UZVRAANJE I UPUIVANJE - RENVOI U Zakonu o MPP, uzvraanje i upuivanje (renvoi) se regulie po optim pravilima.

Naime, ako bi koliziona norma navedenog Zakona upuivala na primenu stranog prava, tada bi se primenjivalo, pre svega, koliziono pravo te zemlje. Znai, primenjujui strano merodavno pravo, primenjujemo njegove kolizione norme, koje e nam dati odgovor koje emo pravo, konano, primeniti. Ako bi te norme odreivale da je merodavno pravo nae zemlje, tada bi se, konano, primenilo nae materijalno pravo, 34 Strani pravni ivot 3/2009
21 Wengler

W., Odluka vieg suda pravde u Engleskoj povodom zabrane zakljuenja novog braka italijanskog dravljanina domiciliranog u vajcarskoj, Revue critique de droit international prive, 1969., 3:491-497, Strani pravni ivot 72/71

bez primene kolizionih normi Zakona o MPP.22 Zakon o MPP regulie, jedino, uzvraanje, a ne i upuivanje, ali to nikako ne znai da se tumaenjem ove norme ne bi moglo doi do zakljuka da je upuivanje predvieno naim zakonodavstvom. No, postavlja se pitanje da li je, u ovom sluaju, potrebno tumaenje, odnosno, zbog ega zakonodavac nije regulisao i upuivanje. Ono to je veoma vano pomenuti, odnosi se na tri uslova za renvoi, odnosno, moraju se ispuniti odreene pretpostavke, kako bi se, uopte, govorilo o tom institutu. Prvi se odnosi na injenice, tj. one moraju biti takve da stvore osnov za primenu renvoi.23 Sluaj Forgo24 je jasan primer za to.25 Drugi se odnosi na razliitost kolizionih normi zemlje u kojoj se primenjuje koliziona norma i zemlje na koju ta norma upuuje. Moramo rei da su kolizione norme, veim delom, jednoobrazne, tako da e se retko desiti da e ovaj uslov biti ispunjen. Trei uslov se odnosi na to da pravni sistem prihvata primeni renvoi.26 Velika veina zemalja prihvata
Prof.dr Vladimir olovi: ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONIH NORMI... 35 22 lan 6. Zakona o MPP 23 Sajko, Meunarodno privatno pravo, Zagreb 2005., str. 185 24 Franc Forgo, poreklom Bavarac, roen je 1801. godine, kao vanbrano dete u Bavarskoj. Kad je napunio 5 godina, njegova majka Ana Marija Ditl udala se za jednog Francuza i udajom stekla francusko dravljanstvo. Posle udaje, ona se stalno nastanila u Francuskoj i sa sobom povela i svog sina. Forgo se kasnije oenio jednom bogatom Francuskinjom, nadiveo je i 1869. godine umro u Francuskoj. Iza sebe nije ostavio testament. Kao naslednici pred francuskim sudom, pojavili su se dalji poboni srodnici Forgoa i francuska drava. Oni su meusobno osporavali nasledna prava drugog na zaostavtinu pokretnih stvari, koja se nalazila u Francuskoj. Poboni srodnici umrlog po majci, pozivali su se na bavarsko pravo po kome oni uivaju nasledna prava, dok se francuska drava pozivala na francusko pravo prema kome poboni srodnici roditelja vanbranog deteta ne mogu biti zakonski naslednici.Sluaj je tri puta ukidan i konano je francuski Kasacioni sud doneo odluku, kojom je odbio zahtev pobonih srodnika Forgoa iz sledeih razloga: odluujua injenica za primenu prava prema nahoenju suda u ovom sluaju je domicil ostavioca. Prema tome, a s obzirom na to da je Forgo bio Bavarac, koji nikada nije stekao francusko dravljanstvo, a nije imao ni domicil odobren od nadlenih organa u Francuskoj, nadleno je bavarsko pravo. Po bavarskom kolizionom pravu, odluujua injenica za regulisanje naslednih odnosa je faktiki domicil , koji je ostavilac imao u Francuskoj, te da je stoga u krajnjoj liniji merodavno francusko materijalno pravo na osnovu koga se kao jedini naslednik pojavljuje francuska drava (Pak, Prirunik za primenu Meunarodnog privatnog prava, Beograd 1982., str.127). 25 Ballarino, Diritto Internazionale Privato, Milano 1976., str. 95

