sam se pojela. Stvarno. Nisam vie bila besna na nju, ni na Krstinju, a to se tie eljka i dalje se nisam oseala krivom. Pisao mi je pismo. O tome kako su stigli i kako on misli na mene tamo u Slavonskom Brodu i da li bih moda deo raspusta provela kod njih, zapravo kod njegove vesterke zato to se njemu mnogo dopadam.

Dopadao se i on meni, ali ne toliko da bih ila kod njegove vesterke u Slavonski Brod. Mislila sam da li da to ispriam ili proitam nekome, a onda sam odluila da mu odgovorim, vie iz lepog vaspitanja nego iz nekih drugih, recimo ljubavnih razloga, da sam zbog porodinih obaveza spreena da putujem u Slavonski Brod. Da ne govorimo o tome ta bi Milutin rekao da sam kojim sluajem stvarno htela da putujem. Na odmoru sam pokuavala da vidim Velibora, stalno mi se vrzmao po glavi, ali njega nije bilo ni od korova. Nisam znala koga bih mogla da pitam. Ni Boba nije znao ta se sa njim zbiva. Pitala sam ga da li bi mogao da se raspita, ali on je samo odmahnuo rukom i nastavio da juri za loptom, kao da mu ivot zavisi od tog prokletog fudbala za kojim svi mukarci divljaju, pa ak i moj Milutin. Normalan ovek bi pomislio da Milutina takva glupost ne moe da uzbudi, ali on je sa naim komijom, s kojim je inae bio u svai, na stepenitu pre neki dan dva sata tupio o ,,Jedinstvu", kao da je re o revoluciji ili nekoj jo znaajnijoj stvari. Deska se uplaila da se ne pobiju, pa mi je rekla da pripazim malo o emu je re i da joj, ukoliko se pokae potreba, javim da bi spreila guvu. Prosto nije mogla da veruje da njih dvojica askaju o utakmici koju u nedelju treba da igra Jedinstvo". Rekla sam to kevi, a ona meni da e me zviznuti ako joj jo jednom budem rekla ,,kevo". Shvatila sam naprosto da Deska mora da se raznervira zbog bilo ega, jer ako ne nae pravi razlog, postaje jako besna. U takvim situacijama ranije ja sam odlazila kod Rajke. Daleko vie mi se dopadala Krstinja, ona bar lepo ue u ifonjer i uti, a Deska je imala neodoljivu potrebu da kae svoje, naglo izae i iz sve snage zalupi vratima. Od tog njenog lupanja sam ludela, a Milica jo vie, pogotovo otkada je nau nacionalnu i optu istoriju prostrla po kui. Najtee mi je bilo uvee. Kada se oluja stia i nebo ispada, odjednom bi se pred suton pojavilo veliko crveno sunce i neka udna tiina u koju bi se ubrzo utopilo. Lipe su mirisale, ali ja sam u kosi osepala Veliborov dah jo od one veeri kada smo igrali uz Ramonu". Zaboravila sam tako rei i Bal na vodi" i moju crvenu kapu i poljupce ispod francuskinjinog prozora. Pevuila sam Ramonu" i sa enjom pokuavala da se prisetim gde je ono igla na gramofonu zagrebla, ali nisam uspevala da se najeim. Palo mi je na pamet da bih moda mogla da odem kod njega, kao sluajno, i da mu kaem da su ove letnje kie nesnosne, pa mi je potrebna moja crvena kapa ili neka knjiga iz lektire. Boba mi je pokazao njegovu baku. Bila je divna, visoka, pogrbljena starica. Ouh mu je imao rumeno lice sa koga su zraile plave oi. Rekla sam Bobi da je on najsimpatiniji ovek koga znam. Jole, ti si naprosto blesava. Zaljubljuje se u celu familiju. Ja bar, kad se zatreskam, volim tu devojku i ne interesuju me ni moji, a kamoli njen deda. Koju tu devojku? pitala sam Bobu, jer zaista o ljubavi olako moe da se govori dok si itav, ali neko ko jednom shvati do kojih granica ovek moe

da se zblesavi, ne bi se udio to sam ja bila celog dana srena kada u pekari sretnem Veliborovu baku. Meutim, i ona je u poslednje vreme nestala, pa sam pitala Bobu da nisu sluajno pobegli svi Veliborovi preko granice, jer u to vreme je silan svet beao, kao da se tamo negde u belom svetu odigrava Bal na vodi" i svako moe da skae u bazen kad mu se prohte i odigra sa Ester Vilijams podvodni valcer. Milutin je znao da u tom kapitalistikom svetu nimalo ne cvetaju rue. Naprotiv. A u koju si ti ,,tu devojku" zaljubljen? pitala sam Bobu, sumnjajupi u verodostojnost te olako izreene fraze. Da poznajete Bobu pali biste, odista, u nesvest. On uopte nije izgledao kao zaljubljen ovek. Pre svega, jo uvek je nosio samo kratke pantalone, ako se ne uzmu u obzir pumparice sa lastiom koje je zimi nosio do ispod kolena. Zaljubljen sam u Iku rekao mi je. Ti e se upoznati sa njom, ispriati joj sve, a ja pu onda da vam priem, jer te stvari ne bih umeo sam da joj kaem. Koje stvari? pitala sam Bobu, ali ve je bilo kasno, jer me je Boba gurnuo na jednu malu sa zelenim oima, kikama upletenim iznad uiju i srcastim turiem. Zapazila sam je, jer se stalno kikotala, a imala je izrazito bele zube. Ba je spretan ovaj klipan promrljala sam, mislei na Bobu. Ika se zanela, izgubivi ravnoteu i kliknula: Izvini, Jole, ovaj magarac me je gurnuo. Pardon rekla je i kroz smeh dodala: Mogao bi da zvera kud srlja. Ove rei uputila je Bobi. Lepo za poetak jedne prave ljubavi pomislila sam i upitala Iku otkud zna kako se ja zovem. Uh, udna mi uda, ko te ne zna rekla je i odjurila. Boba je bio oajan, tako da sam izmislila kako sam po njenom pogledu videla da je do uiju zaljubljena u njega i da u ga sutra, svakako, upoznati sa njom. Boba mi je zaudo poverovao, ali nikako nije mogao da saeka to sutra, jednostavno ne moe, rekao je. Na sledepem odmoru sam povukla Iku za kiku i rekla: Hej, onaj magarac bi hteo da se upozna sa tobom, da bi ti se izvinio. Ika je bila kao igra. Zaista ne mogu da shvatim kako jedna takva balavica moe Bobi da se dopadne. Stalno je jurila, naletala na nekog i cerekala se. Koji magarac, Boba? pitala me je sada, ne zaustavljajupi se. Otkud zna kako se zove? pitala sam je. udna mi uda rekla je. Ko ga ne zna? i ve je nestala u guvi, ali kada smo izlazili iz kole, povukla je Bobu za rukav i pitala ga: Hej, ta je bilo? Boba je tako pocrveneo, da mi se ini da je ta paprika prela i na mene jer sam odjednom osetila da gorim, pogotovo kada sam videla kako su Bobine ui plamtele. Do tada nisam ni primetila da ima ui. Sluaj, mala, ini mi se da za svoje godine suvie zna rekla sam joj

dosta odluno, ali kada sam videla kako je Boba razrogaio oi i kako mi daje neke blesave znake koje uopte nisam razumela, uplaila sam se da se Ika opet ne odvrti negde, pa sam je uhvatila za ramena, prodrmala i strogo odvalila: Sluaj, ti nam se mnogo dopada. Boba je sada potpuno prebledeo i ja sam mislila da e se strovaliti. Pa on se odista zacopao kao mazga. Ne, alim se dodala sam. Eh, pa sad rekla je Ika, ovog puta sasvim u nedoumici. ali se? Pa meni se Boba isto dopada, ali nisi morala to ti da mi kae. Uostalom, stalno pilji u mene. To je rekla kao da je najnormalnija stvar u pitanju. Dakle, kako te male iz etvrtog razreda nemaju nikakvih predrasuda, da ovek ne poveruje. Rei jednom petaku usred kolskog dvorita da je magarac, da zna da mu se (ona) dopada i da mrtva hladna onda izjavi da i ona neto tu muti, to samo ovek moe od te dece da uje. Kladim se da iz naeg razreda niko ne bi imao tri iste da tako kidie. ta si se skamenio kao spomenik neznanom junaku? pitala sam Bobu. Sredi se dodala sam. Ika je, naravno, ve otperjala, a Boba je ponavljao da njemu sada tek nije nita jasno i pitao ta da preduzme, kao da sam ja sveznajua. Ni na asu istorije se jo nije osvestio. Gledao je u Bagaa zapanjeno kao da ga prvi put u ivotu vidi. Ponaao se kao da nije napunio petnaest godina. Baga mu je zalepio keca, ali Bobu ni to nije trglo. Shvatila sam da su deaci jo blesaviji kada se zaljube od nas ena. Bio je to poslednji as. Nismo mogli da izaemo iz kole, jer je pljutalo kao iz kabla. Boba je buljio kroz prozor. Da je video Iku, mislim da bi iskoio kroz zatvoreno staklo, a kada ga je ona s lea kucnula po potiljku, to on, naravno, nije nasluivao, morala sam da ga pridrim. Tako je Boba krenuo sa Ikom i za nedelju dana nareao pet keeva (zajedno sa onim iz istorije). Probala sam da uim sa njim, ali on je gledao kroz mene i uopte me nije sluao dok sam ja pokuavala iz sve snage da mu utuvim beleke u glavu. Kao da je i u mislima stalno pokuavao da stigne Iku, jer ona je nastavila da za vreme odmora vitla po dvoritu, uvek je prva izletala na ulicu i stalno je negde nestajala. Kada se malo oslobodio, Boba je poeo pred svima da je vue za ruku, a kasnije i da joj svoju prebacuje preko ramena. Bio je mnogo smean. Mislim da je prvi put u ivotu poeo da se elja. Kako mu kosa nije navikla na razdeljak, strala je na razne strane. Jednom sam, dok smo bubali geografiju, razmutila eer u vodi, pa sam probala da mu zalegm kosu za glavu. Ubeivala sam ga da je sladak i da e Ika podivljati kada ga vidi, a htela sam da puknem od smeha, jer zaista je bio ludo smean. Uzeo je na takice neku plavu oju i zamolio naeg najdera (iza ugla) da mu hitno saije akire. Prve dugake pantalone. Kako zbog ljubavi nije nita jeo, to su mu te pantalone landarale kao

oko dva tapa, ali ja sam mu rekla da izgleda arobno, jer je bio pao u oajanje i jedino je meni verovao. Njegova majka, Lenka, stalno je mesila kolae i cvilela to Boba izgleda kao komarac. Kolae sam, meutim ja prodirala. Lenka je jednog dana odvela Bobu na rentgen. Naravio da se Ika nije iscrtala na snimku, ali Boba mi je strogo zabranio da je pominjem kod njegovih. Bolje ponavljaj nego da mi propadne od tog silnog bubanja. Mrze te profesori, jer znaju da smo bili buruji pre rata. Idioti. Moj otac je bio demokrata i partijski prvak, ali ovi samo komuniste priznaju. Gledala sam u Bobu, jer sam stvarno smatrala da to obmanjivanje nema smisla i, uostalom, nije fer, ali Boba je tvrdio da njega politika uopte ne interesuje, a da bi Lenka bila besna na Iku. On, ak, nije ni verovao da njegovi keevi imaju veze sa njom, ve da sve nekako aavo ide, onako samo od sebe. Mukarci su, stvarno, nedokazani, to sam uostalom od majkice saznala dok sam bila jo mala. Boba je prokljuvio da Velibor ima zaraznu uticu i da su svi njegovi u nekoj vrsti kunog zatvora. Rekla sam Bobi da sam spremna da odem kod njih, da se ponudim da stojim u red za mleko i hleb i sve ostalo, pa makar se i sama razbolela, ali Boba je smatrao, mada me je razumeo, da je to besmislica i da je snabdevanje Veliborovih reeno na optinskom nivou, da ih patronana sestra snabdeva namirnicama. Zamiljala sam ih sve kao Kineze. Nikada nisam videla ivog oveka koji ima uticu. Mislila sam da je Velibor po toj patronanoj sestri mogao da mi napie neko pismo. ak sam i zamiljala ta bih mu na to njegovo pismo odgovorila, moda i ta patronana sestra ne bi htela da se i takvim stvarima bake. Ko zna. Tako su prolazili dani. Ja sam se na kraju godine izvukla, a Boba je pao iz geografije i istorije. Dva najbesmislenija predmeta, ali ta vredi kad on nije mogao da se sredi i udubi u uenje. Zamuraj je, razume se, imala sve petice. Uila je kao blesava. Svi smo se zapanjili kada nam je saoptila da joj je keva dopustila da ide na dva meseca u neki kamp u Baku, gde pe trenirati koarku za evropsko prvenstvo. Rajka se i dalje durila na mene. Nisam vie bila nesrena zbog toga. U jednom trenutku ovek mora da shvati da se iz nekog besmislenog razloga i prijatelj moe izgubiti. Kada ona sama nije dola do toga da sam joj ja kao drugarica neophodna, onda sam i ja odluila da budem ravnoduna. Meutim nisam bila. Milica se svakog dana onesveivala zbog mature. Takvu kukavicu jo nisam videla. (Ako izuzmemo naeg sirotog dedu, na koga smo stalno mislili i oekivali da odemo u Mariolanu. Meni to nije bilo dodue lako, jer je Velibor bio bolestan, pa sam mislila da nije lepo da ga na-putam, iako mi se posle ekskurzije jedva javljao.) Eto na kakve sve blesave stvari ovek naleti kada pone da razmilja o Miliinoj maturi. A ta nam je ona sve pretila da e se desiti sa nama ako padne, bolje i da ne pominjem. Te ona nee vie da ivi u Senovu, te nee ni van Senova. Milutin je blago upitao da li bi moda prela u Mariolanu na godinu dana. To je posebno naljutilo.

Kazala je da mi elimo njen ivotni debakl" da iskoristimo u porodine svrhe (zbog dede), ali da ona to nee dopustiti. Pitala sam je da li se, moda, u sluaju debakla ne bi povukla doivotno u neki zgodan manastir. Oamarila me je. Stvarno mi je ila na nerve. Rekla sam joj neka sama pere sudove, da ja ni za jednog ponavljaa neu da rintam, na ta nas je Deska obe izbacila napolje. Stara Brkika je izvukla svoje svilene bombone. Sirota, stalno je plakala, jer ve dugo nije imala vesti od sina. Htela sam da joj kaem neto lepo, mada su sada te bombone ve ozbiljno mirisale na naftalin, ali nisam mogla nieg da se setim, pa sam izvalila: Kada e va sin, gospoo, biti puten iz zatvora? Ona me je tako zabezeknuto pogledala, kao da prvi put uje da je njen sin u zatvoru. Htela sam nekako da stvar izgladim, pa sam je pitala zar nije on na Golom otoku? Gospoa Brki me je gledala, a bradica joj se tresla. Sada je uopte vie nije iala, tako da joj je i lice postalo sedo. Budalo! promrmljala je Milica i povukla me za ruku. Ule smo u sobu. Ova glupaa je pitala Brkiku kada e da joj puste sina iz zatvora rekla je kao navijena, kao da se presliava za neki znaajan citat iz knjievnosti koju je sutra trebalo da polae. Deski je to, naravno, bio dovoljan povod da me razvue. ta ti je? pitala sam je. Je l' sam vam ja ovde ping-pong loptica da me amarate? Nije ni udo to me je ova gadura oamarila. Ima na koga i da voli da se amara. Deska nije, kao to se moglo oekivati, imala strpljenja da saeka kraj moje reenice. Majci, roenoj majci rei da je gadura! Pa to je poslednje vreme dolo kada se tako postupa sa majkom vikala je. Da sam ja imala roenu majku i tvoj otac Milutin govorila je, sada ve svesna da se ta re odnosila na Milicu, a ne na nju, pa je zato u itavu stvar uvlaila Milutina.

 Ti vrlo dobro zna... poela sam, ali me je ona prekinula i uhvatila se za glavu. Moja maeha... Majkicu ne pominji! viknula sam. Nemoj na nju da se vadi. Rekla sam to prilino odluno, nata se Deska uhvatila za srce, prebledevi. Sruila se na stolicu. Onda smo trale, donosile eer i vodu, stavljale joj pekir na glavu, zamoen u blago sire. Ja sam obeavala da nikada vie neu biti tako gruba, mada ne znam na ta sam, zapravo, mislila. Bilo mi je svega dosta. Milutin je sedeo u svojoj fotelji i pravio se da nita ne primepuje, to je Desku posebno ljutilo. Naravno da su drske, kada im ti to dozvoljava siktala je. Za srani napad imala je prilino snaan glas. Da li e je ikada proi te kritine godine? pitala sam se. Kada je Milica sutradan poloila srpski jezik i maturirala, postali smo ponovo srena porodica. Svi mali nesporazumi bili su izglaeni (i dva amara za koje ni sada ne znam zato sam ih dobila). Ljubica je donela sir a mama je napravila za svean ruak knedle sa sirom to sam mrzela vie od svega, ali s obzirom da je to bilo njeno iznenaenje, svi smo morali da se okiramo, u tom smislu da je to luda stvar, te knedle s prezlama, a ko hoe moe i sa eerom i cimetom. Kojeta, ali svi smo se smekali i gutali. Meni je zastala u grlu. To da ti knedla zastane u grlu nije sluajno izmiljena stvar. (Taj ko je to smislio, verovatno je mislio na eke knedle sa sirom, ali ne verujem da bi i taj mudrac smeo da prizna svojoj majci da je to poslednje iznenaenje koje bi nekome trebalo prirediti.)

