SAZREVANJE NA SAMOI

MARGARET MID
DRAGANA JOVANOVIĆ
 ROĐENJE DETETA
Sam čin rođenja deteta, odnosno, porođaja žene je javan;
 Prvo dete uvek se rađa u selu iz kog majka potiče;
 Ako je novorođenče devojčica pupčana vrpca se zakopava ispod
drveta papirnog duda kako bi se obezbedila marljivost devojčice u
domaćim poslovima kada odraste;
 Ako je novorođenče dečak pupčana vrpca se baca u more kako bi
dečak postao ribar ili ispod biljke taro ukoliko porodica želi da dečak
kada odraste bude vredan zemljoradnik.
 Nakon rođenja koje je propraćeno gozbom, za dete se više niko ne
zanima (dan i mesec u kome se dete rodilo zaboravlja se).
 Prve reči i koraci deteta zapažaju se ali se ne slave tj. protiču bez
posebnih obreda.
Dete gubi svaki obredni značaj sve do perioda puberteta.
 ISHRANA DETETA
 Bebe se uvek doje; u retkim slučajevima kada majka nema mleko
traži se dojilja među rođakama.
 Dojenje deteta traje sve do navršene dve ili tri godine kada god dete
zaplače bez uvođenja posebnog reda u ishranu deteta jer je to način da
majka umiri svoje dete.
 Sve dok doji dete, majka spava zajedno sa njim;
 od prvih nedelja uvodi se raznovrsna ishrana (kokosovo mleko,
papaja, sok secerne trske). Hranu majka sazvace i unosi u usta deteta
ili umace platno u tečnost i daje detetu da platno da sisa.
 Nakon odbijanja od sisanja dete se odvaja od majke i brigu o njemu
preuzima starija devojčica (uzrasta 6-7 godina) iz domaćinstva.
 MALE DADILJE I BRIGA O MLAĐOJ DECI
 Glavna dadilja je dete od 6-7 godina nedovoljno snažna da podiže
bebu stariju od 6 meseci ali koja može nositi preko kuka ili preko krsta s
obzirom na to da deca već od 6 meseci sama zauzimaju taj “jahaći”
položaj.
 Ovako malim dadiljama još neodraslim najveći teret predstavljaju
deca koja su već prohodala, te male dadilje se vrlo često i ne trude da
decu za koju brinu podstaknu da prohodaju.
 Sve aktivnosti deca sprovode na podu pa im je glavna aktivnost da
puze i hodaju po podu.
 VASPITANJE DETETA
 Vaspitanje deteta od rođenja do 4-5 godina odvija se vrlo jednostavno kroz
učenje dece da svoje potrebe obavljaju na određenom mestu, učenje
sedenja ili puzanja u kući bez uspravljanja izuzev u slučajevima kada je to
baš neophodno; dete odraslima ne sme da se obraća u stojećem položaju,
mora da se sklanja sa sunca, ne sme da rastura kokosove orahe niti da mrsi
vlakna za pletenje, da odeću održava vezanu za sebe oko pojasa, da bude
oprezno oko vatre i rukovanja noževima, da ne puzi u postelji starešine ako
mu je on otac, te da ne dodiruje posude za kafu.
 Ukoliko se dete ne bi pridržavalo ovih jednostavnih pravila bilo bi kažnjeno
vikom, bubočanjem (ćuškanjem ili povlačenjem za uho) ili nedelatnim
pričanjem.
 Kažnjavanje vrši prvo starije dete obično vikom i imperativnim tonom.
 Nijedna majka ne disciplinuje sama dete već odgovornot prebacuje na
starije dete.
 SVAKO SE DETE DISCIPLINUJE I SOCIJALIZUJE KROZ
ODGOVORNOST ZA NEKO JOŠ MLAĐE DETE.
 ŽIVOT DEVOJČICA
 Sa punih 6 ili 7 godina svaka devojčica zna napamet šta mora izbegavati.
Već sa tim saznanjem smatra se da se njoj može poveriti staranje o mlađem
detetu.
 Već na ovom uzrastu vešta je u mnogim radnjama: pletenje palminog lišća
u jednostavna klupka, pravljenje vetrenjača, puzanje uz kokosovo drvo,
precizno sečenje kokosovog oraha pomoću velikog nože jednim udarcem,
igranje grupnih igara i pevanje grupnih pesama, čišćenje kuće i izbacivanje
smeća, donošenje vode sa mora...
