Seminarski rad

UNIVERZITET “UNION“ U BEOGRADU FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT KRUŠEVAC

PREDMET:

EKOLOSKI MENADzMENT
-seminarski rad-

Kandidati:

Mentor:

Katic Jovan 224/2011

Dr Ljiljana Jovkovic

Pecinci, 2012. god.

-1-

Seminarski rad

Sadržaj:

1. Biznismeni I menadzeri ………………………………………………………………………………………………………… 1 2. Pravi covek za posao I ………………………………………………………………………………………………………….. 2 3. Pravi covek za posao II…………………………………………………………………………………………………………. 2 4. Intervju za posao I ……………………………………………………………………………………………………………….. 3 5. Izvrsni direktor …………………………………………………………………………………………………………………….. 4 6. Sastanak direktora ………………………………………………………………………………………………………………. 5 7. Na konferenciji ……………………………………………………………………………………………………………………. 6 8. Transport dobara ……………………………………………………………………………………………………………….. 8 9. Proizvodjac, trgovac na veliko, trgovac na malo …………………………………………………………………. 9 10. Umetnost pregovaranja ……………………………………………………………………………………………………. 11

-2-

biljke. Njihovo korišćenje. kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo efikasno sprovoĎenje. što je ozbiljan problem. naftu. metale i ostalo.zemljište. Iz tog razloga mora se obratiti paţnja na tu činjenicu da će se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju. voţnju automobila. zato što ţivi svet na Zemlji zavisi od ovih resursa. vodu. Sve što jedemo. graĎevinske radove.Seminarski rad UVOD Prorodni resursi su opšte dobro i zajedničko bogatstvo. gajenje useva. oni su osnov za predstojeći privredni i ekonomski razvoj svake zemlje. Naravno. -3- . privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski konstrolisani. Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje . Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe. tako i Srbije. strukturu i pojedinačne količine. koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega. dobijanje električne energije. Bez obzira na vrstu. a zbog sve većih i rastućih potreba.. a to posebno vaţi za one resurse koji se teško obnavljaju i neobnovljive prirodne resurse. postoji i deo prirodnih resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan za sadašnje i buduće generacije.. mi ih vrlo brzo iskorištavamo. ţivotinje. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju brţe nego što mogu biti zamenjeni novim. Pristup prirodnim resursima mora da obuhvati definisanje politike i strategije njihovog odrţivog korišćenja. Prirodni resursi su svuda oko nas. drvo. kao što je:      proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda vaţnih za svakodnevni ţivot.

Seminarski rad 1. vode. šljunak i pesak. zemljište.POJMOVI I DEFINICIJE. sunčeva toplota. atmosferske padavine. ali bez njihovog učešća neke proizvodnje nisu moguće. tj. zemljište sa vegetacijom i prirodni uslovi. kao i morske soli) -4- . PODELA Elementi prirode se dele na:   Prirodne resurse (izvore) . Prirodna dobra koja se još ne koriste predstavljaju rezerve.. a samo je pitanje u kojoj meri će to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti. reljef. Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal. kiša.) litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište) hidrosfere (kopnene vode i okeani) biosfere (flora i fauna) Prema trajanju. PRIRODNI RESURSI . Prirodni resursi se mogu podeliti prema pripadnosti na prirodne resurse:     atmosfere (vetar. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje čoveka. flora i fauna na kopnu i moru.. kao i neki nemetali npr. blizina vode za navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti. Prirodni uslovi .odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji tj. privedena korišćenju. Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja čoveku mogu biti od koristi ili to već jesu. vode.prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima.. prirodni resursi mogu biti:   neobnovljivi resursi (mineralne sirovine) obnovljivi resursi (zemljište. sunčanost. mineralne sirovine.

Seminarski rad 2.mineralni nosioci elemenata zbog kojih se mineralna sirovina eksploatiše. to su iscrpljivi resursi i zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje tj. koje se u savremeno vreme ostvaruje: reciklaţom. gde se najčešće izdvajaju u koncentrate osnovnih korisnih metala i povećavaju ekonomsku vrednost. Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog porekla koje. Korisne primese . Sirovine koje sadrţe minerale metala nazivaju se rude. Korisne komponente . štednja. Postoje ograničeni delovi zemljine kore u kojima je sadrţaj nekog elementa znatno veći od njegovog prosečnog sadrţaja u zemljinoj kori i njih nazivamo ležišta mineralnih sirovina.korisni mineralni pratioci osnovnih korisnih minerala. pri odreĎenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije. -5- . 3. Korišćenje mineralnih resursa izaziva veliko zagaĎenje ţivotne sredine i praćeno je sledećim pojavama:     velika degradacija zemljišne površine velika količina otpada velika količina otpadnih voda naftne mrlje. MINERALNI RESURSI Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa. Polimetalične ili kompleksne – one koje sadrţe više metala. Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa ito: 1. plemeniti metali u rudama obojenih metala. supstitucijom i uvozom. Rude mogu biti:   Monometalične – one koje sadrţe samo jedan metal. njima se povećava ekonomska vrednost sirovina. Minerali predstavljaju različita postojana hemijska jedinjenja. 2. npr.korisni elementi koji se javljaju u malim količinama. mogu ekonomično da se koriste u prirodnom stanju ili nakon prerade. Osnovne korisne komponente .

