Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

1.UVOD

Razvoj problema sa kojim se danas susreemo dostizao je vrhunac poetkom prolog veka . Usled poveanja potrebe za elektrinom energijom u savremenom domainstvu i neizdrive urbanizacije, drzave su morale tragati za najpovoljnijim reenjima, a u isto vreme i obraati znaajnu panju na ouvanje prirode i iskorienje svojih prirodnih resursa. Moderni stil ivota podrazumeva sve veu upotrebu energije, a trenutno se veina energetskih potreba oveanstva namiruje upotrebom vrlo tetnih fosilnih goriva, ali u budunosti e se ta goriva morati zameniti iim izvorima energije u obliku obnovljivih izvora energije ili nuklearne energije, ako elimo da sauvamo nau Planetu. Medjutim, ekonomska situacija u Srbiji ne ide u prilog razvoju i investiranju u obnovljive izvore energije i to e se odraziti u budunosti poveanim uvozom energenata i veim zaduivanjem. Dravi treba da bude najvei interes upravo u indirektnim efektima koji e se ogledati u smanjenju uvoza elektrine energije, u korienju obnovljivih izvora energije radi uvanja neobnovljivih i smanjenja zagaivanja ivotne sredine, regulisanju vodotokova i zapoljavanju domae industrije.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

2.ENERGIJA
ivimo u svetu energije. Sve to nas okruuje zasnovano je na korienju energije. Energija je potrebna svim ivim biima. Nama je potrebna da bi smo se mogli kretati. Energiju dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od Suneve svetlosti, ivotinje jedu biljke ili druge ivotinje. Maine dobijaju energiju sagorevanjem goriva (nafte, uglja, gasa i dr.). Ali na planeti Zemlji je sve manje iskoristive energije. Svet je doao u vreme kada treba sve vie i vie energije budui da potronja energije znatno raste na globalnoj skali. Meutim, ne samo da svet treba energiju, ve tavie treba energiju iz obnovljivih ekoloki prihvatljivih izvora energije koji ne uzrokuju ekoloke probleme kao to su globalno zagrevanje, zagaenje vazduha, vode, odnosno, zagadjenje ivotne sredine.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Ouvanje energije je od sutinske vanosti, jer prekomernim, nesmotrenim korienjem energije: - unitavamo prirodna bogatstva koja se trajno unitavaju i troe da bi se ta energija dobila od prirodnih sirovina, - izuzetno puno zagaujemo ivotnu sredinu jer se sirovina kopa, prerauje, transportuje, sagoreva i sve to kako bi se preradila u elektrinu energiju za nas uvajui energiju titimo sebe, prirodu, ivotinje i biljke i prepolovljavamo svoje trokove, tj. raune.

2.1. ENERGIJA I OKOLINA

Proizvodnja, transport i korienje energije u velikoj meri utiu na okolinu i ekosisteme. Kod energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekolokih katastrofa poput izlivanja nafte, kiselih kia i radioaktivnog zraenja do indirektnih posledica poput globalnog zagrevanja. Budui da e energetske potrebe oveanstva nastaviti da rastu u iduih nekoliko vekova, nuno su neophodne mere kojima bi se uticaj eksploatacije energije na okolinu smanjio na najmanju moguu meru. Najopasniji izvori energije trenutno su fosilna goriva, tj. ugalj, nafta i prirodni gas, a potencijalnu opasnost predstavlja i iskorieno radioaktivno gorivo iz nuklearnih elektrana tj. visoko radioaktivni otpad. Fosilna goriva su opasna zbog toga jer sagorevanjem isputaju velike koliine ugljen dioksida, a radioaktivni otpad je opasan jer utie loe na organizam ljudi. Ogroman deo svetske energije jo uvek se dobija iz ekoloki neprihvatljivih izvora energije, pogotovo fosilnih goriva koja su jo uvek dominantan izvor energije. Trenutno nijedno fosilno gorivo nije sasvim proieno, pa se prilikom sagorevanja otputaju jo neki tetni gasovi poput sumpornog dioksida ili azotnog oksida. Ti gasovi kasnije reaguju sa vodenom parom u oblacima i formiraju kapljice koje padaju na zemlju kao slabe sumporne i azotne kiseline, tj. kisele kie, a te kie deluju izrazito tetno na itave ekosisteme koje zahvataju. Kod sagorevanja nekih izvora energije nastaju i sitne estice minerala koje kasnije stvaraju pepeo i jedan deo tih estica odlazi u atmosferu noen vrtlogom dima i te estice su takoe vrlo opasne za zdravlje. Energetski resursi prema obnovljivosti dele se na:

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Neobnovljive izvore energije Obnovljive izvore energije

3. NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Pod pojmom neobnovljivih izvora energije se podrazumevaju svi potencijalni nosioci nekog vida energije koji su jednom stvoreni ali se za sada ne mogu obnoviti. Takvi nosioci energije su fosilna goriva: ugalj, nafta i derivati nafte, prirodni gas, kao i fisiona (nuklearna) goriva. Problemi sa neobnovljivim izvorima energije su prvo u njihovoj koliini i rasprostranjenosti. Zalihe fosilnih goriva su ograniene i brzo nestaju, a usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korienje neobnovljivih goriva stvorilo je sistem meuzavisnosti, tako da se drave koje zavise od uvoza fosilnih goriva nalaze u podreenim poloajima. Drugi problem je zagaenje ovekove okoline. Sagorevanjem fosilnih goriva, naroito onih baziranih na nafti i uglju, uzrok su globalnog zagrevanja, dakle stvaranju tzv. efekta staklene bate usled emisije ugljen-dioksida, sumpornih i azotnih jedinjenja. Promena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za Zemljin ekoloki sistem. Sa druge strane, primena nuklearne energije, predstavlja uslovno istu tehnologiju, ali u sluaju katastrofa moe doi do izuzetno velikih zagaenja sa ogromnim posledicama na oveka i ivotnu okolinu. Takoe, veliki problem predstavlja i

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu odlaganje radioaktivnog otpada.

3.1. FOSILNA GORIVA

Ugalj, nafta i prirodni gas nazivaju se fosilna goriva. Samo ime fosilna goriva govori o njihovom nastanku. Pre mnogo miliona godina ostaci biljaka i ivotinja poeli su se taloiti na dno okeana ili na tlu. S vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, mulja i peska. U tim uslovima razvijale su se ogromne temperature i veliki pritisci, a to su idealni uslovi za pretvaranje ostataka biljaka i ivotinja u fosilna goriva. Sagorevanjem fosilnih goriva u atmosferu odlazi puno ugljen dioksida. To je glavni problem iskoriavanja fosilnih goriva gledano sa ekolokog aspekta.