26 Varadi,

Borda, Kneevi, Meunarodno privatno pravo, Novi Sad 2001., str. 119

institut uzvraanja i upuivanja.27 Postoje i suprotni stavovi, koji se odnose na to da renvoi nije potreban, da taj institut odstupa od opteg pravila o primeni merodavnog stranog materijalnog prava na koje upuuje koliziona norma i sl.28 No, nije na zakonodavac jedini koji regulie renvoi na navedeni nain. To je sluaj i sa maarskim zakonodavcem. Ali, maarski zakonodavac, na nevet nain definie uzvraanje i upuivanje. U maarskoj Uredbi se uopte ne spominje primena kolizionih pravila, ve samo primena merodavnog stranog prava. Osim toga, maarski zakonodavac regulie samo uzvraanje, a ne i upuivanje, kao to je sluaj i sa Zakonom o MPP.29 Na isti nain, ovu oblast regulie i vajcarsko zakonodavstvo. To kaemo, iako Savezni zakon o meunarodnom privatnom pravu vajcarske spominje i upuivanje. Oigledno se ovaj zakon oslonio na opta pravila ove materije, tako da definie da e se renvoi primenjivati, uvek, kada ovaj Zakon to predvia. vajcarski zakonodavac je odredio tri situacije, kada se primenjuje renvoi. To su situacije vezane za statusne odnose, u pogledu linog imena lica sa prebivalitem u inostranstvu, kao i kod nasleivanja lica koje je svoje poslednje prebivalite imalo u inostranstvu.30 Moemo zakljuiti, da se, ovde, nee primenjivati upuivanje.31 Selektivna primena renvoi se odnosi na konkretna podruja gde je on doputen. eki zakonodavac, sa druge strane, ne konkretizuje primenu renvoi u odreenim sluajevima, ve ovaj institut definie na opti, a moemo rei i apstraktni, nain. Naime, po ekom Zakonu o meunarodnom privatnom pravu primena uzvraanja i upuivanja bie doputena, ako to odgovara razumnom i pravinom reenju odnosa u pitanju.32 Treba jasno precizirati normu o uzvraanju i upuivanju. Pre svega, treba istai da se kod primene stranog prava, na koje je uputila koliziona 36 Strani pravni ivot 3/2009
27 Ballarino,

nav.delo, str. 94 M., Renvoi i nae Meunarodno privatno pravo jedan drugaiji pogled, Zbornik Pravnog fakulteta Univerziteta u Istonom Sarajevu, Istono Sarajevo 2006., str. 74 29 Par. 4 maarske Uredbe 30 ivkovi, nav.delo, str. 23 31 lan 14. vajcarskog Saveznog zakona 32 ivkovi, nav.delo, str. 24
28 Rokomanovi

norma nae zemlje, primenjuju i pravila o odreivanju merodavnog prava strane zemlje. Osim toga, smatramo da bi trebalo precizirati i primenu upuivanja, a to zavisi od injenica u jednom graanskopravnom odnosu. Naveemo jedan primer koji pokazuje da je primena renvoi nemogua kod primene autonomoje volje. To je opte pravilo, koje nismo napred analizirali. Naime, ako stranke u ugovoru odrede merodavno pravo po kome e se reavati njihovi, eventualni, sporni odnosi, primena e se odnositi na materijalno, a ne na celokupno pravo, to podrazumeva i primenu kolizionih normi. Primer je sledei: U sluaju Siegelman v. Cunard White Star Ltd., Siegelman je podigao

tubu protiv kompanije Cunard traei da mu se naknadi teta, koju je njegova pokojna ena pretrpela na brodu Kvin Elizabet. U voznoj karti kupljenoj u Njujorku bilo je predvieno da e se sva pitanja koja bi se u vezi sa ugovorom pojavila reavati po engleskom pravu. Kako se radilo o prekraju na moru, sudija u SAD je smatrao da se na ovaj sluaj mogu primeniti amerika pravila o sukobu zakona. Sudija u Engleskoj, meutim, nije se sloio smatrajui da je u pitanju ugovor po pristanku (athezioni ugovor) i da se stranka, kupujui kartu sloila da englesko pravo bude nadleno za reavanje eventualnih sporova. Stvar je trebalo raspraviti, shodno odredbama predvienim u ugovoru, odnosno po engleskom pravu. Sudija Frenk, dalje, smatra da odredba upuuje na englesko unutranje pravo (a ne na celokupno koje bi obuhvatalo i engleska pravila o sukobu zakona), jer je klauzula i uneta u ugovor u cilju da se obezbedi uniformna primena engleskog postupka bez obzira gde je karta izdata, a taj rezultat se ne bi mogao postii da se odredba u ugovoru odnosila na celokupno englesko pravo.33 III-1) Kvalifikacija i renvoi Kvalifikacija predstavlja specifino tumaenje kolizione norme, odnosno njenih sastavnih delova, od kojeg zavisi odreivanje merodavnog prava. U Zakonu o MPP kvalifikacija je definisana na nain, koji zahteva tumaenje. U vezi sa tim treba jasno razdvojiti kvalifikaciju od ustanove uzvraanja i upuivanja. Mi neemo govoriti o regulisanju kvalifikacije,
Prof.dr Vladimir olovi: ODSTUPANJA OD REDOVNE PRIMENE KOLIZIONIH NORMI... 37 33 Sharwood R.L., Upuivanje i autonomija volje, American Journal of Comparative Law, I71957, 120-125, Strani pravni ivot 8/57