elementi čije prisustvo preko odreĎenog sadrţaja u sirovini ili koncentratima oteţava ili čak onemogućava njihovo korišćenje.. koji se nazivaju koncentrati. 5. rude plemenitih metala. tečna goriva (nafta). prema tehnološkoj klasifikaciji mogu biti metalični i nemetalični. npr. u graĎevinarstvu i industriji graĎevinskih materijala. geotermalni fluidi . Štetne primese . u staklarskoj i livačkoj industriji.oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora. abrazivni materijali.minerali stenske mase i ostali minerali koji u datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost. Mesto gde se jalovina odlaţe je jalovište. Nemetalične mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to :       u hemijskoj industriji i poljoprivredi. Nekorisne komponente . Metalične mineralne sirovine se dele na:      rude obojenih metala. rude retkih metala.). Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili više odvojenih proizvoda. Energetske sirovine tj. goriva. Nekorisne komponente i štetne primese čine odvojen proizvod tj. Primarna prerada rude se vrši procesom koji se naziva koncentracija. u keramičkoj i vatrostalnoj inustriji. Mineralne sirovine.Seminarski rad 4. S obzirom na agregatno stanje dele se na:     čvrsta goriva (ugalj. rude retkih i rasejanih metala. gasovita goriva (prirodni gas). rude crnih metala. sumpor u ugljevima itd. drago kamenje. arsen. sluţe za dobijanje toplotne energije i drugih vidova energije. jalovinu. drvo. -6- ..

Prilikom ovog procesa postoje sledeći troškovi: fiksni (nisu zavisni od proizvodnje) i varijabilni (zavisni od proizvodnje) troškovi. Štetne primese mogu negativno da utiču na proces i kvalitet dobijenog metala. Na osnovu geološko-rudarskih istraţivanja utvrĎuje se veliki broj podataka i kategorizacija rezervi. dok je za neke to "prag" upotrebljivosti iznad koje koncentrat nije upotrebljiv pa samim tim nema ni cenu. poludetaljna geološko-rudarska istraţivanja. C1. Sadrţaj korisnih primesa . selen. plemeniti metali. za neke to znači manju cenu. Istraţivanje leţišta ruda je sloţen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja. Parametri kvaliteta mineralnih sirovina od kojih zavisi njihova cena su:   Sadrţaj korisnih komponenti . Prilikom izrade raznih studija i investicionih projekata. regionalna geološka istraţivanja. Ekonomski je opravdana ako se stvori prihvarljiva minimalna dobit. kao i ţivotnu sredinu.umanjuju kvalitet koncentrata a time i njegovu cenu.korisne primese u koncentratima povećavaju njegov kvalitet a samim tim i cenu npr. C2 i prognozne rezerve D1 i D2 kategorije. platina.Seminarski rad U procesu primarne prerade rude izdvaja se koncentrat metala koji čini veći deo i jalovina koja predstavlja gubitak.  Sadrţaj štetnih primesa . kao i prilikom -7- . B.sadrţaj metala u koncentratu je najvaţniji pokazatelj kvaliteta. Za sve rude i koncentrate metala definisani su maksimalno dozvoljeni sadrţaji štetnih primesa. njegove osnovne faze su:     osnovna geološka istraţivanja. Donji granični sadrţaj metala u rudi je minimalni sadrţaj metala pri kome je eksploatacija rude ekonomski opravdana. germanijum u koncentratima bakra.  Sadrţaj vlage . detaljna geološko-rudarska istraţivanja. One mogu da budu A. paladijum. Varijabilni troškovi su direktno proporcionalni proizvodnji. povećava troškove transporta koncentrata do topionice i povećava troškove topljenja u topionici.štetna je u svim rudama i koncentratima.

Leţišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe: 1. -8- . tako da eksploatacija jednog dela ne remeti istraţivanje preostalog dela. Ruda bakra Bakar se najviše troši u graĎevinarstvu 40%. 3. a da objekti i radovi na otvaranju tog dela leţišta ne remete konačni program eksploatacije čitavog leţišta. Leţišta sa relativno velikim sadrţajem bakra i malim rezervama – Čika Mrin. dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraţenih rezervi. 2. Bilansne rezerve čine osnovu za izradu ovih studija i čine ih rezerve A i B kategorije i delimično C1. Leţišta sa velikim rezervama i relativno velikim sadrţajem bakra – Borska Reka ali i na velikoj dubini. zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. U Srbiji se leţišta bakra nalaze u istočnoj. bitno je znati kakve su rezerve ovih sirovina. elektroindustiji i elektronici 25%. industriji mašina i opreme 15%. bilansne rezerve istraţenog dela leţišta treba da omogućavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za odreĎeni period. TakoĎe. B. MeĎutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja. Istraţivanja leţišta sirovina obično traju 10-12 god. Metalične sirovine A.Seminarski rad donošenja raznih poslovnih odluka. Stojadinovići. Kod velikih leţišta moguće je početi sa eksploatacijom pre završetka istraţivanja i to ako su leţišta velika. Lece. Kiseljak. Rude olova i cinka Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim okvirima. dok veći deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve. Leţišta sa velikim rezervama i malim sadrţajem bakra i plemenitih metala – Cerovo. 2.1. transportna sredstva – najviše automobili 10% i hemijska industrija i razna potrošna dobra 10%. U njima ima i plemenitih metala koji povećavaju vrednost rude. a najveći značaj imaju leţišta bakra na području Bora i Majdanpeka. u kojem bi se istraţio i preostali deo. Karavansalija.

