Процес еманципације

Македоније
• Промене које су у првој половини 19. века захватиле
Балкан одразиле се и на простор Македоније
• Развој условљен економским, друштвеним и национално-
политичким факторима
Економски:
- Живља унутрашња трговинска размена и јаче повезивање
са суседним балканским тржиштима делују на општи
економски развој – последица транзитног положаја
Македоније и продора капиталистичких односа
- Размена вршена морским путем до Солуна и сувим
вардарско-моравском долином укључујући Македонију у
трговачки саобраћај Медитерана и Средње Европе
- Упоредо, на селу и даље остајали читлучки односи
- Овај несразмер економског развоја села и града биће
један од фактора значајних за друштвено-политичку и
националну еманципацију Македоније
Друштвени фактори:
- Етничка померања и колонизација – померање
основних словенских маса, грчка померања под
албанским притиском и турско-османска
колонизација
- Промене посебно у градовима: током 19. в.
услед кризе на селу и развоја градске привреде
миграције у град који добија словенски карактер
- Словенско становништво укључује се у градску
привреду – последица развој домаћег
грађанства у време када национални покрети
суседних народа већ добијају развијене облике
• Даља последица притисак бугарског, грчког и
српског националног покрета на словенско
грађанство

• Национално-политички развој, одбрана од

експанзије и идеолошко-национални утицаји
са суседних подручја убрзали процес
националне еманципације Македоније и
стварање специфичног националног,
друштвеног и политичког покрета
Национално-политички фактори:
- Еманципација у Македонији и Бугарској изразила се
кроз борбу за словенску цркву, насупрот
Цариградској патријаршији као носиоца хеленизма
и “Велике идеје”
- Између бугарског и македонског сељаштва
постојала солидарност потчињених народа под
османским феудалним господаром и заједница
интереса у ослободилачкој борби
- Јаче развијено од словенско-македонског, бугарско
грађанство у Истанбулу било носилац борбе за
заједнички интерес словенске цркве са службом на
народном језику – отуд пораст утицаја бугарског
националног покрета
• После признања Егзархије 1870. преокрет –
последица претварања Егзархије од културно-
црквеног у политичког носиоца бугарске
националне идеје – у егзархијским школама уместо
македонског дијалекта уводи се бугарски књижевни
језик и потенцира бугарски идентитет македонског
становништва
• После 1878. Егзархија средство националне
асимилације Македоније
• Утицај Србије: развој просвете и културе у Србији
утиче на културни развој Македоније преко књига,
трговаца и печалбара – слање учитеља (Охрид,
Дебар, Велес...), Македонци се школују у Београду
• Утицај шириле и тајне националне организације
радом од 1840-их до 1860-их
• Дакле,
(1) под утицајем демографских и културних
промена у градовима, изазваних привредним
развојем,
(2) утицајима са стране (Србија, Грчка, бугарски
покрет), као и
(3) формирањем домаћег грађанског слоја,
почиње формирање унутрашњег покрета који се
прво манифестовао кроз тежњу за увођењем
домаћег македонског језика у цркву и школу
• Ова тежња појавила се средином 19. в:
- тридесетих се јављају прве градске словенске
цркве и школе (Скопље, Велес, Прилеп, Куманово...)
- 16 уџбеника македонског језика настали 1857-
1880.
 Устанци 1876-1880.
• Догађаји током Велике источне кризе одразили
се и на македонско подручје:
• Четири устанка:
1. у Разлогу 1876. (ист. Македонија)
2. у Кумановској и Паланачкој кази 1878.
3. у Кресни 1879. (ист. Македонија)
4. у Кичеву и Поречу 1880. (зап. Македонија)
Ослободилачки покрети у Македонији после
1880.
• Последње две деценије 19. в. Македонија се
претвара у “јабуку раздора” међу балканским
државама, са трајним последицама по балканску
историју
• Сукоб на македонском простору последица
изукрштаности спољних и унутрашњих фактора:
- процеса државног, друштвеног и економског
снажења ослобођеног балканског простора
- борбе европских великих сила за укупно
балканско подручје
- уобличавање ослободилачких тежњи у самој
Македонији
• После 1878. Македонија периферна област
Османског царства, отворена спољашњим
утицајима
• Преовлађујућа улога Аустроугарске – везала
Србију Тајном конвенцијом 1881, Румунију
политичким савезом 1883, стекла утицај на
