Zajednicke osobine svih mikroorganizama

- Mala velicina - Brzi rast i razmnozavanje

- Siroka geografska rasprostranjenost

Morfologija i citologija
- Proucava spoljasnji izgled i unutrasnju gradu celije mikroorgama

Pre 1830. godine celokupan organizam posmatrao se kao osnovna strukturna jedinica

Celija mikroorganizma je veoma slozene grade

U celiji se odvijaju svi procesi neophodni za zivt: 1. Disanje 2. 3. Koriscenje hranljivih materija

Izlucivanje produkata metabolizma

U celiji se nalaze specijalne organele koje joj pomazu u odredenim funkcijama

Matthias Schleiden, Theodor Schwann i Rudolf Virchow postavili celijsku teoriju

CELIJSKA TEORIJA
1. Sva ziva bica su sastavljena od jedne ili vise celija 2. Celija je osnovna jednica strukture i funkcije kod svih organizama 3. Celija nastaje razmnozavanjem postojecih celija

Prokariotska celija

Eukariotska celija

Osnovna razlika izmedu dva tipa celija:

- U prokariotskoj celiji nema organizovanog jedra

- U eukariotskoj celiji jedro se nalazi organizovano kao posebna organela

Svi mikroorganizmi se mogu svrstati u tri grupe:

1. Prokarioti: bakterije i modrozelene alge

2. Eukariote: alge, gljive i prazivotinje (protozoe) 3. Acelularni (bezcelijski): virusi

Zivotne funkcije svih celija

1. Da sadrzi geneticku poruku za svoje udvajanje replikaciju (obrazovanje tacne kopije sebe same) 2. Da sintetise svoje sastavne delove iz mnogo jednostavnih materija 3. Da poseduju mehanizam za dobijanje i koriscenje energije

Karakteristike celije

Prokariostka 0,3-2 m

Eukariotska 2-20 m

Velicina (precnik)

Geneticke strukture

Broj hromozoma

1-4 (svi identicni)

1 (svi razliciti)

Deoba jedra mitozom

Jedarna membrana

Karakteristike celije

Prokariostka

Eukariotska

Citoplazmaticne strukture
Ista hemijska jedinjenja 70S Ako postoji sastav se razlikuje izmedu organizama + 80S +

Celijski zid

Mitohondrije Ribozomi Strujanje citoplazme Fotosintetski pigmenti udruzeni sa

Hromatofore

Hloroplasti

Jednocelijski organizmi Sastoje se od samo jedne celije i mikroskopske su velicine - Nezavisne su i ostvaruju sve nuzne zivotne funkcije

-- Pripadaju i prokariotama i eukariotama

Visecelijski organizmi - Organizmi nastaju iz jedne celije koja se umnozava i povecava svoj broj - Celije ostaju vezane jedna za drugu na karakteristican nacin 1. Celije mogu biti slicne jedna drugoj 2. Razlicite celije (po obliku, strukturi i funkciji) koje ostvaruju neke specificne funkcije

Za razliku od biljnih i zivotinjskih celija, celije mikroorganizama neobrazuju tkiva, organe i organske sisteme

TIPOVI MIKROSKOPA
- Svetlosni mikroskop 1. Mikrokop sa svetlim poljem 2. Mikroskop sa tamnim poljem 3. Mikroskop sa faznim kontrastom 4. Florescentni mikroskop Elektronski mikroskop

1. Transmisioni elektronski mikroskop (TEM) 2. Elektronski mikroskop sa skeniranjem (SEM)

Karakteristike
Najvece moguce uvelicanje Najbolja moc razdvajanja Izvor zraenja Sredina kroz koju putuje Tip sociva Izvor kontrasta Fokusirajuci mehanizam Metode za promenu uvelicanja Priprema preparata

Svetlosni mikroskop
Oko 1000-1500 0,2 m Vidljiva svetlost Vazduh Staklo Razlicita apsorpcija svetlosti Podesavanje polozaja sociva mehanicki Okretanje objektiva ili zamena okulara Staklena plocica

Elektronski mikroskop
Preko 100 000 0,5 nm Snop elektrona Veliki vakum Elektromagnet Rasipanje elektrona Podesavanje struje do magnetskog sociva Podesavanje struje do magnetskog sociva Metalna resetka (obicno bakar)

SVETLOSNI MIKROSOP
-Najvise se upotrebljava - Obrazuje tamnu sliku nasuprot svetle pozadine

- Postize se uvelicanje lika objekta do 2000 puta

U sastav svetlosnog mikroskopa ulaze dva sociva: 1. Objektiv je smesten blize objektu koji se posmatra 2. Okular se nalazi blizu oka Uvelicanje koje se postize prilikom posmatranja objekta rezultat je uvelicanja oba sociva uvelicanje objektiva puta uvelicanje okulara: 40 X 10 = 400

Objektiv

Kod svetlosnog mikroskopa objekat je osvetljen vidljivom svetloscu pomocu optickog sistema
Opticki sistem za osvetljavanje objekta sastoji se od:

1. Kondenzatora
Sastavljen je od vise sociva i sluzi da skuplja svetlosni snop i da ga upravlja na objekat 2. Dijafragma Regulise precnik snopa svetlosti koji napusta kondenzator

Omogucava da se svetlost usmeri u objektiv

3. Ogledala ili elektricno osvetljenje koje se nalaziu osnovi

Okular

Objektiv Kondenzator Dijafragma

Izvor svetlosti

Prelamanje sociva

Zizna tacka

Zizna daljina

Karakteristike objektiva mikroskopa

Objektivi Karakteristike

Slabo uvelicanje
4x 40mm

Slabo uvelicanje
10 x 16mm

Vece uvelicanje
40-45 x 4mm

Uljana imerzija
90-100 x 1,8-2,0 mm

Uvelicanje Priblizna zizna daljina (f) Radna daljina Priblizna moc razdvajanja sa svetloscu od 450nm (plava svetlost)

17-20 mm

4-8 mm

0,5-0,7 mm

0,1 mm

2,3 m

0,9 m

0,35 m

0,18 m

- Moc razdvajanja je mogucnost da se mikroskopom vidi jasno i odvojeno dve tacke koje su veoma blizu jedna drugoj

- Sto je veca moc razdvajanja utoliko se moze uociti vise detalja objekta koji se posmatra

Moc razdvajanja je obrnuto zavistan od talasne duzine svetlosti koja se upotrebljava za osvetljavanje objekta (manja talasna duzina, veca moc razdvajanja)

Maksimalna moc razdvajanja kod svetlosnog mikroskopa je 0,2 m

Pri posmatranju mikroorganizama cesto se primenjuje tehnika bojenja koje olaksavaju izucavanje oblika, grade i velicine celija

Mikroskop sa tamnim poljem

- Objekat je osvetljen kosim zracima i svetlost ne dolazi do objektiva - Do oka dopire prelomljena svetlost sa objekta - Objekti su svetli u tamnom visnom polju - Osvetljavanje preparata se postize pomocu specijalnog kondenzatora sa zatamnjenim centralnim delom - Mogu se posmatrati veoma sitni mikroorganizmi koji se nemogu videti svetlosnim mikrokopom (Treponema pallidum) - E. coli se jasno vidi sa uvelicanjem od 100 puta - Omogucava ocenu prave velicine, oblika i pokretljivosti celije

Centralni deo specijalnog kondenzatora ne dopusta da svetlosni zraci prolaze centralno i osvetljavaju objektiv

FAZNO KONTRASNI MIKROSKOP

- Posmatraju se zivi i neobojeni mikroorganizmi - Tehnika mikroskopiranja se zasniva na osobini celija da imaju razliciti indeks prelamanja od okolne sredine - Kondenzator ovih mikroskopa sadrzi dodatak, prstenastu dijafragmu koja je smestena izmedu izvora svetlosti i sociva kondenzatora

- Svetlost prolazi kroz prstenasti otvor na dijafragmi tako da krug svetlosti prolazi kroz kondenzator i objekat
- Objektiv ima specijalnu prstenastu plocicu, fazni prsten koji menja fazu svetlosti za talasne duzine - Svetlost koja prolazi kroz celiju sa visim indeksom refrakcije prelazi duzi put i stize u okular u razlicitoj fazi prema svetlosnom zraku koji ne prolazi kroz objekat

- Dobijaju se veoma kontrastni likovi

E. coli

FLORESCENTNI MIKROSKOP

- Posmatra se predmet koji florescira

1. Flresciranje moze biti prirodno svojstvo vrste koja se posmatra

2. Usled prisustva florescentnih jedinjenja koji se vezuju za neflorescirajuce delove celije - Florescentni materijal nalazi se vezan za citoplazmaticnu membranu

- Cesto se koriste antitela koja se vezuju za specijalna florescentna jedinjenja - Kada se izloze blizu ultravioletne svetlosti vide se kao zuto-zeleno obojenje

ELEKTRONSKI MIKROSKOP
- Koristi se za proucavanje fiine unutrasnje strukture celije - Postize uvelicanje i do nekoliko stotina hiljada puta - Umesto svetlosti primenjuje snop elektrona - Elektronski zrak se krece pravolinijski u vakumu - Umesto sociva primenjuju se elektromagneti koji elektromagnetnim poljem skrecu elektronski zrak -Slika se stvara prema sposobnosti elektrona da produ kroz razlicite delove objekta -Maksimalna moc razdvajanja je oko 0,0003 m

Transmisioni elektronski mikroskop (TEM)

Gusca oblast u uzorku rasipa vise elektrona, javlja se tamnija slika, posto manje elektrona udara u zaklon

Elektronski mikroskop sa skeniranjem (SEM)

- Mogu se posmatrati spoljne karakteristike do velikih detalja - Obrazuje sliku od elektrona emitovanih sa povrsine predmeta

VELICINA MIKROORGANIZAMA
-Mikroorganizmi su razliciti po obliku i velicini - Virusi su najsitniji sa samo oko 0,01 m - Visecelijske alge dostizu makroskopske razmere i do 1 m - Velicina celija najmanjih celijskih mikroorganizama odredena je molekularnoim granicom (najmanja celija treba da bude za nekoliko reda velicine veca od najveceg makromolekula)

- Manje celije brze rastu - Mala zapremina celije ima ogromnu dodirnu povrsinu sto omogucava veliku brzinu mikrobioloskih procesa u prirodi

(efikasnu razmenu materije i ekonomicno trosenje energije)

- Kod vecih celija potrebno je vise vremena da hranljive materije iz spoljne sredine dodu u celiju, da se metabolizuju i omoguce rast celije

Epulopiscum fishelsoni (500 m X 80 m) - Prokariotski organizam

-Oko milion puta je veca u zapremini od Escherichia coli

- Kod okruglastih formi velicina se odreduje merenjem precnika - Kod stapicatih i spiralnih oblika merenjem njihove duzine i sirine

- Kod koncastih formi (aktinomicete) meri se precnik njihove hife

Precnik okruglastih bakterija 0,5 do 1 m

Lactococcus lactis Staphylococcus aureus 0,5 do 1 m 0,8 do 1 m

Duzina stapicastih i koncastih formi od 1 do 7 m U ekstremnim slucajevima duzina moze iznositi 0,2 80 m

Escherichia coli
Bacillus anthracis

precnik 0,5 m i duzina 2 do 3 m

precnik 1 do 1,3 m i duzina 3 do 10 m

velicina spore precnik 0,5 do 1,5 m i duzina 1 do 2 m

Mikoplazma precnik 0,3 do 0,9 m

Velicina bakterije se menja sa starenjem kulture Mlade celije su duze od starijih celija zbog nakupljanja produkata metabolizma Povecanje osmotskog pritiska u spoljnoj sredini dovodi do smanjenja velicine celije

Na velicinu celije mogu uticati:

1. Visina temperature gajenja 2. Koncentracija i sastav hranljive podloge za gajenje

Oblici mikroorganizama
- Heterogenost mikroorganizama ogleda se i u raznovrsnosti oblika

- Postoje mikroorganizmi koji zadrzavaju stalan oblik u toku svog zivotnog ciklusa
- Veliki broj mikroorganizama ima promenljiv oblik u toku zivota u zavisnosti od: 1.uslova rastanja 2.razlicitih faza kroz koje celija prolazi tokom rasta i razmnozavanja - Neki mikroorganizmi (amebe, sluzave gljive, mikoplazme) nemaju odredeni oblik bilo u toku celog zivota ili samo u odredenom stadijumu razvica

Najcesci oblici mikroorganizama

Okruglaste - koke (coccus - zrno) - Nisu uvek pravilne kugle

Stapicasti oblici - bacili (bacillus - stapic) Sporogeni stapicasti oblici

Izvijeni oblici - spirile (spirillum - opruga)

koncasti (sumporne i gvozdevite bakterije) Beggiatoa i Thiotrix

Razlicite kombinacije ovih oblika

Faktori koji uticu na izmenu morfoloskih karakteristika

1. Promena temperatuire gajenja 2. 3. Starost kulture

Sastav i koncentracija supstrata

- U uslovima koji su pogodni za rast i dok je kultura mlada (do 24 casa) bakterije imaju karakteristican oblik

- Starenjem kulture celija se uvecava i kad dostigne maksimum proces je obrnut

- Karakteristicni oblici celije se javljaju kada je kultura zasejana u svezu hranljivu podlogu

- Kod bakterija koje se dele prostom deobom (od majke celije nastaju dve cerke celije), novonastale celije se mogu odvojiti ili ostati zajedno - Odvajanjem nastaju pojedinacne (mikrokoke ili monokoke) - Ukoliko se celije ne odvajaju posle deobe dobija se grupisanje bakterija

- Grupisanje bakterija je vazna odlika koja sluzi za identifikaciju bakterijske vrste

Diplokoke- koke zajedno u paru

Neisseria gonorrhoeae

Streptococcus pneumoniae

Dejenjem samo u jednoj ravni formiraju se nizovi u vidu lanaca (Streptococcus,Enterococcus, Lactococcus)

Streptococcus pyogenes

Tetrade po cetiri koke zajedno

Deoba u dve ravni

Sarcine pravilni paketici po 8 celija

Deoba u tri ravni

Staphylococcus aureus

Deljenje celija u raznim ravnima bez odredenog reda dovodi do grupisanja loptastih oblika i formiranja grozdova

- Duzina u odnosu na sirinu znatno varira kod razlicitih vrsta - Duzina zavisi spoljasnih uslova i fizioloskog stanja bakterija -Celije koje se intezivno razmnozavaju su znatno krace - Sirina celija je uglavnom ustaljena

- Ukoliko stapicaste bakterije ostaju zajedno posle deobe daju parove (diplobacile) ili oblike koji podsecaju na slova X, V, Y

Pseudomonas aeruginosa

Vibrio

Vibrio cholerae

Spirillum

Leptospira interrogans

Duzi oblici sa dva ili vise zavoja najcesce u obliku slova S

Spirohete

Borrelia Veliki broj ostrih sitnih zavoja

- Mikoplazma (Mycoplasma) nema celijski zid i javlja se u veoma raznovrsnim oblicima

- Njena morfologija zavisi od sastava rastvora u kome se nalazi

- Poseduje samo citoplazmaticnu membranu i od koncentracije soli, zasicenih i nezasicenih masnih kiselina celije dobijaju loptasti, zvezdasti, ameboidni i druge oblike

Alge

- Jednocelijski i visecelijski organizmi razlicitog oblika i velicine

- Velicina im je od nekoliko mikrona do 1m - Sadrze hlorofil, dopunske pigmente i spadaju u fotosintetske mikroorganizme - Jednocelijske alge mogu biti okruglastog oblika - Cesto je skupljeno vise njih u zajednicu u obliku paketa (hrookoke) ili nizova (nostok)

- Jednocelijski oblici mogu biti pokretni i nepokretni

- Postoje jednocelijske alge stapicastog oblika (dijatomeje), koncasti oblici - Ima oblika koji podsecaju na biljke (Acetabularija)

Visecelijski predstavnici su cesto koncastog oblika ili podsecaju na vise biljke jer imaju delove koji lice na koren, stablo i list

Gljive

- Jednocelijski i visecelijski mikroorganizmi koji su uglavnom nepokretni i nemaju fotosintetsku aktivnost - Sastoje se od hifa, koncastih tvorevina ciji precnik dostize 6-8 m - Splet hifa obrazuje micelijum koji je uocljiv golim okom

Kvasci

-Okruglasti jednocelijski oblici koji nemaju koncastu slobodnim okom vidljivu miceliju -U specificnim uslovima uzgajanja stvaraju izduzene celijepseudohife -Grananjem pseudohifa obrazuju se pseudomicelije

Prazivotinje (protozoe)

-Jednocelijski pokretni mikroorganizmi

-U toku zivotnog ciklusa dolazi do promene oblika kod vecine prazivotinja pleomorfizam - Svaka vrsta ima odredenu morfologiju u stadijumu zrele celije

HEMIJSKI SASTAV CELIJE

Elemenat Ugljenik Vodonik

Procenat na tezinu celije 13 10

Makromolekuli Svi makromolekuli Svi makromolekuli

Kiseonik
Azot Fosfor Sumpor

70
5,5 0,8 0,3

Svi makromolekuli
Proteini, nukleinke kiseline Nukleinke kiseline Proteini

Elemenat Kalijum Magnezijum Gvozde Kalcijum Mangan Kobalt Nikal Bakar Cink Molibden Vanadijum Silicijum Selen Bor Natrijum Hlor

Procenat na tezinu celije 0,3 0,05 0,01 0,01

Makromolekuli

Ukupna tezina manja od 0,01%

Udeo pojedinih jedinjenja u hemijskom sastavu celije zavisi od:

1. Starosti celije
2. Faze razmnmozavanja u kojoj se celija nalazi

3. Kolicine i vrste hrane koja joj stoji na raspolaganju

Hemijska jedinjenja Voda Mineralne materije Fosfati Jedinjenja sumpora

% zastupljenost u bakterijskoj }eliji 70 - 95 5 - 10 % na suvu materiju }elije 2 - 6 % na suvu materiju }elije 1 % na suvu materiju }elije

Organske materije Proteini Nukleinske kiseline DNK RNK Ugljeni hidrati Lipidi

40 - 80 % na suvu materiju }elije 2 - 3 % na suvu materiju }elije 10 - 30 % na suvu materiju }elije 5 - 20 % na suvu materiju }elije 5 - 10 % na suvu materiju }elije

Vecina celiija sadrzi iste makromolekule u priblizno istom odnosu

Voda
- Mlade bakterije koje rastu sadrze 90% vode, dok starije 75% - U njoj su rastvorene organske i neorganske materije - Sve biohemijske reakcije u celije ne bi mogle da se odvijaju bez vode - Samo u prisustvu vode moguc je normalan metabolizam, rast i razvice mikroorganizma - U celiji moze biti u slobodnom i vezanom stanju - Vezana voda je vezana sa celijskim komponentama (proteini, masti, polisaharidi) - Vezana voda teze isparava i teze mrzne sto je od znacaja za zivot mikroorganizama na visim i nizim temperaturama