magnezijum. Belo Brdo.Seminarski rad Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem. Korisni elementi u rudama gvoţĎa su: kalcijum. Boksit se najčešće ne podvrgava primarnoj preradi.45%. Mčkat. Stari Trg i još neka leţišta u kopaoničkoj i šumadijskoj oblasti.sadrţaj u zemljinoj kori iznosi 5%. Počuša sa prosečnim sadrţajem 25-30% aluminijuma. koji široku primenu u mnogim industrijskim granama.sirovinska baza ovih sirovina je takoĎe nepovoljna pošto registrovane potencijalne rezerve imaju mali sadrţaj metala pa su ekonomski neisplative. Potencijalne rezerve postoje u leţištima RuĎinci i Veluća i Mokra Gora. C. a reĎe i zlata. Antimon . pa se celokupne potrebe ţelezare Smederevo uvoze. Boksit Boksit je sirovina iz koje se dobija aluminijum. Registrovane vanbilasne i potencijalne rezerve ove rude svrstavaju Srbiju u interesantna područje i u svetskim razmerama. dok su sve bilansne rezerve u jedinom aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca. jer se preteţno nalaze na većim dubinama. Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma. sumpor. -9- . Kosmaj. olovo i cink. Grot.strateški metal koji se koristi za proizvodnju naoruţanja. niskog kvaliteta zbog visokog sadrţaja silicijuma.u Srbiji postoje interesantne rezerve ovih sirovina. Nikl i kobalt . Neke su nosioci ekonomski interesantnih količina kadmijuma i bizmuta. Srbija nema aktivnih rudnika gvoţĎa iako su registrovane velike potencijalne rezerve čija je karkteristika mali sadrţaj gvoţĎa. pošto metalurgija zahteva koncentrate olova sa više od 65% olova i koncentrate cinka sa više od 47% cinka. Aluminijum je veoma rasprostranjen u gornjim delovima zemljine kore i njegov srednji sadrţaj je 7. D. hrom i titan . a štetni su: fosfor. Mangan. Lece. mada postoje leţišta boksita u zapadnoj Srbiji – Tara. bakar. a u sebi sadrţe ekonomski značajnu količinu srebra. Danas su interesantna leţišta sa sadrţajem olovo-cinkovne rude koji je veći od 5%: Veliki Majdan. mangan i vanadijum. Ostale metalične sirovine GvoţĎe . Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji.

Lazarevac. feldspata.u Srbiji ne postoje značajnija leţišta. a njihova opšta odlika je reletivno mali i neujednačen sadrţaj zlata i srebra. Donja Bela Reka kod Bora. što je slučaj i u Srbiji gde je 2002.Lisina kod Bosilegrada. za proizvodnju veštačkih Ďubriva. nemetala koja se eksploatišu. kaolina. keramičke sirovine. proizvedeno 90 kg.god. Crnajka. Mogu imati raznu namenu . Vršac itd.abrazivi. Deli Jovana.Seminarski rad Kalaj. Porečka Reka i Trgoviški Timok. zeolita. Šaška. Srbija ima značajnu proizvodnju mnogih nemetala i to: Kvarcni pesak . Zlatonosne ţice su male debljine i sa čestim prekidima što oteţava istraţivanje i poskupljuje eksploataciju. zlata i 2t..kod Baljevca na Ibru i Stragari i Ruište kod Kragujevca. Nemetalične sirovine predstavljaju značajan razvojni resurs naše privrede. Nemetalične sirovine Nemetalične sirovine se nazivaju i industrijski minerali (bez dragog kamenja). volfram .10 - . Postoje i sekundarna tj. Raške i na Zlatiboru. dok se potencijalne rezerve nalaze na područji Crnog Vrha.2. Zlato i srebro . Fosfat . Troši se za proizvodnju vatrostalnih opeka i magnezijum metala. Azbest . To je specifičan vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline. dolomita. Valjevo.Rgotina kod Zaječara. Magnezit . pa zbog toga nisu zanimljiva za veću i organizovaniju eksplataciju.okolina Čačka. sirovine za hemijsku industriju. laporca. Postoje i značajna leţišta krečnjaka. bentonita i dr. . barita. srebra. ali su vrlo malo istraţeni i zato se svrstavaju u potencijalne. u optici i elektronici. Oko 15% svetske proizvodnje zlata i preko 20% srebra dobija se preradom ruda bakra. Majdanpeka i Blagojevog kamena kod Kučeva. Najveći deo se troši u staklarskoj i livačkoj industriji. molibden.. 2. aluvijalna leţišta u dolinama reka Pek. Bora. glina. pa zato sluţi za proizvodnju vatrostalnih tkanina. konstrukcioni materijali.u značajnim rezervama su evidentirani u Srbiji. detaljno istraţena ali nije u eksploataciji.