ve o odnosu tog instituta i renvoi. Naime, uticaj primene lana 9. Zakona o MPP koji ureuje kvalifikaciju na lan 6. istog Zakona koji ureuje renvoi bio je predmet prouavanja kvalifikacije na kolizionopravnu tehniku. Meutim, kako neki autori kau, sa ime se moemo sloiti, kvalifikacija, odnosno lan 9. Zakona o MPP, ima mnogo vei znaaj i njegov uticaj i na druge institute Meunarodnog privatnog prava je mnogo vei, nego to to sama, navedena, odredba pokazuje.34 Kod primene stranog prava, domai sudija treba da uzme u obzir i stav tog prava o uzvraanju i upuivanju. Znai, domai sudija je duan da se, prilikom tumaenja, pridrava pojmova i smisla stranog prava.35 Ustanovu uzvraanja i upuivanja treba razdvojiti od kvalifikacije. Kod uzvraanja i upuivanja odgovaramo na pitanje, kako emo posmatrati strano pravo koje je merodavno po domaoj kolizionoj normi, dok kod kvalifikacije odgovaramo na pitanje, kako e se primeniti strano pravo, da li su instituti stranog prava poznati i u domaem pravu i kakav uticaj e sve to imati na primenu domae kolizione norme. Ovo je, naroito, vano istai zbog sadrine odredbe lana 9. Zakona o MPP. III-2) Uredba EU 593/2008 o merodavnom pravu za ugovorne obaveze i renvoi Uredba (EU) Evropskog parlamenta i Saveta o merodavnom pravu za ugovorne obaveze (Rim I) br. 593 od 17.juna 2008.godine (dalje: Uredba 593/2008)36 primenjuje se na situacije u kojoj se reava sukob zakona

kod ugovornih obaveza u graanskim i trgovakim stvarima. Izmeu ostalog, Uredba 503/2008 iskljuuje primenu ustanove uzvraanja i upuivanja, odnosno renvoi. To znai da se primena prava zemlje lanice, koje je odreeno ovom Uredbom, odnosi na materijalno pravo te zemlje, a ne i na pravila Meunarodnog privatnog prava. Time je iskljuena mogunost primene kolizionih normi zemalja lanica, a to je predvi38 Strani pravni ivot 3/2009
34 Jaki,

lan 9. ZMPP-a i osnovni pojmovi Meunarodnog privatnog prava, Zbornik radova Dvadeset godina Zakona o meunarodnom privatnom pravu, Ni 2004., str. 57 35 Jaki, nav.delo, str.63 36 Regulation (EC) No 593/2008 of the European Parliament and of the Council of 17 June 2008 on the law applicable to contractual obligations (Rome I) Official Journal of the European Communities L 177, 04.07.2008., p.6-16

eno u lanu 20. Obzirom da je institut uzvraanja i upuivanja prihvaen u velikom broju zemalja lanica EU, postavlja se pitanje da li se ovakvim regulisanjem brie ovaj institut iz Meunarodnog privatnog prava, odnosno, da li je renvoi eliminisan kod primene kolizione norme. Sa druge strane, injenica je da je kod ugovornih odnosa sa elementom inostranosti, kao instrument reavanja istih, predviena autonomija volje stranaka, to je predvieno i Uredbom 593/2008, odnosno, predviena su i druga pravila, zakljuno sa pravilima po kojima se merodavno pravo odreuje po duniku karakteristine obaveze (teorija karakteristine prestacije). Znamo, takoe, da je renvoi iskljuen kod primene prava po autonomiji volje stranaka. Ipak, postavlja se opravdano pitanje, zbog ega je Uredba 593/2008 iskljuila renvoi iz primene. Da li renvoi smeta primeni kolizione norme kod ugovornih odnosa, ako se, naravno, ne radi o autonomiji volje?