PIRAMIDE

Srpski jezik 3
Runda 1

Runda 2

Finale

Bodova: Bodova: Bodova:

Koale Marsovci Lavovi

Runda 1 Rezultat

Polje 6
Rod i broj reči

Polje 5
Polje 4
Glagolski i imenički
Subjekat i predikat
dodaci

Polje 1 Polje 2 Polje 3

Imenice Glagoli Pridevi
 Imenice

1. Šta su imenice?
2. Šta su vlastite imenice?
3. Šta su zajedničke imenice?

Round 1
 Imenice

1. Imenice su reči koje imenuju bića, predmete i

pojave.
2. Vlastite imenice su reči koje označavaju imena
ljudi, planina, reka, gradova i pišu se velikim
slovom.
3. Zajedničke imenice su reči koje imenuju bića,
predmete i pojave sa zajedničkim osobinama i pišu
se malim slovom.

Runda 1 Rezultat
 Glagoli

1. Šta su glagoli?
2. U kojim vremenima se glagoli mogu naći?
3. Šta označavaju reči: uživa, pere, pada
4. U koliko lica se mogu naći glagoli?
5. Kako glase glagolska lica?

Runda1
 Glagoli
1. Glagoli su reči koje označavaju radnju, stanje i zbivanje.
2. Glagoli se mogu naći u sadašnjem, prošlom i budućem
vremenu.
3. Reč:
leži - označava stanje
pere – označava radnju
pada – označava zbivanje
4. U srpskom jeziku postoje 3 lica jednine i množine glagola.
5. Ja Mi
Ti Vi
On, ona, ono Oni, one, ona Rezultat
Runda 1
 Pridevi
1. Šta su pridevi?
2. Na koja pitanja nam odgovaraju pridevi?
3. Na koje pitanje dobijamo reči:
ukusno, zdravo, zelena, zrela, beli, teleće, kravlje,
drveta, stakla,
4. Koje vrste prideva znaš?
5. Od kojih reči nastaju prisvojni pridevi?

Runda1
 Pridevi
1. Pridevi su reči koje bliže opisuju imenice.
2. Pridevi odgovaraju na pitanja:
Kakvo je nešto? Čije je nešto? Od čega je nešto?
3. Reči:
ukusno, zdravo, zelena, beli - kakvo je nešto?
teleće, kravlje – čije je nešto?
drveta, stakla – od čega je nešto?
4. Reči koje opisuju kakvo je nešto – OPISNI PRIDEVI
Reči koje kazuju čije je nešto – PRISVOJNI PRIDEVI
5. Prisvojni pridevi nastaju od vlastitih i zajednički imenica.

Runda 1 Rezultat
 Subjekat i predikat

1. Šta je subjekat?
2. Šta je predikat?
3. Koje vrste reči vrše službu
subjekta i predikta u
rečenicama?

Runda1
 Subjekat i predikat
1. Subjekat je vršilac radnje u rečenici.
2. Predikat označava radnju u rečenici.
3. Službu subjekta najčešće vrše imenice,
a predikta uvek glagoli.

Runda1 Rezultat
 Glagolski i imenički dodaci

1. Šta su glagolski dodaci?

2. Navedi glagolske dodatke koje znaš.
3. Šta su imenički dodaci?

Runda1
 Glagolski i imenički dodaci
1. Glagolski dodaci su reči koje bliže
objašnjavaju samu radnju u rečenici.
2. Postoje glagolski dodaci za mesto, vreme i
način.
3. Imenički dodaci bliže objašnjavaju imenicu u
rečenici.

Runda 1 Rezultat
 Rod i broj reči u rečenici

1.U kom rodu se mogu naći reči u našem jeziku?

2. Koji broj reči postoji u srpskom jeziku?
3. Šta označava množina imenica?
4. U čemu se slažu imenice, pridevi i glagoli?

Runda 1
 Rod i broj reči
1. U srpskom jeziku se reči mogu naći u:
muškom, ženskom i srednjem rodu.

2. U srpskom jeziku postoji jednina i množina reči.

3. Imenice u množini kazuju da bića, predmeta ili pojava

ima više.

4. Imenice, pridevi i glagoli se u rečenicama moraju slagati

u rodu i broju.
Žuti sat je kucao na zidu.
Žuta olovka je pala na pod.
Plava gumica je stajala na stolu.
Plavo mastilo je stajalo na stolu.
Rezultat
Runda 1
Runda 2 Rezultat

Polje 6
Rod i broj reči

Polje 4 Polje 5
Subjekat i Glagolski
predikat dodaci

Polje 1 Polje 2 Polje 3

Imenice Glagoli Pridevi
 Imenice
Zoran i Jelena su avionom putovali u Grčku na more.

U datoj rečenici pronađite:

1. Imenice
2. Vlastite imenice
3. Zajedničke imenice

Runda 2
 Imenice
Zoran i Jelena su avionom putovali u Grčku na more.

1. Imenice: Zoran, Jelena, avionom, Grčku, more

2. Vlastita imena: Zoran, Jelena, Grčka
3. Zajednička imena: avionom, more

Round 2 Rezultat
 Glagoli
Dok je napolju grmelo i munje snažno sevale,
Ana je čitala knjigu, a njen mačak dremao pored peći.

1.U datoj rečenici pronađi reči koje označavaju: radnju,

stanje i zbivanje.

2. U kom vremenu se dešava radnja?

3. Kako glasi rečenica u sadašnjem vremenu?

4. Odredi lice, broj i rod glagola u rečenici.

Runda2
 Glagoli
Dok je napolju grmelo i munje snažno sevale,
Ana je čitala knjigu, a njen mačak dremao pored peći.
1.Radnja: je čitala
Stanje: dremao
Zbivanje: grmelo i sevalo
2. Radnja se dogodila u prošlom vremenu.
3. Dok napolju grmi i munje snažno sevaju, Ana čita knjigu,
a njen mačak drema pored peći. (sadašnje vreme)
4. grmelo – 3. lice jednine, srednji rod
sevale – 3. lice množine, ženski rod
čitala – 3. lice jednine – ženski rod
dremao – 3. lice jednine – muški rod Runda 2 Rezultat
 Pridevi
Jutarnju tišinu prekinulo je školsko zvono i dečija graja u
školskom dvorištu.
Maleni dečaci i devojčice krenuli su sa novim torbama u
školu.
Tata je doneo ukusne bakine kolače i užički kajmak.

U datim rečenicima pronađi reči koje kazuju:

1. Kakvo je nešto? (opisne prideve)

2. Čije je nešto? (prisvojne prideve)

Runda 2
 Pridevi
• Jutarnju tišinu prekinulo je školsko zvono i dečija graja
u školskom dvorištu.
• Maleni dečaci i devojčice krenuli su sa novim torbama
u školu.
• Tata je doneo ukusne bakine kolače i užički kajmak.

1. Kakvo je nešto? (jutarnju, maleni, novim, ukusne)

2. Čije je nešto? (školsko, dečija, bakine, užičke)

Runda 2 Rezultat
 Subjekat i predikat
U datim rečenicama pronađi subjekat i predikat.

1. Minja je danas išla kod zubara.

2. Marko je juče čitao knjigu i igrao fudbal.

3. Milica i Nevena će u subotu ići u bioskop.

Runda 2
 Subjekat i predikat
U datim rečenicama pronađi subjekat i predikat.

1. Minja je danas išla kod zubara.

2. Marko je juče čitao knjigu i igrao fudbal.

3. Milica i Nevena će u subotu ići u bioskop.

Runda 2 Rezultat
 Glagolski dodaci
Juče je Ana u školskom dvorištu spretno
preskakala vijaču.

U datoj rečenici pronađi glagolske dodatke:

1. za mesto
2. za vreme
3. za način

Runda 2
 Glagolski dodaci
Juče je Ana u školskom dvorištu spretno
preskakala vijaču.

U datoj rečenici pronađi glagolske dodatke:

1. za mesto – u školskom dvorištu

2. za vreme - juče
3. za način - spretno
Round 2 Rezultat
 Rod i broj reči
Kako glase date rečenice napisane u množini?

1. Poštar nosi pismo devojčici.

2. Vredni ribar mrežom lovi ribu u moru.
3. Petao sa ograde kukuriče i doziva koku.

Odredi rod datih imenica.

Round 2
 Rod i broj reči
Date rečenice napisane u množini glase:

1. Poštari nose pisma devojčicama.

2. Vredni ribari mrežom love ribe u morima.
3. Petlovi sa ograda kukuriču i dozivaju koke.

4. Muški rod: poštari, ribari,petlovi

Ženski rod: devojčicama, mrežom, ograda, ribe, koke
Srednji rod: pisma, morima

Runda 2 Rezultat
Finalna Runda Pobednik Rezultat

Šta su rečenice?

Koje vrste Koje vrste

rečenica po rečenica
značenju znaš? po obliku znaš?

Šta su uzvične
Šta su upitne Šta su izjavne rečenice?
rečenice? rečenice? A zapovedne ?
Rezultat