Resursi uglja su takoĎe strateški vaţan faktor i za privredni razvoj. Perspektiva za nalaţenje novih bilansnih rezervi mrkog uglja postoje u Mlavsko-petrovačkom basenu. Bogovina i Jasenovac. Bruto potrošnja energije u Srbiji: ugalj 49%.najznačajniji energetski izvor u Srbiji sa utvrĎenim rezervama koje iznose više milijardi tona od čega je 40% bilansnih rezervi. Struktura bilansnih rezervi uglja je: lignit 94%. Udeo rezervi ovih rudnika u ukupnim rezervama iznosi 47%.  Mrko-lignitski ugalj .Seminarski rad 3. Odlika svih vrsta naših ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost.11 - . Kolubara i Morava. prirodni gas 15%. mrko-lignitski 5%.4%. vetar i nedovoljno istraţene nuklearne sirovine i uljni škriljci. mrki 0. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98. Po kvalitetu se nalazi na prelazu iz mrkog u lignitne ugljeve i dobrog je kvaliteta.Ibarski rudnici (Jarando i Ušće) i Vrška Čuka.Soko. sunce. ovi resursi imaju poseban značaj sa strategijskog stanovišta za celokupni energetski i preraĎivački sektor privrede.6% i kameni 0. ENERGETSKE SIROVINE Energetske sirovine su od posebnog značaja za sve proizvodne grane neke privrede. Energetski potencijal Srbije je izraţen sledećim brojkama: . što pokazuje da Srbija nema kvalitetnih ugljeva.2%. Ovi energenti se kod nas već više decenija proizvode na prostoru Vojvodine.ugalj 85%. Kostolac A i B. nafta 29%. Kosovo A i B. biomasa.5% . mrki 1% i kameni 0. Leţišta uglja u Srbiji:  Kameni ugalj . Njihove bilansne rezerve iznose 20% od ukunih rezervi kamenog uglja. U okviru energetskih resursa na prvom mestu su resursi nafte i gasa. OdreĎeni značaj imaju i obnovljivi izvori energije kao što su geotermalna energija. S obzirom na prethodno izraţene skokove cene nafte na svetskom trţištu. hidroenergija 7%. Ugalj . Štavalj i Lubnica. uran 3% i uljni škriljci.Rembas. a hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije čine 7%. Posle lignita ima . Termoelektrane u Srbiji sa najvećima kapacitetom su: Nikola Tesla A i B.  Mrki ugalj . što znači da je najveći deo rezervi van eksploatacije. nafta i prirodni gas 5%.

Osnovna obeleţja naših lignita su: velike rezerve. U području Boljevca. Rezerve se nalaze u basenima gde postoji eksplatacija i to Sokobanjskom 73%. Jalovine rudnika metala izloţene su neprekidnom dejstvu vetra.Srbija ima proizvodnju nafte i gasa ali nedovoljnu za sve potrebe.  Lignit . Zapadnomoravskom i ValjevskoMioničkom basenu se nalaze leţišta ugljenih škriljaca u Srbiji. Uljni škriljci . To je direktna i odmah vidljiva šteta na samom početku eksploatacije rude. Sadrţaj urana u našim rudama je nedovoljan za rentabilnu eksplataciju.Seminarski rad najveći privredno ekonomski značaj. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala njihovih jona u vodotokove. sa tendencijom rasta. tako da aktiviranje naši nalazišta nije izvesno u bliskoj budućnosti. Nuklearne sirovine . mala dubina i nizak kvalitet (zbog toga se najviše sagoreva u termoelektranama radi prizvodnje elektroenergije). velika debljina ugljenig slojeva.sadrţe ugljovodonična ulja iz kojih se moţe dobiti nafta i njeni derivati. čime se ugroţavaju. .12 - . a pored toga proizvodnja nuklearne energije je skopčana sa velikim rizcima po prirodnu sredinu i ljude. Aleksinačkom basenu.karakteristika otkrivenih leţišta urana kod nas je nizak stepen istraţenosti sa izuzetkom leţišta na Staroj planini. Kostolački 5% i leţište Kovin 1%. UTICAJ EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA ŢIVOTNU SREDINU Iskorišćavanjem jednog prirodnog resursa. uništavamo druge prirodne resurse. Imajući u vidu aktuelne i očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca nije izvesna u bliskoj budućnosti. 4. Kolubarski 18%. Posle istraţivanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu. a negde i u potpunosti uništavaju biljke i ţivotinje. Ostale štete manifestuju se kroz zagaĎivanje ţivotne sredine. delimično ali dugotrajno. Sjeničkom 24% i Lubnica 3%. Nafta i gas .bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%.

mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograničene rezerve. a ponekad i vrlo opasno za ljude i ţivotinje. ali i pored preuzimanja svih mera zaštite.Seminarski rad Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih padavina. 2. prisutna u svim tehnoekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se apsolutno isključiti. 4. pa i mogućeg ljudskog propusta. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagaĎenje i štetne posledice po ţivotnu sredinu. Trošak za zaštitu ţivotne sredine postaje realna ekonomska kategorija. Pošto u našim termoelektranama sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadrţajem pepela. po pravilu. Reciklaţa otpada i racionalno korišcenje mineralnih resursa Portošnja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajući tempo rasta. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko sloţeniji i skuplji od deponovanja flotacijskih jalovina. Kod nailaska velikih voda plavi se priobalno. produţuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagaĎenje ţivotne sredine. u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara. ZagaĎivanje okoline moţe biti vrlo intenzivno. Drugi veliki zagaĎivač ţivotne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije.13 - . Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagaĎenje prašinom. racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost iz dva osnovna razloga: 1. U novije vreme su propisi u oblasti zaštite ţivotne sredine znatno stroţiji. Prema tome. takoĎe.1. zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa. ZagaĎenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu. čijim se sakupljanjem i vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja primarnih sirovina. Ponovno . Rezerve se brzo troše. apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Treći po redu veliki zagaĎivač ţivotne sredine je proizvodnja i transport nafte. kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagaĎuje štetnim jonima teških metala. Metalni otpad predstavlja vrlo značajan sekundarni resurs. nastaju ozbiljna zagaĎenja vodotokova. količine pepela su velike.

 Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u upošljavanju ljudi. Odgovarajućom preradom komunalnog otpada značajno se smanjuje potrošnja primarnih sirovina za proizvodnju stakla. staklo. čime se produţava vek eksploatacije. U reciklirane komponente komunalnog otpada spada i staklo. aluminijuma. dok se organske kompostiraju (spaljuju) ili delom spajaju radi proizvodnje toplotne ili električne energije. kao i manje zagaĎenje ţivotne sredine.Seminarski rad korišćenje metala iz otpada. kao i uopšte ponovno korišćenje drugih materijala naziva se recikliranje (reciklaža). papira. Sortiranje otpada započinje na mestu njegovog nastajanja (odvojeni kontejneri za pojedine vrste otpada: metal. U globalnoj podeli. najlakše se reciklira čelik. Manje deponovanog otpada. a time i manje površine i troškove za odlaganje. Nakon takvog tretmana preostali deo otpada je manje mase i zahteva manje površine za deponovanje. koji se smatra 100% reciklabilnim. imamo dve vrste otpada: industrijski i komunalni. Od svih komponenti komunalnog otpada. U Srbiji se tek odnedavno pojavljuju prva postrojenja za separaciju komunalnog otpada. Smanjuje se količina otpada koji se deponuje. . plastika itd. obojenih metala. plastike i dr. U razvijenim zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje. te su po tom osnovu manji troškovi za zakup zemljišta. pripremu i odrţavanje deponoje. Postepeno se uvodi i separacija na mestu nastajanja.). Smanjuje se potrošnja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina. Hartija je najzastupljenija komponenta u komunalnom otpadu. Efekti reciklaţe ogledaju se u sledećem:      Proizvodnja metala. Neorganske komponente se ponovo vraćaju na preradu. papira. papir. Manja proizvodnja metala iz primarnih sirovina znači manju količinu jelovine. znači manje zagaĎivanja ţivotne sredine. čelika. stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija. Aluminijum iz reciklaţe opredstavlja idealnu sirovinu za izradu ambalaţe za prehrambene proizvode. Veći je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja.14 - .

Visoka poreska stopa moţe da dovede do odlaganja eksploatacije nekih sirovina. energija plime i talasa. Na raspolaganju je sve više polimetaličnih kompleksnih ruda za dobijanje više metala. OBNOVLJIVI ENERGETSKI IZVORI Obnovljiva energija se obnavlja pribliţno istom brzinom kojom se eksploatiše. "bezotpadne tehnologije". diskontne i poreske stope. solarna (sunčeva) energija. Razvoj novih tehnologija i štednja mineralnih sirovina Kod većine leţišta metala. Vrlo vaţan pokazatelj racionalnog korišćenja mineralnih sirovina je iskorišćenje bilanskog dela leţišta.Seminarski rad 4.2. Razvoj novih tehnologija otkopavanja leţišta. tzv. . energija vetra. geotermalna energija. kao i razvoj tehnologije za valorizaciju metala iz zaostalih neotkopanih delova leţišta i deponovanih vanbilansnih ruda. Na toj osnovi se razvijaju nove tehnologije prerade. Brza iscrpljivanja mineralnih resursa zavise od mogućnosti njihove supstitucije. energija biomase. Te vanbilansne siromašne rude čine najveći i najznačajniji sekundarni izvor za dobijanje metala. su vrlo značajni pravci u racionalnom korišćenju mineralnih resursa. 5. u proseku 5% čine najbogatiji deo rude. a kod podzemnog 60-75%. i primenjuju tehnologije za preradu i doiskorišćavanje metala iz sekundarnih sirovina. Njima se teţi da se iz kompleksnih sirovina valorizuje što veći broj korisnih komponenata. Smatra se da pad diskontne stope rezultira većom štednjom resursa. do 35% je ruda sa srednjim sadrţajem metala. na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromašna vanbilansna ruda. a jelovina svede na najmanju moguću meru. Razvijene su. koje kod površinskog otkopavanja iznosi 8090%.15 - . i obrnuto. U obnovljive energetske izvore spadaju:       hidroenergija.

sigurnost..4% u malim vodotocima na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane. ekonomičnost. što su prosečne potrebe individualnog stambenog objekta). a iskorišćeno je 10 TWh/god. Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je vrlo značajan. Nuklearna energija. Odlike geološkog skladiranja CO2 su: čistoća. efikasnost i prihvatljivost javnog mnjenja. Obnovljivi izvori energije. Tehnički je iskoristivo oko 20 TWh/god. 5. Ugljendioksid se skladišti u dubokim geološkim formacijama (slatkovodni i slani akviferi i leţišta nafte.2% u postojećim geotermalnim izvorima. Učešće pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose:      62. Značaj se ogleda u štednji neobnovljivih energetskih izvora i zaštita ţivotne sredine.16 - .7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica ugradi po 4m2 kolektora. Hidroenergetski potencijal reka Srbije iznosi oko 27 TWh/god. U Srbiji su najznačajnija dva reona: sliv Drine i Đerdapski sektor Dunava. Hidroenergija je koncentrisan energetski izvor.1.7% u biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi). energetska bezbednost. ona zavisi od protoka i pada vodotoka. U strukturi svetske proizvodnje učestvuje sa oko 16%. 2.Seminarski rad Korišćenje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. oko 10. Energetska stabilnost i sigurnost se mogu ostvariti štednjom neobnovljivih energetskih izvora na račun većeg korišćenja obnovljivih i štednjom i racionalizacijom potrošnje. oko 5. Hidroenergetski potencijal neših reka nije u davoljnoj meri iskorišćen. i oko 16. Geološko skladištenje ugljendioksida i 4. Energetska efikasnost. oko 5% u energiji vetra. Postoje 4 grupe rešenja za smanjenje štetnih gasova: 1. 3. .Hidroenergija Hidroenergija je vaţan izvor elektroenergije. dugoročna perspektiva. gasa i uglja).

