VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH

STUDIJA KRAGIJEVAC
-TEHNICKA EKSPLOATACIJA VOZILA-

-DAVAC KONCETRACIJE KISEONIKA-

-(LAMBDA SONDA)-

STUDENTI: PROFESOR:
JANICIJEVIC NEVENA 130/2007 DR MILOVAN
RADOSAVLJEVIC
MITROVIC JASMINA 123/2007
 UVOD

Zbog rapidnog porasta broja automobila

u svetu dolazi do sve veeg zagaenja
vazduha i sredine u kojoj ivimo. Da bi
se koliko toliko smanjio procenat tetnih
komponenti u izduvnim gasovima,
konstruktori uvode sve vie davaa koji
reguliu sagorevanje i nain meanja
radne materije u motoru. Jedan od tih
davaa je i dava koncentracije vazduha
u izduvnim gasovima (Lambda dava).
DAVAC KONCETRACIJE KISEONIKA
(LAMBDA SONDA)
 SEMATSKI PRIKAZ LAMBDA SONDE

1) Kontaktni element
2) Zastitni keramiki element
3) Keramika davaa
4) Zastitna cev
5) Elektrini prikljuak
6) Tanjirasta opruga
7) Zastitna aura
8) Kuite
9) Elektroda
10) Elektroda
 Lambda sonda je postavljena na mestu
izmeu motora i katalizatora ija je uloga u
smanjenju stepena tetnosti izduvnih
gasova (kao to je prikazano na slici)

Lambda sonda, jedna je od najvanijih

komponenata u grupi davaa, koji
prosleuje podatke kompjuteru motora a
na osnovu kojih se odreduju parametri za
pravilan rad motora u svim reimima
 Lambda sonda je vrlo osetljiv dava, koji
generie napon hemijskim procesom. Izduvni
gasovi nakon sagorevanja sadre odreen
procenat kiseonika. Sonda meri procenat
kiseonika u sagorelim gasovima i korekcijom
koliine ubrizganog goriva, odrava specifian
procenat kiseonika. Procenat kiseonika,
sonda meri komparacijom procenta kiseonika
u vazduhu, kojem je izloen spoljnji deo
sonde i procenat u sagorelim gasovima,
svojim donjim delom, koji se nalazi unutar
izduvne cevi. Razlikom u koliini kiseonika u
izduvnim gasovima, sonda e generisati
manji ili vei napon, pomou kojega e
kompjuter (CPU ili ECU) prepoznati da li se
radi o prebogatoj ili presiromanoj smei, te
e je korigovati.
 Napon na sondi oscilira izmedu 0.2 i 0.8
volti a najoptimalniji napon, koji sonda mora
generisati pri pravilnom sagorevanju jeste
oko 0.45 volta. Naime, to je smea
bogatija, razlika procenta kiseonika u
vazduhu i u sagorelim gasovima je vea, te
e sonda generisati vei napon a kompjuter
e na osnovu tog podatka smanjiti koliinu
goriva ubrizganog preko brizgaljki i
obrnuto.
 Da bi se aktivirao hemijski proces na
senzoru, sonda mora postii temperaturu od
oko 350 stepeni celzijusa. Zato se nikada ne
smeju vriti testiranja sonde ili sagorelih
gasova, pre nego to motor postigne svoju
radnu temperaturu. U svrhu postizanja
radne temperature, lambda sonda,
postavljena je blie motoru. Ukoliko je
sonda postavljena dalje, u nju je ugraen
greja, koji omoguuje bre postizanje
radne temperature senzora. To je jedini
razlog, zato postoje lambda sonde sa
jednom icom ili sa dve, tri ili etiri ice.
 Nain funkcionisanja lambda
sonde na motorima S.U.S

Dava koncentracije kiseonika u izduvnim

gasovima ili lambda sonda izvodi se
najee kao dava generatorskog tipa na
principu galvanske kiseonike
koncentracione elije sa poroznim
platinskim elektrodama i vrstim
elektrolitom na bazi keramike od cirkonijum
dioksida (ZrO2) sa dodatkom itrijum oksida
(Y2 O3) kao stabilizatora).
 Na sledeoj slici pod prikazan je lamda dava koji je
postavljen u izduvnoj cevi oto motara. Kako zagrejan
gas prelazi preko senzora dolazi do hemijskih
procesa i generisanja napona ime se alje signal
ECU koja obrauje signal i odreuje da li je sastav
smee bogati ili siromaan, ime vri korekciju
ubrizgavanja goriva u cilindre. Takoe na slici su
oznaeni osnovni delovi senzora:

1) zatitna porozna keramika

2) 2) spoljanja porozna elektroda od platine
3) keramiko telo od metal oksida
4) unutranja porozna elektroda od platine
5) izduvna cev
 Dijagrami generisanja napona na
lambda sondi pri bogatoj i siromanoj
smei.

Slika i dijagrami generisanja

napona
 Radna karakteristika lambda sonde, postie se pri
temperature od 600C UL = f(), pri radnoj
temperaturi 600C. Sa prvog dijagrama se vidi da u
oblasti stehiometriske smee ( = 1, odnos vazduh /
gorivo = 14,65) napon lambda sonde UL se menja
skokovito.
Napon na lambda sondi se dobija i samim tim njena
funkcija kao mernog senzora poinje nakon
postizanja temperature od 300C, dok se ne
postigne temperature od 300 C nemogue je
izmeriti koncentraciju kiseonika a samim tim i
regulacija sastava smee to je mogue tek nakon 30
do 40sec. Nove tendecije o emisiji izduvnih gasova,
zahtevaju merenje i kontrolu izduvnih gasova
odmah nakon startovanja motora. Da bi se postigla
radna temperatura lambda sonde neposredno posle
startovanja motora koriste se sonde sa grejaem
im se postie bra kontrola gasova.
Slika komunikacije lambda sonde sa ostalim elementima
u motoru S.U.S

Na slici je prikazan tok ili kretanje signala od lamda

sonde do E.C.U do sistema za ubrizgavanje i na kraju do
ponovne provere izduvnih gasova.
Slika poloaja lambda sonde na motoru
S.U.S
 LITERATURA

Motori sus - Miroljub V. Tomi, Stojan V.

Petrovi
Oprema motora - Miroljub V. Tomi
Bosch Oxygen Sensors
Senzori
Internet (www.google.com,
www.wikipedia.com)