бугарском двору насупрот слабљењу руског
утицаја, створила упориште у Албанији
• Потиснута Русија тражила ослонац у подршци
опозицији у Србији и Бугарској и акцији својих
славенофила – прихватила 1897. споразум са
Аустроугарском о балканском status quo-у
• Овакав међународни распоред посебно
угрожавао Србију
• Улазак АУ у БиХ гурнуо Србију према југу –
окретање према Вардарској долини:
- тежња за територијалним проширењем и
уједињењем са становништвом за које је
сматрано да је српског етничког порекла
- намера за стратешком доминацијом над
централним Балканом које је, у вези са
Моравском долином, чинило кичму полуострва
и омогућавало одбрану од аустроугарског
притиска са севера
• Српска пропаганда на македонском подрушју
није могла да се ослони на црквену организацију
– ослањала се претежно на школе осниване на
Косову и северозападној Македонији (Косовски
вилајет)
• У Призрену 1871. основана богословија
• Од 1886. држава преко “Друштва св. Саве” води
организовање пропаганде
• Успех отварање конзулата у Солуну (1887),
Битољу (1888) и Приштини (1889)
• Резултат укупне просветне и пропагандне
активности 217 школа са 10.000 ученика и 510
наставника
• Тежње Бугарске за проширењем на Македонију
подстицало више фактора:
- развој државе после 1878.
- уједињење са Источном Румелијом 1885. и
успешан рат против Србије
- геополитички положај на Балкану из којег је
произишао балкански оквир бугарског
великодржавног програма
• Носилац националне идеје изван Бугарске Егзархија,
овлашћена од Порте да организује црквени и
просветни живот у Македонији – створила
просветни и образовни апарат који је чирио
бугарски језик, културу и национално име
• Буџет намењен пропаганди у Македонији 25 %
бугарском државног буџета
• 1889-1890. 781 школа, 26.000 ученика и 1220
наставника
• Грчку на границу Македоније довело прикључење
Тесалије и дела Епира 1881. споразумом са
Османским царством
• Разапета геополитичким положајем и националним
интересима на источном Медитерану, у Малој Азији
и у балканском залеђу, стешњена британско-руским
супарништвом на Медитерану – последица крајем
19. в. постепено преношење тежишта спољне
политике на Македонију, уз ослонац на грчки
етнички елемент у приморју
• Носилац пропаганде Цариградска патријаршија
ослоњена на имућно грчко грађанство македонских
градова
• Оснивање разних грчких друштава (културних,
музичких, женских, гимнастичких...) широм
Македоније
• 227 школа са 14.200 ученика
• Упоредо са укрштањем европских и балканских
фактора почео се уобличавати и аутохтони
македонски покрет као израз македонском
сепаратизма који је тежио искључењу спољашњих
утицаја и ослобођењу Македоније са ослонцем на
унутрашње снаге
• Сразмерно појачавању спољашњег притиска и
јачању домаћих снага, развој македонске
еманципације постепено прелази на политичко
поље
• Егзархијске црквене општине и школе подстакле
идеју о оснивању македонских општина и школа –
1890-их оживео покушај издвајања Охридске
архиепископије као самосталне македонске цркве
• Пре тога, 1880-их шири се покрет против мешања
Егзархије у школску наставу и наставни кадар –
македонски студенти у Софији оснивају “македонски
комитет” са идејом супротстављања пропаганди суседних
држава
• Рад на ослобођењу револуционарним путем:
- оснивање тајних организација током 1880-их – увод у
оснивање Унутрашње македонске револуционарне
организације (ВМРО) 1893. у Солуну
- задатак: - припрема и дизање устанка ради
националног и социјалног ослобођења Македоније, на
начелу “Македонија Македонцима”
- остварење аутономије на бази државно-
правног индивидуалитета и њеног укључивања у
балканску федерацију
- идејни погледи под утицајем социјалистичких покрета из
Бугарске и Србије
- организовање чета хајдучког типа – од 1898. до 1903.
сукоби са османском војском све чешћи
• Упоредо, македонска емиграција у Бугарској
повезана са бугарским службеним круговима,
оснива Врховни емигрантски македонски
комитет (“врховисти”) у који ушли бугарски
официри родом из Македоније – експонент
интереса политичких кругова у Софији и двора
• Размимоилажење за ВМРО суштинско –
аутономију Македоније сагледавали као етапу у
њеном прикључењу Бугарској
• Организовао чете које су упадале у Македонију,
изазивајући репресалије османске војске над
становништвом
• Упоредо почиње и делатност грчких чета
крајем 19. в. на подручју егејског приморја
• ослоњена на грчко становништво, официре
грчке војске и материјалну помоћ дијаспоре
• 1894. у Атини основана “Етники хетерија” са
циљем ослобођења Грка у Османском царству
• 1902. основан “Македонски комитет”
 Односи на Балкану крајем 19. в.
• Неуспели покушаји решења балканског питања
(најзначајнији Критски устанак 1896. и грчко-османски рат
1897-1898), појачан притисак великих сила и развој
домаћих економских и друштвених снага двоструко
одредили међубалканске односе крајем 19. в.
– ослобођење није могло да буде довршено без сарадње
(сви покушаји неуспешни)
‒ развој национализма изазвао међусобну искључивост и
борбу за што већи део османског наслеђа – формално
начело “Балкан балканским народима”, али у стварности
присутно настојање за поделом на сфере утицаја,
интереса и равнотеже у тежњи за превлашћу
• Национално-сепаратистичка политика балканских држава
онемогућила решавање балканског питања и отварала
врата интервенцији великих сила
 Илинденски устанак и сукоби у
Македонији 1903-1908.
• У августу 1903. неуспео устанак у Македонији –
подстакли га “Врховисти” инфилтрирани у
редове ВМРО, планирајући бугарску
интервенцију и прикључење Македоније
Бугарској
• Устанак крваво угушен, а интервенцију Бугарске
онемогућиле спољнополитичке околности –
споразум Аустроугарске и Русије о очувању status
quo-a на Балкану
• Последице: значајне
Унутрашње:
- продубљена криза османске власти у
Македонији
- јачање устаничког расположења сељаштва
- криза у ВМРО-у
Спољашње:
- пружио повод за аустро-руски споразум о
програму реформи у Македонији
- подстакао активност суседних балканских
држава - организују чете које се сукобљавају у
Македонији
• Аустро-руски споразум у Мирцштегу 15. октобра
1903:
- реорганизација османске жандармерије на челу са
страним официрима
- груписање административних јединица према
начелу етничке припадности становништва
- реорганизација судства
- распуштање нерегуларних јединица
• План прихватиле остале силе и Порта – подбацило
спровођење услед сукоба интереса великих сила,
као и деловања чета из суседних држава (према
османској статистици 1907. на територији
Македоније оперисало 110 бугарских чета, 80
грчких, 30 српских и 8 влашких)
• Младотурска револуција 1908. формално
представљала обустављање реформске акције
• Упоредо са борбама чета на територији
Македоније, балканске државе покушале да се
споразумеју о подели интересних сфера – разлог
све већи притисак споља примиравао на
компромис
• Најзначајнији српско-бугарски споразуми 1904-
1905:
• Тајним уговором 1904. Бугарска пристала на
издвајање Косовског вилајета (тзв. Старе Србије),
док је Србија прихватила аутономију за остатак
Македоније под условом да Срби и Бугари имају
иста права и да Македонија буде у царинском
савезу са Србијом, а Солун постане слободна лука
• Уговор о царинском савезу склопљен 1905. –
поништен под притиском Аустроугарске
Младотурска револуција и покрети у Македонији до 1912.

• Младотурски покрет тежио реформи Царства према

западноевропском моделу
• Успешна побуна почела у јулу 1908. – проглашен устав
• Последице: почетно смиривање ситуације и прелазак са
четовања на политичку делатност
• На простору Македоније образоване странке:
- лево крило ВМРО-а организовало “Народно-федеративну
партију” са програмом у којем су захтеване политичке
слободе, побољшање положаја сељаштва, право на
самоопредељење и стварање “Источне федерације”
- “врховисти” и присталице Егзархије формирали “Савез
бугарских конституционалних клубова у Турској”
- Грци организују политичке клубове у градовима
- Срби формирају “Српску демократску лигу” са програмом
проширења црквено-општинских повластица, реформу
пореског система и побољшање положаја сељаштва
• Раздобље уставности и политичких слобода није
дуго трајало – младотурски режим брзо
прерастао у војну диктатуру и оруђе
османизације, пантурцизма и исламизма
• 1910. забрањене народне политичке
организације
• Поново образоване чете
• Први балкански рат 1912. македонско подручје
дочекало у стању потпуне анархије
• После успешног рата Србије, Бугарске, Грчке и
Црне Горе против Османског царства територија
Македоније подељена