onda one predstavljaju nalazišta geotermalne energije. hidroenergetski potencijal će biti samo deklimično iskorišćen. Budući da naš preostali neiskorišćeni hidroenergetski potencijal. Na svakih 33m temperatura raste za 1OC. Veliki Rzav.energija akumulirana u suvim stenama ispod dubine na kojoj je njihova temperatura oko 10OC. Lepenac. 5. istopljenim stenama . koje mogu da rade na malim protocima i padovima i tako omogućuju postavljanje mini hidroelektrana. Ako su akumulacije geotermalne energije takve da se ona iz njih moţe ekonomično eksploatisati. neporoznim „suvim“ stenama.2. Izgradnja malih hidroelektrana ima strateški značaj. u budućnosti. Netrogeotermalnu . geotermelna energija se deli na:    Hidrogeotermalnu . Magmogeotermalnu . Rasina. Dublji deo Zemlje je usijan i istopljen ... U vezi sa sredinama gde se nalazi. U zemljinoj kori postoje: nalazišta termalnih voda i vodene pare.energija akumulirana u magmi. Povećanje interesa za korišćenje energetskog potencijala malih vodotoka rezultiralo je razvojem novih turbina. . Mlava. Studenica.magmi.17 - . i nalazišta magme.). tako i sa stanovištva zapošljavanja domaćih preduzeća za proizvodnju opreme i izvoĎenje radova. ima prioritetan značaj. Crni Timok. Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u poroznim stenama.energija akumulirana u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10OC. kako sa stanovištva sigurnosti snabdevanja lokalnih potrošača elektroenergijom. Temperatura zemljine kore raste sa povećanjem dubine. najvećim delom na manjim rekama.magma.5% zapremine Zemlje čini magma temperature preko 1600OC.Seminarski rad Na nekim rekama. Oko 98.Geotermalna energija Geotermalna energija je toplota Zemlje. Broj mogućih načina neposrednog korišćenja geotermalnih fluida najviše zavisi od njihove temperature. jer su planirane kao izvorišta regionalnih vodovodnih sistema (Toplica. to predstavlja geotermski stupanj.. to izgradnja mini hidroelektrana. nalazišta toplih i vrelih stena.

troškovi eksploatacije geotermalne energije su najniţi. Naročito su velike mogućnosti korišćenja geotermalne energije u različitim tehnološkim procesima: sušenje. procesno zagrevanje i grejanje industrijskih postrojenja. Veće korišćenje geotermalne energije u Srbiji značilo bi veću energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. radnog prostora. Korišćenje geotermalne energije je veoma intenzivno u zemljama EU. 5. destilacija. Godišnji prosek solarne energije u Srbiji je meĎu najvećima u Evropi. sanitarna topla voda.18 - . Geotermalna energija se u Srbiji veoma malo koristi.Sunčeva energija Sunčeva energija koja u toku jedne godine dospeva na Zemlju je oko 10. radnih prostora i staklenika. . MeĎu našim geotermalnim područjima najviše je istraţena Vojvodina. uzgoj riba i akvakultura. Voda visoke temperature i suva para (140-350OC).Seminarski rad Voda niske temperature (50-75OC). Sunčeva energija se moţe koristiti tehnologijom fotonaponske konverzije u elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju. iako po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje. geotermalne toplane su jeftinije. najveću temperaturu imaju vode Vranjske. Voda srednje temperature (do 140OC). Jošaničke i Sijerinske Banje. koja se koristi za grejanje stanova. autonomna. staklenika i u pojedinim insdustrijskim procesima. isparavanje. Geotermalna energija ima velike prednosti i to:     geotermalna energija je domaća.3.000 puta veća od celokupne potrebne energije na našoj planeti. geotermalna energija je ekološki "čista". i to za: grejanje stanova. proizvodnja električne energije. pranje i bojenje. koja se koristi za proizvodnju elektroenergije. koja se koristi u industijskim procesima i za proizvodnju elektroenergije. industrija i tehnologija. Najveći značaj ima korišćenje ove energije za potrebe grejanja. razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog i rekreativnog turizma.