 Ovi zadaci samo su dopuna glavnom poslu – staranju o bebama.
 Devojčice u odnosu na dečake opterećene su malim bebama ili brigom o
deci koja su tek prohodala.
 Vaspitanje devojčica manje je obuhvatno od vaspitanja dečaka jer im se
postavljaju visoka merila lične odgovornosti a zajednica devojčicama ne
pruža nikakve pouke o međusobnoj saradnji između dečaka i devojčica.
 OD DEVOJČICE DO DEVOJKE
 Devojčice se drže na stupnju čuvanja dece sve dok ne porastu i
postanu dovoljno snažne za rad na poljima i donošenje namirnica u
selo.
 Ovakve zadatke (napornije) devojčica dobija u periodu puberteta ne
na osnovu fizičke zrelosti već na osnovu procene njenje krupnoće i
spremnosti da preuzme odgovornost.
 Kada postanu snažne da nose veliki teret, obično u periodu
adolescencije, odgovornost za bebe prebacuje se na mlađu decu. Time
se najgore razdoblje njihovog života u adolescenciji završava.
 Glavni zadatak devojke u kući je da nauči da plete prema raznim
tehnikama.
 Ukoliko se po selu pronese vest da je devojka lenja ili nevešta u
domaćim poslovima, njeni izgledi za udaju znatno se smanjuju.
 SPECIJALIZACIJA DEVOJKI I MOMAKA
 Momku se daje mnogo više podsticaja da uči nego devojci.
 Momcima se omogućuju raznovrsnija zanimanja nego devojci.
 Među ženama nema specijalizacije osim za lečenje i posao babice,
eventulano pripremanje za poziv supruge besednika što se retko čini jer
takav brak zahteva posebno znanje a nijednoj devojci se ne jamči da će
biti udata u takvu klasu.
 Mladići rade na tome da postanu matai što im omogućava da budu uz
starešine. Neprestano moraju da odmeravaju snagu sa suparnicima u
grupnim aktivnostima.
 Za mladiće postoji više vrsta aktivnosti a za jednu se mora
specijalizovati: graditelj kuća, ribar, govornik, rezbar... Po vičnosti u
jednoj tehnici mora se izdvojiti od svojih drugova ali drugove ne sme da
nadmaši mnogo već samo za malo.
 ODNOSI IZMEĐU DEČAKA I DEVOJČICA U
SAMOANSKOM DOMAĆINSTVU
 Dečaci i devojčice jedni druge nazivaju braćom i sestrama bez obzira na to
da li su u srodstvu po krvi, braku ili usvojenju.
 Za sve međusobne dodire rođaka različitih polova propisana su stroga
pravila etikecije.
 Čim navrše 9 ili 10 godina deca više ne smeju da se dodiruju, sede blizu,
zajedno jedu, prisno se obraćaju jedni drugima ili da jedni pred drugima
pominju bilo šta što bi asociralo na pohotljivost, ne smeju zajedno da šetaju,
plešu na istom podu, koriste stvari jedni od drugih... Osim u sopstvenoj kući,
u nijednoj drugoj ne smeju biti zajedno ako nema “bar pola sela na vidiku”.
 Ukoliko propadne brak iz nekog razloga (smrti, razvoda ili napuštanja)
srodstvo se prekida ukoliko nema dece i članovi dve porodice slobodni su za
stupanje u brak jedni sa drugima, ali ukoliko su iz braka ostala deca (makar
jedno) između 2 domaćinsta i dalje postoji uzajamno srodstvo sve dok dete
živi.
 ...
 Devojčica dok ne navrši 6-7 godina vrlo malo se druži sa svojim
vršnjacima.
 Tek oko 7. godine deca obrazuju male grupe i udruženja koja se gube
u kasnijem životu, a ova udruženja podeljena su prema polu te je
oprečnost između dečaka i devojčica jedna od najistaknutijih crta
porodičnog života.
 Devojčice u ovom periodu počinju da se stide u prisustvu starije braće
a primenjuje se i zabrana prema kojoj devojčica ne sme da se pridruži
grupi dečaka.
 Na ovom uzrastu ne sklapaju se nikakva čvrsta prijateljstva jer je u
grupi sastavljenoj po srodstvu i susedstvu ličnot potisnuta u pozadinu.
Rođački odnos jedini je tajan element grupe.
 ...
 Zajednica se ne obazire ni na dečake ni na devojčice od dana kada
su se rodili pa sve do njihovih navršenih 15-16 godina.
 Do tog perioda deca nemaju nikakvog društvenog položaja, niti uloge
u društvenom životu.
Čim prođu kroz pubertet mladići i devojke svrstavaju se u nešto
približno grupisanju odraslih, te dobijaju konačne obaveze i povlastice u
životu zajednice.
 SEKSUALNE VEZE NA SAMOI
 Osim zvaničnog braka postoje još 2 vrste seksualnih veza koje zajednica
priznaje: ljubavna veza između nevenčanih mladih ljudi (uključujući
udovce i udovice) istih godina manje više (bez obzira da li je veza prolazna
razonoda ili vodi braku) i preljuba.
 Među nevenčanima postoje 3 oblika veza: 1. potajno nalaženje,
2. objavljeno bekstvo i 3. svečano udvaranje. Za sva 3 odnosa mladiću je
potreban poverenik i izaslanik.
 Na brak se gleda kao na društveni i ekonomski dogovor pri kojem se u
obzir moraju uzeti bogatstvo, rang i veština kako muža tako žene.
 Brakolomstvo ne znači neminovno i razoren brak. Za suprugu starešine
koja je učinila preljubu smatra se da je osramotila svoj visoki položaj te
obično biva odbačena, premda će se starešina protiviti njenoj preudaji za
čoveka nižeg ranga. Ukoliko starešina ljubavnika smatra većim krivcem od
svoje supruge, selo će mu se osvetiti. Kod brakolomstva, kolika će
uskomešanost nastati zavisi od ranga prestupnika ili lične ljubomore.
 ADOLESCENCIJA
 Adolescencija na Samoi ne smatra se razdobljem u kome vladaju
krize i potresi već je vreme mirnog razvoja niza aktivnosti i
interesovanja koja su polako sazrevala.
 Duh devojaka nisu zbunjivali nikakvi unutrašnji sukobi, nisu ga
uznemiravala nikakva filozofska pitanja niti ga opsedale neostvarive
težnje.
 Živeti kao devojka s mnogo ljubavnika, što je duže moguće, a zatim
se udati u sopstvenom selu, blizu sopstvenih rođaka i imati mnogo dece
– to su bile jednoobrazne i zadovoljavajuće težnje.
 ZAKLJUČCI
 Samoanska osnova koja odrastanje čini tako lakim i jednostavnim
jeste opšta površnost celog društva. Samoa je mesto gde niko ne igra u
jako visoke uloge, niko ne plaća vrlo velike cene, niko ne strada za
svoja uverenja,niti se bori do smrti za neke posebne ciljeve.
 Neslaganja između dece i roditelja – lako se rešavaju, tj. stišavaju
preseljenjem deteta prekoputa.
 Neslaganja između čoveka i sela – rešavaju se preseljenjem u drugo selo.
 Neslaganja između muškarca i zavodnika njegove supruge – rešavaju se
sa nekoliko finih asura.
 Samoanci žive jednostavnim životom, tužni su samo u slučajevima smrti i
preseljenja rođaka na drugo ostrvo.
 Samoanci kroz život nikoga ne požuruju niti nekoga kažnjavaju ako se
sporo razvija.
Dete od prvih meseci života uči da ni do jedne osobe ne drži previše te da u
nijedan odnos ne polaže prevelike nade.
 ...
 U nemarnom stavu prema životu, izbegavanju sukoba i bolnih
situacija krije se snažan činilac bezbolnog razvoja od detinjstva do
ženskosti. Jer tamo gde niko ne gaji prevelika osećanja ni
adolescentkinju neće mučiti bolne situacije.
 Pomanjkanje dubokih osećanja u Samoanskoj kulturi svakako je jedno od
objašnjenja koje razlikuje ovu kulturu od Američke kulture i ostalih kultura.
Takođe, u drugih kulturama ima prevelikih izbora, tj. veći broj opredeljenja u
odnosu na moderne civilizacije. U pogledu verovanja kod Samoanaca nema
sukoba. Savremene civilizacije se sreću sa različitim merilima moralnosti u
odnosu na Samoansko dete koje se ne suočava sa moralnim nedoumicama,
posebno onim seksualne prirode, jer je po Samoanskoj kulturi seks prirodna,
prijatna stvar a slobodu sa kojom se seksu prepušta čovek određuje samo
društveni status.
 Samoa zna za jedan način života i njemu uči svoju decu.