3.1.1. UGALJ
Ugalj je nastao od biljaka pre 300 miliona godina. Biljke su se taloile u movarama i milionima godina preko tih ostataka se taloilo blato koje je stvaralo veliku toplotu i pritisak. Danas se ugalj veinom nalazi ispod sloja stena i blata, a da bi se dolo do njega kopaju se rudnici. Od svih fosilnih goriva uglja ima najvie, a ima i najdui vek upotrebe. Ve u 2. i 3. veku stari Rimljani u Engleskoj su koristili ugalj. Godine 1880. ugalj je prvi put upotrebljen za proizvodnju elektrine energije.

3.1.2. NAFTA
Nafta je tamna tenost koja se najee nalazi ispod povrine Zemlje ili morskog dna. Nafta se najvie koristi za pokretanje vozila i za dobijanje elektrine energije u termoelektranama. Takoe je znaajna sirovina za mnoge proizvode.

3.1.3. PRIRODNI GAS

Prirodni gas je fosilno gorivo koje se najveim delom (85% do 95%) sastoji od metana (CH4), bez mirisa i ukusa. Zapaljiv je i eksplozivan. Kao fosilno gorivo, prirodni gas ima ograniene zalihe. Procene su da bi zalihe prirodnog gasa, uz dananji nain iskoriavanja, mogle potrajati jo oko sto godina. Gas se upotrebljava u domainstvu, koristi se za grejanje, u industriji itd.

3.1.4. NUKLEARNA ENERGIJA

Nuklearna ili atomska energija je naziv za energiju koja se oslobaa pri procesima transmutacije atomskih jezgara. U uem smislu pod nuklearnom energijom se smatra primena

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu kontrolisanih nuklearnih reakcija u svrhu pokretanja razliitih ureaja. Proizvodi se u nuklearnim elektranama. Nuklearna energija danas proizvodi 17 % elektrine energije u svetu, odnosno 7 % globalne energije. Poela se primenjivati od 1950-ih godina. Mada, za sada, praktino nije mogue iskljuiti neobnovljive izvore energije, ali primena obnovljivih izvora energije u mnogome moe smanjiti emisiju gasova staklene bate, a samim tim i smanjiti tetne posledice na okolinu.

4. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije predstavljaju neiscrpan prirodni vid energije koja se nalazi svuda oko nas. Pod pojmom obnovljivi izvori energije, podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino Tu spadaju solarna energija, energija vetra, geotermalna energija, energija biomase, energija plime,talasa i okeana, i energija vode, odnosno hidroenergija.

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

4.1. VRSTE OBNOVLJIVIH IZVORA

4.1.1. SOLARNA ENERGIJA

Do sada nisu identifikovani znaajniji negativni uticaji na ivotnu sredinu korienja solarne energije. Ukoliko se vodi rauna o povrini koju pokrivaju reflektujui materijali za prikupljanje sunane energije (ogledala za koncentrisanje energije sunca) - koja ukoliko se primene na vrlo velikim povrinam a mogu da dovedu do poremeaja u lokalnoj klimi - kao i uticaj na poljoprivredno zemljite i divlju floru i faunu, korienje solarne energije je ekoloki odrivo. 4.1.2. ENERGIJA VETRA

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Korienje energije vetra, na mestima gde su prosene brzine vetra vee od 4 m/s, trenutno je jeftinija opcija od korienja solarne energije. Mada elektrane na vetar imaju vrlo malu emisiju tokom svog veka postojanja, one ipak imaju nekoliko potencijalno negativnih posledica na ivotnu sredinu o kojima se mora voditi rauna. Turbine na vetar su previe upadljive, stvaraju aerodinaminu buku od prelaska vetra preko otrica lopatica i mehaniku buku od pomeranja delova turbine, a svojim prisustvom mogu da predstavljaju potencijalnu opasnost za ptice koje stradaju od sudara sa rotirajuim lopaticama turbina.

4.1.3. GEOTERMALNA ENERGIJA

Geotermalna energija je ist obnovljivi izvor energije od kojeg se mogu dobiti toplotna i elektrina energija. Toplota koja se nalazi u unutranjosti Zemlje sutinski je neograniena i uz odgovarajua tehnoloka reenja moe se direktno koristiti za geotermalno grejanje domainstava i plastenika i staklenika za poljoprivredu. Geotermalna energija ima i potencijal da obezbedi pouzdane izvore elektrine energije uz znaajno manje nivoe emisija od energije iz fosilnih goriva, a faktor iskorienja moe da bude i do 90%. Elektrane na geotermalnu energiju potencijalno predstavljaju znaajnu opasnost za spoljanju sredinu. One mogu tokom svog rada da isputaju gasove u atmosferu, pre svega ugljendioksid i vodonik sulfid, ali i amonijak, vodonik, metan, azot, radon i drugo. Ova emisija mora da se kontrolie striktnom regulativom i kontrolnim metodama same geotermalne tehnologije. Takoe, upotrebljene geotermalne vode moraju da se vraaju nazad u Zemlju odakle potiu, i mogu zagaditi rene i jezerske sisteme.

4.1.4. ENERGIJA BIOMASE

Biljke imaju sposobnost da u procesu fotosinteze vezuju sunevu energiju i da od vode i ugljendioksida sintetiu organske materije - biomasu. Ova sposobnost osnova je opstanka ivota na Zemlji. Razgradnjom biomase ne izbacuje se viak ugljendioksida u atmosferu, jer je ista koliina absorbovana prilikom rasta biljaka. Biomasa je znaajan izvor energije i irom sveta najvanije gorivo, posle uglja, nafte i prirodnog gasa. Biomasa se deli po sastavu na vrstu, tenu i gasovitu, tj. biogas. vrsta biomasa: organske, nefosilne materije biolokog porekla (drvo, drveni otpaci, pleva, slama, ljuske, ivotinjski otpad i drugo)

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Tena biogoriva: tena goriva zasnovana na biljnim osnovama nastala obradom biomase (biodizel i bioetanol) Biogas: gasovi nastali razlaganjem biomase (metan, ugljendioksid i drugo)

4.1.4.1. BIOGORIVA Biogoriva predstavljaju komparativno istu alternativu za naftu kao izvor goriva, meutim, proizvodnja i eksploatacija biomase u energetske svrhe vezana je sa itavim nizom rizika za ivotnu sredinu. Slino kao i kod proizvodnje hrane, proizvodnja biomase u energetske svrhe povezana je sa uobiajenim nainom obrade zemlje i podrazumeva korienje velikih povrina pod jednom kulturom i intenzivne agrotehnike mere. Ovo se pokazalo kao vrlo negativan faktor koji dovodi do smanjenja bioloke raznovrsnosti i zagaenja zemljita i vode. Takoe, ekploatacija prirodnih izvora drveta ve je u celom svetu dovela do znaajne degradacije povrina pod umama, to ima negativne posledice na klimu, remeti reime kruenja materija u prirodi ukljuujui i vode i ugroava bioloku raznovrsnost. Dalje poveanje korienja drveta u energetske svrhe, ak i sa namenskih, gajenih povrina moe imati katastrofalne posledice na ivot na Zemlji. Ekoloka, na alost ne neophodno i ekonomska odrivost biomase kao izvora energije moe se postii samo upotrebom biljnih i ivotinjskih ostataka, koji do sada nisu nali svoju ekonomsku primenu i bili su odbacivani.