Resursi podzemnih voda naročito su bitni. Prvi je poljoprivredno zemljište. .19 - . jer preko 80% pitke vode potiče od podzemnih voda. drugi je graĎevinsko zemljište. Plansko korišćenje ovog resursa predstavlja preduslov razvoja uslovljenog urbanim funkcijama i preduslov za poboljšanje veza izmeĎu gradskih i seoskih područja. Obradivo zemljište predstavlja suštinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.Seminarski rad Solarna ćelija proizvodi jednosmernu struju koja se pomoću provodnika odvodi u kontroler punjenja. a to je šumsko zemljište. Vodni resursi obuhvataju resurse površinskih i podzemnih voda. 7. ZEMLJIŠTE KAO RESURS Zemljište kao resurs ima značajnu ulogu. 6. ali i organizovati konstantnu kontrolu njihovog kvaliteta u izvorištima. regionalnom i lokalnom). Zemljište kao graĎevinski resurs veoma je bitno za prostorno planiranje i izgradnju na svim nivoima (nacionalnom. a njegova osnovna funkcija je sprečavanje prekomernog punjenja akumulatora ili usmerava struju do akumulatora ako on nije dovoljno napunjen. veliki značaj sa privrednog aspekta imaju površinske akumulacije. koji imaju funkciju navodnjavanja i direktnu vezu sa produktivnošću poljoprivredne proizvodnje. VODNI RESURSI Vodni resursi zahtevaju posebnu paţnju s obzirom na ţivotni značaj vode kao materije. Osim toga. Za mnoga naselja u predstojećem periodu neophodno je obezbediti dovoljne količine pitke vode. zaštita i unapreĎenje prirodnog i kulturnog nasleĎa i naročito razvoj odrţivog turizma. zatim revitalizacija ruralnih ekonomija. Značajan resurs površinskih voda u Srbiji predstavljaju vodoprivredni kanali na prostoru Vojvodine. bitne kako za vodosnabdevanje tako i za proizvodnju električne energije. Postoji i treći. naročito sa dva ţivotno i privredno vaţna aspekta. Kroz ovakav pristup moguć je intenzivniji planski razvoj mreţe javnog transporta. koji se preklapa sa šumskim resursima. razvoj rekreativnih i vikend zona za potrebe urbanog stanovništva.

U sklopu upravljanja šumskim resursima neophodno je ostvarenje niza ciljeva meĎu kojima su: povećanje površina pod šumama. rečni saobraćaj i drugo. Banja Kanjiţa i druge. VodaVoda. Tek u poslednje vreme izraţena je zainteresovanost stranih kompanija za. jer je šumovitost u Srbiji 26. neiskorišćeni deo ovih vodnih resursa. ŠUMSKI RESURSI Šumski resursi obezbeĎuju biološke preduslove zdravijih uslova ţivotne sredine. šumarska politika Srbije mora naći ravnoteţu izmeĎu ekonomske. koje često uzrokuju velike ekonomske. što je znatno niţe od šumovitosti Evrope. Banja Vrujci. Bogutovačka. Rosa.7%. poljoprivredne i druge posledice. Mataruška. socijalne i kulturološke funkcije. a koje su pogodne za malo preduzetništvo. ribolov. kao što su turizam. Šume su bitne i za ekološke. Treba napomenuti postojanje značajnog potencijala podzemnih voda za dalje istraţivanje i eksploataciju. Vujić). veoma interesantne su brojne mineralne vode u Srbiji.20 - . ekološke. Na prostoru Srbije poznate su od davnina brojne banje sa lekovitim vodama. ali i globalnom okruţenju ugljenika i vodnom bilansu.Seminarski rad U kompletnoj strategiji upravljanja vodnim resursima vaţno mesto ima i strategija borbe protiv površinskih voda i poplava. trgovačkih i drugih usluga i delatnosti. racionalno korišćenje proizvodnog potencijala . koje pruţaju mogućnosti unapreĎenja turističkih. a u ekonomskom delu predstavljaju osnovu za drvnu industriju. 8. TakoĎe. Sokobanja. od kojih su nadaleko poznate: Vrnjačka. zdravstvene. obezbeĎuju sirovine za obnovljive i ekološki zdrave proizvode. a neke od njih bile su predmet investiranja stranih kompanija. Srbija raspolaţe brojnim izvorima geotermalnih voda. do sada. Brojne reke i jezera Srbije predstavljaju istaknute turističke destinacije koje svojom atraktivnošću otvaraju prostor za prateće usluţne delatnosti. kulturne i druge usluge. turističkorekreativne. Opšte stanje šuma u ovom trenutku je nezadovoljavajuće. imaju ulogu u ekonomskom razvoju. U skladu sa trendovima evropske i svetske šumarske politike. Isto tako. zaštitne. koje u poslednje vreme doţivljavaju trţišnu ekspanziju u flaširanju voda (Knjaz Miloš. KaraĎorĎe. ali i na drugim prostorima. naročito na području Mačve. ugostiteljskih. Vodni resursi imaju veze i sa drugim privrednim granama.

koje izmeĎu ostalog direktno proističe iz povećanih potreba u urbanim centrima za odgovarajućim količinama kvalitetnog i zdravog mesa. Paţnju takoĎe privlači i riblji fond. nudi mogućnost unapreĎenja. Biljni resursi mogu pokazivati veliku raznolikost flore i vegetacije. uz povećanje šumskih površina značajnih za stvaranje novih količina vazduha. retkih i zaštićenih ţivotinjskih vrsta. posebno za organizovana. Njihovo očuvanje i povećanje broja jedinki odreĎenih vrsta vaţno je kako za postojeće ekosisteme. osnivanje malih i srednjih preduzeća za obavljanje poslova u šumarstvu. 9. osnivanje i razvoj udruţenja privatnih šumovlasnika. predstavlja prioritet delovanja u upravljanju ovim prirodnim resursima. Ekonomski je interesantno korišćenje nedrvnih šumskih resursa. postoje i brojne lekovite i aromatične biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i medicinskih preparata. ObezbeĎivanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje i prevenciju industrijskog i drugih vrsta zagaĎenja. Stočarski resursi zavisno od stanja i stepena obezbeĎenosti drugih prirodnih resursa. Deo raznolike faune ima staništa u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima. uspostavljanje sistema zaštita šuma. Geografski poloţaj Srbije je doveo do toga da je srpsko voćarstvo u ranijim periodima bilo . Ţivotinjski svet odlikuje se raznovrsnošću faune. kao i prisutnoj šumskoj flori. ekonomski značajnih aktivnosti. koji pruţa mogućnosti rekreativnih. Ono takoĎe direktno proističe iz savremenih potreba u razvijenim centrima. tako i u delu sportskog ribolova. U sklopu gazdovanja šumskim resursima posebnu paţnju treba posvetiti gazdovanju populacijama divljači. uključujući bespravnu seču i bespravnu gradnju. atraktivna lovišta.Seminarski rad šumskih područja. ali i drugih. Osim značaja koje biljne vrste imaju za poljoprivredu. OSTALI PRIRODNI RESURSI Vazdušni resursi predstavljaju egzistencijalni preduslov zdravlja nacije. drvnu industriju i proizvodnju hrane. Voćarstvo je takoĎe zavisno od stanja i stepena obezbeĎenosti drugih prirodnih resursa.21 - . tako i za raznovrsnost opšte turističke ponude. ptica. kako u delu privrednog. dok je sa turističkog aspekta vaţno odrţavanje sistema zaštite i unapreĎenje stanja šuma u zaštićenim prirodnim celinama. naročito divljači.