XVIII IZMILjOTINE UVEK ISPLIVAJU

Prepoznavala sam kronje oraha i ve poutelo i sasueno lie u umi jorgovana na putu za Mariolanu. Ili smo autobusom i ja sam znala sve zavijutke na kojima je trebalo da se uzdrim od povraanja. Put je, ipak, tekao nekako bre nego ranije, kada smo ovim putem prolazili. Najznaajnija stvar je bila da je na Dunavu podignut most i da vie nismo morali da ekamo skelu koja e nas prebaciti na drugu obalu. Nismo prespavali u krmi i jo prve veeri u sumrak ulazili smo u krivudave ulice varoice koja mi je odjednom delovala bedno, sa zidovima olju-tenim i napuklim, iskrivljenim kapijama i izlokanim sokacima od teke letnje kie, koja, izgleda, ni Mariolanu nije zaobilazila. Srce mi se nekako steglo. Za mene je to bilo nepoznato oseanje koje je zamenilo treperavu radost kojom sam se nekada vraala u Drajpic gase. Sada se ova ulica zvala Jae

Tomia i dedina kua u njoj kao da se smanjila. Bilo je skoro neverovatno da nas majkica nee svojim patkastim hodom doekati, irei ruke sa suzama u oima. Nije bilo vie ni naih komija Vulinovih koji su uvek u ovo doba sedeli na amlicama i priali ta se vano dogaa njihovoj erci u Beogradu. Ni kod cukeraevih nije bilo nikog u kibic fensteru. Od Marijane nisam dobila itave godine nijednom odgovor na moja pisma i nasluivala sam da se izmenila, mada sam mislila da bi samo trebalo da razgrnem grm jasmina koji je sada bio u cvetu i spazim njene velike crne oi kojima me je uvek doekivala. Volela je prvih dana da se sakriva od mene, mada sam po arenim cigarama od epera koje je drala iza lea znala da ih je meni namenila i da e mi ve sledeih dana sruiti sve to se tokom zime zbilo u Mariolani. Teka kapija, na kojoj je kvaka odjednom postala nia, otvorila se pod mojom rukom. Dvorite je bilo zeleno od mokrog lia koje je oborila kia. Odkrinula sam vrata od kuhinje. Bilo je mrano i mirisalo je na plesan. Upalila sam lampu i tek onda zapazila da deda lei na otomanu okrenut zidu. Dobro vee, tato! rekla je Deska tihim glasom, gotovo neno, kao da se plai da ga ne uznemiri, ali deda jedva da se osvrnuo. Sagla se i poljubila ga. Zato sedite u mraku? pitala ga je sada ve sa blagim prekorom u glasu. Deda je seo i osvrnuo se: A, to si ti, Deska rekao je i ponovo legao. Mislio sam da je Umilna uzdahnuo je. Prili smo da se pozdravimo sa dedom. Osetila sam na obrazu, kada sam ga poljubila, njegovu otru bradu. Oigledno da se nije nekoliko dana brijao. Mama je izvadila kolae koje nam je gospoa Brki umesila, Ljubiin sir i neke Milutinove koulje, jer deda od pre rata nita novo nije kupovao. Deska nije uspela da ga zainteresuje svojim poklonima. Gledao je negde u daljinu, kroz zidove i gotovo da nas nije primepivao. Pridigao se polako, prekrstio noge i klatio svojim velikim stopalom. I on, kao da se nekako smanjio. Mislila sam, tato, da e vas ove stvarice obradovati pokuala je Deska da ga odobrovolji. E, Ruice, Ruice mrmljao je on sebi u bradu, klimajui glavom. Izneverila si me. Otila si i ostavila me. Milica i ja smo poele da se vrpoljimo, nismo znale gde da se denemo. Ula sam u spavau sobu da proverim jesu li tu jo one dve svadbene slike kod kreveta. Sve je izgledalo kao nekada, ali se pod svetlou nazirao svuda debeli sloj praine. Vazduh je bio ustajao. Zapazila sam da apuem neke rei majkici, njeno prisustvo se jo uvek snano osealo i ba zbog toga veoma nedostajalo, ali ja sam u svakoj senci nazirala njen osmeh i glas, njen pogled me je pratio i verovala sam da je na izvestan nain ostala u ovoj sobi. Stoga sam sutradan zapela da obriem prainu, promenim ustikle na

stolu. Pri tome sam se stalno osmehivala njenoj slici. Milica je bila prilino nervozna. Stalno je govorila da je siromah Milutin ostao sam i da i o njemu, kao ni o dedi nema ko da brine u Senovu, mada je celim putem zvrndala da Milutin uvek ume da se izvue i da je u poslednjem trenutku pronaao dobar izgovor: vana dravna posla. Deska je nekako u poslednje vreme otupela na revoluciju i dravne brige. Prestala je da ide i na skupove AF-a, a za esperanto je izjavila da je glupa izmiljotina. Da je bilo ko od nas samo nekoliko meseci ranije to rekao podivljala bi od besa, pa smo zato jo uvek neodreeno klimali glavom na takve njene izjave, jer ovek, ipak, nije mogao da predvidi sve Deskine reakcije. Zapazila sam da se u poslednje vreme zaokruglila i da joj kolena i laktovi ne tre kao ranije. Svoje novo interesovanje nala je u kuhinjskim receptima koje je lepila u jednu staru Miliinu svesku preko pismenih zadataka iz matematike. Te recepte je retko isprobavala i ljutilo je to su pisani jezikom koji kao da je esperanto, pa ih ovek ne moe razumeti. Ba sada, kada sam ulazila u kuhinju ona je besno gunala, prelistavajui svesku: Orada, marinirana na holandski nain". Potrebna kaiica majorana u prahu, morski orai, majina duica. Idioti dodala je. Gde misle da ivimo? ta to kuva, mama? pitala sam je. arana odgovorila je besno. A ta ti je to orada? ini mi se da je to neka morska riba, jer je svrstana pod Ribe na razne naine". Pa to onda ne ispee arana? Samo nemoj da zaboravi da mu izvadi creva predloila sam joj, stvarno dobronamerno. Jezik za zube, ti drsko stvorenje rekla mi je, kao da sam ja sve te neprirodne stvari izmislila, to kao morske oraie, mada je meni dosta lepo zvualo: orada marinirana na holandski nain. Mama, nisam htela da te naljutim, setila sam se samo one kokoke kojoj si zaboravila da izvadi utrobu... Kao da sam joj najgoru stvar i to njoj potpuno nepoznatu i gnusnu htela da bacim u oi, tako je dreknula i ja sam odluila da odem u dvorite. Lake mi je bilo da skupljam lie nego da sluam njene uvrede koje su mi bile totalno nelogine. Od nervoze sam se najela ljiva koje su jo uvek bile zelene, tako da sam dobila popodne groznicu i stomak me je uasno boleo. Deska je bila ubeena da sam progutala neku riblju kost, pa je za sve sebe krivila. Uveravala sam je da je orada bila luda i da sam se prejela, to je na izvestan nain bilo i tano (mada ne orade), ali sam znala da Deski treba dati podrku, jer sem mene niko to u ovom trenutku nije mogao. Deda je bio zanet svojim dalekim putovanjem na koje se spremao, pominjui stalno majkicu koja ga je izneverila, ostavivi ga samog na ovom belom svetu. Milica je traila novi razlog da se vrati u Senovo. Izmislila je neodlonu omladinsku akciju i neke opasne kazne koje e dobiti nesavesne omladinke. Upozorila sam je da i ja nisam vie pionir, a da nama niko niim nije

pretio. Sve to bih ja rekla njoj je zvualo glupo. Nisam htela da se raspravljam, pogotovo ne ovako bolesna. Zaklela sam se da nikada vie neu jesti ljive, ali sam se pretvarala da bolujem od zagonetne, moda zarazne bolesti. Zamolila sam Milicu da trkne do Marijane i javi joj da sam stigla. Ona i Deska su graknule da sam neuvi-avna, jer ne mislim da bi Marijana mogla od mene da dobije tu bolest, pa sam se jo jednom uverila da bez krajnje potrebe ne treba lagati, iako je u ovom sluaju krajnja potreba bila zaista neizbena. Milica mi je ispriala da je srela Sultanu, Marijaninu majku, i da ju je jedva poznala, jer je skinula alvare i maramu, ofarbala kosu u rie i nosi tanu preko ramena, kao neka gospoa. Ba me je interesovala Sultana, ali sam gorela od elje da popriam sa Marijanom, pa sam izmeu dva proliva otrala da joj javim da sam stigla. Nije uopte bila iznenaena. Opet je nastupila sa onom svojom morbidnom priom o prezauzetosti u poslastiarnici, brai Ahmedu, Hasanu i jo nekima, ali ja to stvarno nisam (iz odreenih razloga) mogla da sasluam, pa sam jurnula natrag kroz jasmin i ostavila je da sama odlui da li e nai vremena za mene ili ne. Znala sam da e se pojaviti, ali nisam oekivala da e se prepodobiti i ponaati neuobiajeno to joj, po mom shvatanju, nikako nije pristajalo. Stalno je oblizivala usne, zabacivala kosu i hvalila se na nedolian nain. Nije mi rekla koliko ima keeva, ali je ta pria kako je svi profesori mrze i to zato to imaju najbolje ampite u gradu, ali ih nikome ne daju na veresiju, delovala dosta glupo. Kao da su svi profesori poludeli za njihovim ampitama, kao onda ranjenici za sladoledom. Verovala sam da, mada je tog leta eera bilo u slobodnoj prodaji, Sultana jo uvek prodaje slatkie sa saharinom, jer joj je saharin naprosto uao u krv. Ali na sve to sam se opet pravila luda. Interesovalo me je ta se zbiva sa naim starim drutvom i da li se Pera vratio iz sveta. Ona je na sva moja pitanja odgovarala stvarima za koje je uopte nisam pitala, kao: Zna li da sam raskinula sa Miom, onim sa kojim si se ti dopisivala? Miom? Nisam ja nikakvog Miu poznavala rekla sam joj. Da. Ni on nije hteo da prizna da je vodio ljubav sa tobom, to me je ljutilo. Pamti li da si pojela njegovo ljubavno pismo da te Deska ne uhvati? Setila sam se te izmiljotine i osmehnula se glupo, kao nema veze, to je jedno od mnogih ljubavnih pisama koje sam gutala da matore ne bih razljutila. A zna s kim sada idem? pitala me je. Otkud bih znala. Onda me je Marijana terala da pogodim, to me je stvarno nerviralo, jer sam mnoge deake iz nae kole zaboravila. Morala sam da pogaam ceo komiluk, pa ulicu, pa razred, ali nisam mogla nikoga da se setim. E ba si naivna zapazila je Marijana. Pa sa Siniom Joviem. Kojim Siniom? nisam mogla da verujem da se Marijana zabavlja sa onim malim krivonogim magarcem sa retkim zubima koji me je uvek vukao za kike. Zar sa onim malim to elja zube na razdeljak? pitala sam je, zaista

iskreno. Uinilo mi se da je prebledela. Po njoj, on je sada bio koarka, dasa, ak su se i starije devojke tukle, maltene, oko njega, a on se drui samo sa petacima. I sa njom, naravno. Oh, pa izvini, molim te brzo sam se ispravila. Sigurno su mu se i zubi sakupili. Znam da se ljudi u tim pubertetskim godinama menjaju. Jole, lupeta kao i obino. Ali, videe, to je prava novost koju e ti svi u Mariolani ispriati. Mislim na nae drutvo. A koliko se zabavljate? pokuala sam da itavu stvar prihvatim ozbiljno. Bie u subotu ve mesec dana rekla je ponosno, kao da godinama vodi sa Siniom ljubav. Zar nije to neobino? Od prvog osnovne smo zajedno, a tek sada smo se zaljubili. Svi nam se ude ta smo do sada radili? Zaista neobino sloila sam se, jer sa Marijanom je samo tako moglo da se razgovara. Kod nje je sve bilo neverovatno i svi su joj se divili. I ja imam jednu stalnu vezu saoptila sam Marijani, poinjui ve po deseti put da joj priam o Veliboru, ali im bih izgovorila i ja" ona bi graknula Sinia mi kae". Kad sam joj pomenula, najzad, svoju stalnu vezu ona me je razrogaeno pogledala i rekla: Jole, nisam se nadala tome od tebe. I to javno priznaje. A ko je mladi? Je li enjen? Znala sam da Marijana oduvek u nekim stvarima preteruje, ali ovo je prevrilo meru. ta ti pada na pamet, zato oenjen, pa to bih onda ila sa njim? Marijana mi je objasnila ta to znai ,,veza" i ja sam kasnije proverila kod Milice da stvarno nije zgodno imati ,,vezu" pre braka. Milica je jo ljutito rekla: to vas dve trabunjate? Dakle, Marijana uvek loe utie na tebe. Priznala sam da sam ja izvalila tu glupost. Znala sam da Milutin ima neke partijske veze i nisam pretpostavljala da veza ima i to znaenje. Neverovatno je kako sam ja za Milicu uvek bila balavica i kada sam imala godine u kojima je ona sebe, svojevremeno, smatrala sasvim odraslom, ali sada mi nije bilo stalo da raspravljam sa njom o tome. Marijani se mnogo dopao eljko i savetovala me je da idem kod njegove vesterke u Slavonski Brod. Hajdemo zajedno rekla je u jednom trenutku. Pa zar ne vidi da te taj Velibor zavitlava? I ti ga jo naziva svojom stalnom vezom. Kako moe da ti se dopada eljko, kada ga nisi videla i ta bih rekla kada bismo stigle u Slavonski Brod? A sem toga nije vano da si stalno sa nekim ko je zaljubljen u tebe pokuala sam da joj objasnim. Misli na nekog u koga si ti zaljubljena? Pa, ako tebi nije vano meni je jo manje.

Ispriala sam joj onu priu o teta Milevi koja je celog ivota bila zaljubljena u oveka sa kojim se nije upoznala i nije saznala da li i on nju voli. Marijana se iskidala od smeha: Pa ti si, Jole, blesava jo vie od te Deskine Mileve. Ja sam se uvredila kao da se i sama nisam cerepaila i svojevremeno dobila od Deske amar zbog toga. Izmeu mene i Marijane se, u stvari, nita nije izmenilo. Stalno smo se prepirale kao nekada i meni se odjednom jeo pasulj sa eerom, ali posle ovih ljiva pomislila sam da bi i ta avantura mogla tragino da se zavri. Svakodnevno sam sedela na stepenitu pred kapijom u vreme kada je potar trebalo da naie. Pisma su stizala samo Milici. Nadala sam se da je Boba podmetnuo nekako moju adresu Veliboru i sanjala sam o tome kako bih Marijani pokazala pismo, ali joj ne bih dala da proita. Od Bobe se ovek nije mogao nadati ni dopisnici, a kamoli pismu. Bila sam ubeena da taj ne bi ni Iki napisao pismo. Jednog dana stigla je razglednica od Ike sa ,,Mnogo pozdrava iz Banje Koviljae". Ba sam se iznenadila. Od nje sam najmanje oekivala pismo, ali to je bila i jedina pota koju sam tog leta dobila, mada i ja nisam nikome pisala. Pre podne bih obino spremala kuu i itala, a popodne sedela sa Marijanom u njihovoj poslastiarnici. Uverila sam se da su i leti njihove ampite veoma traene. Zavirila sam u kuhinju i videla da Sultana stavlja pravi eper i tapie od vanile od kojih je cela Ulica marala Tita mirisala. Ja sam, ipak, eznula za pasuljem sa eerom, ali mislim da bi se i sama Marijana iznenadila da joj to traim, kao da prvi put za tako neto u ivotu uje. Tako sam se navikla na kremsladoled koji je Marijana sipala meni i sebi u rano popodne, kada bi se takva ega slepila za asfalt da sem nas niko u Mariolani nije bio van kue. Uvee bi Sinia svratio po nas. Zaista se pretvorio u noge i ramena, to bi se reklo ekstremitete, ali da je bio zgodan, ne bi se moglo rei. Naravno da sam to preutala. Marijana me je svakih pet minuta pitala da li uviam kako je Sinia fenomenalan. Ja sam klimala glavom, a stalno mi je bilo pred oima kako guta sladoled. Gde mu je sve to stalo, ni sad ne mogu da shvatim. A jeo je kao lokomotiva i to sve odreda, ak i tulumbe u medu koje ja ne bih okusila ni da mi neko plati. Uz to je sumanuto pio bozu. Sve to je jako radovalo ne samo Marijanu, ve i Sultanu, jedino ga je cukera popreko gledao, i ja znam zato plaio se, ako ta Marijanina ljubav potraje, da e njegova radnja da propadne. Bilo mi je prilino dosadno. Ponekad sam provodila popodne itajui u dvoritu pod starom dunjom, koja vie nije imala ploda, ali je jo uvek davala debelu hladovinu. Posmatrala sam dedu kako drema i smeka se u snu. I po najveoj vruini bio je pokriven ebetom. Nije vie itao ni Politiku". Samo bi ponekad promrmljao: E, Ruice, Ruice, ko bi se tome od tebe nadao? Deska je mnogo patila zbog njega. Svakog petka otile bismo sa cveem na groblje, ali deda je odbijao da nam se pridrui: Kad odem tamo, nepu se vie vraati.

Zato ga nismo ni nagovarale. Na kakav se ti to, deda, daleki put sprema? pitala sam ga jednom dok je mrmljao sebi u bradu. Po Miliinom i Deskinom pogledu shvatila sam da je i ovo pitanje neumesno. Pretpostavila sam da se odnosi na neki nepoznat kraj u kome sada moj ujak ivi i nikome se ne javlja, ak ni Nadi Srcetu, koju sam pre neki dan srela na ulici, zagrljenu sa nekim mladiem. Otii u za Ruicom odgovorio mi je on mirno i ja sam znala na ta misli. Tato, da li biste eleli da vam neto naroito umesim ili skuvam? Verovatno se Deska setila orade, zapravo arana, pa je dodala: Moda bi Milutin mogao neto specijalno da vam donese kada doe u nedelju? Pa, rekao je deda ozbiljnim glasom mogla bi da zamoli Milutina da mi nabavi jednu au od porculana sa metalnim dnom. Sa metalnim dnom? pitala je Deska zabezeknuto. Da odgovorio je deda mirno, kao da se takve ae mogu kupiti u svakom kiosku. ta e ti takva aa? interesovalo me je da ujem. Da drim zube rekao je deda. I ja sam ponovo pomislila da ono ,,Pera Kralj", kako su ga nekada zvali, nije sluajno bilo. A gde ste takvu au videli? pitala ga je Deska ozbiljno. Valjda u Gelert hotelu u Peti jo za Bele Kuna, dok itava ova svinjarija nije napravljena. Svinjarija? pitala je sad Milica. Pa to sa Rusima odgovorio je deda. Lepo mi je Ruica rekla da ne istravam pred njih, da u biti ranjen, ali ja, luda glava... Uostalom, neke su mi stvari bile jasne jo devetsto sedamnaeste. Ali da ne priamo vie o tome. I sam Bela Kun je govorio... Uostalom, Deska, ako Milutin preko svojih veza moe da nabavi tu au, bio bih mu zahvalan ... Deda je svoja istorijska razmiljanja navodio isprekidano, kao da poneto hoe i da preuti, mada se stvari same po sebi razumeju. Posmatrala sam Desku u nedoumici. Nisam znala kako e ona da shvati to ,,Milutinove veze", da ne izbije neki poluistorijski skandal (kao to je ono za Velibora Marijana pomislila), ali ona je samo neodreeno klimnula glavom i pogledala u Milicu. Uinilo mi se da opet neto kriju od mene. Otile smo na groblje. Deska je kao i obino skupljala opalo lipe sa belog jablana i menjala eboj u staklenoj tegli koju bi ukopala u zemlju. Rekla je da emo za godinji pomen staviti plou. Milica je ila do esme da promeni vodu, a ja sam stajala kao levo smetalo, ne znajui gde bih se dela i oseala krivicu to ne mogu da se setim ta bih uradila i o emu bih razmiljala. Groblje je bilo lepo i tiho mesto, nimalo tuno, ali ja nisam mogla da ga poveem sa majkicom i stalno su mi se po glavi motale neke slike o Marijani ili Veliboru, kao-na asu matematike kad mislim pre o svemu drugom nego o ciframa na tabli.

ta bi rekla kada bismo Milica i ja otputovale sutra u Senovo i vratile se zajedno sa Milutinom? pretrnula sam od te glasno izgovorene elje. Mama me je pogledala ozbiljno, zatim upitno u Milicu. Ona je kliknula, a Deska nas je upozorila da smo na groblju. Sve tri smo znale da Milutin nee doi ni sa nama ni bez nas, ali niko to nije hteo da pominje. Moda emo nabaviti dedi au sa metalnim dnom htela sam da odobrovoljim Desku. Siromah tata. Uopte ne znam kako emo ga ostaviti. Dodue, Umilna je dobro eljade, a i majka joj je izgleda potena osoba. To su bile majka udovica i ker koje su se uselile u letnju kuhinju i brinule se o dedi kada mi nismo bile u Mariolani. Umilni je ime potpuno pristajalo. Bila je tiha, uvek nasmeena. Zavrila je uiteljsku kolu i sada je traila posao. Plaili smo se da ne dobije mesto u nekoj seoskoj koli, pa da ne ode sa majkom, jer su uiteljima obino i stan dodeljivali. Deda nije hteo ni da uje da pree kod nas. Primetila sam da se jedino za Umilnu interesuje, da li se vratila, da ne nazebe i sline stvari koje nije pominjao ak ni kada smo Milica i ja bile male. Ona je imala strpljenja za njega. Kad god bi prola pored lealjke na kojoj je deda sanjario, klekla bi da ga uuka u ebe, dohvati mu naoare koje su skliznule sa nosa, podigne neproitane novine sa betona. Ponekad bi samo prola pored njega i provukla mu prste kroz gustu belu kosu. Nije se bunio. Naprotiv, kao da mu je godilo. Milici i meni na pamet nije padalo da ga mazimo, jer ga pamtimo kao dostojanstvenog ratnika koji nikakve intimnosti nije trpeo (sem, moda, sa tom Cigankom primetila bi majkica da je mogla da uje ovu moju opasku). Deska nas je ispratila na stanicu. Pruga je ve davno bila uspostavljena. U Beogradu smo morale da presedamo u drugi voz koji je negde oko ponoi kretao za Senovo. Mamu je to posebno brinulo. Milion i jedan put nam je rekla da ne razgovaramo ni sa kim, da obavetenja traimo samo od elezniki uniformisanih lica i da sluajno ne sednemo sa nekim nepoznatim ljudima u fijaker ili eze. Kao da e nas na svakoj us-putnoj stanici juriti (sumnjivi) zlonamerni mukarci. Naravno, utala sam, jer znala sam da je Deska hirovita i da bi mogla da nas skine sa voza i odvede kui, bez obzira to je platila karte. Ipak, u jednom trenutku sam joj srezala: Pa, mama, zar ne shvata da je Milica ve velika, akademski graanin, na jesen e moi i da glasa... Deska je sve vie liila na Peru Kralja iz najslavnijih dana. Oi su joj se zaas zakrvavile i da uvena Miliina diplomatija nije sevnula uskoro bismo se vratile sve tri u Drajpic gase. Oh, to dete je nedokazano kliknula je Milica. Ne shvata da se danas neverovatne stvari zbivaju. I sama se uplaila svojih zlokobnih rei, pa

je dodala Nesmotrenim devojkama. Zato ja, mama, uvek imam tvoje rei i savete u vidu. Deska je tako bila ponosna da je svoju bradu okomito podigla uvis i verujem da joj je neko ponudio ponovo da ui esperanto ili da se okua u nekom neobinom receptu, prihvatila bi bez straha od posledica, toliko su joj uvek imponovale male Miliine pohvale. Naravno da nije primetila da mi je ona namignula i, nabravi obrve, upozorila da uutim. Savetovala je Deski da se vrati kui jo po danu, jer je i ona jo mlada ena, pa bi neki nevaljalac mogao nepristojno da se ponaa, mislei da je ona neka curica. I takve primedbe je Deska volela. Polju-bila se sa nama i uputila kui da pripremi dedi veeru. No u vozu traje godinama. Noge vise, a glava se kotrlja po ramenima kao da je vrat tanka biljica (suvie slaba za njenu teinu). Padala mi je as napred, as nazad, dok je Milica nije poloila na svoje rame. Ona je sa mnom bila najbolja kada smo same. Brinula se sa takvom nenou kao da rat jo uvek traje i da treba da me titi od opasnog neprijatelja. Noge su mi bile od olova. Svet oko nas je jeo, jeo do besvesti, pa sam i ja bila sita. Lokomotiva se klimavo kretala, kao da igra tango, dva napred jedan natrag. U svitanje sam posmatrala kako ice na elektrinim stubovima uranjaju jedna u drugu. Plaila sam se da ne polome noge pticama koje su po njima skakutale. eznula sam za krevetom i pokajala se to sam tako idiotsku ideju izmislila da idemo na dva dana u Senovo. Najzad smo ipak stigle. Vrata naeg stana, zapravo sobe, bila su otvorena. Subota jutro. Tata je verovatno otiao na pijacu da kupi voe. - Gospode boe! Samo mukarac moe u ovakvom haosu da ivi! viknula je Milica ljutito i otvorila irom prozore. Tata verovatno nije luftirao nijednom sobu. Ustajali dim i opuci cigareta vladali su sobom. Mislim da ni krevet nije uopte nametao. Dole smo u pravi trenutak. Milica je dosta otro skresala Brkiki da naa soba izgleda kao tala. Nita ja tu, dete, nisam mogla da uinim. Va otac jednostavno ne dozvoljava da mu bilo ko pomeri i jednu stvar u sobi. Ba sam mu jue rekla:,,Gospodine Milutine, dozvolite da vam malo dovedem sobu u red." Odnela sam mu pare gibanice. To je primio i supu ponekad pojede, ali ba mi je odbrusio: Drugarice Brki, jo uvek nisu dola vremena kada emo misliti na nevane stvari. Te burujske predstave o redu..." Stari tatin tos. I da nije Brkika rekla, mogla sam od rei do rei da ispriam ta je tata odrecitovao. Njegova srea to Deska nije upala. Video bi svoje. Sem toga sve koulje su mu bile izvaene iz ormana, prljave ili izguvane, a sve cipele i sandale koje je imao, pranjave, ispod kreveta. arape po podu... E pa, tata, prevrio si svaku meru! viknula je Milica kada se pojavio sa lubenicom u sobi. Tata nije znao da li da vie na nju ili da se raduje i iznenadi to nas vidi.

 Mislim da si kuu zasvinjio dodala je Milica bez ustruavanja. Prava erka svoje majke. Tata, moe li preko svojih veza da nabavi za dedu au od porculana sa metalnim dnom? pokuala sam samo da skrenem razgovor na drugu temu. Objasila sam Milutinu da je dedi takva aa neophodna. Vi bulaznite rekao je Milutin. Te vae malograanske i burujske predrasude o nevanim stvarima, nekom redu i povrh svega aa sa metalnim dnom. Pa gde vi ivite? Povremeno u Senovu rekla sam. Mama izgleda eli da se definitivno vratimo u Mariolanu. Pre svega zbog dede. Taj manevar joj nee uspeti kliknuo je Milutin. Ne visim ja o iviluku da moe da me skine kad ko hoe. ta, dobio si stalni posao? uzviknula sam, zaista srena to ga vie ne maltretiraju povremenim akcijama. Ti, mala, da uti! dreknuo je Milutin. Po tome sam znala da jo uvek eka neko naimenovanje. Ne znam da li zbog toga to me je duboko uvredilo njegovo obrecanje, ili zbog tuge to Milutin kao neka beznaajna osoba dredi i eka da bude prozvan, uglavnom, ja sam briznula u pla i dugo nisam mogla da se zaustavim, to mi se retko dogaalo. Milica je mislila da je to zbog pospanosti i umora, zato to su mi cele noi visile noge. Odjednom sam izgubila volju za sve. Osetila sam duboku potrebu da nestanem. Nestanem potpuno ili odlutam negde u svet. Pomiljala sam sasvim ozbiljno da bih najradije otila negde gde me niko ne poznaje, da neto kopam, ili berem kukuruz, ili spremam tue kue. Rekla sam to Milici. Moe i svoju, dovoljno je u neredu kazala je. Sa njom se teko moglo razgovarati. Zaboravila je svoje predmatursko oajanje. Nju su samo sopstvene brige morile. Prolazila je u Mariolani pored Mie Glavonje i debele Olgice kao da joj ni jedno ni drugo nisu nita znaili, nikada. Olgica, to je najinteresantnije, uopte vie nije bila debela, kao da nikada nije ni bila. Je li da je Olgica sada sasvim zgodna devojka? pitala sam Milicu. Koja Olgica? Mie Glavonje. A! izustila je ona sa uenjem. Aha. E pa, to je stvarno bezobrazluk da neko bude tako ravnoduan prema svojoj suparnici. Prosto ne mogu da verujem da sam se ikada zabavljala sa Miom. Dosadan je. Ne vredi mu nita to studira. Ostao je provincijalac. Olgica je prava devojka za njega. Razgovarala si sa njima? Nije mi bilo ni na kraj pameti. Samo ogranieni ljudi trae svoje stare kolske drugove, to bi rekao Haksli.

 Ko bi rekao? Engleski pisac Oldos Haksli. Ali, nemoj da me hvata za re. Rekao je on ili neko slian njemu. ta je rekao, da samo ogranieni ljudi trae prijateljstvo u svojim starim kolskim drugovima? Da, rekao je tako ili neto slino. Uostalom, dete, nemoj da me isleuje, vidi se da ti je otac policajac. Policajac? Da znate Milicu shvatili biste da je kod nje sve ,,tako ili neto slino", sve neobavezno. Ljiljana nam je ispriala kako se Milica izvukla na maturi iz hemije. Dobila je ,,brom". Brom je govorila je Milica halogeni elemenat kao i jod. I onda je kae Ljiljana nastavila da pria o jodu. Baba Grba (hemiarka), naravno, nije primetila, a mi smo pocrkali od smeha. Lepo, Subotieva rekla je Baba Grba i dala Milici etvorku. Eto, to vam je Milica. Tako, ili nekako slino. Otac nam je isti rekla sam joj. I Milutin nije nikakav policajac. Tata je radio u kontraobavetajnoj slubi. Jo uvek si mala, ali mislim da si pouzdana i da ti to mogu rei. Ali sada na spremanje. Milica se ponaa kao goni stoke u izvesnoj pustinji, tera te da radi dok ne lipe. ak je i Milutina upregla da donese vodu za ribanje i istrese tepih. Deska ne bi uspela da ga natera na to. Ponekad mi se inilo da tata ima zort od Milice. Sa njom se stvarno nije moglo aliti. Soba je ubrzo blistala. Ne znam zato, ali Milica me je naterala da operem i kuhinju, mada sam bila ubeena da Milutin nije nita kuvao, pa ni ulazio u kuhinju. To sam mogla da vidim po sasuenim semenkama od lubenice koje su bile u svim okovima sobe. Uopte, mogle su se nai udne stvari, a najvie akalice i pikavci. Ruali smo. Brkika nam je servirala divan uve. Zaista je zlatna. Pozvala sam je da i ona poe sa nama u Mariolanu. Rekla sam joj da bi se deda svakako obradovao. Milica me je tako nagazila ispod stola da su mi suze pole. Sva srea to je Brkika rekla da ne moe da napusti kuu ni za tren, jer svakog asa moe da joj se vrati sin sa puta. To njeno ,,sa puta" delovalo je besmisleno kao i obino. Ti e, tata, sa nama? pitala sam ga, tek da se neke nejasne stvari zabaure. Ne dolazi u obzir. I mene svakog trenutka mogu da trae. Sve to zvualo je dosta besmisleno. Neka, uostalom, Deski Milica sve ispria, ona je i onako starija. Lubenicu smo drali u kadi, jer otkad smo mi otili tata je otkazao ledonoi. U ledenjaku sam pronala jednog mrtvog mia. Verovatno je crkao od mraza. Ali Milutinu, koji je navikao na divlje zveri u umi za vreme rata, ovaj mi je delovao kao krajnje beznaajna individua i to neiva. Sa nestrpljenjem sam ekala da operemo sudove, pa da odemo na plau. Boba je bio u vinogradu.

Kada smo dolazili sa stanice srela sam njegovog burazera i od njega saznala da Boba uva vinograd i kupa se u reci. Da se ne vraamo otila bih do njega. Ovako mi je stalno bila samo jedna stvar u pameti. Da vidim Velibora. Znam da je visio na reci celog leta. Valjda mu je ta utica izbledela. Nisam imala tri iste da odem kui do njegovih da se raspitam. Kako smo kasno krenule, jer Milica me je naterala ne samo da obriem sudove ve i da ponovo poistim kuhinju, pa dok se ona istuirala i naminkala, bilo je ve prolo etiri sata. Uz put smo sretale svet koji se ve vrapao sa plae. Odjednom, kada smo stigle ve do same obale, iza jednog jablana, pojavio se Velibor. Bio je preplanuo. Zelene oi su mu blistale, a zubi se raznizali u strano beo osmeh. Uhvatila sam Milicu za ruku. Opet mi se pojavila ona stara potreba da se onesvestim, ali, naravno, ivotno iskustvo nije me niem nauilo. Ukopala sam se kao panj i oseala da buljim u Velibora. Pravi se luda apnula mi je Milica. Moda bih i uspela da se napravim luda, jer se ba nisam ni oseala normalnom, da pored Velibora nije stajala neka divna devojka, sa dugom plavom kosom i koom kao od okolade. I noge su joj bile dugake, vretenaste i ja sam se odjednom osetila nezgrapno u svojoj roze cicanoj haljini sa volanima, kao da sam u predkolskom uzrastu. Bilo mi je muka. Milica me je munula i ja sam krenula, gegajui se, kao nema veze... Zamalo da izustim ao" ili Servus" ili bilo ta, ega nisam mogla da se setim, kad ugledam, nikad ne biste poverovali, ugledam u onoj prelepoj devojci Zamuraja. Na Veliborov bicikl je zakaila svoj kupai kostim, sa koga se cedila voda. Ona, dodue, nikada nije nosila naoare za daljinu, ali da sam umela da je nacrtam, ja bih je uvek predstavila kao nekoga ko plaljivo viri iza cvikera, za koje sam uvek verovala da e joj pasti i razbiti se o kamen, to se u naem kolskom dvoritu nije jednom i dogodilo. Dobro, naoare kao naoare, ali one svoje strane metalne proteze je izvadila i zubi su joj strali sada manje od mojih. Na nogama je imala sandale sa tankim kaiipima, obavijenim oko zglavaka, bez dubokih cipela sa ulocima. Noge su se pruale iz kratkih pantalona i neki tanak struk joj je proklijao ispod grudi (ba pravih). Jednom reju, izgledala je kao predratna glumica sa divnom raspletenom plavom kosom. Bila sam besna na njenu mamu. Kako je mogla da je posle onakve strogosti gotovo golu pusti na plau, bez svih ortopedskih pomagala? Teko sam disala. Prestravila sam se da ne briznem u pla. Ali, njen osmeh je bio tako irok i srdaan: Jole! viknula je i potrala prema meni, kao da sam ko i zagrlila me srdano. Otkud ti? pitala je kao da se iskreno raduje i udi. Zar nisi na nekom koarkakom prvenstvu, ili neto slino? pitala sam je. Velibora nisam ni pogledala, kao da ga jednostavno nema. Jesam na treningu, ali subotom i nedeljom nas putaju da doemo kui. A ti, nisi u Mariolani?

 Sutra se vraam rekla sam joj suvo, gotovo kripei. Svratiu uvee malo do tebe rekla je Zamuraj da se ispriamo. Taman dok se ti iskua ja u se spakovati. Zar nepemo u bioskop? pitao je Velibor. Pogledala sam ga sada prvi put, zgranuto. U momentu mi se uinilo da se meni obrapa. Ve sam zinula da kaem, ali nisam se setila ta, pa me je Zamuraj preduhitrila: Ne ide mi se po ovoj vrupini u bioskop, a ne bi bilo fer ni prema mami. Pretrau samo na pola sata do Jelene. Dobro rekla sam i osetila kako su mi se usta iskrivila, dok me Milica potee za ruku: Dobro, hoemo li da se kupamo? pitala je nervozno. Odvalila sam se od zemlje i kao mesear krenula meu kupae. Budalo! apnula mi je Milica im smo se odmakle. Ponaa se kao kreten. utala sam. teta to sam nauila da plivam. Bilo mi je ao to se onog leta kad su me ribari izvukli nisam udavila, jer je ivot defi-nitivno postao besmislen. Nije mi se ni kupalo. ta ti je odjednom? pitala me je Milica i ja sam se zagnjurila da ne vidi kako plaem. Dakle, kako se Zamuraj prolepala rekla je Milica oarano jedva sam je prepoznala. Nala je kome pe to da kae. Kao da je to bila stvar koju bih od svih najradije ula. A ti si kao drvena Marija. Uopte ne zna da se ponaa. Pa, da li ti to plae? pitala me je zapanjeno. Zbog tog mamlaza? Onda mi je objasnila da su se oni sluajno sreli, jer Zamuraj naprosto nije bila ovde i nije imala kad sa Veliborom da se zabavlja. I vidi da nije htela da ide sa njim u bioskop ... E kad mi je pomenula bioskop, tu se stvarno nisam uzdrala. Da mi je bilo ta drugo rekla, kao da Veliboru nije stalo do mene, ili da sam runa, sve bih progutala, ali da me podseti kako je on drugu devojku i to moju drugaricu pozvao pored mene ive u bioskop, na to mi se ceo svet okrenuo. Razmiljala sam kako me je drao za ruku dok smo gledali Bal na vodi" i nisam mogla da zaustavim suze. Ludice jedna, teila me je Milica pa ti nisi svesna, on te je celo vreme posmatrao i smekao se. Njemu je stalo do tebe, ali primetio je da si ljubomorna. Nijednom ga nisi oslovila. Ponaala si se kao da ne postoji. I ne postoji rekla sam i zaplakala se. Mukarcima nikada ne sme da pokae da ti je stalo do njih, jer podivljaju, a ti to ne ume. Videe da e te najesen potraiti. Takvi su mukarci. Sada sam ve definitivno odluila da me mukarci vie, ali stvarno, nee

interesovati. Moda u se jednog dana udati da bih imala porodicu, ako se neko bude ludo zaljubio u mene. Umeu to da potujem, mada u biti prema njemu ravnoduna, ali ja nekog da volim jo jednom, to ne dolazi u obzir. Sretale smo drugarice. Miliine i moje, priale o Mariolani, ali ja nisam mogla da se saberem. Drutvo je tamo ludo govorila je Milica. svako vee izlazimo. Muzika, drutvo... Morale smo da se zbog tate vratimo i da otknjavamo partiju, jer u Mariolani je naprosto nemogue. Gledala sam je zapanjeno. Nevieno je trabunjala. Primetila je moje uenje pa me je prostrelila pogledom. Mariolana je, po Miliinom prianju, bila svetska metropola, banja u kojoj se sree samo poznat svet, a one koje ne zna su zgodni mladii iz Praga i Pete, mora malo da govori maarski i jo neke gluposti. Dodue, kod nae kominice Rozi-neni doao je neki debeli Pita. Noge nije mogao da sastavi od debljine. Povrh svega bio je plav i razrok, ali su svi govorili u Drajpic gase kako je jako lepo vaspitan mladi. Naravno, kad ga niko nije razumeo. I za Milicu bi u Segedinu neko mogao da pomisli da je lepo vaspitana i fina devojka. Mora da naui kako treba da se ponaa i ta treba da pria. to nam ne bi zavideli? rekla je Milica. Ali sve to je la primetila sam. Grdne mi lai. I ko od toga ima tete? Moda se Pita u svom selu nekoj curi i dopada. On je iz Pete rekla sam joj. Kao to sam i ja iz Bea rekla je Milica namrgoeno. Svaki seljak to doe iz Maarske je iz Pete, ali poto ne razume ta znai od Pete, a to nije isto. ta misli, kada ja budem otila u Petu da u repi da sam iz Senova ili iz Mariolane? Rei u, naravno, da sam iz Beograda. Uostalom, i to ne bi bila velika la, jer od jeseni u iveti tamo, upisau se na fakultet. Valjda e rei da si od Beograda, a ne iz? Nisam sitniar, samo provincijalke, kao ti, mogu biti tako uskogrude. Sa Milicom se nije moglo razgovarati. Njena logika bila mi je van pameti, a u ovom trenutku me uopte nije ni interesovala. Pred oima mi je stalno bila Zamuraj, kako je sela na ipku Veliborovog bicikla, a on je obujmio ramenima da bi dohvatio volan. Rei u Milici da joj uvee kae da sam odmah legla da spavam, jer sam umorna. Meutim, Zamuraj nas je ve ekala. askala je sa Brkikom. Taj njen sladak glas bio mi je otuan. Pravila se naivna. Nisam htela da primeti da sam ljuta, pa sam je pitala da li bi, moda, pojela pare lubenice koje je ostalo od ruka. Sada je skupila kosu i smotala je u punu. Bila je jo lepa. ta si uradila sa svim onim? pitala sam je.

 Sa im? pravila se luda kao da nikada nije nosila protezu i duboke cipele. Nasmejala se. Zafrljaila sam ih i rekla mami da ne dolazi u obzir da to vie nosim. Smuilo mi se, otkad pamtim sebe, ve dvadeset godina vuem te proteze. Ima samo esnaest godina rekla sam joj, jer ne volim ljude koji sve preuveliavaju. Jole, kazala mi je tada oklevajui ja sam se jutros sasvim sluajno srela sa Veliborom. Odvezao me je biciklom do reke, ali on mi se uopte ne dopada. Strano sam se zaljubila u jednog Marka iz Sombora. Jedva smo se rastali jue. I on trenira koarku. Odahnula sam i objasnila Zamuraju da me uopte ne interesuje ni Velibor niti bilo ko, da sam prema mukarcima, jednostavno, ravnoduna. To je zato to si jo mlada. Daleko od oiju, daleko od srca, to bi moja mama rekla. Zaboravila si Velibora im ga nisi tri dana videla. Moja mama kae da smo mi jo mlade za ljubav, ali videpe, Jole, kada se jednom stvarno bude zaljubila, kao to sam ja u Marka, shvatie me. Nemoj sluajno da kae mojoj mami neto. E, boe, na ta sam spala, da mi Zamuraj objanjava ta je to ljubav! Opomenula sam je da ne davi sa svojom mamom i da, sluajno, ne pomene tom Marku moja mama", jer e odmah shvatiti da je balavica, a mladii ne vole da imaju posla sa nedoraslim osobama. Zamuraj je objanjavala da je sa njima neto sasvim drugo i da se svako vee ljube i da to svi u sportskom kampu znaju, a kada etaju on joj prebaci ruku preko ramena i to svi vide, Mama bi poludela kad bi znala", zakljuila je i otila zbog mame da spava. Ipak, kada sam uvee legla, nisam ni pored umora mogla da zaspim, jer ako Velibor nije bio zaljubljen ni u mene ni u Zamuraja, u koga je? Re-ila sam da se, zaista, najesen pravim luda kada mi, kao to je Milica rekla, bude priao. Kao da se nita nije dogodilo. U Mariolanu smo se vratile bez Milutina. Mama nas je ekala na stanici. Milutine, nemoj da se skriva, vidim te vikala je, podiupi se na prste i zagledajupi vagon. Oi su mi se napunile suzama kada je stisnutih usana nastavila sa nama peke prema dedinoj kui. Izmiljala sam da je tata na nekom specijalnom zadatku, da po celu no pie neke spise koje ujutro mora da preda (a u stvari je sa namaknutim kaketom dremao kao deda u fotelji, a novine mu visile u rukama). Izgleda da sam tako bila pospana da sam odmah zaspala i uopte nisam irimetila da je tata neto pisao, ali rekao je da je strano zauzet. Milica je bila u pravu kada mi je prethodnog dana rekla da neke stvari treba preutati a o nekim drugim priati onako, malo drukije nego to u prirodi jeste. Tata je rekao da vie ne moe bez tebe. Jedva eka da se vrati rekla

sam Deski i ona se odmah nekako uspravila i gordim korakom kre-nula kui. Naravno, ali on ne misli kako je meni. Kako mogu da ostavim oca? On je sebian i samo na sebe misli dodala je. Njemu je vano da budem pored njega, a deda? Milica i ja smo slegle ramenima i pogledale se. Gde je moja aa? pitao je deda kada smo zatvorile kapiju. Jo nas nije ni video. Koja aa? pitala ga je Milica. Ona sa metalnim dnom, to mi je Milutin poslao. Rekle smo mu da je poruena, ali da se nita u Senovu nije moglo kupiti, jer su nedeljom zatvorene radnje. Bio je duboko razoaran i cele veeri nije razgovarao sa nama. Pronala sam komplet predratnih Zabavnika" koje je ujak sakrio na tavanu. Otkada je majkica umrla na tavanu se nije suilo groe, niti je moglo da se nae bilo ta sakriveno za slavu ili neku specijalnu priliku, kao, recimo, badem, orah ili ak kotice od kajsija i suncokret koji su tamo sueni, da bismo ih pred praznik svi istili za kolae. Sve je delovalo pusto posle njene smrti. Niko vie nije pekao utipke, a hleb smo kupovali kod pekara. XIX MIRIS LAVANDE

Ova kupa uopte vie ne mirie na vanilu primetila sam glasno jednog jutra. Ne znam zato se Deska rasplakala. Zaista se vie nita nije moglo rei a da se ona ne rasplae. Za vreme rata, u tako opasnim trenucima kada se ginulo i strahovalo, Deska je imala neki odluan i strog izraz na licu. Nikada joj suzu nisam videla. Sada su joj usne stalno podrhtavale, a oi blistale kao da se svakog trenutka iz njih moe prosuti neka neizreciva tuga koju je samo ona spoznala. Milica mi je savetovala da to ne primeujem, jer je kod mame tek sad, po njenom, mnogo to-ta izbilo to je godinama gutala. Kada je stavila kecelju i poela da odvaja umance od belanca, zavirila sam u kuvar koji je stajao pred njom irom otvoren. Povlaila je prstom pod naslovom rokoko-torta: umutiti osamnaest umanjaka, pa na to dodati... Jelena, ako vep ne moe da mi pomogne, makni se! to vie? pitala sam je, mada sam znala da je ona oajniki

uplaena od rokoko-avanture. Ti se samo dere rekla sam joj nepromiljeno. Stisnutih usana mi je saoptila da ona to ini da bi kua mirisala na vanilu, zbog mene, a ja sam, eto, nezahvalna. To je neverovatno kako Deska nije umela da bude ljubazna. Svaki njen dobronameran pokuaj zavravao se i poinjao prebacivanjem, a ako neto u ivotu nisam mogla da podnosim, onda je to bilo prebacivanje. Majkica, recimo, ako se izuzme ona Ciganka, nikada nikome nita nije zamerala, a sve je u ivotu samo nas radi inila. Dobro, i ovo je moglo da se lepo zavri, da ta rokoko-torta nije imala faistike namere i kada je mama poela da rea valjda ono red testa, red fila, sve je krenulo u nepovrat. Fil je kao poplava nezadrivo poeo da kipi sa stola. Svi smo ga skupljali, lizali, hvatali u lonac, ak i deda, ali sve se stanjilo u palainku koja uopte nije liila na bogati desert iz kuvara, naslikan u svoj svojoj raskoi. Uopte nemam srepe sa melpajzom cvilela je Deska. ta ti je to, melpajz? pitala sam je krajnje dobronamerno, tek da zabaurim rokoko, ali Deska me je tako raspalila, da sam se stvarno zapanjila i istrala iz kuhinje. Plakala sam. Mrzela sam je i sve njene besmislene rei i neuspele recepte. Milica je opet dola sa svojim priama, da bih morala da je razumem, a ja sam i nju mrzela i uopte, mrzela sam sve i svakoga. I Velibora. Imala sam skoro esnaest godina i jo niko nikada nije pokuao da me razume, a od mene se oekivalo da razumem sve i svakoga i za najbesmislenije stvari koje su izgovarali i i-nili. Dola je Umilna i klekla pored mene kao da sam deda. Dala mi je cvet koji je namenila, verovatno, svom oboavaocu Peri Kralju, a sada ga je velikoduno, sa osmehom pruala meni i oekivala da joj budem do groba zahvalna. Nikada nisam imala oca rekla mi je tada. Mama krije da sam vanbrano dete. Za nju sam ja siroe. Oduvek slui u tuim kuama i mene krije, kao svoju sramotu. Ipak nisam nesrena, mada jedem tue ostatke, nosim stare tue cipele. Nikada nisam imala ni baku, ni dedu, ni sestru. Nikoga. Nisam nesrena. Vi ste oajni zbog neuspelog kolaa. Pogledala sam je. Oi su joj blistale od nekog mira, blagosti. Imala je samo dve godine vie od mene. Stavila je svoju grubu aku preko moje i ja sam osetila stid, ne znam zbog ega. Obrisala sam suze i otila na tavan. Sela sam preko grede i otvorila koveg u kome su bili stari majkicini eiri. Uzela sam onaj plavi od slame sa irokim obodom i ljubiicama od plia sa kojim je bila na mojoj priredbi. Mirisao je na lavandu.

Jole! ula sam dedu kako me zove i spustila se drvenim stepenicama. Bio je bled. Da li bi Milutin, kada doe, pitao me je deda mogao da mi donese i jedan sivi prsluk? Kakav prsluk? Od tofa, a lea od svile. Ovako nisam dovoljno elegantan rekao je deda zamiljeno. Spustila sam pogled na njegove pohabane papue. Mislim da ima jedan predratni setila sam se ali kako da mu javim? Poalji telegram. Reci da mi je hitno potreban. Nisam mislila da taj dedin zahtev treba da prenesem Deski. Samo sam dedi klimnula glavom. Niko se nije usuivao da mu kae da Umilna od idue nedelje odlazi u selo, gde je dobila slubu i stan. Ona je sa njim bila posebno draga. itala mu je novine, ak i neki roman, i gladila ga po kosi. On je vie dremao no to je bio budan. ini mi se da je uopte nije sluao, ali im bi ona prestala da ita deda bi otvorio oi i uplaeno se osvrnuo oko sebe. Deska je zbog ovakvog ponaanja svog oca bila zbunjena, ali se nije usuivala da mu neto kae. Te veeri, kada sam se vratila iz Marijanine poslastiarnice i sela pod dunju da zavrim strip o Flau Gordonu, ula sam dedu kako go-vori Deski: Zna, dete, morala bi da kae Milutinu da doe u nedelju zasigurno. Tu au, ako moe, nek nabavi, ali prsluk sigurno nek donese. Mislim da e mi trebati. Kakav prsluk? upitala je Deska nestrpljivo. Ono to je Jole poslala telegram rekao je on mirno. Ja sam pretrnula, ali Deska je slegla ramenima, kao da ne eli da se uputa u dedine halucinacije. Nee mi biti ao ako... deda je zastao i ja sam znala na ta misli. Ali mi je ao nje. Zaljubila se u mene rekao je deda ozbiljno. Deska je sada stajala nema, zbunjena. Mlada je i ao mi je to e patiti, ali ja moram za Ruicom. Tato! mamin glas je sve govorio. Nisu vane godine. Umilna je mlada i zavolee jednom nekog drugog. Ja joj naravno to ne pominjem. Pretvaram se da nita ne primeujem. Tako se i ti ponaaj. Pogledala sam u dedu iznenaeno. Imao je zagonetan osmeh, isti kao i sledeeg jutra kada smo ga zatekli usnulog, i nismo uspeli da ga probudimo. Dedu je obukla za pogreb Umilnina majka. Otila sam na potu i napisala telegram: Milutine, doi hitno. Umro deda. Ponesi sivi prsluk. Doneo ga je. Zamolila sam Umilninu mamu da ga obue dedi. Deska je bila utrnula. Otkad je deda umro nije ni re progovorila. Nije

plakala. Kada je zemlja tupo poela da udara o dedin koveg, Umilna mi je stavila ruku na oi: Okreni glavu na drugu stranu rekla je tiho. Njena suza kapnula mi je na ruku koju je drala u svojoj. Sada smo mi u prvim redovima, Deska, rekao je Milutin, sputajupi mami aku na rame. Krenuli smo kui. Bio je ve suton. Dani su postajali krai. Videlo se da je ve kraj leta. Sken, OCR, prelom: BABAC