4.1.5. ENERGIJA OKEANA

Energija okeana je izvor energije koji se vrlo retko koristi jer trenutno postoji mali broj elektrana koje koriste energiju oceana, a osim toga te su elektrane jo uvijek malih dimenzija tako da je deo energije koji se odnosi na energiju okeana ustvari zanemariv na globalnoj skali. Meutim, kako obnovljivi sektor dobija sve vee znaenje sa njime bi trebalo takoe porasti i iskoriavanje, ovog u najmanju ruku zanimljivog izvora energije. Postoje tri osnovna tipa koja se koriste u iskoriavanju energije okeana. Moemo koristiti talase, odnosno energiju talasa, energiju plime i oseke, a osim toga moemo koristiti i temperaturnu razliku vode kako bi dobili energiju (Ocean Thermal Energy Conversion, OTEC).

10

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

4.1.6. HIDROENERGIJA

Hidroenergija je energija iji naziv potie od rei (hydro), to znai voda i (energy), energija pa odatle i njen naziv. Hidroenergija je najstariji izvor energije koji se vekovima koristi za dobijanje mehanike, a ve due od sto godina i elektrine energije. Hidromehaniki energetski potencijal renih tokova predstavlja posledicu prirodnih kretanja vode pod dejstvom toplote Sunca i gravitacione sile.

Iskoriavanje hidroenergije ima istorijat od vie hiljada godina. Na osnovu arheolokih nalaza, poznajemo sisteme navodnjavanja stare 5000 godina. Sigurno je da su vodenice (dakle, pretvaranje hidroenergije u mehaniki rad) ve koristile velike imperije Starog veka (Egipat, Kina, Indija). Vodenice su jednako radile i kod Rimljana i kod Grka. U prvoj polovini 19. veka, uglavnom poev od 30-ih godina, umesto vodenica pojavile su se prve vodene turbine, koje su bile sposobne da

11

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu eksploatiu energiju reka koje karakterie veliki pad i veliki prinos vode.

Napokon, 1860-ih godina, Werner von Siemens je izgradio elektrini generator koga je pokretala vodena turbina, kojim se mogla proizvoditi elektrina energija, dok 1896. godine je angaovanjem Thomasa Alve Edisona i Nikole Tesle izgraena na vodopadu Nijagara prva hidroelektrana naizmenine struje. Danas oko 20% svetske proizvodnje elektrine energije potie iz hidroenergije, u ukupnoj koliini od oko 2030 TWh. Energija dobijena korienjem snage vode je relativno ista, meutim, velike hidroelektrane izazivaju velike probleme izmeu ostalog i oko ureenja vodotokova, naruavanja pejzaa, uticaja na floru i faunu i indirektnog oslobaanja gasova staklene bate (metan koji nastaje raspadanjem sedimenta u akumulacijama). Meutim, tehnoloka reenja koja ne podrazumevaju izgradnju brane, akumulacije ili raseljenje stanovnitva, nemaju negativan efekat na ljudske potrebe za vodom niti utiu negativno na bioloku raznovrsnost podruja, prihvatljiva su i preporuljiva.

Kao jedno od najisplativijih i ekoloki najprihvatljivijih reenja poinje se sa izgradnjom hidroelektrana i iskoriavanjem energije vode, odnosno hidroenergije.

4.1.6.1. KARAKTERISTIKE POTENCIJALA HIDROENERGIJE

Radi prouavanja hidroenergije potrebno je poznavati nekoliko karakteristika ovog potencijala. Teorijski potencijal vodenih snaga je teoretski mogua snaga koju vodeni tok moe dati bez obzira na tehniku i ekonomsku stranu ostvarljivosti postrojenja. Za raun ovog pokazatelja je potrebno poznavati visinske razlike za data jedinina odstojanja, tj. poduni profil reka i potoka, trajanje i uestanost snaga, rasporeenost snaga du toka, raspodela snaga u funkciji vremena, prosene i maksimalne protoke. Tehniki vodeni potencijal se odreuje na osnovu razrade nekog tehnikog reenja kada se utvrdi realno ostvariv potencijal godinje proizvodnje energije.

12

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Ekonomski potencijal je onaj deo tehniki iskoristivog potencijala ija se eksploatacija ekonomski isplati.

5. HIDROELEKTRANE

Hidroelektrana je elektrino postrojenje za proizvodnju elektrine energije sa pogonom na vodu. Ovaj vid elektrana se gradi na mestima gde postoji dovoljno tekue vode u smislu koliine i visinske razlike.Takodje, hidroelektrane se obino grade sa viim i niim nivoom, to zapravo ini ovu tehnologiju jako povoljnom i fleksibilnom za kontrolisanje koliine proizvedene struje. Pomou akumulacije vode, vie energije moe da se proizvede u toku poveane potronje, a nou kada je potronja smanjena se proizvodi manje struje i stvara nova akumulacija vode. Snaga hidroelektrane je srazmerna koliini vode i visinskoj razlici. Zato se biraju vodotokovi sa velikim protokom vode ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim padovima, dok ravniarske

13

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu reke sa malim visinskim razlikama nisu povoljne. Meutim koliina proizvedene energije zavisi od koliine dotoka vode i varira tokom godine. Tehnologija hidroelektrane je pouzdana i nakon izgradnje, podrazumeva samo trokove odraavanja i praenja stanja konstrukcije

5.1. PRINCIP RADA HIDROELKTRANE

Potencijalna energija vode se pretvara u kinetiku energiju vode koja se dovodi kroz kanale, odnosno cevovode. Kinetika energija vode u pokretu sa rotacijom turbine pretvara u mehaniku energiju. Tekua voda obre svojom kinetikom energijom hidraulinu turbinu, koja je povezana sa elektrinom mainom - generatorom elektrine energije. Svaki generator je sastavljen od rotora i statora, gde se u rotoru nalaze magneti i samim okretanjem magnetnog polja se indukuje struja u bakarnim navojima u statoru, po principu elektromagnetne indukcije. U hidroelektranama generator ima jak elektromagnet, odnosno rotor pa pomerananjem magnetnog polja, izaziva se pomeranje elektrona koji "skau" sa atoma na atom i tim se proizvodi elektrini tok, odnosno struja.

5.2. SASTAVNI DELOVI HIDROELKTRANE

14

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Brana ili pregrada je osnovni deo hidrotehnikog sistema hidroelektrane, a funkcija joj je skretanje vode s prirodnog toka prema zahvatu, poveanje dubine vode kako bi dobili to vei pad i ostvarivanje akumulacije vode. Brane mogu biti masivne (armirano-betonske) i nasute (zemlja, kamenje). Zahvat vode je struktura koja usmerava vodu prema dovodu, odnosno prema turbini. Postoje primeri zahvata ispod i iznad povrine vode. Zadatak zahvata je da potrebnu koliinu vode usmeri prema dovodu vode ili direktno prema cevovodu, pod pritiskom a da pritom bitno ne ugrozi okolinu, i da ne zahteva posebna odravanja. Prema dananjim ekolokim standardima zahvati imaju sisteme za odvraanje riba od zahvata i prolaze za ribe. Dovod vode je deo sistema koji spaja zahvat sa vodenom komorom. Moe biti izveden kao otvoreni kanal ili zatvoreni tunel. Otvoreni dovod (kanal) moe biti izveden u obliku trapezoida, pravougaonika, trougla ili polukruno. Protok kroz kanal zavisi od vrste materijala od kojeg je izraen (zemlja, elik, drvo ili beton) od istoe kanala i od oblika kanala. Zatvoreni dovod (tunel) moe biti izveden kao gravitacioni ili pritisni. Kod gravitacionih tunela voda ne ispunjava ceo tunel, pa se protok regulie na zahvatu, dok kod pritisnih tunela voda ispunjava ceo popreni presek, pa ne treba uticati na zahvat za promenu protoka. Vodena komora nalazi se na kraju odvoda, a slui za regulaciju prilikom promene optereenja. Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel vodena komora mora imati odgovarajui volumen kako bi se u njoj mogla stati vea koliina vode, a kada je tunel pritisni dimenzije komore moraju biti takve da nivo vode u dovodu ne poraste preko doputene granice. Pritisni cevovod dovodi vodu do turbina iz vodene komore ili direktno sa zahvata vode, a karakteristian je po materijalu, razmeri, debljini i tipom spajanja pojedinih delova. Razmera se bira tako da se gubici zbog trenja smanje na prihvatljivu meru dok se debljina bira tako da je cevovod otporan na hidraulike pritiske. Danas postoji irok izbor materijala za izradu cevovoda, zavisno od pada. Za velike padove koristi se zavareni elik, dok je za male i srednje padove elik manje poeljni jer se unutranji i spoljanji sloj zatite ne smanjuje sa smanjenjem debljine ceva usled manjeg pritiska. Zato se na manjim i srednjim padovima koriste jo i polietilenski, pvc, betonski i azbestnobetonski cevovodi. Na ulazu u pritisni cevovod nalazi se ureaj kojim se moe spreiti dalje proticanje

15

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu vode u sluaju pucanja cevi. Ispred glavnog ureaja redovno se postavlja i pomoni, koji omoguava bilo kakve radove na glavnom bez potrebe za pranjenjem sistema. Vodene turbine pretvaraju kinetiku energiju strujanja vode u mehaniku energiju okretanjem rotora turbine, odnosno generatora. Turbine se zavisno od naina prenosa energije vodotoka dele na impulsne (akcione) i reakcione. U impulsnim turbinama pritisak na ulazu u rotor vode jednak je pritisku vode na izlazu, jer se sva potencijalna energija vode pretvara u kinetiku energiju u statoru turbine. Glavni predstavnik impulsnih turbina je Peltonova turbina kod koje voda sa velike visine od 400 do 600 m slobodno pada i koristi se za male protoke. Generator je ureaj koji mehaniku energiju okretanjem rotora pretvara u elektrinu energiju. S obzirom na brzinu okretnog magnetnog polja u odnosu na brzinu rotora generatori se dele na sinhrone i asinhrone. Sinhroni generator ima istosmerni sistem i moe raditi izolovan od mree, dok asinhroni generator uzima istu energiju iz mree, i ne moe raditi ako nije povezan na mreu. Sinhroni generatori su skuplji od asinhronih, ali se asinhroni mogu koristiti samo na mestima gdje je njihov doprinos u ukupnoj snazi sistema zanemariv. Rasklopno postrojenje predstavlja vezu izmeu hidroelektrane i elektroenergetskog sistema, a izvodi se u neposrednoj blizini hidroelektrane. Njegova osnovna namena je transformacija proizvedene elektrine energije u skladu s parametrima sistema i isporuka te energije u elektroenergetski sistem. Odvod vode slui za vraanje vode iskoriene u turbini natrag u vodotok, a moe biti izveden kao kanal ili kao tunel.

5.3. PODELA HIDROELKTRANA PO VELIINI

16

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

5.4 VRSTE HIDROELKTRANA

Po koliini vode i nainu konstrukcije se razlikuju sledee vrste: Akumulaciona hidroelektrana, koja se pravi pregraivanjem reke i zaustavljanjem toka (brana), to vodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadri velike koliine vode to predstavlja rezervoar energije, ali se moe koristiti i u druge svrhe (navodnjavanje, ribolov, itd). Kod ovakve vrste elektrane obino postoje velike godinje varijacije u koliini dotoka vode. Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i take montae generatora, a koja se pretvara u kinetiku energiju vode koja pokree lopatice turbine. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagraeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima. Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim protokom koriste se Peltonove turbine, a u sluajevima kada je koliina vode dovoljna koriste se Francisove turbine. Reverzibilna hidroelektrana je slina po konstrukciji akumulacionoj hidroelektrani, ali ima velike pumpe koje u vreme manje potronje struje vraaju vodu u akumulaciono jezero, dok u vreme nestaice energije putaju vodu iz akumulacije i proizvode struju u situaciji kada je potrebnija i skuplja. Ovakve elektrane slue uravnoteenju proizvodnje i potronje u elektrinoj mrei.

17

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Protona hidroelektrana ima malu visinsku razliku ispred i iza mesta zahvatanja vode tako da ne koristi potencijalnu energiju razlike nivoa ve samo kinetiku energiju koju poseduje vodeni tok. Stoga je snaga ovakve elektrane zavisna od trenutne koliine protoka vode. Kod ovih elektrana se za pokretanje generatora koriste Kaplanove turbine koje su pogodne za velike protoke vode i male padove.

5.5. PODELA HIDROELKTRANA PO NIVOU VODENOG PADA

Prema koliini vode i visini vodenog pada, koji koriste, razlikuju se: 1. hidroelektrane s niskim padovima i relativno velikom koliinom vode 2. hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima i 3. hidroelektrane s visokim padovima i relativno malom koliinom vode

5.6. VRSTE TURBINA KOD HIDROELKTRANA

Za visoke padove (preko 200 metara) primjenjuju se takozvane Peltonove turbine kod kojih se potencijalna energija vode u provodnom delu potpuno pretvara u kinetiku, i u obliku vodenog mlaza pokree lopatice turbine pretvarajui kinetiku energiju u mehaniku.

18

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Za srednje padove (do 200 metara) koriste se takozvane Francisove turbine, kod kojih provodni deo sa lopaticama okruuje tocak. U provodnom delu ovih turbina potencijalna energija vode samo se delimino pretvara u kinetiku tako da sa odreenim pritiskom dospeva u obrtno kolo i njemu predaje svoju energiju. Za niske padove (do priblino 40 metara) koriste se takozvane Kaplanove turbine koje rade slino kao i Francisove turbine, s tim da je broj lopatica daleko manji.

5.7. SNAGA HIDROELKTRANE

U zavisnosti od veliine hidroelektrane, odnosno od protoka reke, snaga hidroelektrane se izraunava pomou formule: P=q ghk Gde je: P-dobijena snaga struje i elektrina energija (elektrina snaga),u W; q- protok vode, m3/s; -gustina vode (uzima se priblina vrednost 1000 kg/m3); g-ubrzanje sile tee(gravitacione sile), 9.81 m/s2; h- dubina vodenog bazena; k- koeficijent hidroelektrane ija je vrednost izmeu 0 i 1; Koeficijent k zavisi iskljuivo o vrsti turbina ugraenih u hidroelektrane. to su turbine vee i modernije koeficijent, k se pribliava vrednosti 1.

6. UTICAJ HIDROELEKTRANA NA IVOTNU SREDINU

Izgradnjom hidroenergetskih objekata nastaju pozitivni ali i negativni uticaji na ivotnu sredinu. Karakteristike okoline, karakter i veliina hidroenergetskog objekta odreuju meusobne

19

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu uticaje ivotne sredine na objekat i obrnuto. Zato mogu postojati bitne razlike u karakteru i intenzitetu uticaja pojedinih hidroelektrana na ivotnu sredinu. Pozitivni uticaji se uglavnom odnose na vodosnabdevanje, navodnjavanje ili odvodnjavanje, turizam i rekreaciju, dok negativni uticaji se odnose na uticaj hidroenergetskih objekata na kvalitet vode, priobalje i okolna zemljita, a ublaavaju ili eliminiu se preduzimanjem odgovarajuih mera zatite u toku izgradnje objekata i njihove eksploatacije. Negativni uticaji na ivotnu sredinu su blagog intenziteta ali su izuzetno kompleksni, kao to je aktiviranje potencijalnih klizita, padavina, promena mikroklime, izmena fiziko-hemijskih karakteristika voda i dr.

6.1. UTICAJ HIDROELEKTRANA NA OKOLINU

6.1.1. POZITIVAN UTICAJ HIDROELEKTRANA
Kljuna prednost obnovljivih izvora energije, pa tako i hidroelektrana, je smanjena ili u potpunosti eliminisana emisija efekta staklene bate. Glavni razlog je to ne koriste fosilna goriva kao pokreta turbine, odnosno elektrinog generatora. Time elektrina energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. Hidroelektrane takoe imaju predvien dui ivotni vek nego elektrane na fosilna goriva. Ono to je bitno, u razmatranju hidroelektrana sa ekonomskog aspekta, jeste da dananje moderne, hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja, zbog velikog stepena automatizacije. Tako da, cena investicije u izgradnji hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. Emisija efakta staklene bate je u potpunosti eliminisana, ako se iskljuivo posmatra samo proces proizvodnje elektrine energije. Ali se ne moe rei i za celu hidroelektranu. Meutim, zanimljiva je studija koja je sprovedena u saradnji Paul Scherrer Instituta u tutgartu. Ona je pokazala da su, meu svim izvorima energije, hidroelektrane najmanji proizvoai emisije gasova staklene bate. Slede vetroelektrane, nuklearne elektrane, energija dobijena foto naponskim elijama.

20

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Hidroakumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati jo nekoliko pozitivnih aspekata. Svojom veliinom mogu privlaiti turiste, te se na njihovoj povrini mogu odvijati razni vodeni sportovi. Takoe velike brane mogu igrati znaajnu ulogu u navodnjavanju, i u regulaciji toka reka. Prednost primene raznih tipova hidroelektrana jeste da, s obzirom da nema emisije ugljen-dioksida, njima se titi ivotna sredina i, omoguuje se efikasna odbrana od poplava, poto je u interesu zatite renih turbina potrebno da se iz reke odstrani otpad, a time se smanjuje i zagaenost reka. Obzirom da ne koristi gorivo, pogotovo ne fosilno, hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na prirodu. Sledee to je bitno da ne postoji zavisnost cene proizvedene energije od skokova cena nafte, gasa ili drugog goriva. Jedan kWh energije proizveden u hidroelektrani je znaajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na ivotnu okolinu. Iz ovog razloga su hidroelektrane popularnije i poeljnije kao izvor energije za jednu dravu. Elektrina energija koja se proizvodi putem hidroenergije jeftinija je u poreenju sa energijom koja se proizvodi korienjem fosilnih goriva. Pored toga, ona ima dve znaajne kvalitativne prednosti: (1) veoma je predvidljiva; (2) elektrane na renim tokovima proizvode elektrinu energiju 24 sata dnevno. U bliskoj budunosti ona e igrati sve vaniju ulogu u kombinaciji energenata u svetu. Medjutim kao i svi drugi izvori energije, i hidroelektrane imaju svoj negativan uticaj na ivotnu sredinu.

6.1.2. NEGATIVAN UTICAJ HIDROELEKTRANA

Kljuni deo hidroelektrane je njena brana. Uruavanje brane moe dovesti do velikih katastrofa za celi ekosistem. Sam kvalitet gradnje, konstrukcije i odravanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oteenja. Evo jednog primera: hidroelektrana Brana tri kanjona u Kini. Brana tri kanjona je najvea hidroelektrana na svetu. Hidroelektrana se nalazi na reci Jangce. To je najvea Kineska reka, to opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. Meutim, vodeni bazen, tj.

21

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu hidroakumulacijsko jezero te brane, je toliko veliko da svojom teinom optereuje zemljinu koru. Ako se uzme u obzir da je to podruje geoloki nestabilno, tj. da se nalazi na spoju litosfernih ploa, jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. Dok naunici strahuju od potresa i uruavanja brane, politiari tvrde da takav rizik ne postoji. Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u obliku peska i mulja. To s vremenom dovodi do taloenja tog materijala u vodenom bazenu, a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Zahvaljujui tome, vodeni bazen gubi svoju ulogu. To se moe izbei gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premosnice. Takoe negativni, aspekt prilikom gradnje brana je nunost unitavanja prirodnog bogatstva. Prilikom punjenja akumulacijskog jezera dolazi do potapanja svega onoga to se nalo ispod povrine jezera. Fauna tog podruja je primorana na preseljenje. to se flore tie, situacija je malo drugaija, prvenstveno u tropskim podrujima. U tim podrujima, gde je temperature via, prilikom truljenja, raspadanja, biljnih ostataka zarobljenih pod vodom, dolazi do stvaranja gasova staklene bate. To jest nastaju ugljen dioksid,(CO2) i metan. Stvaranje ugljen dioksida zapravo nije toliko zabrinjavajue. Zanimljivo je rei da je emisija CO2, osloboena u akumulacijskim jezerima, vea nego u elektranama u koje pokree fosilno gorivo, ukoliko pre punjenja bazena vodom povrina nije bila u potpunosti oiena. Medjutim vei problem je stvaranje metana, koji je mnogo opasniji od ugljendioksida, a odlazei u atmosferu potpomae stvaranju efekta staklene bate. U situaciji kada je akumulaciono jezero na ravniarskoj reci, tada dolazi do usporavanja toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda (sluaj sa hidroelektranom erdap). Veliko jezero ini promenu mikroklime na jednom manjem podruju poveanjem vlage, pa se deava da ljudi za zatitu kulturnih vrednosti ne dozvoljavaju pravljenje akumulacija u blizini objekata sa osetljivim fresko slikarstvom. Takoe, brane prekidaju migracione puteve ribljih vrsta koje se mreste uzvodno, ukoliko na brani nema specijalno predvienih prolaza za ribe. Planinske reke koje prave kanjone i klisure su pogodne za pravljenje akumulacija sa velikim padom i potencijalom hidroenergije, ali uz cenu potpunog potapanja i izmene ekosistema. Nedostatak je to to su hidroelektrane jako skupe za izgradnju, ali sa druge strane je to najjeftiniji nain da se proizvede elektrina energija, jer je snaga vode besplatna i obnavlja se konstantno - padavinama snega ili vode u ciklusu kruenja vode.

22

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Medjutim, svaka hidroelektrana ima svoj ivotni vek, nakon kojeg postaje neekonomina.

6.2. PRIMER PROGRAMA ZATITE IVOTNE SREDINE HIDROELKTRANE DJERDAP

Izgradnja hidroelektrana koje se nalaze u sastavu HE "HE Djerdap" D.o.o Kladovo (HE " Djerdap 1" , HE " Djerdap 2", HE "Pirot", i " Vlasinske HE") , neminovno je izazvala uticaje na ivotnu sredinu. To se na najbolji nain ogleda kroz promene vodenog ekosistema akumulacija i ekosistema priobalja, koje su trajnog karaktera i koje zahtevaju stalno praenje i preduzimanje odredjenih mera zatite ivotne sredine. U akumulacijama HE odvijaju se procesi tokom kojih dolazi do znaajne degradacije kvaliteta voda, a kojima najvie doprinose organske materije i otpad doneeni u akumulacije. Mogui uticaj HE u sastavu " HE Djerdap" se prostire na oko 18 000 ha u priobalju. Za zatitu ovih povrina izgradjeni su ogromni sistemi drenanih kanala i cevovoda, crpnih stanica i piezometara, koji zahtevaju velika materijalna ulaganja u cilju investicionog i tekueg odravanja. . Zbog izuzetno tekih ekonomskih uslova, poslednjih deset godina ovi sistemi nisu dobro odravani pa znaajan deo njih nije u funkciji. EPS je uradio program zatite priobalja svih svojih HE, koji, meu ostalim, obuhvata sanaciju i praenje klizita, antierozione radove, zatitu obala, zatitu od poplava i sl. Istraivanja zatite priobalja se u " HE Djerdap" kontinualno obavljaju kroz programe praenja, merenja i analiza uticaja na ivotnu sredinu. U okviru ovog multidisciplinarnog programa vre se merenja i analize kroz : Program I Reim povrinskih voda koji se sastoji iz : Osmatranje i praenje nivoa podzemnih voda Dopuna postojee osmatrake mree Praenje uticaja uspora i reima rada postojeih drenanih sistema

23

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu Analiza hemijskog sastava podzemnih voda Analiza podataka osmatranja reima podzemnih voda i efekta drenanih sistema Studija reima podzemnih voda

Program II Praenje i analiza reima nanosa Program III Posmatranje, merenje i analiza leda Program IV Posmatranje, analize i merenja uticaja na poljoprivredu Program V izuavanje uticaja na ume Program VI Odredjivanje uticaja na stabilnost nasipa Program VII Praenje i analiza kvaliteta povrinskih voda i ekosistema Program VIII Praenje i analiza stabilnosti padina Navedeni programi se realizuju godinje, a na kraju osmotrenog perioda se rade godinji izvestaji. Za realizaciju pojedinih programa zadueni su nadleni specijalizovani zavodi Instituta za vodoprivredu " Jaroslav erni ". U skaldu sa vodoprivrednom dozvolom, HE "Djerdap" podnosi godinji izvetaj o realizaciji programa, odnosno o izvrenim aktivnostima sa interpretacijom rezultata nadlenom Ministarstvu za vodoprivredu. Planiranje i sprovodjenje aktivnosti iz oblasti zatite ivotne sredine u HE "Djerdap" vri centar za zatitu ivotne sredine koji koordinira ove poslove u svim organizacionim delovima.

24

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

25

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.3.PRIMER HIDROELKTRANE VIEGRAD. MERE ZATITE IVOTNE SREDINE PRE GRADNJE

Kroz celo vreme konstrukcije objekta, istranih radova, projektovanja i izvodjenja vrene su procene uticaja kompletnog postrojenja na okolinu. Ovo pitanje je sagledano i obradjeno kroz poseban deo projekta, pri emu su predloene mere sanacije svih negativnih uticaja. U toku gradnje izvedeni su projektovani radovi za ublaavanje negativnih uticaja, a i u fazi eksplatacije ovom pitanju se posveuje duna panja. Pre punjenja akumulacije izvrena je procena i sagledan uticaj na priobalje i okolinu. U cilju ouvanja faune u vodotoku planirana je izgradnja punosistemskog mresilita za proizvodnju pastrmki kako bi se izbegli negativni uticaji. Korisnik elektrane je svestan da je praenje i sanacija negativnih uticaja na okolinu trajan proces o emu ce sasvim sigurno voditi rauna i preduzimati potrebne aktivnosti.

26

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.4. UTICAJ HIDROELEKTRANA U FUNKCIJI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

6.4.1. VANOST ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Planeta Zemlja je sa ekolokog aspekta jedinstvena, a u svom ispoljavanju ima i neke specifinosti koje treba uzeti u obzir u ouvanju eko-balansa kao pretpostavke ouvanja ivotne sredine. Energija je jedan od stratekih resursa savremenih drava, a stalni rast cena energenata je realnost, te su nastojanja drava Evropske unije (EU) da smanje potronju energije trajni cilj i temelj ekonomskog razvoja i porasta standarda stanovnitva. Prirodni resursi i energija imaju veliki znaaj za odravanje ivota na zemlji i za razvoj ljudske civilizacije, pa je u konceptu odrivog razvoja, jedan od najznaajnijih sektora energetska efikasnost. Potrebno je poboljanjem efikasnosti korienja krajnje energije, upravljanjem potranjom za energijom i promocijom proizvodnje obnovljivih izvora energije, kao i izgradnja novih kapaciteta tako i poboljanje prenosa i distribucije. Stalna briga o zatiti ivotne sredine, poveanje energetske efikasnosti i korienje obnovljivih izvora energije jedna je od osnovnih komponenti odrivog razvoja. Nacionalni interes svake drave treba da bude unapreenje stanja ivotne sredine, posebno u podruju smanjenja emisije gasova staklene bate, a da se pritom ne dovede u pitanje ekonomski razvoj, konkurentnost i kvalitet ivota graana. Ostvarivanje tog cilja zasniva se na primeni obnovljivih izvora energije i poveanju energetske efikasnosti. Inteligentna eksploatacija, transformacija i tedljivo korienje toplotne i elektrine energije jedan je od centralnih izazova XXI veka. U mnogim regionima sveta raste potronja energije izuzetnom brzinom, kako zbog izlaska iz privredne nerazvijenosti tih regiona, tako i zbog ekonomske zavisnosti od razvijenih zemealja. Istovremeno, industrijske zemlje se nalaze pred zadatkom da drastino smanje svoju potronju energije, jer samo tako mogu da ublae posledice efekta staklene bate i da svoje zemlje uine manje zavisnim od uvoza nafte, gasa, uglja i urana. Zatita globalne klime, tednja dragocenih resursa i odrivi razvoj u celom svetu, vani su izazovi koji se moraju savladati u ovom veku. Energetska efikasnost je sastavni deo direktiva razvoja svih sektora energetskog sistema. Npr. u sektoru proizvodnje nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa energetska efikasnost predstavlja u

27

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu modernizaciji rafinerija i korienju poboljanih tehnologija za iskoriavanje naftnih polja i gasnih nalazita. U elektroenergetici energetska efikasnost podrazumijeva korienje efikasnijih tehnologija kao to su: napredne tehnologije sagorevanja uglja, elektrane na gas visokog stepena efikasnosti (do 60%) i drugo, smanjenje gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mrei njihovom modernizacijom i korienjem informaciono-komunikacionih tehnologija u nadzoru i upravljanju mreom, izgradnjom elektrana to blie mestima najvee potronje i podsticanjem distribuirane proizvodnje elektrine energije. Vezano uz proizvodnju toplotne energije razvoj centralizovanih toplotnih sistema se usmerava prema poveanju efikasnosti pretvaranja energije i smanjenju gubitaka distribucije toplotne energije, distribuiranoj proizvodnji energije i upotrebi obnovljivih izvora energije. Pojam energetske efikasnosti se najee susree u dva mogua znaenja, od kojih se jedno odnosi na ureaje, a drugo na mere i ponaanja.

6.4.2. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI Mere energetske efikasnosti se najee odnose na:

Programe upravljanja tednjom energije

Ova vrsta mera ukljuuje poboljaanje efikasnosti postojee opreme i sistema, bez izmena u bilo kom proizvodnom procesu datog postrojenja, ili u sistemu snabdevanja eneregijom.

Poboljanje efikasnosti sistema za snabdevanje toplotnom i elektrinom energijom

uvoenjem nove opreme ili demontaom stare i zamenom novom, energetski efikasnijom opremom. Ovu vrstu mera karakteriu neophodna investiciona ulaganja kojima se u kratkom roku moe znaajno poveati energetska efikasnost, ime se posredno, preko ostvarenih uteda, obezbeuju finansijska sredstva za povraaj investicije. U prvu grupu mera spadaju inicijative i mere u pogledu upravljanja i smanjenje potronje i gubitaka energije bez promene procesa kao i korienje otpadne energije i to:

zaustavljanje rada opreme u praznom hodu snienje nepotrebno visoke temperature u tokovima procesa ogranienje upotrebe tople vode za ienje i ispiranje 28

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

monitoring potronje energije daljinski nadzor i upravljanje potronjom elektrine energije radi izbegavanja velikog

faktora jednovremenosti i smanjenja optereenja

sistematsko i plansko odravanje opreme eliminacija curenja pare, vode, komprimovanog vazduha i vakuuma poboljano planiranje operacija bolja izolacija toplih cevi automatska kontrola temperature uvoenje centralizovanog upravljanja sistemima klimatizacije i grejanja sistematsko odravanje instalacija visoko efkasne rasvete (zamena standardnih sijalica tedljivim) frekventno voenje velikih elektro-motornih potroaa radi poboljanje faktora

snage elektromotora

kompenzacija reaktivne elektrine energije pregrevanje otpadnim fluidima povraaj kondenzata instalacija dodatnih razmenjivaa toplote

Druga grupu mera se odnosi na promene u proizvodnom procesu i uvoenje tehnolokih i tehnikih inovacija:

zamena delova ili celog proizvodnog postrojenja savremenijim rekonstrukcija toplovodnih i parnih instalacija instalacija savremenih visoko efikasnih kotlovskih postrojenja zamena indirektnog suenja grejanim vazduhom direktnim suenjem toplim gasovima

iz procesa sagorevanja prirodnog gasa

29

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

primena kogeneracije - spregnute proizvodnje toplotne i elektrine energije iz jednog

izvora ime se postie faktor iskorienja primarnog goriva preko 85%.

6.5. ULOGA HIDROELEKTRANA U SAVREMENOM SVETU

Elektrina energija predstavlja jedan od najiih oblika energije. Mogunosti dobijanja elektrine energije su raznovrsni. Najprihvatljiviji su naini dobijanja iz obnovljivih izvora energije, kao to su hidroelektrane, vetroelektrane, solarne elektrane. Od obnovljivih izvora energije hidroelektrane su najrasprostranjenije. Njihov udeo meu obnovljivim izvorima energije je oko 88% (podatak za 2005. godinu). Za razliku od vetra ili sunca, iji intenzitet je nepredvidljiv i zavisi od meteorolokih prilika, voda, odnosno njen protok, je puno stabilniji i stalniji tokom godine. To znai da je i (opskrba) elektrinom energijom pouzdanija. Takoe, vrlo zanimljiva injenica da su reverzibilne hidroelektrane, koje omoguavaju dva reima rada, kao takve vrlo isplative i poeljne za izgradnju. Procenjuje se da je 2005. godine 20% ukupne svetske potronje elektrine energije bilo dobijeno upravo energijom iz hidroelektrana, to je priblino 816 GW.

30

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.6. DRZAVE SA NAJVECOM PROIZVODNJOM ELEKTRICNE ENERGIJE

U tablici se nalaze podaci o godinjoj proizvodnji elektrine energije koju je objavio BP Statistical Review Full Report 2009 Godinja proizvodnja Drava hidro-elektrine energije (TWh) Kina Kanada Brazil SAD Rusija Norveka Indija Venecuela Japan vedska Paragvaj (2006.) Francuska 585.2 369.5 363.8 250.6 167.0 140.5 115.6 86.8 69.2 65.5 64.0 64.4

Instalirana snaga (GW) 171.52 88.974 69.080 79.511 45.000 27.528 33.600 27.229 16.209 25.335

Faktor

Postotak od ukupne

kapacitivnosti proizvodnje el. energ. 0.37 0.59 0.56 0.42 0.42 0.49 0.43 0.37 0.46 0.25 17.18 61.12 85.56 5.74 17.64 98.25 15.80 67.17 7.21 44.34 11.23

Jedine zemlje koje veinu elektrine energije proizvode pomou hidroelektrana su Brazil, Paragvaj, Kanada, Norveka, vajcarska i Venecuela. Meutim, Paragvaj ne samo da proizvodi dovoljno elektrine energije, putem hidroelektrana, za domae potrebe, ve on i izvozi svoju elektrinu energiju u Brazilu i Argentini.

31

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.7. RAZVOJNE MOGUCNOSTI HIDROENERGIJE

Hidroenergija prua velike mogunosti za dalji razvoj. Iako su vee reke uglavnom iskoriene, manje reke i potoci pruaju mogunosti za dalju gradnju, pogotovo hidroelektrana protonog tipa ili malih hidroelktrana.

6.7.1. MALE HIDROELKTRANE

Male hidroelektrane su postrojenja u kojima se potencijalna energija vode najpre pretvara u kinetiku energiju u toku strujanja (u statoru turbine), a potom u mehaniku energiju (u rotoru turbine) okretanjem turbine te, konano, u elektrinu energiju u generatoru. Svetski energetski trend poslednjih godina je sve vei iskorak ka obnovljivim izvorima energije. Za male hidroelektrane se smatra da nemaju nikakav tetan uticaj na okolinu, za razliku od velikih ija se tetnost opisuje kroz velike promene ekosastava (gradnja velikih brana), uticaji na tlo, poplavljivanje, uticaji na ivi svet, poveana emisija metana i pojava tetnih emisija u itavom ivotnom ciklusu hidroelektrane koje su uglavnom vezane za period izgradnje elektrane, proizvodnje materijala i transport. Danas se za tehnologiju vezanu za hidroenergiju, koja se smatra obnovljivim izvorom energije, moe rei da je tehniki najpoznatija i najrazvijenija na svetskoj skali obnovljivih izvora sa izuzetno visokim stepenom iskorienja, jer 22% svetske proizvodnje elektrine energije dolazi iz malih i velikih hidroelektrana.

32

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

6.7.2. PREDNOSTI MHE

MHE su ekoloki vrlo prihvatljive, proizvodnjom elektrine energije nema emisije ugljendioksida, to je izrazito vano.

Smanjuje se potronja fosilnih goriva. Pomau u zatiti od poplava, ne zahtevaju korienje velikih povrina. Sigurnije i pouzdanije snabdevanje elektrinom energijom mali pogonski trokovi. Pozitivan drutveni uticaj (zapoljavanje i sl.)

Jedan GWh elektrine energije proizvedene u MHE znai:

izbegavanje emisije od 480 tona ugljen-dioksida (CO2),

snabdevanje elektrinom energijom kroz jednu godinu za 250 domainstva u razvijenim zemljama, a za 450 domainstva u zemljama u razvoju,

utedu 220 tona goriva ili utedu 335 tona uglja

6.7.3. NEDOSTACI MHE

Iako u znatno manjoj meri u odnosu na velike HE (ne utiu na promene vodotoka), ali ima uticaj na lokalnoj flori i fauni (migracije riba, kvalitet vode i sl.) te se preduzimaju mere za zatitu okoline kao to je:

Rezervni tok Prolazi za ribe

33

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

Skupljanje i skladitenje smea Tehnologija za smanjenje buke i vibracije Bio-dizajn

7. ZAKLJUAK
Ljudi jo uvek uprkos primetnom poveanju ekoloke svesti ne vide da su sami odgovorni za ouvanje planete Zemlje jer je oito jako teko priznati vlastite greke i nastojati ih ispraviti. Ipak neto se mora preduzeti da se sauva planeta, pa su se poeli oseati ipak neki pomaci na tom polju tako da situacija nije sasvim bezizlazna. Takoe je trenutno teko, gotovo nerealno oekivati razvijenu ekoloku svest od stanovnika siromanih zemalja jer je njihov primarni cilj preivljavanje, a ekologija

34

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu im nije ni na kraj pameti, a tako e ostati i dalje ukoliko se bogate zemlje budu i dalje bavile samo svojim ekolokim problemima, a zanemarivale stanje u siromanim zemljama. U stvari, za poetak reavanja ekolokih problema potrebna je jedna globalna akcija, jer pojedinane akcije nisu i ne mogu biti dovoljne na globalnom planu. Da bi se uspelo u tome nije potrebna strategija ekstremnih poklonika ekologije koji su miljenja da bi se svet trebao vratiti na razdoblje pre Jamesa Watta, odnosno prve industrijske revolucije, te se odrei svih prednosti moderne tehnologije. Naprotiv moderne tehnologije bi se morale koristiti na nain koji bi omoguio sklad izmeu ekologije i industrije to znai da bi naglasak trebao biti na upotrebi energetskih izvora koji najmanje zagauju okolinu, odnosno obnovljivih izvora energije. Moderne tehnologije mogu se pozitivno iskoristiti u spreavanju ekolokih katastrofa, nadzoru nad ugroenim ivotinjama i celokupnom razvoju ekosistema, samo ih treba usmeriti u tim pravcima. Krajnje je vreme da se oveanstvo u potpunosti posveti ouvanju svog prirodnog stanita, odnosno planete Zemlje, koja je ve do te mere naruena zagaivanjem i unitavanjem okoline da smo i sami postali svedoci negativnih posledica od kojih je svakako najopasnija globalna promena klime koja u zadnje vreme dobija sve vie medijskog prostora. Takoe je preko potrebna i odgovarajua zakonska podrka koja bi trebala u stopu pratiti razvoj novih tehnologija doputajui upotrebu onih tehnologija koje ili uopte nemaju ili imaju minimalne negativne posledice na prirodu, odnosno okolinu. Od pasivnog posmatranja nema koristi, a i dovoljno smo se ve nagledali ekolokih katastrofa. Vreme je da se krene u akciju spaavanja nae planete, moda ak i krajnje vreme, ako elimo da sauvamo zemlju za bolji dom buduih generacija.

35

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

36

Uticaj hidroelektrana na energiju i okolinu

8. LITERATURA
[1] http://www.izvorienergije.com/neobnovljivi_izvori_energije.html#up [2] http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html [3] http://diurnarius.info/index.php/sr/ekonomija/6-ekonomija-opste/149-obnovljivost-energije-nijegarancija-ekoloke-odrivosti [4] http://www.tf.ni.ac.rs/simpozijum/PDF/P27.pdf [5] http://hr.wikipedia.org/wiki/Male_hidroelektrane

37