Šar-planine i Đerdapa zasluţuju posebnu paţnju. U savremenim uslovima neophodno je povratiti i ponovo uspostaviti organizovanu proizvodnju. uz pronalaţenje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. brendiranje proizvoda za organizovan trţišni plasman. U zavisnosti od raspoloţivih prirodnih resursa pojedini od navedenih prirodnih resursa imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku iskorišćenost. postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja raspoloţivim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog odrţivog korišćenja. u definisanim granicama. koji su pod posebnim reţimom zaštite. Nacionalni parkovi takoĎe predstavljaju deo prirodnih bogatstava svake zemlje. odrţavanja i korišćenja. U njima se. kao što je današnje svetsko trţište. ribizli. Tare. ZAKLJUČAK Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka drţava. borovnica. neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira. posebno za stanovništvo seoskih i prigradskih područja. deo navedenih prirodnih resursa neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta. nalazi veliki broj različitih prirodnih resursa. mineralnih i drugih resursa. nastup na trţištu. vodnih. Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama. Iako u poreĎenju sa drugim zemljama. Pri tome. s obzirom na njihovu ekološku i turističku atraktivnost. po prirodnim resursima u ekonomskom smislu. naročito na probirljivom trţištu. kao i za strateško i operativno upravljanje. U pojedinim slučajevima. Potencijalno najveći značaj u ovom trenutku imaju razvijena proizvodnja malina. ali se jedan deo mora sačuvati za sadašnje i buduće generacije.Seminarski rad poznato po kvalitetnom voću i proizvodima od voća i izvan granica naše zemlje. što pruţa mogućnost za upošljavanje i ostvarivanje prosperitetnijih ţivotnih uslova. . Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija. Fruške gore. potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu. za odreĎene prirodne resurse. Nacionalni parkovi Kopaonika. pa tako i Srbije. pa tako i Republika Srbija polazi od raspoloţivih prirodnih resursa. zemljišnih. zatim šljiva. na jednom području. ali zahtevaju i specijalne uslove odrţivosti koje treba ispoštovati kod biljnih.22 - .

socijalnu. kako bi bili na dobrobit sadašnjim. što je ozbiljan problem. atmosfera. Prirodni resursi Srbije moraju imati ispunjenu ekonomsku. Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troše sporije nego što se regenerišu. podzemne vode). razvoj malog preduzetništva. i stepena istraţenosti i poznavanja resursa. . Obnovljivi resursi uključuju vazduh. zemljište. ukoliko se brţe troše od ciklusa obnavljanja (npr. podzemne i površinske vode. nafta i prirodni gas. u koja spadaju ugalj. davanja koncesija. razne vrste kamena. U generalnom osvrtu na prirodne resurse Srbije moţe se konstatovati postojanje širokog područja za privredne aktivnosti. a time i viši ţivotni standard. ulaganja domaćeg i stranog kapitala. Ipak. a čine ih: biološki sistemi Zemlje. jer ţivi svet zavisi od ovih resursa. Brojni konkretni pojedinačni projekti mogu Srbiji doneti ekonomski rast i razvoj usmeren na poboljšanje uslova rada i privreĎivanja. od ekonomskih mogućnosti i celishodnosti korišćenja. vode i biomasu. uran i drugi materijali i minerali. metali. neki od njih mogu postati neobnovljivi.23 - . razvojnu i upravljačku dimenziju. okeani i dr. To se odnosi na stanje prirodnih resursa koji su neophodni za opstanak i razvoj ţivota na planeti. Neobnovljivim resursima smatraju se prirodni resursi koji ne mogu ponovo nastajati.Seminarski rad Moramo obratiti paţnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju. ali i budućim generacijama. izmeĎu ostalog. kao što su fosilna goriva. Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi. od dostignutog nivoa razvijenosti tehnike i tehnologije.

Unčanin R. Beograd. Tošović R.wikipedia. 3. Viša poslovna škola Čačak. 2006. Fakultet za industrijski Menadzment Krusevac.24 - . Prof. 4. 2006. Ekoloski menadzment.Prirodni resursi Srbije. DS .: Prirodna bogatstva Srbije . dr Branislav Dordevic.Seminarski rad LITERATURA 1. 2.org/ . 2006. http://www.: Poslovna ekonomija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful