Srpski Jezik 3 Pripreme Sa Standardima

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА
1. НИГДЕ НИЈЕ КÔ КОД КУЋЕ
1. Упознавање с програмом и уџбеницима за српски језик

2. Жеља девојчице Б. Халуса
3. Причање
4. Стигô врапцу цењен гост Р. Арсић
5. Говорна вежба – смишљање и причање бајке
6. Септембар Д. Костић
7. Анализа домаћег задатка – Дрво у јесен
8. Лаку ноћ, В. Подгорец
9. Разговор
10. Градски и пољски миш Лафонтен
11. Препричавање
12. Градски и пољски миш Лафонтен – анализа и сажето препричавање
13 Писање разгледнице, честитке, позивнице
14. Пчелиња матица Браће Грим
15. Пчелиња матица – вежбе у изражајном читању и стваралачком препричавању
16. Азбука и абецеда
17. Љутито мече Бранислав Црнчевић
18. Љутито мече – вежба – изражајно читање и рецитовање
19. Врсте реченица по значењу
20. Потврдни и одрични облик реченице
21. Прва провера знања
22. Анализа провере знања
23. Никад два добра Јованка Јоргачевић
24. Никад два добра драматизација (читање по улогама)
25. Писање упитне речце ли и одричне не
26. Добар друг (другарица) - говорна вежба
27. Мој друг/другарица - анализа домаћег задатка
28. Цврчак и мрав Лафонтен
29. Друга провера знања
31. Обрада текста Учионица без насилништва
32. Учионица без насилништва – читање и тумачење текста
33. Делови реченице
34. Самоћа Бранко В,Радичевић
35. Самоћа Бранко В,Радичевић
36. Проширивање реченице
37. Трећа провера знања
39. Вест – обрада и вежбање
40. Обрада приче Мачак отишао у хајдуке Б. Ћопића
41. Анализа приче Мачак отишао у хајдуке
42. Анализа домаћег задатка Нови доживљај деда Трише и његовог мачка
43. Сети се шта смо научили
44. Четврта провера знања
2. Лепа реч и гвоздена врата отвара
46. Обрада текста Умемо ли да слушамо саговорника

47. Анализа текста Умемо ли да слушамо саговорника
48. Управни говор
49. Неуправни говор
50. Домаћа лектира (усмено) – Бајке браће Грим
51. Обрада народне песме Марко Краљевић и бег Костадин
52. Анализа народне песме Марко Краљевић и бег Костадин
53. Наглашени и ненаглашени слогови; Наглашавање речи и реченица
54. Обрада приче Свитац тражи пријатеље
55. Анализа приче Свитац тражи пријатеље
56. Домаћа лектира (писмено) – Бајке браће Грим
57. Тражим поштовање Б. Андрића
58. Речи са супротним значењем
59. Зима Душан Васиљев
60. Како се пише?
61. Клин чорба народна приповетка
62. Именице; Врсте именица
63. Обрада народне приповетке Ветар и сунце
64. Род именица
65. Број именица
66. Пета провера знања
Вежба – изражајно читање и препричавање приповетке Свети Сава помаже
68.
човеку да се снађе
69. Писање великог слова
70. Припрема за први писмени задатак
71. Први писмени задатак
72. Обрада приче Себични џин О. Вајлда
73. Анализа приче Себични џин
74. Обрада песме Први снег В. Илића
75. Речи које имају различите облике, а исто или слично значење
76. Обрада приче Врапчић М. Горког
77. Анализа приче Врапчић
78. Анализа првог писменог задатка
79. Исправак првог писменог задатка
80. Анализа народне бајке Чардак ни на небу ни на земљи
81. Анализа народне бајке Чардак ни на небу ни на земљи
82. Кратке народне умотворине
83. Речи истог облика, а различитог значења
85. Шеста провера знања
3. Ко се воли тај се пише
87. Говорна и писмена вежба Ко се воли тај се пише – увод у тему

88. Обрада Љубавне песме Милована Данојлића
89. Вежба – изражајно читање и рецитовање Љубавне песме
90. Обрада песме Шта је највеће М. Антића
91. Вежба – изражајно читање и рецитовање песме Шта је највеће
92. Описивање
93. Вежба – читање латинице – Прва љубав Д. Ђорђевића
94. Мој друг (другарица) говорна и писмена вежба
95. Обрада приповетке Стакларева љубав Г. Олујић
96. Анализа приповетке Стакларева љубав
97. Шумска модна ревија - говорна и писмена вежба
98. Обрада песме Замислите Д. Радовића
99. Анализа и вежба у изражајном читању – Замислите
100. Писање басне - говорна и писмена вежба
101. Глаголи
102. Обрада текста Пипи забавља тетка Лауру Астрид Линдгрен
103. Анализа текста Пипи забавља тетка Лауру
104. Глаголска лица
105. Домаћа лектира (усмено) – песме Душана Радовића
106. Обрада текста Лед се топи Александра Поповића
107. Обрада песме Пролећница Ј. Ј. Змаја
108. Пролећница – анализа и вежбе у изражајном читању
109. Глаголска времена - прошло, садашње, будуће
110. Обрада текста Прича о доброј роди С. Грозданов-Давидовић
111. Анализа текста Прича о доброј роди
112. Домаћа лектира (писмено) – песме Душка Радовића
113. Потврдни и одрични облик глагола
114. Седма провера знања
116. Обрада песме Домовина се брани лепотом Љ. Ршумовића
Врсте речи;
117.
Говорна и писмена вежба – некњижевне и књижевне речи
118. Обрада текста Заљубљене ципеле П. Грипарија
119. Анализа текста Заљубљене ципеле
120. Пишчев говор и говор ликова
122. Осма провера знања
4. Тајне света
124. Говорна и писмена вежба – увод у тему Тајне света

125. Обрада басне Вук и јагње
126. Писање гласа ј
127. Вишезначност речи
128. Домаћа лектира (усмено) – избор из књига, енциклопедија и часописа за децу
129. Обрада арапске народне приче Лав и човек
130. Анализа арапске народне приче Лав и човек
131. Извештавање - говорна и писмена вежба
132. Обичајне народне лирске песме
133. Описивање - говорна и писмена вежба
Домаћа лектира (писмено) – избор из књига, енциклопедија и часописа за
134.
децу
135. Обрада народне приче Свети Сава и сељак без среће
136. Писање обавештења - говорна и писмена вежба
137. Обрада Песме о цвету Б. Миљковића
138. Писање вести - говорна и писмена вежба
139. Обрада народне приповетке Свијету се не може угодити
140. Скраћенице – обрада
141. Обрада песме Шта је отац Д. Лукића
142. Вежба у изражајном читању и рецитовању песме Шта је отац
143. Придеви
144. Род и број придева
145. Обрада песме Женидба врапца Подунавца
146. Умањенице и увећанице
147. Обрада песме Циц Б. Радичевића
148. Обрада текста Камен Сергеја Михалкова
149. Припрема за други писмени задатак
150. Други писмени задатак (израда) – Описивање смешног доживљаја
151. Грађење речи
152. Обрада драмског текста А зашто он вежба Д. Радовића
153. А зашто он вежба - драматизација
154. Анализа другог писменог задатка
155. Исправка другог писменог задатка – Описивање смешног доживљаја
156. Обрада басне Корњача и зец
158. Девета провера знања
5. Све што расте хтело би да расте
160. Говорна и писмена вежба – Све што расте хтело би да расте – увод у тему
161. Обрада песме Какве је боје поток Г. Витеза
162. Домаћа лектира (усмено) – избор драмских текстова
163. Обрада народне песме Двије сеје брата не имале
164. Предлагање
165. Обрада приче Бајка о белом коњу С. Раичковића
166. Анализа приче Бајка о белом коњу С. Раичковића
167. Десета провера знања
169. Обрада песме Славуј и сунце Д. Ерића
170. Обрада текста Прича о раку кројачу Д. Максимовић
171. Анализа текста Прича о раку кројачу Д. Максимовић
172. Обрада песме Вожња Д. Максимовић
173. Шта смо научили
174. Једанаеста провера знања
176. Домаћа лектира – избор из драмских текстова усмено
Домаћа лектира – писмено или сценско извођење – избор из драмских
177.
текстова
178. Вежба – изражајно читање – Здравица Д. Радовића
179. Сети се шта смо научили у трећем разреду
180. Час је ваш
ПИСАНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА
Час по реду: 1.
Наставни предмет: српски језик
Наставна тема: Нигде није кô код куће
Наставна јединица: Упознавање с програмом и уџбеницима за српски
језик
Тип часа: уводни час
Облици рада: фронтални облик рада, рад у паровима
Методе рада: метода разговора, рад на тексту
Наставна средства: Читанка, Српски језик, Наставни листови
Циљ и задаци часа: упознавање ученика с програмом и уџбеницима за трећи
разред; стварање позитивне атмосфере за рад на почетку
трећег разреда
ТОК ЧАСА
УВОДНИ ДЕО ЧАСА
Стварање позитивне атмосфере кроз кратак разговор о утисцима са распуста. Ученици
који то желе извештавају другове о једном значајном догађају с распуста.
Следи разговор о предмету српски језик кроз питања:
 Зашто је важно знати матерњи језик?
 Шта значи лепо говорити?
 Шта је то изражајно читање?
 Зашто треба лепо писати?
 Шта осећамо када слушамо некога ко лепо говори?
 Како се осећамо када нам неко говори нешто ружно?
 Каква је корист од књига које читамо?
ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице – како и шта ћемо радити у III разреду
Упознавање са Читанком – читање у паровима, објашњавање: Упутство, Водич,
Садржај, Тематски садржај, Речник; како се користи Читанка.
Упознавање с књигама Српски језик и Наставни листови. Од ученика узети
прилог контролни листови који се налази на крају књиге Српски језик. Уписивање
података о себи у Наставне листове (стр. 2 и 3).
Разговор о тим подацима: колико нас има плаве односно смеђе очи, ко све има
плаву косу итд.
Ђацима треба рећи да набаве једну свеску на линије од шездесет листова за рад у
школи и код куће.
Најбоље је да ученици пишу графитном оловком.
Такође би било добро да ученици набаве једну свеску са чврстим корицама
(формата А5), коју би назвали Дневник читања и у коју би записивали наслове књига
које читају (по слободном избору или као лектиру), наводећи следеће податке: датум
читања, наслов књиге, име писца, број страна, имена главних ликова, неку
занимљивост.
Ту би свеску ученици доносили само повремено, кад учитељ то затражи (нпр. по
једном у октобру, марту и јуну). У њој могу писати и задатке из лектире. Требало би да
наставе да је воде и у наредним разредима, све док је не испуне.
Упутити ученике на странице Сети се шта смо научили у Читанци и на начин
њихове употребе.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Игра за крај: Покажи пантомимом у чему си највише уживао на распусту.
Један ученик показује, остали погађају.
Стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему
и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике
1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме, јасно
структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући основну
информацију и додатне информације
1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање
1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора; садржај,
речник)
Наставна јединица: Жеља девојчице Б. Халуса
Тип часа: обрада
Облици рада: фронтални облик рада, индивидуални облик рада
Методе рада: метода разговора, метода рада на тексту
Наставна средства: Читанка, стр. 4
Циљ и задаци часа: развијање способности доживљавања књижевног дела;
оспособљавање ученика за изражајно читање и подстицање
ђака да лепо и уредно пишу
ТОК ЧАСА

Упознавање ученика са садржајем прве теме – Нигде није кô код куће

Емоционално-интелектуална припрема:
Разговор о значењу речи дом.
– Шта значи реч дом?
– Пронађите ту реч у речнику који се налази на крају Читанке. Зашто је дом
важан за нас? Наведите три разлога за то.
Читање песме (учитељ) Жеља девојчице (Читанка, стр. 4).
– Прочитајте сада песму у себи. Одговорите на питања са 4. стране. Одговоре
пишите лепим рукописом.
Сачекати отприлике 15 минута да деца самостално прочитају и одговоре на
питања. Не пожуривати их. Оне који су брзи и нестрпљиви упутити на додатни задатак
– да смисле ново питање, нове стихове и сл.
– Да видимо како сте одговорили на питања.
– Размислите о томе како бисте гласно прочитали ову песму. Означите шта бисте
читали гласније и брже, а шта тише и спорије. Погледајте Правила за добро
рецитовање на стр. 135.
Следи вежбање. Слушати како ученици читају и то коментарисати. Напоменути
да је важно да се лепо чује сваки глас у речи, као и свака реч, а затим им казати да
треба да читају осећајно и природно.

Записивање (на табли и у свесци) народних изрека о кући и дому и разговор о њиховом
значењу:
 Доме, слатки доме
 Свуда пођи – кући дођи
 Свуда је добро, ал’ код куће најбоље
 Моја кућица, моја слободица
Домаћи задатак:
На крају Читанке налазе се правила за изражајно рецитовање. Прочитај их и знацима
одреди како треба рецитовати песму Жеља девојчице. Научи песму напамет.
Стандарди:
1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком месту у
тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који спорије
1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у лирској песми
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због чега му
је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова
1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на основу текста, обједињујући информације из различитих
делова дужег текста
Наставна јединица: Причање
Тип часа: вежбање
Методе рада: метода разговора, метода писаних радова
Наставна средства: Српски језик, стр. 4-5, Наставни листови, стр. 4
Циљ и задаци часа: развијање способности усменог и писменог изражавања;
подстицање маште и развоја дечјег стваралаштва.
ТОК ЧАСА

Разговор о причама које су ученици радо слушали када су били мали. Ко је био
њихов омиљени приповедач? Зашто? Која им је прича била омиљена? Зашто?
Зашто људи, а нарочито деца воле да слушају приче?
Најава наставне јединице.

Читање и разговор о текстовима Српски језик стр. 4.
Рад на 1. задатку (Српски језик стр. 5) и разговор.
Рад на 2. задатку (Српски језик стр. 5) и разговор.
Подсећање на то шта су басне и које су основне карактеристике басни.
Смишљање и причање басне гаврану и лисици према плану из уџбеника Српски
језик стр. 5.
После сваке басне следи кратак разговор.
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова стр. 4

Презентација и анализа ученичких радова.
Стандарди:
1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју
1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну)
1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст
Наставна јединица: Стигô врапцу цењен гост Р. Арсић
развијање способности за препознавање језичких појава
(рима); оспособљавање ученика за коришћење речника
ТОК ЧАСА

Мотивациона игра за стварање атмосфере: Идемо у госте
Играчи се деле на госте и домаћине. Гости „одлазе у госте“ код домаћина. Носе
замишљене поклоне и воде разговор са домаћинима.
– Размислите, па кажите како треба да се дочекују гости кад дођу у посету.
– Како ти дочекујеш своје друштво?
– Слушајте сада песму која се зове Стигô врапцу цењен гост (Читанка, стр. 5).
– Шта мислите, да ли је врабац гостопримљив, то јест да ли радо прима госте?
– Сада сами прочитајте песму.
Следи разговор о песми према питањима из Читанке.
Индивидуални рад ученика на 6. задатку из Читанке.
– Да видимо како сте урадили задатке. (Разговор, летимичан преглед онога што
су ђаци написали и коментар.)
– Спремите се да изражајно прочитате песму. (Дати ученицима отприлике 5
минута за то.)
– А сада да чујемо како читате. Да вас подсетим – читајте осећајно и природно,
као кад причате занимљиву причу. Гласови и речи треба јасно да се чују.

До краја часа – читање песме и казивање дијалога између врапца и коса који су
ученици смислили. Најбоље дијалоге ученици могу да одглуме у паровима уколико то
желе.
Стандарди:
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му је
занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација које су
му познате; издваја речи које су му непознате
1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључкеПРИПРЕМА
ПИСАНА на основу текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава
НАСТАВНИКА
расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/актера закључује о
њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због чега
му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова
1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста
1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне
синтаксичке конструкције, укључујући и сложене
1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава зашто је лик
поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током читања
текста, или износи свој став о догађајима из текста)
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује
одговарајућим детаљима
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу
ликовима у књижевноуметничком тексту
1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст
Наставна јединица: Говорна вежба – смишљање и причање бајке
подстицање маште и развоја дечјег стваралаштва.
ТОК ЧАСА

Подсећање на оно о чему смо говорили на претходном часу када смо говорили о
причању помоћу уџбеника Српски језик стр. (4-5)

Подсећање на то шта су бајке и које су основне карактеристике бајки.
Упутити ученике на задатак из Наставних листова стр. 5.
Следи индивидуални рад ученика на смишљању и записивању бајке према
задатим ликовима из Наставних листова стр. 5.

Читање и анализа ученички радова.
Стандарди:
1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским знаком
1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места (једночланих),
назива школе
1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре
1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме
1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици, типове
реченица, дужину реченице...)
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује одговарајућим
детаљима
1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да избегне понављање)
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке)
1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне синтаксичке
конструкције, укључујући и сложене
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује
основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст)
Наставна јединица: Септембар Д. Костић
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања; развијање
способности за разумевање појма песничке слике, као и за
самостално препознавање песничких слика у тексту
ТОК ЧАСА
– Замислите да сте сликари. Које бисте боје припремили да насликате слику ране
јесени?
– А сад ћу вам прочитати песму Септембар коју је написао Душан Костић.
Слушајте.
Читање песме (учитељ).
Усмерено читање (ученици).
– Отворите Читанку на страни 6. Ево те песме. Прочитајте је у себи, а онда ћемо
заједно да решавамо задатке у вези с њом. Нарочито обратите пажњу на боје којима је
песник описао јесен.
Ученици након самосталног читања раде задатке из Читанке.
Следи читање задатака, анализа песничких слика и значења израза у песми.
Задавање домаћег задатка:
–Замислите да желимо да опишемо једно дрво. Хајде да направимо план
описивања:
1. назив дрвета
2. место на којем се оно налази
3. изглед стабла
4. облик крошње
5. боја лишћа
6. неки догађаји повезани с тим дрветом.
– Сигурно свако од вас испред своје куће или зграде има дрво на које воли да се
пење или да се игра у његовој близини. За домаћи задатак треба да напишете састав на
тему – Моје омиљено дрво. План описивања смо направили, а ви можете и другачије да
пишете.
Ученици записују план описивања у свеске.
Стандарди:
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у тексту
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту
1СЈ.3.4.4. одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и
текста/контекста у којем су употребљени
1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст
1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да избегне
понављање)
Наставна јединица: Анализа домаћег задатка
Тип часа: утврђивање, анализа
Облици рада: фронтални облик рада
Методе рада: метода разговора
Наставна средства: листић с напоменама за коментарисање текстова
Циљ и задаци часа: развијање способности критичког мишљења; развијање
способности за доказивање и аргументацију
ТОК ЧАСА

Игра Како расте дрво
Ученици стоје поређани укруг. Пантомимом показују како расте дрво. Најпре су
склупчани као да су семенке у земљи, а затим полако расту, гранчице и листићи
избијају из земље. Њишу рукама као гранама на ветру и прстима као лишћем и сл.
Проверити да ли су сви написали задатак, да ли су се трудили да им рукопис
буде леп, писали по плану и сл.
Ученици добијају листић са саветима за коментарисање текстова (прилог).
Кратак разговор о саветима.
Затим ученици по својој жељи или на предлог учитеља читају задатке и о њима
казују утиске: шта је посебно добро, шта би могло бити боље.
Предложити ученицима да најбоље радове (по избору ученика и учитеља)
препишу на посебан лист папира (који ће добити од учитеља*) и илуструју их како би
их припремили за пано. Пано урадити тако да подсећа на дрво са раширеним гранама
на које ће ученици окачити своје радове као листове.
*Учитељ ученицима дели листове папира у бојама јесени.
Стандарди:
1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став
занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација које су му
познате; издваја речи које су му непознате
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због чега му је
занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова
Прилог
Наставна јединица: Лаку ноћ, В. Подгорец
Наставна средства: Читанка стр. 7-8
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања; вежбе у
изражајном читању
ТОК ЧАСА

– Која су правила за добро читање? Наведите још нека правила.
– Пронађите у речнику значење речи предвечерје. Шта се догађа у природи
предвече?

– Слушајте причу која се зове Лаку ноћ.
Читање приче (учитељ).
– Кратак разговор о тексту.
Усмерено читање:
– Прочитајте сада причу у себи. Након читања размислите о питањима у вези с
причом (Читанка, стр. 7-8).
Ученици самостално раде отприлике 15 минута.
Следи разговор о причи према питањима из Читанке стр. 8.
Затим их питати:
– Како сте препричали причу у само две реченице?
– Поделимо причу по улогама. Један ученик ће бити приповедач, други сунце,
трећи рода, четврти косац, пети зец, а шести јаребица. Хајде да сада читамо по
улогама.

До краја часа вежба се читање по улогама.
Стандарди:
1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста
1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи информације
експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној табели (ко, шта, где, када,
колико и сл.)
1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком
тексту
1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком
месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који
спорије
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући
информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима,
пољима табеле)
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због
чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у
књижевноуметничком тексту)
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их
поткрепљују; резимира наративни текст
Наставна јединица: Разговор
Облици рада: фронтални облик рада, групни облик рада, индивидуални
облик рада
Наставна средства: Српски језик, стр. 6-7, Наставни листови, стр. 6-7
подстицање маште и развоја дечјег стваралаштва
ТОК ЧАСА

Мотивациона игра - телефонски разговори. Ученици у паровима (како седе у
клупи) смишљају улоге за измишљени телефонски разговор (две
другарице/другови, родитељ-дете, бака/дека дете, позната личност-новинар и сл.).
Затим они парови који желе воде измишљени телефонски разговор пред одељењем.

Читање по улогама текста - Српски језик, стр. 6. и разговор о прочитаном према
питањима из уџбеника
На исти начин читање и разговор о тексту Свађалачки и помирљиви разговори.
Следи упоређивање два представљена облика разговора.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 6-7.

Презентација и анализа ученички радова.
Стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у
њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике
1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној
комуникацији (у кући, школи и сл.)
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној)


Наставна јединица: Градски и пољски миш Лафонтен
Наставна средства: Читанка, стр. 9-10
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за тумачење књижевног дела;
развијање способности за откривање пишчевих идеја и
порука; развијање способности за уопштавање и откривање
алегорије, као и аналогије са животом
ТОК ЧАСА

Понављање:
– Сетимо се шта су то басне.
– Које басне смо досад читали?

Данас ћемо читати басну Градски и пољски миш.
Прочитати басну ученицима.
– Који је део ове басне за вас најузбудљивији?
– Због чега?
– Шта значе речи: „Овај га лепо прими и радосно дочека“?
– Сада прочитајте басну у себи и размислите о питањима са 10. стране.
Индивидуални рад ученика.
Разговор о причи према питањима из Читанке.

Састављање загонетке од задатих речи (задатак из Читанке стр. 10)
Стандарди:
тексту
1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноуметничком
тексту)
1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст 1СЈ.3.5.2. уочава
узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине -пословице, загонетке,
Наставна јединица: Препричавање
Наставна средства: Српски језик, стр. 8, Наставни листови, стр. 8
ТОК ЧАСА

Препричавање омиљених филмова. После сваког препричавања следи кратак
разговор.

Читање и разговор о текстовима Српски језик стр. 8.
Анализа описаних начина препричавања.
Препричавање приче по избору ученика на оба начина (сажето и опширно).
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова стр. 8.

Читање и разговор о ученичким радовима.
Стандарди:
1СЈ.1.3.7. препричава кратак једноставан текст (до 400 речи)
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици,
типове реченица, дужину реченице...)
понављање)
1СЈ.3.3.6. издваја пасусе

Наставна јединица: Градски и пољски миш Лафонтен
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за класификацију чињеница по
значају; развијање способности за уопштавање и откривање
ТОК ЧАСА

– О чему се говори у басни Градски и пољски миш?
– Зашто кажемо да је то басна?

– Изаберите део басне који вам је занимљив. Припремите се да га прочитате и
објасните зашто је по вашем мишљењу занимљив.
Ученици самостално или у паровима раде 10 минута.
– Да видимо шта сте изабрали.
– Ученици читају делове басне по избору и коментаришу шта је у тим деловима
занимљиво.
Подсећање на два најчешћа начина препричавања (сажето и опширно). Уочавање
сличности и разлика између ова два начина.
–Припремите се за сажето препричавање по плану из Читанке – што сажетије, то
јест краће! За свако поглавље припремите по једну до две реченице. Не заборавите да
је код сажетог препричавања неопходно испричати све што је важно за причу (без њих
не би било јасно шта се догодило) и изоставити детаље без којих би прича и даље била
разумљива.
Припрема траје 5 минута, а онда следи препричавање. После сваког
препричавања ученици износе своје коментаре, уз наставникове ненаметљиве
сугестије.

Стваралачки рад ученика – илустровање басне.
Нацртај куће та два миша (споља и изнутра) онако како их ти замишљаш.
Стандарди:
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у
реченици, типове реченица, дужину реченице...)
понављање)
Наставна јединица: Писање разгледнице, честитке, позивнице
Тип часа: обрада, вежбање
Циљ и задаци часа: упознавање ученика с начином писања разгледнице, честитке
и позивнице, функционална употреба језичких и правописних
правила
ТОК ЧАСА

- Чему служе разгледнице?
- Како разгледница изгледа?
Разговор о томе када и коме пишемо разгледнице. Шта је уобичајено садржај онога
што пишемо на разгледници?
На исти начин водити разговор о употреби честитке и позивнице.

Читање и анализа текстова и приказаних начина попуњавања разгледнице
(Српски језик стр. 9), затим честитке. Начин уписивања адресе ономе коме се
разгледница/честитка упућује.
Упоређивање садржаја текста са разгледнице и честитке.
Читање и анализа текста уписаног на позивници. Које су обавезне информације
које треба да садржи позивница?
Поређење сва три облика писане комуникације према сличностима и разликама.
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова (стр. 9).

Стандарди:
1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску прославу, забаву),
разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)
1СЈ.1.3.2. уме да се потпише
1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових становника;
користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-ов/-ев/-ин,-ски/-
чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији;
правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при набрајању

Наставна јединица: Пчелиња матица - браћa Грим
Циљ и задаци часа: препознавање елемената који чине бајку; оспособљавање
ученика за тумачење књижевног дела и процењивање
поступака појединих ликова
ТОК ЧАСА

Разговор о питањима: Шта значи учинити добро дело? Да ли треба за добро дело
тражити награду? Како се осећа онај који чини добро другима?

– Шта је то пчелиња матица? (Објаснити шта је ако ученици не знају одговор.)
Читање бајке од стране учитеља. Након читања следи разговор о тексту.
– Због чега је главни лик Тупавко кренуо у свет?
– Како су браћа реаговала на његова наговарања?
Следи самостално читање бајке - ученици.
Разговор о бајци према питањима из Читанке стр.13.

У договору са ученицима изабрати три поруке које су ученици написали, а које
највише одговарају садржају бајке. Записати их на табли, а ученици их пишу у свеске.
Стандарди:
тексту
тексту)
1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст

Наставна јединица: Пчелиња матица Браће Грим
Циљ и задаци часа: увежбавање изражајног читања и стваралачког препричавања
бајке
ТОК ЧАСА

О чему се говори у бајци Пчелиња матица?
– Да поновимо нека правила за добро рецитовање и изражајно читање. Имамо их
на крају Читанке (стр. 135).
Вежбе пред изражајно читање – ученици изговарају почетак прве реченице бајке:
Два царева сина пошла једном по свету да траже пустоловине.
– весело (као да читамо нешто смешно)
– тужно
– љутито
– замишљено
– забринуто
Затим ученици бирају жири од три члана који ће пратити и бележити утиске.
Ученици по групама читају бајку део по део пред одељењем. Скренути им
пажњу на то да је важно да делују сигурно.
Жири на крају износи своја запажања. Остали ученици коментаришу изнета
запажања, износе своје мишљење.

– Смисли три задатка за онога ко би требало да ослободи замак од чаролије.
– Читање задатака.
Стандарди:
1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког и латиничког текста
спорије
Наставна јединица: Азбука и абецеда
Циљ и задаци часа: схватање фунционалног значаја познавања редоследа гласова
у азбуци и абецеди; практична примена напамет наученог
редоследа; употреба речника спискова и прозивника
ТОК ЧАСА

Изговарање напамет азбуке и абецеде (неколико ученика). Питати ученике када је
ово знање могуће применити. Зашто је практично познавати овај редослед?

Читање и разговор о текстовима (Српски језик, стр. 10).
Упоређивање знакова у азбуци и абецеди.
Упоређивање редоследа гласова у азбуци и абецеди.
Индивидуални рад ученика на задатку из Наставних листова (стр. 10).

Читање и разговор о ученичким речницима. Водити рачуна о томе да ученици разумеју
речи које су употребљавали приликом израде речника.
Направити списак својих другова и поређати их по азбучном, а затим абецедном реду.
Стандарди:
1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

Наставна јединица: Љутито мече Б. Црнчевић
развијање способности за откривање пишчевих идеја и порука
ТОК ЧАСА

– Сада је јесен; ускоро ће и зима. Медведи и још неке животиње спавају током
целе зиме. Како замишљате мече које не жели да спава зими? Како замишљате његов
разговор с родитељима?

– О томе говори песма Љутито мече Бране Црнчевића.
Након читања и краће паузе питати ученике:
– Шта вам се допало у овој песми? Сада песму читајте сами и одговорите на
питања у вези с њом.
Следи 15 минута самосталног рада.
– Да видимо како сте одговорили.
Домаћи задатак – означити у песми како би је требало читати или рецитовати.

Лексичка вежба
Пронађи што више речи којима можемо да назовемо малог медведа.
Пр. МЕЧЕ, МЕДВЕДИЋ, МЕДА, МЕДИЦА, МЕЦА, МЕЧИЋ.
Домаћи задатак – поделити улоге како би на следећем часу ученици најпре могли да
прочитају песму по улогама, а затим и да је одглуме.
Стандарди:
1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и
драме
1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у
књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и
односе међу ликовима у књижевноуметничком тексту
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на
текст
1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију

Наставна јединица: Љутито мече Б. Црнчевић
Тип часа: утврђивање
Циљ и задаци часа: усавршавање изражајног читања; развијање осећаја за лепоту
уметничког казивања; подстицање ученичке креативности
ТОК ЧАСА

Вежба за размрдавање духа и тела – имитирање.
Ученици ходају по замишљеном кругу на посебан начин по упутству учитеља:
– Како хода фудбалер који се враћа са утакмице?
– Како хода робот?
– Како хода дете које је тек проходало?
– Како хода бака која се враћа с пијаце са пуним цегерима?
– Како хода љутито мече које неће да спава?

Читање песме по улогама.
Подсетити ученике на правила за изражајно читање и рецитовање.
Ученици импровизују кратку драмску игру на тему песме.
Допустити ученицима да сами поделе улоге и смисле кратку представу.

Нацртај како си се осећао на часу на којем смо читали, глумили – јавно
наступали.
Стандарди:
тексту)
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога
1СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу

Наставна јединица: Врсте реченица по значењу
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о врстама реченица по значењу;
развијање способности зa дефинисање и разврставање
ТОК ЧАСА

Написати на табли:
капа, заборавити
– Којим врстама припадају ове речи?
– Смислите једну реченицу, али тако да употребите ову именицу и овај глагол.
– Шта сте смислили?
– Ево мојих реченица (учитељ пише):
Ко је заборавио капу? (УПИТНА)
То је Маркова капа. (ОБАВЕШТАЈНА)
Баш је лепа! (УЗВИЧНА)
Однеси капу Марку! (ЗАПОВЕДНА)
– Како треба изговорити ове реченице?
– Којој врсти припада свака од ових реченица?
– Чему служе знаци на крају реченица?

– Најава наставне јединице – поред тога што ћемо обновити оно што знамо о
реченицама, научићемо и нешто ново.
Следи читање и разговор о текстовима из Српског језика, стр. 11-12.
Шта можемо да закључимо о врстама реченица?
– Упитном реченицом постављамо неко питање. Зато на њеном крају стоји
упитник.
– Обавештајном реченицом нешто саопштавамо. На њеном крају је тачка.
– Узвичном реченицом изражавамо чуђење или дивљење. На њеном крају је
узвичник.
– Заповедном реченицом казујемо заповест или молбу. На њеном крају такође је
узвичник.
Следи индивидуални рад на задацима из Наставних листова, стр. 11 и разговор
о ученичким радовима.

Записивање на табли и у свесци шеме:
РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ
. ? !
обавештајне упитне заповедне и узвичне
Стандарди:
1СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,

заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)
1СЈ.2.4.6. одређује врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне,

упитне, узвичне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)
1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику

Наставна јединица: Потврдни и одрични облик реченице
Тип часа: обнављање
Циљ и задаци часа: обнављање стечених знања о врстама реченица по облику;
развијање способности за дефинисање и разврставање
ТОК ЧАСА

Понављање – врсте реченица по облику
– Написати на табли речи: видети, сунце, не.

– Саставите две реченице од тих речи речи:
– Које сте реченице саставили? Неколико ученика чита своје реченице.
– Може и овако: Видим сунце. Не видим сунце.
– Прва реченица је потврдна. Зашто?
– Друга је одрична. Зашто?
Следи читање и рад на задацима из Српског језика (стр. 13) - усмено.

Затим ученици самостално раде на задацима из Наставних листова (стр. 11).
Након тога следи читање и разговор о ученичким радовима.

Записивање на табли и у свесци шеме:
РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ
ДА НЕ
ПОТВРДНЕ ОДРИЧНЕ
Стандарди:
1СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне,


Наставна јединица: Прва провера знања – контролни задатак
Тип часа: провера
Наставна средства: Српски језик наставни листови - прва провера знања (стр. 3-
4)
Циљ и задаци часа: провера стечених знања из граматике и правописа
ТОК ЧАСА

Дати општа упутства ученицима пре провере знања:
– добро прочитај задатак
– најпре уради задатке који ти се учине најлакшим, а касније се врати на теже
– прочитај оно што си написао и исправи евентуалне грешке
– труди се да пишеш што уредније да би твоји одговори били што лакши за
прегледање.

Подела контролних листова – прва провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из прве провере знања.

Ученици који раније заврше илуструју обрађени текст по избору или смишљају
нову строфу песме по избору.
Стандарди чија се усвојеност проверава:

1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску прославу,
забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)
1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку (о томе куда иде, зашто касни, и сл.)
1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и уме да га адресира
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у
уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава

Наставна јединица: Анализа провере знања
Тип часа: анализа провере знања
Наставна средства: Српски језик наставни листови - прва провера знања (стр. 3-
4)
Циљ и задаци часа: анализа резултата провере знања и упућивање на области на
којима треба додатно радити
ТОК ЧАСА

Подела оцењених ученичких радова.

На овом часу анализирају се резултати Прве провере знања. Учитељ саопштава
општу оцену, као и то шта је добро урађено, а које су најчешће грешке у решавању
задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и утврђује на чему ученици треба
више да раде. Важно је да ученици могу сами да процене у чему су добри, на чему
треба додатно да раде и сл.

Игра Причам ти причу
Један ученик започиње причу тако што на папиру напише једну реч. Даје папир
следећем ученику који пише другу реч која треба да се по смислу уклопи с претходном
итд. Када се сви ученици изређају, тако добијена прича обиђе још један круг и сваки
ученик напише још по једну реч.
Прича се затим чита.
Стандарди:

Наставна јединица: Никад два добра - Јованка Јоргачевић
Циљ и задаци часа: упознавање са специфичностима драмског текста;
продубљивање појма драмски текст и увођење појмова
декор, реквизит, глума, режија, декорација, гардероба и
суфлирање; увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

– Да ли некоме пишеш када негде отпутујеш?
– О чему волиш да пишеш?
– Шта је то драмски текст?

Учитељево читање текста.
Кратак разговор о прочитаном (општи утисци).
Подсећање на термине: драмски текст, лица, сцена, дијалог.
Објашњење појма слика у драмском тексту.
Читање текста по улогама - ученици.
Разговор о тексту према питањима из Читанке.

На крају часа ученици по групама добијају задатак да припреме текст за сценско
извођење. Задаци су разноврсни: глума, режија, декорација, гардероба, суфлирање,
музика и слично.
Стандарди:
тексту

Наставна јединица: Никад два добра - драматизација
Облици рада: фронтални облик рада, групни облик рада
декор, реквизит, глума, режија, декорација, костими и
ТОК ЧАСА

Понављање појмова: драмски текст, дијалог, лица, сцена, глума, декорација,
костими.

Ученици су на претходном часу подељени у групе. После кратке припреме групе
једна по једна изводе припремљене драматизације.

Анализа извођења по групама према категоријама као што су: глума, сцена,
режија, костими и сл.
Стандарди:

Наставна јединица: Писање речце ЛИ и речце НЕ
Тип часа: обрада, проширивање знања
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о начину писања речце не уз
глаголе, именице и придеве и упитне речце ли;
оспособљавање и подстицање ученика на примену стечених
знања из правописа
ТОК ЧАСА

Понављање: потврдни и одрични облик реченице, упитна реченица, шта знамо о
именицама, придевима и глаголима.

Ученици самостално читају правила о писању речце не - Српски језик, стр. 14.
Следи разговор о прочитаном и усвајање правила.
Ученици самостално читају правила о писању речце ли - Српски језик, стр. 14.
Следи разговор о прочитаном и усвајање правила.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 13.
Стандарди:
1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових
становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-
ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у
интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при
набрајању
1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

Наставна јединица: Добар друг (другарица) – говорна вежба
Циљ и задаци часа: вежбе у описивању лика; оспособљавање ученика за
правилно, течно, економично и уверљиво писмено
изражавање
ТОК ЧАСА

Разговор о другарству.
– Шта за вас значи бити добар друг/другарица?
– Ко је твој најбољи друг/другарица? Зашто?

Читање текста Добар друг, Читанка, стр. 21 (учитељ) и кратак разговор о
прочитаном.
Самостално читање ученика.
Следи говорна вежба на тему Мој друг/другарица према следећем плану:
Како се зове?
Како и кад смо се упознали?
Изглед: висина, боја косе, очију, начин облачења.
Понашање.
Како се дружимо?

Нацртај свог најбољег друга или напиши неколико стихова о њему.
Домаћи задатак: написати састав на тему Мој друг/другарица према датом плану.
Стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор,
учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се
теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро
распоређујући основну информацију и додатне информације

Наставна јединица: Добар друг/другарица - анализа домаћег задатка
Тип часа: утврђивање, анализа
Наставна средства:
ТОК ЧАСА

Проверити да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Читање ученичких радова и анализа.
Подсетити ученике на правила за коментарисање туђих радова.
Осврнути се на то да ли су неки описи узбудљивији од других, иако је у питању
писање према задатом плану.

Илустровање састава.
Стандарди:
1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме
понављање)

Наставна јединица: Цврчак и мрави - Лафонтен
порука; развијање способности за уопштавање и откривање
ТОК ЧАСА

– Особине људи често упоређујемо са особинама животиња. Тако кажемо да је
неко јак као лав, лукав као лисица, мудар као сова, брз као зец. Да ли знате шта се каже
за мрава?
– Шта знате о цврчку? Како изгледа? Где живи? Како се оглашава?

– Данас ћемо читати басну о цврчку и мраву. Шта су то басне? Сетите се неке
басне коју сте прочитали. Слушајте басну Цврчак и мрави.
После читања и краће паузе ученицима поставити питања:
– Шта су мрави на крају рекли цврчку?
– Шта мислите, да ли је праведно то што мрави нису помогли цврчку?
– Сада сами прочитајте басну.
Разговор о басни према питањима из Читанке.
До краја часа следе вежбе у гласном читању текста. Помоћи ученицима да се
уживе у читање. Разговара се и о задатим питањима.

На крају часа ученици се поделе у групе од по 4-5 чланова ради сценског
извођења басне. Треба настојати да ученици прошире текст и да га маштовито
одглуме.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Друга провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - друга провера знања (стр. 5-
6)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова - друга провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из друге провере знања.

1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући информације
исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима, пољима табеле)
1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној комуникацији
(у кући, школи и сл.)
1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине -пословице, загонетке, брзалице)

Наставна средства: Српски језик наставни листови - друга провера знања (стр. 5-
6)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Друге провере знања. Учитељ саопштава
Цртање разгледнице града у коме живимо.

Презентација и разговор о ученичким радовима.
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући информације
исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима, пољима табеле)
1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној комуникацији
(у кући, школи и сл.)
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине -пословице, загонетке, брзалице)

Наставна јединица: Учионица без насилништва
Наставна средства: Читанка, стр. 23–26
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за самостано читање и тумачење
популарних и информативних текстова
ТОК ЧАСА

– Шта значи реч малтретирати? Како се осећате кад вас неко малтретира? Како
се тада понашате? Шта мислите о онима који имају обичај да малтретирају друге?

– Данас ћемо читати текст који говори о томе како се заштитити од насилничког
понашања.
Следи читање текста по деловима и то тако што учитељ прочита питање, тражи
од ученика да дају одговор и да га образложе, а затим чита одговор и образложење из
Читанке.
На пример: – Кад вас неко малтретира, требало би да се расплачете – да или не?
Образложите свој одговор.
Потом учитељ чита одговор и образложење из Читанке.
На тај начин обрадити десет питања, а остале оставити за следећи час.

– Нацртај насилника, онако како га ти замишљаш, а затим нацртај спасиоца.
Стандарди:
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме,
јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући
основну информацију и додатне информације

Наставна јединица: Учионица без насилништва
ТОК ЧАСА

Формирати три групе играјући игру Атом.
Ученици се слободно крећу по целом простору. Када учитељ викне АТОМ!,
ученици се зауставе. Када каже нпр. АТОМ 3!, ученици треба да направе групу (што
брже) од три члана. Затим ученици настављају да се слободно крећу док учитељ не
каже неки други број. Све то поновити неколико пута да би се формирале три
уједначене групе.

Ученици настављају са читањем текста на исти начин као на претходном часу,
али овог пута по групама.
Оставити ученицима 20 минута за дискусију по групама. Затим по један ученик
из сваке групе, кога су одабрали другови, износи ставове своје групе који су се
показали као најбројнији.

У завршном делу часа ученици одговарају на питања из Читанке у вези са
текстом.
Читање ученичких одговора.
Стандарди:
информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима, пољима
табеле)

Наставна јединица: Делови реченице
Тип часа: обрада и проширивање знања
Циљ и задаци часа: Проширивање стечених знања о реченици и њеним главним
деловима, даље продубљивање појмова субјекат и предикат.
ТОК ЧАСА

Понављање: реч, реченица, облици реченице, врсте речи

Читање и разговор о текстовима из уџбеника Српски језик (стр. 15) о субјекту и
предикату.
Усвајање и продубљивање појмова субјекат и предикат на примерима из
уџбеника.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова (стр. 14).
Стандарди:
1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)
1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат

Наставна јединица: Самоћа Бранко В. Радичевић
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања
ТОК ЧАСА

– Како бисте објаснили шта значи реч самоћа? Када нам самоћа не прија?
– Када волимо да будемо сами?

– Читаћемо причу Самоћа.
Учитељ чита причу, а затим о њој разговара са ученицама.
– Да ли вам је нешто у причи било нарочито занимљиво?
– Шта вам се допало?
– Прочитаћу вам још једном завршетак приче – опис ноћи.
Учитељ чита.
– Каква осећања у вама изазива тај опис?
Следи самостално читање ученика.

Задавање домаћег задатка: пронаћи и записати неколико података о царићу.
Давање упутства о начину израде домаћег задатка.
Стандарди:
тексту
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе
међу ликовима у књижевноуметничком тексту

Наставна јединица: Самоћа Бранко В. Радичевић
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања;
усавршавање технике читања
ТОК ЧАСА

Неколико ученика чита домаћи задатак, након чега следи кратак разговор о
прочитаним радовима.
Сажето препричавање приче Самоћа.

– Шта мислите о пријатељству између птице и писца? Који бисте део приче
волели да прочитате пред друговима из разреда?
Изражајно читање делова приче по избору ученика.
Читање приче у целини (неколико ученика један за другим чита делове приче по
реду). После тако прочитане приче следе коментари осталих ученика о изражајности
читања. Ученици треба да се нарочито труде да истакну позитивно, али и да укажу на
недостатке које би требало поправити.
– Ваш следећи задатак јесте да смислите шта је било после. Оставити ученицима
неколико минута за размишљање, а онда им омогућити да усмено изложе свој крај
приче.
Додатни задатак: Посматрао сам једну животињу.
Стандарди:
спорије
јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро

Наставна јединица: Делови реченице
Циљ и задаци часа: Продубљивање стечених знања о реченици. Увођење појмова
речи које одређују време, место и начин вршења радње.
Вежбе у проширивању реченице речима које одређују време,
место и начин вршења радње.
ТОК ЧАСА

Понављање: реч, реченица, субјекат, предикат.

Читање и разговор о текстовима из уџбеника Српски језик (стр. 16) о главним
деловима реченице и начину њеног проширивања речима које одређују време, место и
начин вршења радње.

Стандарди:
1СЈ.3.4.3. препознаје прави објекат (у акузативу) и прилошке одредбе за време, место и начин

Наставна јединица: Трећа провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - трећа провера знања (стр. 7-
8)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова – трећа провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из треће провере знања.
Стандарди чија се оствареност проверава:


Наставна средства: Српски језик наставни листови - трећа провера знања (стр. 7-
8)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Треће провере знања. Учитељ саопштава
Записивање пословица о пријатељству.

Домаћи задатак: у новинама или часопису за децу пронаћи интересантну вест и понети
за следећи час српског језика.
Стандарди чија се оствареност проверава:


Наставна јединица: Вест – писмена вежба
популарних и информативних текстова, као и смишљање и
писање нових, кроз игру
ТОК ЧАСА

Читање вести које су ученици исекли из новина и донели на час (домаћи
задатак). Разговор о прочитаним вестима.
– Шта је у тим вестима било интересантно?
– Зашто сте баш ту вест изабрали? (и сл.)

Читање текста из Читанке стр. 30, Нови фризерски салон.
Индивидуални рад ученика на записивању вести из школског живота.
Вест може бити кратка, а може бити и мало дужа. Најважније је да буде
занимљива и лепо написана.
Ученици 25 минута самостално пишу.

До краја часа читају се написане вести и разговара се о њима.
Стандарди:
1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста
експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној табели (ко, шта, где,
када, колико и сл.)
1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора;
садржај, речник)
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену
1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за избор
одређене илустрације

Наставна јединица: Мачак отишао у хајдуке Б. Ћопић
порука; развијање способности анализе књижевних ликова
ТОК ЧАСА

Разговор:
– Шта је то воденица? Како она изгледа? Шта ради воденичар? Ко су били
хајдуци?
– На овом часу читаћемо причу Бранка Ћопића Мачак отишао у хајдуке.
Учитељ чита. Након читања и краће паузе ученицима поставити питања:
– Који вам је детаљ из приче најзанимљивији?
– Зашто је деда Триша поново примио у друштво мачка Тошу?
– Сада сами прочитајте причу.
Следи разговор о причи према питањима из Читанке стр. 34-35.

Препричавање по деловима, као што је објашњено у првом задатку на 34.
страни.
Стандарди:
тексту
1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на
основу претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих детаља

Наставна јединица: Мачак отишао у хајдуке Б. Ћопић
порука; развијање способности анализе књижевних ликова;
увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

Сажето препричавање приче Мачак Тоша отишао у хајдуке.
Сетимо се приче о мачку и деда Триши. Како бисмо је поделили на четири дела?
Хајде да је укратко препричамо. О сваком делу треба рећи по 2-3 реченице.

Даља анализа приче према питањима из Читанке стр. 34-35.
Анализа делова приче у којима се описује природа. Ученици говоре о томе како
замишљају воденицу, мачков пут до шуме, залазак сунца итд.
Следе вежбе у изражајном читању приче по улогама.

Препричавање приче из угла мачка, јазавца и деда Трише.
Смисли и напиши још један догађај из живота деда Трише и његовог мачка.
Стандарди:
спорије

Наставна јединица: Нови доживљај деда Трише и његовог мачка -
анализа домаћег задатка
Тип часа: анализа
Наставна средства: радови ученика
ТОК ЧАСА

Проверити да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Читање ученичких радова и анализа.
Подсетити ученике на правила за коментарисање туђих радова.
Нарочит осврт на узбудљивост приче; проверити да ли је поштован карактер
ликова.

Илустровање приче.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Сети се шта смо научили
Тип часа: систематизација наставне теме
Наставна средства: Читанка, стр 36, Српски језик, Наставни листови
Циљ и задаци часа: систематизација наставних садржаја обрађених у оквиру
наставне теме; оспособљавање ученика за тумачење и
самосталну израду шема
ТОК ЧАСА

Покажи шта знаш - рецитовање песама обрађених у оквиру теме по избору
ученика (2-3 ученика).

– Да се сетимо шта смо све научили у оквиру ове теме. Отворите Читанку на 36.
страни.
Поновити појмове: песма, приповетка, бајка, басна, драмски текст.
После разговора о градиву које је савладано организовати квиз знања из српског
језика. Разред се подели на групе. Једни постављају питања или се питања извлаче, а
други одговарају итд. Бирају се водитељи и жири.

Причам ти причу - препричавање обрађених бајки и басни. Ученике подстаћи да
препричавање буде што занимљивије (''Као да неком причамо причу за лаку ноћ'').
Стандарди:
Зависе од задатака и питања.

Наставна јединица: Четврта провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови -четврта провера знања (стр.
9-10)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова - четврта провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из четврте провере знања.

интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при набрајању

Наставна средства: Српски језик наставни листови - четврта провера знања (стр.
9-10)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Четврте провере знања. Учитељ
саопштава општу оцену, као и то шта је добро урађено, а које су најчешће грешке у
решавању задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и утврђује на чему
ученици треба више да раде. Важно је да ученици могу сами да процене у чему су
добри, на чему треба додатно да раде и сл.
ЗАВРШНИ ДЕО ЧАС

Писање вести - извештаја о успешности завршене контролне вежбе у нашем одељењу.


Наставна тема: Лепа реч и гвоздена врата отвара
Наставна јединица: Умемо ли да слушамо саговорника
Тип часа: увод у нову тему, обрада
ТОК ЧАСА

Увод у нову тему: објашњење пословице Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Игра:
Учитељ запиткује ученике о томе шта су радили за време одмора и сл., али не
слуша њихове одговоре већ започиње разговор са другим ученицима. Труди се да
изгледа као да се не шали.
Следи разговор о томе како су се ученици у тој ситуацији осећали.
– По чему закључујете да вас неко не слуша?
– Како се у тим ситуацијама осећате?
– Шта тада радите?
– Зашто је важно да слушамо саговорника?
– Како показујемо да га слушамо?
Учитељ затим чита текст; следи разговор о питању:
– Има ли нечега у овом тексту што бисте допунили или променили?
Следи разовор о тексту према питањима из Читанке стр.40.
Ученици причају о својим искуствима и осећањима у ситуацијама када их неко
није слушао – последњи задатак из Читанке стр.40.
Стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у
њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике
информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима, пољима
табеле)
1СЈ.3.2.3. разликује различитa гледишта заступљена у информативном тексту (нпр. мишљење

Наставна јединица: Умемо ли да слушамо саговорника
Облици рада: фронтални облик рада, групни облик рада, рад у паровима
популарних и информативних текстова и њихову примену у
свакодневном животу
ТОК ЧАСА

Игра неслушања
Деца седе лицем окренути пару из клупе. Договоре се о томе ко је број један, а ко
број два. На учитељев знак ученик број један почиње да прича шта је радио за викенд,
или да препричава садржај омиљене емисије, или шта воли да ради. Ученик број два
има задатак да гестикулацијом, изразом лица и положајем тела покаже да га уопште не
слуша. После једног минута ученици мењају улоге.
Следи разговор:
– Како сте се осећали док сте говорили, а други вас нису слушали?
– Да ли вам је било тешко да причате?
– Да ли вам је било тешко да не слушате онда када је то био ваш задатак?

У првом делу часа ученици раде у групама од по три члана. Они импровизују
разговор у којем један члан групе говори нешто важно другим члановима. За то време
један ученик из групе га пажљиво слуша, а други понашањем показује да га не слуша.
У другом делу часа ученици самостално или у пару одговарају на питања из
Читанке у вези с текстом, а затим разговарају о одговорима.
Поједина правила исписати великим словима и окачити их на пано како би сви
могли добро да их виде.
На крају се изводи закључак о разликама између текстова Умемо ли да слушамо
саговорника, с једне стране, и песама и прича из Читанке, с друге.

Игра слушања
Користити исти поступак као и код Игре неслушања с почетка часа, као и исте
теме за причу, само што сада ученици имају задатак да покажу како слушају
саговорника и треба да примене сва правила о којима смо говорили. Исто тако ученик
који слуша има задатак да преприча оно што је чуо од свог саговорника.
Разговор:
– Како сте се сада осећали?
– Да ли вам је било лакше да говорите?
– Да ли вам је било тешко да слушате?
– Да ли сте успели да поновите оно што сте чули од свог саговорника?
Стандарди:

Наставна јединица: Управни говор
Наставна средства: Српски језик, стр. 17
Циљ и задаци часа: формирање појма управни говор и препознавање управног
говора у реченицама; усвајање новог знака интерпункције –
знака навода; развијање способности за дефинисање
(стварање правила)
ТОК ЧАСА

Сажето препричавање Лафонтенове басне Градски и пољски миш (један ученик).
Посматрање слике из уџбеника Српски језик, стр. 17, и разговор о слици.
– Где се мишеви из приче налазе?
– О чему разговарају?

– Ако бисмо желели да реченице које су они изговорили запишемо тачно онако
како су их изговорили, користили бисмо УПРАВНИ ГОВОР. Управним говором
називамо речи које наводимо тачно онако како их је неко изговорио. Њих стављамо
под знаке навода.
Записати на табли (ученици записују у свеске) начин писања знака навода које
најчешће користимо када пишемо.
„ “ ЗНАЦИ НАВОДА
Ученицима скренути пажњу на то да се знаци навода могу записати и на друге
начине (›› ‹‹ или заменити цртом) како би их препознали у тексту. Речи којима се у
реченици објашњава ко говори називају се ПИШЧЕВЕ РЕЧИ.
Да бисмо правилно записали управни говор, морамо поштовати одређена
правила. Управни говор можемо записати на три начина:
Проанализирати примере дате у књизи један по један и записати их на табли.
1. Пишчеве речи : „ Управни говор“.

Пољски миш је рекао : „ Изволи, послужи се“ .
2. „Управни говор“, пишчеве речи.

„Изволи, послужи се“ , рекао је пољски миш.
3. „ Управни говор “ , пишчеве речи, „управни говор“.
„Изволи“ , рекао је пољски миш, „послужи се“.
Следи препознавање управног говора у тексту Градски и пољски миш.

Индивидуални рад ученика на задатку из уџбеника Српски језик, стр. 17

Провера и анализа ученичких радова.
Стандарди:

Наставна јединица: Неуправни говор
Циљ и задаци часа: формирање појма неуправни говор и препознавање неуправног
говора у реченицама; претварање управног у неуправни говор
и обрнуто
ТОК ЧАСА

Понављање
– Шта је то управни говор?
– Када га користимо?
– Како називамо речи у реченици које казују ко је рекао оно што је записано
управним говором?
Разговор два миша (с претходног часа/слике) може се пренети и на други начин:
Пољски миш је рекао госту да се послужи. Градски миш се захвалио и рекао да
одавно није јео кукуруз.
Када нечије речи не наводимо тачно онако како их је неко рекао, користимо
неуправни говор.
Следи рад на задацима из Наставних листова, стр. 16. Дозволити ученицима да
раде с паром из клупе.
Проверити како су ученици урадили задатке.

Поновити правила о управном и неуправном говору.
Стандарди:
становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве
(-ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у
набрајању

Наставна јединица: Бајке браће Грим - лектира (усмено)
Наставна средства: књига са избором бајки браће Грим
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за самостално тумачење књижевног
дела; формирање читалачких навика
ТОК ЧАСА

Понављање о бајкама:
– Шта су то бајке?
– По чему се бајке разликују од других прича?
– Које сте бајке читали?
– Како бајке обично почињу?
– Ко су јунаци бајки?
– Како се бајке обично завршавају?

Ви сте за домаћу лектиру имали задатак да прочитате књигу Бајке браће Грим.
Ко ју је прочитао? Ко још није? Нека свако од вас изабере по једну бајку браће Грим
која му се највише допала. Нека се припреми да о њој говори по следећем плану:
– кратак садржај бајке
– главни ликови и њихове особине
– најлепши део бајке.
Након краће припреме ученици говоре по једном од наведених ставова (нпр.
само о главним ликовима из бајке коју су одабрали и о њиховим особинама).

На крају се договорити са ученицима да за 6-7 дана по том плану напишу домаћи
писмени рад о једној бајци коју су изабрали. Тај рад би требало да напишу у Дневнику
прочитаних књига.
Стандарди:
основу претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих
детаља

Наставна јединица: Марко Краљевић и бег Костадин - епска народна
песма
Циљ и задаци часа: увођење појма епска песма; оспособљавање ученика за
тумачење различитих књижевних врста; развијање поштовања
према народном стваралаштву и народној традицији
ТОК ЧАСА

– Шта знате о Марку Краљевићу?
– Да ли сте читали неку песму о њему?
– Када је он живео?
– По чему је био славан?

– Сада ћу вам прочитати песму под називом Марко Краљевић и бег Костадин
(бег је племић, господар).
После читања песме и краће паузе ученицима објаснити непознате речи и
поставити питања:
– Шта су то човечни поступци?
– А који су нечовечни поступци?
– Шта значи реч побратим?
– Да ли другу, пријатељу или побратиму треба указивати на грешке када их
прави?
– Да ли треба да ћутимо када друг чини нешто лоше?
– Сада песму прочитајте у себи и размишљајте о питањима и задацима у вези са
песмом (страна 43).
Разговор о песми према питањима из Читанке стр. 43.

Понављање појма епска песма.
Пронађи истините податке о томе ко је заправо био Краљевић Марко.
Стандарди:
тексту
1СЈ.2.5.1. разликује лирску од епске песме
ликовима у књижевноуметничком
тексту)

Наставна јединица: Марко Краљевић и бег Костадин - епска народна
песма
Циљ и задаци часа: утврђивање стечених знања о епској песми; оспособљавање
ученика за тумачење различитих књижевних врста; развијање
поштовања према народном стваралаштву и народној
традицији
ТОК ЧАСА

Питати ученике шта су сазнали о историјској личности Краљевића Марка.
– По чему се та два лика разликују?
– Како се једним именом називају песме које говоре о важним догађајима и
јунацима?
– Зашто кажемо да је ова песма епска (јуначка)?
– Како је Марко Краљевић у овој песми показао да је јунак?
– Шта нам народни певач поручује овом песмом? (Записати поруке на табли и у
свескама.)
Анализа језика и стила:
– Да ли вам је било тешко да разумете песму кад сте је први пут слушали?
– Зашто?
– По чему се језик из песме разликује од оног којим ми говоримо?
– Које су то речи и изрази које никад раније нисте чули?
– Зашто мислите да је важно да читамо народне песме оним језиком којим су
настале?
Вежбе изражајног читања. (Охрабрити ученике да покушају да прочитају песму
и поред тога што ће им можда бити тешко.)
Нацртај Краљевића Марка онако како га замишљаш.
Стандарди:

Наставна јединица: Наглашени и ненаглашени слогови; Наглашавање
речи и реченица
Наставна средства: Српски језик, стр. 19-21
Циљ и задаци часа: Проширивање знања о речима и реченицама. Уочавање
потребе и значаја наглашавања слогова, речи и реченица
приликом комуникације и изражајног читања.
ТОК ЧАСА

Понављање појмова: глас, слог, реч, реченица.

Ученици самостално читају текст из уџбеника Српски језик, стр. 19. Следи
разговор о прочитаном како би се утврдило колико су ученици разумели.
Вежбе у изговарању речи и наглашавању слогова.
Вежбе у одређивању наглашеног слога у речима (задатак из уџбеника Српски
језик, стр. 19.) и на новим примерима.
Ученици, затим, самостално читају текст из уџбеника Српски језик, стр. 20.
Следи разговор о прочитаном како би се утврдило колико су ученици разумели.
Гласно читање наведених примера и уочавање разлика.
Вежбе читања и наглашавања реченица из уџбеника Српски језик, стр. 21.

Сумирање знања стечених на овом часу.
Стандарди:
1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.
„певушења“ или „скандирања“
спорије

Наставна јединица: Свитац тражи пријатеље - Сун Ју Ђин
ТОК ЧАСА

– Због чега су нам пријатељи важни?
– Како се налазе пријатељи?
– Како треба да се односимо према пријатељима?
– Како не треба да се понашамо према пријатељима?

– Сада ћу вам прочитати причу Свитац тражи пријатеље.
Након читања поставити ученицима питање:
– Зашто свитац није нашао пријатеље?
– Прочитајте сами ову причу и поделите је на тематске целине према насловима
датим у задатку на 45. страни.
Ученици самостално читају причу и деле је на целине. Затим се прича
препричава по тим целинама.
Следи разговор о причи према питањима из Читанке.
Напомена: осми задатак (Посаветуј свица! Реци му како да нађе пријатеља; Шта
кажеш када желиш да се спријатељиш с неким?) оставити за следећи час.

Препричати причу према плану.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Свитац тражи пријатеље - Сун Ју Ђин
порука; развијање способности анализе књижевних ликова;
ТОК ЧАСА

Проверити да ли су сви написали домаћи задатак.
Читање и анализа највише три рада.

– Зашто свитац из приче, и поред свих напора, није успео да нађе пријатеља?
– Размисли о томе који би савет требало да даш свицу да би му помогао да лакше
нађе пријатеља.
Оставити ученицима пет минута за размишљање.
Следи излагање ученичких савета. Најбоље савете по предлогу ученика учитељ
записује на табли (с леве стране, остављајући десну страну празну).
– Шта кажеш када желиш да се спријатељиш с неким?
Према предлозима ученика учитељ те речи записује на десној страни табле.

На крају часа ученици добијају папире у боји на којима записују поруке и речи
којима се стичу пријатељи (један папир – једна порука). Затим те записе распоређују
на пано под насловом Шта је другарство.
Стандарди:

Наставна јединица: Бајке браће Грим - лектира писмено
ТОК ЧАСА

Подсећање на то шта је требало урадити за данашњи час.

– Да видимо ко је прочитао лектиру и написао састав о бајкама.
Летимичан преглед задатака од клупе до клупе, уз обавезан краћи коментар.
Неколико ученика чита радове, а учитељ саопштава свој утисак.
Остали ученици прате читање и дају свој суд према договореним критеријумима:
о садржају, стилу, читању.
Учитељ узима неколико свезака, прегледа их и оцењује.

Игра Зачарани замак
Ученици стану укруг и држе се за руке, трудећи се да круг буде што већи. Они
представљају зидине замка. Зидине имају капију – два ученика који се не држе за руке
и који су један од другог удаљени пола метра. У замку се налази затвореник (ученик
који је по мишљењу целог одељења написао најбољу бајку има част да буде први) који
има повез преко очију. Он се креће по кругу трудећи се да пронађе капију. Док тражи
капију, не сме да додирује зидине. Креће се пратећи звук који производе ученици – хук
и звиждање ветра и сл. Само два ученика који се не држе за руке, који представљају
капију, не производе никакав звук. Затвореник прати звук – тамо где се ништа не чује,
ту је капија и слобода. Кад нађе капију, замењује га други ученик.
Стандарди:
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро
распоређује основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса

Наставна јединица: Тражим поштовање Б. Андрић
порука; увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

– Шта значи реч поштовање?
– Опишите понашање људи који се међусобно поштују.
– Шта је то непоштовање?
– Сетите се неке прилике у којој неко некога није поштовао.

– Прочитаћу вам сада песму Владимира Андрића Тражим поштовање.
После читања следи кратак разговор о утисцима.
Ученици самостално читају песму.
– Размислите о томе како би одрасли, по вашем мишљењу, требало да се
понашају према вама и спремите се да о томе говорите.
Ученици се јављају и говоре, а учитељ их подстиче да што боље кажу оно што
мисле.
После тога ученици вежбају изражајно читање песме. Подстицати ученике на то
да обележе песму знацима, као што је предложено на стр. 135 Читанке у Правилима за
добро рецитовање.

До краја часа ученици изражајно читају песму.
Стандарди:
спорије

Наставна јединица: Речи са супротним значењем
Циљ и задаци часа: Проширивање знања о речима. Уочавање и проналажење речи
са супротним значењем.
ТОК ЧАСА

Понављање појмова о речима и врстама речи (именице, глаголи, придеви).

Читање песме из уџбеника Српски језик, стр. 22.
Разговор о прочитаном. Проналажење и наглашавање речи са супротним
значењем у песми.
Рад на задацима из уџбеника Српски језик, стр. 22.
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 17.

Провера како су ученици решили задатке.
Стандарди:
1СЈ.1.4.4. препознаје антонимију
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине -пословице,

загонетке, брзалице)

Наставна јединица: Зима Д. Васиљев
порука; увежбавање изражајног читања; увођење појма
поређење
ТОК ЧАСА

– Кад помислите на зиму, које вам речи падају на памет?

– Данас ћемо читати песму Зима Душана Васиљева (47. страна у Читанци).
Учитељ чита песму, а онда следе питања:
– Која песничка слика вам се највише допала? Зашто? Каква осећања у вама
изазива ова песма?
После разговора ученици самостално читају песму.
Додатни задатак:
– Смислите шта се могло догодити птици.

Стварање тематске групе речи.
– Које вам именице и глаголи падају на памет када кажемо зима?
Писати на табли (ученици у свескама) предложене речи у две колоне.
ИМЕНИЦЕ ГЛАГОЛИ
Стандарди:
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући
се на текст

Наставна јединица: Како се пише
Циљ и задаци часа: Оспособљавање ученика за правилно писање датума, бројева
словима и правилну употребу две тачке и зареза приликом
набрајања.
ТОК ЧАСА

Подсећање на елементе које садржи записивање датума и начина како то
свакодневно радимо.

Исписивање данашњег датума на сва три правописно исправна начина и
упоређивање записа.
Подсећање на начин писања бројева речима.
Читање записаних бројева из уџбеника. Упутити ученике да пажљиво прочитају
приказане примере и указати на најчешће грешке.
Подсетити ученике на то како се правилно употребљавају две тачке и зарез
приликом набрајања.

Провера како су ученици решили задатке.
Стандарди:
становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне
придеве (-ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише
сугласник ј у интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава
запету при набрајању
1СЈ.2.3.10. уме да попуни једноставан образац са основним подацима о себи (име,
презиме, име родитеља, година рођења, адреса, телефон; школа, разред, одељење)

Наставна јединица: Клин-чорба – народна прича
ТОК ЧАСА

– Да ли неко зна како се кува чорба?

– У старим временима често се пешице путовало. Шта мислите, како су се
путници тада сналазили за преноћиште и за храну? Знате ли шта је то клин-чорба?
Сада ћу вам прочитати једну народну причу о томе.
Учитељ чита причу Клин-чорба (Читанка, стр. 48).
Потом следи разговор о причи:
– Шта вам је занимљиво у овој причи? Шта је било смешно?
Ученици самостално читају причу. Следи разговор о причи према питањима из
Читанке.

Изражајно читање приче.
Домаћи задатак: Опиши доживљај у којем си показао сналажљивост.
Стандарди:

Наставна јединица: Именице; Врсте именица
Циљ и задаци часа: проширивање и систематизовање стечених знања о
именицама
ТОК ЧАСА

Понављање онога што смо научили о именицама.
– Шта су то именице?
– О којим именицама смо досад учили?

– Отворите уџбеник Српски језик, стр. 24.
– Полако и у тишини прочитајте лекцију о именицама и решите задатак на овој
страни, а затим задатке у Наставним листовима стр. 19. Не журите. Размишљајте о
свему. Можете се договарати с другом из клупе.
Након 10 минута самосталног рада или рада у паровима следи разговор о томе
како су ученици урадили задатак, шта су именице, шта све именице означавају и сл.
Ученици, затим добијају задатак да најпре прочитају лекцију о врстама именица
Српски језик, стр. 25, а затим реше задатке у Наставним листовима стр. 20.
Ђацима омогућити да десетак минута пишу у миру. Затим неколико ученика
чита своје радове.
Поновити све што смо научили о именицама,

До краја часа игра се игра Ланац именица, и то тако што ученици најпре наводе
заједничке именице (нпр. један каже очи, други извор, трећи река итд.), а затим
властите (један каже Дунав, други Ваљево, трећи Обрад итд.).
Стандарди:
1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и градивне
придеве; личне заменице; основне и редне бројеве)

Наставна јединица: Ветар и сунце – народна приповетка
порука; утврђивање стечених знања о глаголима
ТОК ЧАСА
– Како се осећаш када је неко према теби добар?
– Како се тада понашаш?
– Како се осећаш и понашаш када те неко напада?
– Да се подсетимо! Шта значи пословица Лепа реч и гвоздена врата отвара?
Наведите један пример који то доказује.
– Данас ћемо читати народну приповетку Ветар и сунце.
Учитељ чита приповетку (Читанка, стр. 49).
– Око чега су се препирали Сунце и ветар?
– Како је ветар покушао да дође до победе?
– Како се путник тада понашао? Зашто?
– Шта је Сунце урадило за путника?
– Како се путник тада понашао? Зашто?
Читање ученичких реченица (последњи задатак из Читанке стр. 49) и разговор о
њима.
Стандарди:
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу ликовима у
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноуметничком тексту)
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их поткрепљују;
резимира наративни текст

Наставна јединица: Род именица
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о именицама; развијање
способности за дефинисање и разврставање
ТОК ЧАСА
– Да се подсетимо: Шта су то именице? Шта смо досад научили о именицама?
Шта мислите, која би властита именица одговарала именици пас? Наведите властита
имена за псе. Мачка је заједничка именица. Ако неко има мачку, нека каже како се
зове. Река је заједничка именица. А да ли знате властите именице које именују неку
реку?

Најава наставне јединице
– Именице имају три рода: мушки, женски и средњи.
– Написаћемо на табли:
ИМЕНИЦЕ
(ТАЈ) мушки род (ТА) женски род (ТО) средњи род
човек жена дете
петао кокошка пиле
ћуран ћурка ћурче
– Неке именице немају природни род: сто, столица, клупа, буре, торба. У
одређивању њиховог рода помажу нам показне речи: ТАЈ, ТА, ТО.
Следи читање и рад на задацима у уџбенику Српски језик, стр. 21.
Индивидуални рад на задацима у Наставним листовима стр. 26.
Провера ученичких одговора.
Стандарди:
1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица) и
глаголско време (презент, перфекат и футур)

Наставна јединица: Број именица
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о именицама; развијање
способности за дефинисање и разврставање
ТОК ЧАСА
Понављање стечених знања о именицама: врсте и род именица.

Ученици добијају задатак да самостално прочитају лекцију о броју именица
Српски језик, стр. 22. Кроз фронтални разговор проверити да ли су добро разумели.
Следи индивидуални рад на задацима из Наставних листова стр. 21.
Стандарди:
1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица) и
глаголско време (презент, перфекат и футур)

Наставна јединица: Пета провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - пета провера знања (стр. 11-
12)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова - пета провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из пете провере знања.


1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње,
објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/актера
закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)
брзалице)
1СЈ.3.3.4. саставља кратак експозиторни текст

Наставна средства: Српски језик наставни листови - пета провера знања (стр. 11-
12)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Пете провере знања. Учитељ саопштава
општу оцену, као и то шта јр добро урађено, као и које су најчешће грешке у решавању
Читање домаћих задатака задатих на 61. часу: ''Доживљај у којем сам показао
сналажљивост''. Разговор о прочитаним радовима.
Стандарди:
брзалице)
понављање)

Наставна јединица: Свети Сава помаже човеку да се снађе – народна
приповетка
ТОК ЧАСА

– Шта знате о светом Сави?
– Свети Сава је био велики српски просветитељ (објаснити значење речи
просветитељ). Живео је пре осам векова. Путовао је по народу и учио га добру и
напретку.

– Прича коју ћемо данас читати говори управо о томе како је свети Сава мудро
саветовао људе.
Следи учитељево читање приче.
Кратак разговор о причи.
– Зашто човек није умео да се снађе крај потока?
– Како га је свети Сава посаветовао?
Изражајно читање приповетке.
Стандарди:
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли
му је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и
ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате

Наставна јединица: Писање великог слова
Циљ и задаци часа: проширивање и систематизовање стечених знања о употреби
великог слова; развијање способности за откривање
аналогних примера
ТОК ЧАСА

Понављање онога што смо научили о властитим именицама.

– Да се сетимо правила о писању великог слова.
– Шта се пише великим словом?
– Сада отворите уџбеник Српски језик, стр. 28.
Читање правила и наведених примера.
Давање нових примера за свако од наведених правила.
Систематизација наученог.
Следи индивидуални рад ученика на задацима у Наставним листовима стр. 22.

Читање ученичких радова и провера.
Стандарди:
1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места
(једночланих), назива школе
набрајању

Наставна јединица: Припрема за први писмени задатак
Циљ и задаци часа: развијање смисла и способности за правилно, економично и
уверљиво писмено изражавање
ТОК ЧАСА

Ученици су унапред припремљени за овај час тако што су у школу донели свеске
за писмене задатке.

Давање упутства о начину попуњавања насловне стране свеске за писмене
задатке.
Општа упутства о начину писања у свесци за писмене задатке.
Говорна вежба на тему Сви смо се смејали.

На крају часа резимирати нагласити позитивне стране и указати на недостатке
ученичких прича.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Први писмени задатак
Циљ и задаци часа: развијање смисла и способности за правилно, течно,
економично и уверљиво писмено изражавање
ТОК ЧАСА

Давање општих упутстава о томе како се пише у свесци за писмене задатке.

Написати на табли наслове обе теме. Објаснити ученицима да размисле и
изаберу тему о којој ће писати. Напоменути им да пишу пенкалом, поштујући
правописна правила и трудећи се да пишу што уредније и лепше. Опоменути их да пре
него што запишу реченицу добро размисле и да на крају прочитају свој састав како би
исправили евентуалне грешке.
Теме:
Доживљај који ћу памтити
Поклон који ме је обрадовао
Ученици пишу до краја часа.

Додатни задатак за ученике који (евентуално) раније заврше:
У причи Ветар и Сунце заједничке именице подвуци зеленом бојом, а властите
црвеном.
Пронађи речи који ти у причи нису биле јасне када си је први пут чуо и напиши
по једну реченицу у којој ћеш те речи употребити сада, када знаш њихово значење.
Стандарди:
понављање)
1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским
знаком

Наставна јединица: Себични џин О. Вајлд
ТОК ЧАСА

– Шта значи бити себичан?
– Како се понаша онај који је несебичан?

Учитељево читање приче.
Кратак разговор о утисцима.
Усмерено читање (ученици): – Прочитајте причу и пронађите делове у којима се
описује:
* опис расцветале џинове баште
* опис џинове баште зими
* чаробан призор који је џин видео кроз рупу на зиду.
– Како је изгледала џинова башта у пролеће?
– Шта се догодило када се џин вратио с дугогодишњег одсуства?
– Како је тада изгледала његова башта?
– Зашто су снег, мраз и хладноћа освојили џинову башту?
– Зашто је природа казнила џина?
– Једног дана џин је под прозором чуо врапчеву песму. Како ју је доживео?
– Испричај како се пролеће поново вратило у врт.
– Како се завршила прича?
– Да си ти писац, како би је ти завршио?

Сажето препричавање приче са измењеним крајем.
Стандарди:

тексту)
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их поткрепљују;
резимира наративни текст

Наставна јединица: Себични џин О. Вајлд
и анализе ликова; увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

– О чему се говори у причи Себични џин?

– Која се џинова особина посебно истиче на почетку приче?
– Које сте још његове особине запазили?
– Наброј поступке џина које осуђујеш (и реци зашто) и оне које оправдаваш.
– Срце џина је на крају омекшало. Шта то значи?
– Хладна зима је казнила себичног џина. Он се покајао за учињене грешке. Да ли
је покајањем искупио своје грешке? Ако јесте, докажи.
Следи разговор о тексту према питањима из уџбеника.

Стандарди:
текст

Наставна јединица: Први снег В. Илић
ТОК ЧАСА

– Како изгледа природа кад падне снег?
– Како се тада осећаш? Какав је осећај кад падне први снег?

– Данас ћемо читати песму која говори о томе како је писац Војислав Илић
доживео први снег.
После читања и краће паузе следе питања:
– Коју слику из песме бисте издвојили као најлепшу? Зашто?
– Сада прочитајте песму сами.
Учитељ скреће пажњу ученицима на последњи задатак – писање вести о једном
зимском догађају. Пре него што ученици приступе изради задатка, учитељ им
објашњава како се пише вест и које све елементе треба да садржи. До краја часа
ученици самостално пишу вест.
Читање вести које су ученици написали.

– Нацртај слику из песме која ти се највише допала.
Стандарди:

Наставна јединица: Речи које имају различите облике, а исто или
слично значење
Тип часа: проширивање
Циљ и задаци часа: уочавање речи које имају различите облике, а исто или слично
значење и њихова употреба у говору и писању
ТОК ЧАСА

– Посматрајмо текст исписан на табли:
Бистар, мудар, паметан
старац, деда, чича
говори, казује, прича.
О чему говори, казује, прича овај текст?

– Од речи из текста можемо да саставимо више реченица које имају слично
значење: Бистар старац говори, Мудар деда казује, Паметан чича прича. Дакле, сваки
стих ове песме чине речи које имају различите облике, а исто или слично значење.
– Данас ћемо се сетити неких таквих речи о којима смо говорили и у другом
разреду.
Индивидуални тад ученика на задацима из уџбеника Српски језик, стр. 29.
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова стр. 23.

Разговор о ученичким одговорима.
Стандарди:

Наставна јединица: Врапчић М. Горки
ТОК ЧАСА

– Замислите да треба да бринете о некоме ко је млађи од вас. Који бисте му савет
дали у вези са чувањем од опасности?

– Сада ћу вам прочитати причу Врапчић Максима Горког.
Учитељ чита причу. Након читања следи разговор о тексту.
– Зашто се за Пудика каже да је жутокљуни?
– Зашто је Пудик стално извиривао из гнезда?
– На шта су Пудика упозоравали отац и мајка?
– Шта се Пудику догодило због тога што није слушао маму?
– Опишите тај драматични догађај.
До краја часа ученици самостално читају причу и деле је на целине.

Следи препричавање приче по целинама.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Врапчић М. Горки
ТОК ЧАСА

Сажето препричавање приче Врапчић.

Упутити ученике на задатке из Читанке са стр. 57–59.
Следи разговор о тексту према питањима из Читанке.

Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Анализа првог писменог задатка
Циљ и задаци часа: анализа ученичких радова, указивање на типичне грешке
ради подизања нивоа писмености и естетских вредности
писаних радова
ТОК ЧАСА
Припремни разговор:
* подаци о броју урађених задатака
* утисци учитеља о писменим задацима
* разговор о понуђеним темама
* добре и лоше стране задатка (на нивоу целог одељења)
Категоризација грешака
* правописне грешке
– писање негације
– састављено и растављено писање речи
– писање речце ли
– употреба великог слова
– употреба знака интерпункције
* стилске грешке
– ред речи у реченици
– претерано дуге и нејасне реченице
– понављање истих речи
– сувишне речи
* словне грешке
* анализа теме
* редослед излагања
* уредност и рукопис
Следи читање и коментарисање ученичких радова.
Стандарди:
детаљима

Наставна јединица: Исправак првог писменог задатка
Циљ и задаци часа: исправак првог писменог задатка ради подизања нивоа
писмености и естетских вредности писаних радова
ТОК ЧАСА

Подела ученичких свезака.
Општа упутства о томе како да изнова напишу састав или како да га побољшају
и подигну на виши ниво писмености. Објаснити ученицима да није довољно да само
препишу задатак исправљајући правописне или словне грешке.

Ученици индивидуално пишу исправак.
Додатни задатак за ученике чији је састав био на нивоу који не захтева исправак
налази се у прилогу.
Стандарди:
Прилог

Наставна јединица: Чардак ни на небу ни на земљи – народна бајка
Циљ и задаци часа: препознавање елемената који чине бајку; даљи рад на
усвајању појмова народна и ауторска бајка; оспособљавање
ученика за самостално тумачење књижевног дела
ТОК ЧАСА

– Шта значи реч чардак? Пронађите у речнику на крају Читанке значење те
речи. Како, по вашем мишљењу, изгледа „чардак ни на небу ни на земљи“?

– Прочитаћу вам српску народну бајку под називом Чардак ни на небу ни на
земљи.
Након читања бајке и краће паузе следе питања:
– Које је место у бајци за вас најузбудљивије?
– Шта мислите, како изгледају змајеве собе?
– Сада прочитајте бајку сами и поделите је на 8 делова, као што је предложено у
једном задатку испод текста. Док читате, размишљајте и о другим задацима који се
налазе у Читанци, али одговоре немојте записивати. О њима ћемо говорити на
следећем часу.
Ученици самостално раде 20 минута.

Потом се разговара о томе шта су ученици урадили и договара се о ономе што ће
се радити на следећем часу.
Стандарди:
тексту

Наставна јединица: Чардак ни на небу ни на земљи – народна бајка
Циљ и задаци часа: препознавање елемената који чине бајку; даљи рад на
усвајању појма народна и ауторска бајка; оспособљавање
ученика за тумачење књижевног дела и процењивање
поступака појединих ликова
ТОК ЧАСА

– Сигурно сте бајку поделили на 8 делова, као што је предложено у Читанци.
Хајде да је сада сажето препричамо, али тако да се сваки део преприча помоћу једне
или највише две реченице.

Након препричавања следи разговор о бајци према питањима из Читанке.
Ученици могу постављати нова питања и давати одговоре на њих.

Разговор о деветом задатку из Читанке. Поједини ученици могу да испричају
бајку коју су сами смислили.
Стандарди:
тексту)
1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава зашто је лик
поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током читања
текста, или износи свој став о догађајима из текста)

Наставна јединица: Кратке народне умотворине
Циљ и задаци часа: усвајање појма народне умотворине; оспособљавање ученика
за тумачење пословица и изрека; развијање поштовања према
народном стваралаштву и народној традицији
ТОК ЧАСА
Разговор о томе шта подразумевамо кад кажемо народно стваралаштво.
Шта су умотворине?
Читање питалица из Читанке стр. 64.
Читање загонетки из Читанке стр. 64.
Уочавање сличности и разлика између питалица и загонетки.
Читање брзалица.
Подстаћи ученике на такмичење у брзом изговарању брзалица.
Ученици наводе нове брзалице. Подстаћи их да покушају да и сами измисле нову
брзалицу.
Читање разбрајалица из Читанке. Ученици наводе разбрајалице које користе у
играма.
Читање и тумачење пословица из Читанке стр. 65.
Разговор о народним умотворинама према питањима из Читанке стр. 65.
Постављање (ученици) и одгонетање загонетки.
Домаћи задатак: Пронаћи и записати по једну кратку народну умотворину из
сваке наведене категорије.
Стандарди:
брзалице)

Наставна јединица: Речи истог облика, а различитог значења
Тип часа: проширивање
Циљ и задаци часа: уочавање речи које имају исти облик, а различито значење и
њихова употреба у говору и писању
ТОК ЧАСА

– Шта значе следеће реченице?
Сања сања.
Град паде на град.

– Постоје и речи које имају исти облик, а различито значење. Шта све може да
значи реч јела? Које значење може да има реч горе?
Индивидуални рад ученика на задацима из уџбеника Српски језик, стр. 30.
Разговор о прочитаном као и о ученичким одговорима.

Стандарди:
експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној табели (ко, шта, где,
када, колико и сл.)

Наставна средства: Читанка, стр. 66, Српски језик, Наставни листови
ТОК ЧАСА

Игра Лепа реч и гвоздена врата отвара
Ученици се поделе у две групе. Једна прави круг који представља тврђаву.
Остали стану унутар круга. Задатак ученика који су у кругу јесте да изађу из тврђаве
кроз врата. Сваки члан круга представља једна врата. Кроз врата се може изаћи кад се
особи која представља врата каже нешто лепо о њој. Уколико желе, врата могу
отворити пролаз након прве изјаве, а могу још највише двапут тражити да чују нешто
лепо о себи. Кад се врата отворе, особа која их представља окрене се лицем ка
спољашњости круга и кроз та врата више нема пролажења.
Особе које изађу из тврђаве формирају нови круг тврђаву и игра се наставља.
Игра је завршена тек када сви ученици одиграју обе улоге.

– Да се сетимо шта смо све научили у оквиру ове теме. Отворите Читанку на 66.
страни.
После разговора о градиву које је савладано организовати квиз знања из српског
језика. Разред се подели на групе. Једни постављају питања или се питања извлаче, а
други одговарају итд. Бирају се водитељи и жири.

Ученици једни другима постављају загонетке и одгонетају.
Стандарди:
Зависе од питања у квизу.

Наставна јединица: Шеста провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - шеста провера знања (стр.
13-14)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова – шеста провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из шесте провере знања.

набрајању
речник)

Наставна средства: Српски језик наставни листови - шеста провера знања (стр.
13-14)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Шесте провере знања. Учитељ саопштава

Смишљање оригиналних брзалица. Оне које се допадну читавом разреду записати у
свеске. Такмичење у брзом изговарању брзалица.

набрајању
речник)

Наставна тема: Ко се воли тај се пише
Наставна јединица: Ко се воли тај се пише – увод у тему
Циљ и задаци часа: упознавање са садржајем теме; стварање позитивне атмосфере
за рад и подстицање жеље за новим сазнањима на почетку
нове наставне теме
ТОК ЧАСА

Сваки ученик добија по једно срце од папира у ком треба да нацрта оне које воли
или напише нешто о њима. За овај задатак обезбедити 10 минута. Ученици срца чувају
за крај часа када ће их окачити на пано Ко се воли тај се пише.

Најава наставне теме. Разговор о томе како ученици разумеју назив теме. Кога
све волимо и зашто?
Говорна вежба на тему Ко се воли тај се пише (особа коју волим).
Писмена вежба на основу говорне вежбе.

Уређење паноа Ко се воли тај се пише. Пре него што срца окаче на пано,
ученици, по жељи, могу да образложе свој избор особе која је у њиховом срцу.
Стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује
у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

Наставна јединица: Љубавна песма Милован Данојлић
способности за разумевање појма песничке слике, као и за
самостално препознавање песничких слика у тексту
ТОК ЧАСА

– Шта очекујемо када читамо љубавне песме?
– Знате ли неку љубавну песму?

– Сада ћу вам прочитати Љубавну песму Милована Данојлића.
Учитељ чита песму, а затим прави кратку паузу како би ученици средили утиске.
Следе питања:
– Зашто је ова песма необична? Ко се у овој песми воли?
– Сада сами прочитајте песму и пронађите песничке слике. Дајте сликама
наслов.
– Прочитајте песму још једном размишљајући о питањима из Читанке.

Изражајно читање песме у целини.
– Научите напамет ову песму код куће. Погледајте упутство за добро
рецитовање, које се налази на крају Читанке.
Стандарди:

Наставна јединица: Љубавна песма Милован Данојлић
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања; вежбање
рецитовања
ТОК ЧАСА

Сетити се правила за изражајно читање и рецитовање (Читанка, стр. 135).

Ученици рецитују песму, после чега следи коментар на рецитовање.
Након рецитовања ученици пишу писмо, одговор на маслачково писмо

(Читанка, стр. 68).

Читање писма и разговор о ученичким радовима.
Стандарди:
спорије

Наставна јединица: Шта је највеће М. Антића
ТОК ЧАСА

– Шта је, по вашем мишљењу, највеће на свету?

– Данас ћемо читати песму Шта је највеће Мирослава Антића.
Учитељ чита песму. Следе питања:
– Шта је то што је највеће по мишљењу песника Мирослава Антића?
– Каква је мама из ове песме?
– Сада отворите Читанку на 69. страни. Прочитајте песму сами размишљајући о
питањима на крају песме.

– Научите напамет ову песму (или један њен део). Пре учења сетите се правила
за добро рецитовање.
Стандарди:

Наставна јединица: Шта је највеће М. Антића
увежбавање изражајног читања и рецитовања
ТОК ЧАСА

Вежбе пре рецитовања:
Изговори стихове прве строфе Љубавне песме Милована Данојлића као да си:
срећан, тужан, изненађен, љут, забринут, поспан.
Подсетити ученике на правила за изражајно читање и рецитовање.
Следи рецитовање или читање песме, а затим коментарисање онога што смо
чули.
Затим на табли нацртати очи и написати : На језера два из бајке личе очи моје
мајке.
– Ово је почетак једне јапанске песме у којој песник описује мајчине очи. Ваш
задатак је да око очију напишете што више придева које можемо употребити када
описујемо нечије очи.

– Напишите по једну реченицу у којој ћете описати мамине очи. Можете
употребити неке од придева које смо записали. Следи читање реченица.
Стандарди:
Наставна јединица: Описивање
Наставна средства: Српски језик (стр. 31), Наставни листови (стр. 25)
ТОК ЧАСА

Читање неколико реченица с претходног часа (описивање очију).
Најава наставне јединице. Објашњење шта значи описивати. Шта све можемо да
описујемо?
Читање и разговор о лекцији Описивање (Српски језик, стр. 31).

Читање и анализа ученичких радова.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Прва љубав Д. Ђорђевић
увежбавање изражајног читања и казивања стихова
ТОК ЧАСА

– Шта мислите, како се осећа неко ко је заљубљен?
– Како се понаша?

– Сада ћу вам прочитати песму Прва љубав Драгомира Ђорђевића.
Учитељ чита песму. После читања следе питања:
– С ким нас у првој строфи песме упознаје дечак?
– Шта смо о тој особи сазнали?
– Шта мислите, како се осећао дечак који се возио лифтом са девојчицом у коју
је заљубљен?
– Зашто се дечак поверио мами?
– С ким је још дечак поделио своју тајну?
– Сада сами прочитајте песму размишљајући о питањима на крају песме.

До краја часа ученици гласно читају песму (вежбају читање латинице).
Стандарди:

Наставна јединица: Мој друг (другарица) – вежбе у описивању
Наставна средства: Српски језик (стр. 31), Наставни листови (стр. 26)
Циљ и задаци часа: вежбе у описивању лика; оспособљавање ученика за
правилно, течно, економично и уверљиво писмено
ТОК ЧАСА


Подсећање на упутства дата у уџбенику Српски језик (стр. 31).
Анализа предложеног плана описивања у Наставним листовима, стр. 26.
Говорна вежба - 2-3 ученика усмено описују особу по избору према предложеном
плану. Дати сугестије и указати на пропусте.
Следи индивидуални рад ученика у Наставним листовима, стр. 26.

Нацртај свог најбољег друга или напиши неколико стихова о њему.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Стакларева љубав Г. Олујић
порука; развијање осећаја за лепоту уметничког казивања
ТОК ЧАСА

– Знате ли како се у фабрикама стакла израђују стаклени предмети?
– Да ли сте некада пожелели да и сами направите неки предмет од стакла?
Зашто?
– Какви су предмети од стакла?
– Опишите у неколико реченица неки такав предмет који вам се нарочито
допада.

– Сада ћу вам прочитати причу Стакларева љубав Гроздане Олујић.
Учитељ чита причу. Након читања следи кратка пауза, а затим и разговор о
тексту:
– Зашто је дечак из ове бајке био занесен док је посматрао оца како прави
предмете од стакла?
– Које су особине дечака из бајке?
– Зашто је дечак запоставио игру?
– Шта је дечак постигао тиме што је био упоран?
– Како је изгледала девојчица од стакла коју је направио?
– Зашто је стаклена девојчица била видљива само дечаку?
До краја часа ученици самостално читају причу и подвлаче речи и изразе који им
нису били јасни. Подсетити их на то да неке мање познате речи могу потражити у
речнику на маргинама Читанке.

Уколико не стигну да је прочитају, учитељ им даје задатак да самостално читање
приче доврше код куће.
Стандарди:
тексту)
Наставна јединица: Стакларева љубав Г. Олујић
порука; развијање осећаја за лепоту уметничког казивања;
уочавање разлике између појмова народна и ауторска бајка
ТОК ЧАСА

– Сетите се приче Стакларева љубав. Изаберите одломак који вам се највише
допао и спремите се да га прочитате.

Нека неколико ученика прочита изабране одломке. Следи анализа текста према
питањима из Читанке, стр. 75.

Стварање тематског речника:
– Смислите што више речи које су настале од речи стакло. Сместите их у праву
колону.
ИМЕНИЦЕ ПРИДЕВИ ГЛАГОЛИ

стакло стаклен застаклити
стаклар стакларев
стакленце стакларски
стакласт
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Шумска модна ревија - вежбе у описивању
Циљ и задаци часа: даље увежбавање опажања и описивања; оспособљавање
ученика за правилно, течно, економично и уверљиво писмено
ТОК ЧАСА

Подсећање на упутства дата у уџбенику Српски језик, стр. 31.
Анализа слика приказаних у Наставним листовима, стр. 27.
Индивидуални рад ученика на задатку из Наставних листова, стр. 27.

Презентација ученичких илустрација из Наставних листова стр. 27.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Замислите Д. Радовић
ТОК ЧАСА

– Замислите лађу коју је задесила олуја на мору. Каква осећања у вама изазива та
слика?

– Сада ћу вам прочитати поему Замислите Душана Радовића.
Учитељ чита песму, следи кратка пауза, а затим следи разговор о њој:
– По чему вас ова песма подсећа на бајку?
– Зашто је прва реч у песми замислите?
– Који су главни ликови у овој песми?
– Који су споредни ликови?
– Сада читајте песму у себи и издвојте делове који вам се допадају.
Следи разговор о ликовима које ученици сматрају најинтересантнијим.
Избор најинтересантнијих одломака из поеме.

Након самосталног рада у трајању од 10 минута ученици читају изабране
одломке и објашњавају зашто су их изабрали.
Стандарди:
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноум. тексту)

Наставна јединица: Замислите Д. Радовић
ТОК ЧАСА

Час почињемо читањем неколико изабраних одломака из песме.

Следи анализа песме Замислите према задацима из Читанке, стр. 77.
Индивидуални рад ученика на 14. задатку из Читанке, стр. 77.
До краја часа ученици увежбавају изражајно читање песме Замислите.

Нацртајте лађу на узбурканом мору.
Игра Бродови у магли

Опис игре:
Један ученик, коме су везане очи, представља брод у магли. Он има задатак да
прође кроз узбуркано море препуно стена. Стене су остали ученици распоређени по
простору – мору. Кад се брод превише приближи стенама, оне дају знак тако што
производе звук налик шуштању воде која их запљускује. Брод не сме да додирне стену
јер ће се насукати. Охрабрите ученике да се претворе у стене што необичнијег
облика.
Стандарди:
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноум. тексту)

Наставна јединица: Писање басне
Наставна средства: Наставни листови, стр. 28
Циљ и задаци часа: продубљивање појма басна; вежбе у усменом и писменом
изражавању оспособљавање ученика за правилно, економично
и уверљиво писмено изражавање
ТОК ЧАСА

– Шта су басне?
– Које басне смо до сада читали?
Препричавање неколико басни по избору ученика. Сваки пут нагласити основне
карактеристике басне на датим примерима.

Говорна вежба: смисли и испричај басну. Не заборави на све важне детаље које свака
басна мора да садржи.
Индивидуални рад ученика на задатку из Наставних листова, стр. 28.

Илустрација ученичких басни.
Стандарди:

Наставна јединица: Глаголи
Наставна средства: Српски језик, стр. 32, Наставни листови, стр. 29-30
Циљ и задаци часа: проширивање и систематизовање стечених знања о глаголима;
развијање способности за дефинисање и откривање аналогних
примера
ТОК ЧАСА

На табли су исписане започете реченице:
Шта ко ради?
Зидар __________. Лекар ____________. Радник ____________.
Ловац __________. Ковач ____________. Ученик ____________.
Чистач _________ . Свирач ___________ . Кувар _____________.
Копач __________. Певач ____________. Писац ____________.
Ученици добијају задатак да допуне реченице.

– Којој врсти припадају речи које смо дописали?
Да се подсетимо – Глаголи су речи које означавају РАДЊУ.

– Данас ћемо научити нешто ново о глаголима.
Написати на табли реченице:
Седим у соби и уживам.
Лишће се на дрвећу осушило и пожутело.
– Којој врсти припадају речи које су написане у боји?
–То су такође глаголи. Да ли те речи означавају неку радњу? Те речи означавају
СТАЊЕ у ком се неко или нешто налази. Дакле, глаголи су и оне речи које означавају
СТАЊЕ у ком се неко или нешто налази.
– Да ли знате још неке глаголе који означавају стање?
Затим на табли написати следеће реченице:

Напољу се смрачило и захладнело.
– Којој врсти припадају речи које су написане у боји?
– Те речи јесу глаголи, али не означавају ни радњу ни стање већ означавају неко
ЗБИВАЊЕ у природи. Дакле, глаголи су и оне речи које казују ЗБИВАЊЕ.
– Наведите још неке глаголе за које мислите да казују збивање.
Данас смо научили да глаголи нису само речи које означавају радњу, већ и оне
које казују стање или збивање.
Закључак:
Глаголи су речи које казују радњу, стање и збивање.
Затим се на примерима из уџбеника Српски језик, стр. 32 продубљује и утврђује
научено
Следи индивидуалан рад на задацима из Наставних листова, стр. 29–30.

Фронтална провера ученичких одговора.
Исписивање шеме:
ГЛАГОЛИ
радња стање збивање
Стандарди:

Наставна јединица: Пипи забавља тетка Лауру – Астрид Линдгрен
развијање способности за откривање забавног у књижевним
делима; развијање читалачке радозналости; увођење појма
одломак
ТОК ЧАСА
– Да ли сте читали књигу о девојчици која се зове Пипи Дуга Чарапа?
– Да ли сте гледали филм о њој?
– Шта мислите о тој девојчици?
– Сада ћу вам прочитати један одломак из књиге Пипи Дуга Чарапа – Пипи
забавља тетка Лауру.
Учитељ чита причу. После краће паузе следи разговор:
– Који детаљ из ове приче вам се највише допао? Зашто?
– Шта вам је било најсмешније?
– Отворите Читанку на 78. страни и прочитајте причу у себи. Пронађите све
приче које је Пипи испричала тетка Лаури и дајте свакој наслов.
До краја часа препричавање приче по деловима тако што сваки ученик изабере
по једну од прича из одломка и прича је на свој начин.
– На следећем часу читаћемо текст по улогама.
– Ако вам се ова прича допала, можете је пронаћи у књизи Пипи Дуга Чарапа на
обалама Јужног мора. Осим у овој књизи, приче о Пипи можете прочитати и у књизи
Пипи Дуга Чарапа.
Стандарди:
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста
1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора; садржај, речник)

Наставна јединица: Пипи забавља тетка Лауру – Астрид Линдгрен
развијање способности за откривање забавног у књижевним
делима; увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

Сажето препричавање одломка Пипи забавља тетка Лауру.

– Да ли су Томи и Аника волели Пипи?
– Пронађите у тексту реченице које доказују да је то истина.
– Зашто су је волели, упркос томе што им је стално стварала непријатности?
– Да ли се вама допада лик Пипи Дуге Чарапе? Зашто?
Следи анализа текста према питањима из Читанке, стр. 84.

Читање текста по улогама.
Стандарди:
1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у
текст
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди
на ком месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати
брже, а који спорије

Наставна јединица: Глаголска лица
примера
ТОК ЧАСА

Понављање: шта смо научили о глаголима.

Читање разговор о лекцији Глаголска лица - Српски језик, стр. 33.
Индивидуални рад ученика на задацима који прате лекцију на идтој страни.
Провера ученичких одговора - фронтално.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 31-32.

Стандарди:
1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци
глаголе из једног глаголског времена у друго

Наставна јединица: Песме Душана Радовића - лектира
Наставна средства: књига са избором песама Душана Радовића
ТОК ЧАСА
Разговор о песми Замислите.
Песму је написао Душан Радовић, песник о чијим ћемо песмама данас
разговарати.
Ученици треба код куће да прочитају избор песама Душана Радовића. На овом
часу води се разговор томе која им се песма највише допада, због чега, а затим се
анализирају неке песме по избору ученика (ко су главни јунаци, које су њихове
особине, који су главни догађаји, шта је у песми смешно и сл.).
Учитељ објашњава ученицима како треба написати писмени састав о песмама.
Препоручује им да изаберу неколико песама и да им посвете већу пажњу или да говоре
само о смешним деловима песама. Објашњава им како се наводе стихови и како треба
да их наведу када буду писали о песми.
Читање песама по избору ученика.
Домаћи задатак: Омиљену песму научити напамет за други час лектире и час
систематизације наставне теме.
Стандарди:
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу ликовима
у књижевноуметничком тексту

Наставна јединица: Лед се топи Александар Поповић
Циљ и задаци часа: упознавање са специфичностима драмског текста; подстицање
читалачке радозналости; увежбавање изражајног читања
ТОК ЧАСА

– По чему закључујете да сте некоме симпатични или драги?

– Сада ћу вам прочитати драмски текст Лед се топи Александра Поповића.
Учитељ чита текст, а после краће паузе следи разговор:
– Који проблем је имао главни јунак Боле?
– Зашто Боле није успео да реши проблем?
После разговора ученици се упућују на самостално читање текста.
Следи разговор о тексту према питањима из Читанке, стр. 86.
До краја часа ученици читају текст по улогама, настојећи да се у њих уживе.

Домаћи задатак: поделити улоге за драмско извођење текста по групама.
Драматизацију припремити за час систематизације наставне теме.
Стандарди:
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком месту
у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који спорије
тексту)

Наставна јединица: Пролећница Ј. Ј. Змај
ТОК ЧАСА

На табли исписујемо реч ПРОЛЕЋЕ
– Кад кажете пролеће, на које још речи помислите?
Направити тематски речник од предложених речи сортирајући их на именице,
придеве и глаголе.
ИМЕНИЦЕ ПРИДЕВИ ГЛАГОЛИ

– Сада ћу вам прочитати песму Пролећница Јована Јовановића Змаја.
После читања песме поставити питања:
– Које су вам се слике из ове песме допале?
– Каква осећања изазива у вама ова песма?
– Сада сами прочитајте песму размишљајући о питањима из Читанке, стр. 88.
Следи анализа песме према питањима из Читанке.

– Изаберите једну песничку слику, замислите је, па је насликајте.
Стандарди:

Наставна јединица: Пролећница Ј. Ј. Змај
развијање способности за препознавање језичких појава
(ритам); развијање осећаја за лепоту уметничког казивања
ТОК ЧАСА

Ученици показују слике које су насликали на прошлом часу. Остали покушавају
да открију о којој је песничкој слици реч.

– Спремите се да још једном прочитамо песму Пролећница. Свако ће прочитати
по једну строфу.
Група изабраних ученика чита песму. Након читања разговара се о неким
занимљивим сликама из песме, као што су: „А жарко сунце / Злати врхунце / Фрушке
нам горе / Освитком зоре“.
– Да ли знате шта значи реч ритам? Читајмо ову песму лагано и ослушкујмо њен
ритам. На шта нас подсећа? Можда на неко скакутање, трчкарање, летуцкање и
ћарлијање у природи. У ритму се осећа нека живост, немир, живо кретање.
– Погледајмо задатке у вези с ритмом на 88. страни Читанке. Поразговарајмо о
томе.

Упоредно читање песама Замислите и Пролећница ради уочавања различитог
ритма.
Стандарди:

Наставна јединица: Глаголска времена
примера
ТОК ЧАСА


Читање разговор о лекцији Глаголска времена - Српски језик, стр. 34.
Систематизација наученог о глаголима: шта су глаголи, глаголска лица,
глаголска времена.

Стандарди:
1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких
именица) и глаголско време (презент, перфекат и футур)

Наставна јединица: Прича о доброј роди С. Грозданов-Давидовић
ТОК ЧАСА
– Шта знате о роди?
– Да ли сте читали неку причу или песму о тој птици?
– Сада слушајте Причу о доброј роди коју је написала Стојанка Грозданов-
Давидовић.
Након читања ђацима поставити питања:
– Шта мислите о роди из ове приче?
– Шта мислите о жаби?
– А о лептиру?
– Сада ћете сами читати причу и поделити их на целине. Свакој целини дајте
наслов.
Разговор о причи према питањима из Читанке, стр. 91.
Препричавање приче према плану.
Стандарди:
тексту
текст

Наставна јединица: Прича о доброј роди С. Грозданов-Давидовић
развијање способности анализе књижевних ликова;
препричавање текста с променом граматичког лица
ТОК ЧАСА

Препричавање Приче о доброј роди.

– Сада смо препричали причу онако како ју је писац испричао. Покушајте да
замислите да сте рода, жаба или лептир и испричајте причу као да сте ви главни лик.
Ученици самостално раде 25 минута, а затим следи читање њихових радова.
Остали ученици коментаришу прочитано.

Драматизација ученичких прича:
– Изаберите једну од ваших прича и покушајте да је испричате тако као да се
заиста вама догодила. Наведите нас да осетимо да су неки тренуци били нарочито
узбудљиви и сл.
Стандарди:

Наставна јединица: Песме Душана Радовића – лектира
ТОК ЧАСА

Фронтално проверавање домаћих задатака.

За овај час ученици код куће треба да ураде домаћи задатак – састав о изабраним
песмама Душана Радовића. Ученици читају саставе, а затим се о њима разговара.
Читање може бити и подстицај за анализу песама о којима није било речи на часу
усмене обраде домаће лектире.
Неколико задатака учитељ носи са собом, прегледа их и исправља.

Рецитовање омиљене песме Душана Радовића (неколико ученика рецитује;
остали ће рецитовати песме на следећем часу).
Стандарди:

Наставна јединица: Потврдни и одрични облик глагола
Циљ и задаци часа: проширивање и систематизација стечених знања о глаголима;
примера
ТОК ЧАСА


Читање и разговор о лекцији Потврдни и одрични облик глагола - Српски језик,

стр. 35.
Стандарди:

Наставна јединица: Седма провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - седма провера знања (стр.
15-16)
ТОК ЧАСА

Подела контролних листова - седма провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из седме провере знања.


1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску
прославу, забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)

Наставна средства: Српски језик наставни листови - седма провера знања (стр.
15-16)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Седме провере знања. Учитељ саопштава

Смишљање оригиналних брзалица. Оне које се допадну читавом разреду записати у
свеске. Такмичење у брзом изговарању брзалица.

1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску
прославу, забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)

Наставна тема: Тајне света
Наставна јединица: Домовина се брани лепотом Љ. Ршумовић
развијање осећаја за лепоту уметничког казивања; подстицање
родољубивих осећања
ТОК ЧАСА

– Које речи бисте повезали с речју домовина?
– Шта замишљате кад кажете домовина?
– Шта вам се допада у нашој домовини?
– Шта вам се не допада?
– Како бисте ви улепшали нашу домовину?

– Сада ћу вам прочитати песму Љубивоја Ршумовића Домовина се брани
лепотом.
Након читања песме поставити ђацима питања:
– Шта, по вашем мишљењу, значи наслов Домовина се брани лепотом?
– Како тумачите стих „домовина се брани цветом“?
– А како тумачите стих „домовина се брани књигом“?
– Сада сами прочитајте песму размишљајући о питањима из Читанке.

Изражајно читање песме.
Стандарди:

Наставна јединица: Врсте речи; Књижевне и некњижевне речи
Циљ и задаци часа: проширивање и систематизација стечених знања о именицама
глаголима; стицање позитивних навика у правилном усменом
и писменом изражавању
ТОК ЧАСА

Понављање: шта смо научили о именицама и глаголима.

Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листов, стр. 35.
Читање и разговор о лекцији Књижевне и некњижевне речи - Српски језик, стр.
36.
Индивидуални рад ученика на задатку из уџбеника Српски језик, стр. 36.

Читање и разговор о ученичким одговорима.
Стандарди:
1СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима
(у уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава

Наставна јединица: Заљубљене ципеле П. Грипари
порука; развијање осећаја за лепоту уметничког казивања
ТОК ЧАСА

– Шта значи бити заљубљен?
– Како се осећа неко ко је заљубљен?
– Како се понаша?

– Сада ћу вам прочитати причу о заљубљеним ципелама.
Након читања текста ученицима поставити питања:
– Шта мислите о овим заљубљеним ципелама? Шта је за вас у овој причи
најузбудљивије?
– Сада ћете сами читати ову причу и означити оне делове који вам се нарочито
допадну.

Након тога следи разговор о ономе што су ученици запазили.
Домаћи задатак: Смисли и укратко напиши шта се даље догодило са заљубљеним
ципелама.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Заљубљене ципеле П. Грипари
ТОК ЧАСА

Проверити да ли су ученици урадили домаће задатке.

Неколико ученика чита домаће задатке, а затим следи разговор.
После тога ученици изражајно читају причу.

Додатни задатак (у прилогу) – ученици добијају за задатак да сами прочитају
текст и одговоре на питања у вези с њим.
Стандарди:
тексту)
Прилог

Наставна јединица: Пишчев говор и говор ликова
Наставна средства: Српски језик, стр. 37
Циљ и задаци часа: увођење појмова пишчев говор и говор ликова и њихово
уочавање у тексту; понављање градива из језика и правописа
ТОК ЧАСА

Понављање о управном и неуправном говору.

Читање и разговор о лекцији Пишчев говор и говор ликова - Српски језик, стр.
37.
Рад на задатку из уџбеника Српски језик, стр. 37.
Понављање и систематизација стечених знања о именицама и глаголима
(припрема за проверу знања).

Дати ученицима упутство за следећи час систематизације теме: припремити
питања за квиз знања из наставне теме коју управо завршавамо.
Стандарди:

ТОК ЧАСА

Ученици су унапред подељени у групе. Распоредити се за квиз знања и
организовати припремљена питања у оквиру сваке групе.

Сети се шта смо научили - разговор о садржајима управо завршене наставне
теме. Шта је било заједничко за текстове које смо читали у оквиру теме.
Анализа 98. стране из Читанке.
Избор водитеља и жирија.
Квиз знања према унапред договореним правилима.

Драмски приказ (или читање по улогама) текста Лед се топи Александра
Поповића, Читанка стр. 85-86.
Стандарди:
Зависе од питања која ће бити постављена.

Наставна јединица: Осма провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - осма провера знања (стр. 17-
18)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова - осма провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из осме провере знања.

1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица)
и глаголско време (презент, перфекат и футур)
1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци глаголе из
једног глаголског времена у друго

Наставна средства: Српски језик наставни листови - осма провера знања (стр. 17-
18)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Осме провере знања. Учитељ саопштава
општу оцену, указује на оно што је добро урађено, као и које су најчешће грешке у
решавању задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и утврђује на чему
ученици треба више да раде. Важно је да ученици могу сами да процене у чему су

Смишљање стихова за страну споменара Ко се воли тај се пише.

1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица)
и глаголско време (презент, перфекат и футур)

Наставна јединица: Увод у тему Тајне света
Наставна средства: Читанка, стр. 99, енциклопедије, лексикони, атласи и
часописи за децу
ТОК ЧАСА

Час почети тиме што ћете деци показати енциклопедију Атлас света у издању
Креативног центра (или неке друге по избору учитеља). Прочитати из ње неколико
кратких занимљивих чланака, а потом следи кратак разговор о прочитаном.

– На овом часу почињемо с петом темом из Читанке. Назив теме је Тајне света.
– Размислите о том наслову. Које бисте тајне желели да откријете?
– Сада ћемо на 99. страни Читанке погледати какви нас задаци чекају. У оквиру
ове теме имамо и задатак у вези са домаћом лектиром. Требало би да у некој
енциклопедији за децу или у дечјој штампи пронађете и прочитате неке занимљиве
приче. За десетак дана ћемо разговарати о томе. У међувремену у Дневник читања
запишите шта сте пронашли и прочитали.
Читање текстова по избору из енциклопедија, лексикона и часописа и разговор о
њима.

Смишљање и записивање питања на која би ученици желели да добију одговор.
Стандарди:
1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му нејасни

Наставна јединица: Вук и јагње
схватање алегорије басне, односно њене аналогије са
животом; уочавање паралелизма животиња – човек
ТОК ЧАСА
– Шта су то басне? Које сте басне читали?
– Сада ћу вам прочитати басну Вук и јагње.
Након читања и емоционалне паузе следе питања:
– Где су се налазили вук и јагањци?
– Зашто је вук био љубазан према јагањцима?
– Шта је од њих тражио?
– Како се вук осећао када су му јагањци поменули чобане?
– Шта је тада учинио?
– Сада прочитајте ову басну, па ћемо разговарати о питањима из Читанке.
Следи разговор о басни према питањима из Читанке.
– Које је особине имао вук у другим баснама које сте читали?
– Какав је човек описан у овој басни кроз лик вука?
– Које особине обично има јагње у баснама?
– Које су особине имали јагањци из ове басне?
– Шта значи пословица Вук длаку мења, али ћуд никада?
Стандарди:
тексту
тексту)

Наставна јединица: Писање гласа ј
Циљ и задаци часа: усвајање правила о употреби сугласника ј
ТОК ЧАСА

Понављање о сугласницима и самогласницима.
– Који су гласови самогласници?
– Који су гласови сугласници?
– Којој групи гласова припада глас ј?

– Док пишете, често сте у недоумици када треба да напишете или не напишете
сугласник ј . Да ли можете да се сетите неких од тих речи? Како одлучујете да ли ћете
написати или нећете написати глас ј у тим речима?
– Да не бисмо нагађали, научићемо правило за писање тог гласа.
– Отворите уџбеник Српски језик, стр. 35. Пронађите наслов Писање гласа ј.
Прочитајте лекцију и размислите о њој. Урадите задатке.
После самосталног рада ученика, у трајању од око 5 минута, проверавамо да ли
су разумели правило о писању сугласника ј.
– Сада отворите Наставне листове, стр. 36. Овде вас чека низ занимљивих
задатака. Читајте их и решавајте. Можете се договарати с другом из клупе.
Ученици самостално раде 25 минута. После тога разговара се о ономе што су
урадили.

– Да бисмо боље запамтили, нацртаћемо ову слику:
Стандарди:

Наставна јединица: Вишезначност речи
Циљ и задаци часа: богаћење речника; вежбе за подстицање разумевања речи и
израза употребљеним у различитим контекстима;
оспособљавање ученика за схватање пренесеног значења у
говору
ТОК ЧАСА

Час започети шаљивом питалицом:
– Шта каже пета у вези с табанима? – За петама смо им.
– Шта, заправо, значи када кажемо: – За петама смо им?

Читање и разговор о лекцији Вишезначност речи из уџбеника Српски језик, стр.
38.
Индивидуални рад на задацима из Наставних листова, стр. 37-39.

Стандарди:

Наставна јединица: Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу
– лектира
Наставна средства: књиге, енциклопедије и часописи за децу
Циљ и задаци часа: подстицање читалачке радозналости; подстицање потребе за
новим сазнањима
ТОК ЧАСА

Задатак за уводни део часа у прилогу.

– Као што знате, требало је да пронађете неке занимљиве приче у
енциклопедијама за децу или у дечјој штампи. Да видимо шта сте пронашли.
Летимичан преглед Дневника читања уз краће коментаре. Након тога сваки
ученик неколико минута прича о ономе што је прочитао.
Скица излагања
1. наслов занимљивог текста
2. назив књиге, новина или часописа у којем је текст објављен
3. садржај текста
4. оцена вредности текста, односно мишљење ученика о тексту.

Пошто ученици заврше са излагањем, договара се о писању домаће лектире у
Дневнику читања (рок за израду је отприлике недељу дана, а обим текста до две
странице).
Стандарди:
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста
1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора;
садржај, речник)
Прилог:

Наставна јединица: Лав и човек – арапска народна прича
и анализу ликова
ТОК ЧАСА
– За лава се каже да је краљ животиња. У говору храбре и снажне људе често
упоређујемо с лавовима. Знате ли неко такво поређење?
– Шта значе изрази: бори се као лав, снажан као лав, лавље срце?

– Прочитаћу вам једну арапску народну причу под називом Лав и човек.
Након читања и емоционалне паузе следе питања:
– Који вам је тренутак у причи био најузбудљивији? Зашто?
– Сада сами прочитајте причу у Читанци. Мање познате или непознате речи
пронаћи ћете на маргинама Читанке. Уколико реч чије значење вам није познато не
можете да пронађете подвуците је, па ћемо је објаснити касније. Поделите причу на
целине.
Разговор о томе како су ученици поделили целине и давање наслова целинама.

Препричавање приче према добијеном плану.
Стандарди:
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му
је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација
које су му познате; издваја речи које су му непознате
тексту

Наставна јединица: Лав и човек – арапска народна прича
ТОК ЧАСА

Сажето препричавање приче Лав и човек.
Разговор о причи према питањима из Читанке, стр. 103.

Анализа ликова и упоређивање њихових особина и поступака.

Исписивање и анализа народних пословица о памети:
* Ум царује, снага кладе ваља
* Што снага не може, памет учини
* Више ваља грам памети него сто ока снаге
* Мудроме јунак коња води.
Стандарди:

Наставна јединица: Извештавање; Писање огласа
Циљ и задаци часа: употреба придева кроз писање огласа; оспособљавање
ученика за самостално писмено изражавање; примена
стечених знања у свакодневним животним ситуацијама
ТОК ЧАСА

Рад на задатку:
Разговор о решењима.

– Знате ли шта су то огласи? Како изгледају огласи? Шта све садрже? Чему
служе? Где се све могу прочитати огласи?
Следи читање и разговор о лекцији Извештавање - Српски језик, стр. 39.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова стр. 40-41.

Када заврше с писањем, учитељ позива ученике да прочитају шта су написали.
Остали ученици слушају радове и коментаришу их.
Стандарди:

Наставна јединица: Обичајне народне лирске песме
Циљ и задаци часа: увођење појма обичајне народне лирске песме; оспособљавање
ученика за тумачење различитих књижевних врста; развијање
поштовања према народном стваралаштву и народној
традицији
ТОК ЧАСА

– Коју песму обично певамо кад је некоме рођендан?
– Зашто, по вашем мишљењу, певамо рођенданску песму?

– Људи су одувек у свечаним и разним другим приликама певали и рецитовали
песме.
– Oбичајне народне песме опевају догађаје из свакодневног живота и обичаје
повезане с њима. Певале су се на свадбама, славама, при успављивању детета, на пољу
приликом сетве и жетве. У њих спадају и здравице и тужбалице. Обичајне песме
изражавају разна осећања: радост, љубав, нежност, тугу...
Најпознатије обичајне песме су сватовске. Некада су сватови на коњима ишли
по младу. Тада су певали песме попут ове коју ћемо сада чути о младожењи, невести,
кумовима, деверу и другим учесницима весеља.
Читање песме Три се снега у планини беле.
Разговор о песми према питањима из Читанке.

Понављање и систематизација наученог у вези са обичајним народним лирским
песмама.
Стандарди:

Наставна јединица: Описивање - говорна и писмена вежба
Циљ и задаци часа: употреба одговарајућих придева у описивању; оспособљавање
ученика за самостално писмено изражавање
ТОК ЧАСА

Понављање наученог о описивању.

Ученици самостално читају лекцију о описивању - Српски језик, стр. 31 након
чега следи разговор.
Индивидуални рад ученика на задацома из Наставних листова, стр. 42.

Читање ученичких радова и разговор о њима.
Стандарди:

Наставна јединица: Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу
– лектира
Циљ и задаци часа: подстицање читалачке радозналости; подстицање потребе за
новим сазнањима
ТОК ЧАСА

Час почињемо летимичним прегледом задатака. Погледати сваку свеску и кратко
прокоментарисати оно што су ученици урадили.

Након тога ученици читају задатке и о њима се разговара. Неколико задатака
учитељ прегледа и оцењује.

На крају часа договара се о наредној лектири – Избор из драмских текстова за
децу.
Стандарди:
1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену (нпр. који од два
текста боље описује дату слику, да ли је упутство за (познату) игру потпуно и сл.)

Наставна јединица: Свети Сава и сељак без среће
ТОК ЧАСА

Певање песме Кад си срећан.
– Како се осећате када сте срећни?
– Због чега сте обично срећни?
– Шта знате о светом Сави?
– Сада ћу вам прочитати једну причу која се зове Свети Сава и сељак без среће.
Након читања и краће паузе следи разговор о прочитаном према питањима и
задацима са 106. стране Читанке.

Душан Радовић је једном рекао:
– Пре него што кренеш да тражиш срећу, провери – можда си већ срећан.
– Шта значе те речи?
Стандарди:
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским
текстовима (у уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се
на текст

Наставна јединица: Писање обавештења - говорна и писмена вежба
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за самостално писмено изражавање;
примена стечених знања у свакодневним животним
ситуацијама
ТОК ЧАСА

Понављање о различитим облицима извештавања - Српски језик, стр. 39.

Индивидуални рад ученика на задацома из Наставних листова, стр. 43.

Стандарди:
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује основну
информацију и додатне информације унутар текста и пасуса
детаљима
користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-
шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији; правилно
пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при набрајању

Наставна јединица: Песма о цвету Б. Миљковић
ТОК ЧАСА

– Замислите цвет који волите. Како бисте га описали?
– Направите списак речи који бисте користили за описивање.
Неколико ученика чита свој списак речи.
– Сада ћу вам прочитати Песму о цвету коју је написао Бранко Миљковић.
Након читања следе питања:
– Како , по вашем мишљењу, изгледа тај малени цвет? Шта то он зна?
Следи самостално читање песме (ученици), а затим разговор према питањима из
Читанке.
Домаћи задатак: Пронађи на крају Читанке правила за изражајно рецитовање.
Песму о цвету обележи знацима. Научи је напамет. Песму ћемо рецитовати за три
дана, на часу обнављања.
Стандарди:
Наставна јединица: Писање вести - говорна и писмена вежба
Циљ и задаци часа: оспособљавање ученика за самостално писмено изражавање;
примена стечених знања у свакодневним животним
ситуацијама
ТОК ЧАСА
Понављање о различитим облицима извештавања - Српски језик, стр. 39.
Домаћи задатак: Смисли и напиши вест према упутству из Наставних листова,
стр. 45.
Стандарди:
јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро
набрајању

Наставна јединица: Свијету се не може угодити – народна приповетка
и анализу ликова; препричавање с променом граматичког
лица
ТОК ЧАСА

– Да ли разумете шта значи народна изрека Свету се не може угодити?
– Да ли вам се некада десило то о чему говори изрека?
– Сада ћу вам прочитати причу Свијету се не може угодити.
Након читања приче следе питања:
– Зашто отац и син нису могли да угоде свету?
– Сада читајте причу сами, размишљајући о питањима из Читанке.
Препричавање приче уз промену граматичког лица.
Стандарди:
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се
на текст

Наставна јединица: Скраћенице
Циљ и задаци часа: правилна употреба (писање и читање) скраћеница
ТОК ЧАСА

На табли исписати текст:
Драги уч. трећег р. данас ћемо (написати прави датум – нпр. 18. 3. 2009. год.)
учити како да правилно скраћујемо речи.
– Прочитајте текст. Да ли разумете шта ово значи? Шта значи уч.? По чему то
знате?

– Неке речи скраћујемо у писању. То су обично оне речи које често
употребљавамо. Али не скраћујемо их како нам падне на памет, него по одређеним
правилима. Речи које означавају мере одавно се скраћују. На пример: m – метар, l –
литар итд.
– Када наиђемо на скраћеницу док гласно читамо текст, изговоримо целу реч,
као да није написана скраћено.
Анализирати једно по једно правило из убеника Српски језик, стр. 40
Ученици затим самостално решавају задатке на 46. страни Наставних листова.

До краја часа разговарати о томе како су ученици урадили задатке.
Стандарди:

Наставна јединица: Шта је отац Д. Лукић
осећаја за препознавање духовитости у књижевни делима
ТОК ЧАСА

– Како би, по вашем мишљењу, требало да се ваши родитељи понашају према
вама?
– Шта вам се не допада у њиховом понашању?
– Како би требало да се деца понашају према родитељима?

– Сада ћу вам прочитати песму Шта је отац Драгана Лукића. Након читања и
краће паузе поставити ђацима питање:
– Шта је смешно у овој песми?
– Сада читајте песму сами. Размишљајте о питањима из Читанке.

Разговор о томе како би ученици посаветовали девојчицу и њеног тату.
Стандарди:
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова;

Наставна јединица: Шта је отац Д. Лукић
увежбавање изражајног читања и казивања стихова;
подстицање дечјег креативног стваралаштва
ТОК ЧАСА

Кратак разговор о песми Шта је отац.
– О чему се говори у песми?
– Какав је тата из песме?

– Прочитајмо правила за добро рецитовање која се налазе на крају Читанке.
Припремите се да изражајно читате песму. Означите места која треба читати гласније,
односно тише, као и она која треба читати брже, односно спорије.
Након припреме (од 5 минута) следе вежбе у изражајном читању или
рецитовању.
У другом делу часа ученици самостално раде на писању шаљивог разговора
између оца и ћерке (10 минута).

До краја часа читају се дијалози и разговара се о њима.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Придеви
Циљ и задаци часа: увођење нових појмова – придеви, присвојни и описни придеви
ТОК ЧАСА

Игра Чаробна кутија (торба)
У кутији (торби) налазе се предмети са различитим особинама – капа, СD,
тениска лоптица и виљушка. Један ученик најпре опипава по кутији или торби да би се
установило колико се предмета налази унутра. На табли се нацртају четири линије (на
којима ће се записивати називи предмета). Следећи ученик бира један предмет. Не
говори шта опипава, већ наводи особине онога што опипава (меко, тврдо, глатко,
храпаво, топло, хладно, бодљикаво…). Те особине записујемо испод прве линије.
Ученик набраја особине предмета све док неко не погоди о ком предмету је реч.
Уколико нико не погоди, ученик свима показује предмет. Тада се уписује назив
предмета на линији и дописују нове особине предмета које се могу видети. Све
поновити са осталим предметима.

– Којој врсти припадају речи написане на линијама? (именицама)
– Речи које смо дописивали испод именица и које говоре нешто више о тим
именицама називају се ПРИДЕВИ.
Из групе предмета издвојити капу, а затим упутити ученике на текст у уџбенику
Српски језик, стр. 41. Читамо и анализирамо текст о капи и заједнички одговарамо на
питања о томе
КАКВА је капа, КАКВА би требало да буде,
ЧИЈА је капа, ЧИЈА би требало да буде.
Закључујемо да су придеви речи које стоје уз именицу и ближе је одређују по

особини или припадању.
ОПИСНИ придеви означавају КАКВО је нешто.
ПРИСВОЈНИ придеви означавају ЧИЈЕ је нешто.

– А сада на линијама напишите још неке описне и присвојне придеве у вези с
капом (5 мин.). Да чујемо шта сте написали?
Следи индивидуални рад на задацима из Наставних листова, стр. 47.

Читање ученичких одговора и разговор о њима.
Стандарди:

Наставна јединица: Род и број придева
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о придевима
ТОК ЧАСА

Понављање онога што је научено о именицама:
– Шта су то именице?
– Како смо поделили именице?

– Сетимо се да именице могу имати један од три рода. Који су то родови?
– У ком је броју именица ако означава појединачан предмет, биће или појаву?
– У ком је броју именица ако означава више предмета, бића или појава ?
На табли напишемо реч мачор.
– У ком је роду и броју ова именица?
Записујемо је у табелу, на одговарајуће место.
једнина множина
мушки род мачор
женски род
средњи род
– Како ће гласити ова иста именица у множини? (Записујемо у табелу.)

Исто поновимо и са именицама мачка и маче.
– Која врста речи ближе одређује именицу – говори о томе какво је или чије је
нешто?
– На овом часу ћемо разговарати о придевима. Сећате ли се шта смо учили о
придевима? Које врсте придева знамо?
– Којој врсти речи припада реч умиљат?
– Да бисмо са сигурношћу рекли да је то придев, морамо је повезати с неком
именицом. Можемо ли рећи – умиљат мачка? Не можемо. А како може да се каже?
Уписујемо придев на право место. Затим табелу попуњавамо редом, уз коментар да и
именица уз коју придев стоји мора бити у истом роду и броју.
Изглед попуњене табеле:
једнина множина
мушки род УМИЉАТ мачор УМИЉАТИ мачори
женски род УМИЉАТА мачка УМИЉАТЕ мачке
средњи род УМИЉАТО маче УМИЉАТИ мачићи
ЗАКЉУЧАК:
Придеви се слажу са именицом уз коју стоје и због тога имају облике за мушки,
женски и средњи род. Као и именице, имају облике за једнину и множину.
Да бисмо одредили род и број придева, морамо одредити у ком је роду и броју
именица коју придев ближе одређује.
– Сада отворите уџбеник Српски језик, стр. 42. Прво прочитајте пример, а онда
урадите задатке.
Ученици самостално раде 10 минута. Након тога се разговара о ономе што су
урадили.
Затим учитељ позива ученике да отворе Наставне листове, стр. 48 и да ураде
задатке.

Када заврше, чита се и коментарише оно што су ученици радили.
Стандарди:
1СЈ.3.4.2. уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму: заједничких именица
према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју

Наставна јединица: Женидба врапца Подунавца – шаљива народна
песма
развијање осећаја за препознавање духовитости у књижевним
делима; развијање поштовања према народној традицији
ТОК ЧАСА

– Да ли сте некада били на свадби?
– Шта вам је било занимљиво?
– Да ли је било неких смешних догађаја?
– Сада ћу вам прочитати једну шаљиву народну песму под називом Женидба
врапца Подунавца.
Након читања и краће паузе следе питања:
– О чему се ради у овој песми? Шта вам је у песми смешно? Зашто се ова песма
може назвати шаљивом?
– Сада сами прочитајте песму размишљајући о задацима из Читанке.

Нацртај сватове из те песме.
– Смислите и напишите једну смешну причу према осмом задатку из Читанке.
Стандарди:

Наставна јединица: Умањенице и увећанице
Циљ и задаци часа: проширивање стечених знања о умањеницама и увећаницама
ТОК ЧАСА

Понављање о речима - врсте речи.

Обрада према задацима из уџбеника Српски језик, стр. 43. Рад на задатку са исте
стране, након чега следи разговор о урађеном задатку.
На исти начин обрадити лекцију о увећаницама - уџбеник Српски језик, стр. 44.
Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 49

Стандарди:
Наставна јединица: Циц Б. Радичевића
осећаја за препознавање духовитости у књижевни делима
ТОК ЧАСА
– Сетите се неког свог лепог сна.
– Како се осећате кад се пробудите из лепог сна?
– Како се осећате када вам се сан оствари?
– А како када се леп сан не оствари?
– Сада ћу вам прочитати песму Циц Бранка Радичевића. Након читања и краће
паузе следе питања:
– Који вам се детаљ из песме највише свиђа?
– Пронађите на маргинама Читанке значења непознатих речи из песме.
– Сада читајте песму сами размишљајући о задацима из Читанке.
Стандарди:
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима,
књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава
1СЈ.3.4.4. одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и текста/контекста у
којем су употребљени

Наставна јединица: Камен – Сергеј Михалков
ТОК ЧАСА

– Шта је то незгода?
– Шта може да буде узрок незгоде?
– Какве последице могу да настану?
Након најаве следи читање текста Камен од стране учитеља.
После читања и краће паузе разговара се о питањима која су дата уз текст у
Читанци.
Затим се проучава део текста о деловима који чине ток приче са стране 114
Читанке.
До краја часа вежба се изражајно читање текста по деловима који чине ток
приче, како је у Читанци и назначено уз текст.
Сажето препричавање текста по деловима који чине ток приче.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Припрема за други писмени задатак
ТОК ЧАСА

Причање шала из школског живота. Анализа испричаних шала. Акценат на томе
шта је то што испричану шалу чини смешном.

Општа упутства о начину писања у свесци за писмене задатке.
Говорна вежба на тему Незгода која нас је забавила.

На крају часа резимирати нагласити позитивне стране и указати на недостатке
прича које су ученици усмено излагали.
Стандарди:
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се
теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро
Наставна јединица: Други писмени задатак
ТОК ЧАСА
Подсећање ученика на то како се пише у свесци за писмене задтке.
Написати на табли наслове обе теме. Објаснити ученицима да размисле и
изаберу тему о којој ће писати. Напоменути им да пишу пенкалом, поштујући
правописна правила и трудећи се да пишу што уредније и лепше. Опоменути их да пре
него што запишу реченицу добро размисле и да на крају прочитају свој састав како би
исправили евентуалне грешке.
Теме:
Сви смо се смејали
Било је узбудљиво али забавно
Ученици пишу до краја часа.
Додатни задатак за ученике који (евентуално) раније заврше:
У причи Камен подвуци све реченице које су написане у управном говору.
Стандарди:

Наставна јединица: Грађење речи
ТОК ЧАСА

Понављање о речима - врсте речи.

Читање песме град - Српски језик, стр. 45 и разговор о песми.
Издвајање речи које су настале од речи град. Разврставање речи на оне које су
настале додавањем наставака иза речи, испред речи и слагањем две речи.
Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 51-52.

Стандарди:

Наставна јединица: А зашто он вежба Д. Радовић
ТОК ЧАСА

– Како се осећате када вас друг повреди?
– Шта тада треба да учините?
– Шта је то драмски текст?
– Отворите Читанку на 116. страни. Овде имамо драмски текст А зашто он
вежба Душана Радовића. Дакле, имамо два лика – Милета и Ристу. Део текста односи
се на напомене о томе како се ликови крећу, којим тоном говоре, како изгледа простор
у којем се крећу итд. Да поделимо улоге, па ћемо текст прочитати по улогама.
Група од три ученика чита текст. Након читања следи кратак разговор о садржају
текста, ликовима и начину извођења.
На крају часа ученици по групама добијају задатак да припреме текст за сценско
извођење. Задаци су разноврсни: глума, режија, декорација, гардероба, суфлирање,
музика и слично.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: А зашто он вежба Д. Радовић - драматизација
суфлирање; увежбавање изражајног читања и драмског
извођења
ТОК ЧАСА

Понављање појмова: драмски текст, дијалог, лица, сцена, глума, декорација,
костими.

Ученици су на претходном часу подељени у групе. После кратке припреме групе
једна по једна изводе припремљене драматизације.

Анализа извођења по групама према категоријама као што су: глума, сцена,
режија, костими и сл.
Стандарди:

Наставна јединица: Анализа другог писменог задатка
Циљ и задаци часа: анализа ученичких радова, указивање на типичне грешке
ради подизања нивоа писмености и естетских вредности
писаних радова
ТОК ЧАСА

Припремни разговор:
* подаци о броју урађених задатака
* утисци учитеља о писменим задацима
* разговор о понуђеним темама
* добре и лоше стране задатка (на нивоу целог одељења)

Категоризација грешака
* правописне грешке
– писање негације
– састављено и растављено писање речи
– писање речце ли
– употреба великог слова
– употреба знака интерпункције
* стилске грешке
– ред речи у реченици
– претерано дуге и нејасне реченице
– понављање истих речи
– сувишне речи
* словне грешке
* анализа теме
* редослед излагања
* уредност и рукопис
Следи читање и коментарисање ученичких радова.

Наставна јединица: Исправак другог писменог задатка
Циљ и задаци часа: исправак другог писменог задатка ради подизања нивоа
писмености и естетских вредности писаних радова
ТОК ЧАСА

Подела ученичких свезака.
Општа упутства о томе како да изнова напишу састав или како да га побољшају
и подигну на виши ниво писмености. Објаснити ученицима да није довољно да само
препишу задатак исправљајући правописне или словне грешке
Ученици индивидуално пишу исправак.
Додатни задатак за ученике чији је састав био на нивоу који не захтева исправак
налази се у прилогу.
Стандарди:
Прилог

Наставна јединица: Корњача и зец – Езоп
схватање алегорије басне, односно њене аналогије са
животом; уочавање паралелизма животиња – човек;
понављање и примена стечених знања о стрипу
ТОК ЧАСА

– Каква је разлика између корњаче и зеца?
– А по чему су слични?
– Знате ли неку причу о тим животињама?
– Сада ћу вам прочитати басну Корњача и зец.
После читања следи питање:
– Зашто је корњача стигла на циљ пре зеца?
Ученици самостално читају басну размишљајући о питањима из Читанке.
Следи разговор о басни према питањима из Читанке.
Разговор о искуствима ученика из школског живота када су олако схватили неки
задатак и какве су биле последице.
Стандарди:
тексту)

ТОК ЧАСА

Ученици су унапред подељени у групе. Распоредити се за квиз знања и
организовати припремљена питања у оквиру сваке групе.

Сети се шта смо научили - разговор о садржајима управо завршене наставне
теме. Шта је било заједничко за текстове које смо читали у оквиру теме.
Анализа 120. стране из Читанке.
Избор водитеља и жирија.
Квиз знања према унапред договореним правилима.

Драмски приказ (или читање по улогама) текста А зашто он вежба Душана
Радовића - Читанка стр. 116-118.
Стандарди:
Зависе од питања у квизу.
Наставна јединица: Девета провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - девета провера знања (стр.
19-20)
ТОК ЧАСА
Подела контролних листова - девета провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из девете провере знања.


Наставна средства: Српски језик наставни листови - девета провера знања (стр.
19-20)
ТОК ЧАСА

На овом часу анализирају се резултати Девете провере знања. Учитељ
саопштава општу оцену, указује на оно што је добро урађено, као и на то које су
најчешће грешке у решавању задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и
утврђује на чему ученици треба више да раде. Важно је да ученици могу сами да
процене у чему су добри, на чему треба додатно да раде и сл.
Пословице о знању и памети - записивање и илустровање пословица.


Наставна тема: Све што расте хтело би да расте
Наставна јединица: Све што расте хтело би да расте – увод у тему
Облици рада: фронтални облик рада, индивидуални и групни облик рада
ТОК ЧАСА

Игра пет чула
Ученике поделити у пет група. Свака група добија папир на којем је написан
назив једног чула – СЛУХ, ВИД, ДОДИР, МИРИС, УКУС.
Од деце из сваке групе тражити да опишу замишљено место (које ће добити као
задатак) користећи само могућност чула које су добили. Предлози за замишљена
места: зоолошки врт, пекара, рибарски брод, аутобус препун путника, морско дно,
дечје игралиште, посластичарница... Све групе описују место. После сваког круга
групе мењају чула.
– Пета и последња тема ове године назива се Све што расте хтело би да расте.
Да ли разумете значење тог наслова?
– Да ли вам је позната песма која носи исти наслов?
– Отворите 120. страну Читанке. Да прочитамо који нас задаци очекују у оквиру
ове теме.
Слушање песме Све што расте хтело би да расте, након чега следи кратак
разговор.
Говорна и писмена вежба Како расте биљка (дрво):
– Направи једну страницу књиге о природи. Сликом и текстом представи како
расте биљка/дрво од тренутка када семе доспе у земљу. Води рачуна о поступности и
редоследу и пази да не заборавиш оно што је битно. Твоја страница треба да помогне
неком да схвати овај процес.
Стандарди:

Наставна јединица: Какве је боје поток Г. Витез
ТОК ЧАСА

– Сигурно сте се некада у природи огледали у некој води, на пример у бари,
потоку или реци. О чему сте обично размишљали кад бисте се загледали у бистру
воду?
– Шта се огледало у води?
– Сада ћу вам прочитати песму Какве је боје поток Григора Витеза.
Након читања песме и краће паузе следе питања:
– Која је слика из песме оставила на вас посебан утисак? Зашто?
– Сада читајте песму сами и спремите се да разговарамо о питањима која су
постављена у вези с њом.
После самосталног рада ученика (око 15 минута) разговара се о песми.
Стандарди:
текст
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на
ком месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже,
а који спорије

Наставна јединица: Избор драмских текстова – лектира
Наставна средства: избор драмских текстова за децу
Циљ и задаци часа: подстицање читалачке радозналости; упознавање са
специфичностима драмског текста; продубљивање појма
драмски текст и увођење појмова декор, реквизит, глума,
режија, декорација, гардероба и суфлирање
ТОК ЧАСА

Драмско извођење текста А зашто он вежба Душана Радовића.

На овом часу упознајемо ученике са избором занимљивих драмских текстова за
домаћу лектиру. Упућујемо их на то да текстове треба да прочитају и да по групама
припреме сценско извођење једног од њих. Ученици могу да читају по улогама
текстове које су изабрали. Док читају, може се разговарати и о глуми, костимима,
декору, музици итд.
На крају часа прави се договор о томе да ученици за час домаће лектире
припреме сценско извођење једног драмског текста. Било би добро да неке делове
науче напамет. Текстове могу да проширују и да импровизују.
Напомена: ученике поделити у неколико група, у зависности од избора текстова.

Избор текста за драмско извођење. Договор о подели улога; бирају се глумци и
они који ће се бринути о декору, сцени, музици, шаптач и други.
Стандарди:

Наставна јединица: Двије сеје брата не имале – народна песма
Циљ и задаци часа: продубљивање појма народна књижевност, увођење новог
појма – народне породичне песме; развијање поштовања према
народној књижевности и народној традицији
ТОК ЧАСА

– Размислите и кажите: каква је разлика између речи сестра и сеја?
– А између речи брат и браца, мајка и мама, отац и тата?
– Сада ћу вам прочитати једну народну песму под називом Двије сеје брата не
имале.
Након читања следе питања:
– Шта сестре осећају према брату?
– Како оне показују своја осећања?
– Сада читајте песму која се налази на 123. страни у Читанци.

Илустрација песме.
Стандарди:
текст

Наставна јединица: Предлагање
ТОК ЧАСА

Разговор о проблемима са којима су се ученици сусретали у школи у претходном
периоду.

Читање и разговор о лекцији Предлагање из уџбеника Српски језик, стр. 47.
Рад на задатку из уџбеника.

Читање и разговор о ученичким предлозима.
Стандарди:
понављање)

Наставна јединица: Бајка о белом коњу С. Раичковић
ТОК ЧАСА

– Да ли знате нешто о дивљим коњима?
– Како они живе?
– Сада ћу вам прочитати занимљиву причу о белом коњу. Прича личи на бајку.
После читања приче следе питања:
– Који део приче вам се допао? Шта мислите о белом коњу? Како, по вашем
мишљењу, он изгледа?
– Сада сами прочитајте причу и означите у њој места и речи за које мислите да
су важни. То су речи којима се описује коњ, његов изглед и понашање.
Ученици самостално раде до краја часа. Оставити 10 минута за читање и
разговор о деловима текста које су ученици подвукли.
Читање и анализа делова текста које су ученици подвукли.
Стандарди:
спорије

Наставна јединица: Бајка о белом коњу С. Раичковић
ТОК ЧАСА

– Сетимо се Бајке о белом коњу коју смо читали на прошлом часу. Изаберите по
један одломак који вам се допао и спремите се да га прочитате.

Након петоминутне припреме ученици читају изабране одломке. Ученици могу и
да објасне зашто су изабрали баш те одломке.

Разговор на тему зашто је људима и животињама важна слобода.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Десета провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - десета провера знања (стр.
21-22)
ТОК ЧАСА

Подела контролних листова - десета провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из десете провере знања.
Стандарди чија се усвојеност проварава:


брзалице)

Наставна средства: Српски језик наставни листови - десета провера знања (стр.
21-22)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Десете провере знања. Учитељ
саопштава општу оцену, указује на оно што је добро урађено, као и на то које су
најчешће грешке у решавању задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и
утврђује на чему ученици треба више да раде. Важно је да ученици могу сами да
процене у чему су добри, на чему треба додатно да раде и сл.
Пословице о знању и слободи - записивање и илустровање пословица.
Стандарди чија се усвојеност проварава:


брзалице)

Наставна јединица: Славуј и сунце Д. Ерић
ТОК ЧАСА
– Шта знате о славују?
– Да ли сте некада чули његову песму?
– Где је то било?
– Како сте се осећали док сте слушали славујеву песму?
– Саслушајте једну лепу песму под називом Славуј и сунце. Написао ју је песник
Добрица Ерић.
После читања и емоционалне паузе следе питања:
– Који сте детаљ из песме запазили?
– Зашто?
– Која осећања у вама изазива ова песма?
– Прочитајте песму сами размишљајући о питањима из Читанке.
Стандарди:
тексту)

Наставна јединица: Прича о раку кројачу Д. Максимовић
ТОК ЧАСА

– Замислите да сте позвани на неки маскенбал или сличну свечаност.
– За ту прилику требало би да обучете необично одело.
– Како бисте се обукли?
– Опишите своју одећу.
– Сада ћу вам прочитати Причу о раку кројачу Десанке Максимовић. У њој ћете
чути многе занимљивости о балу на дну реке и необичним оделима која је рибама
сашио вредни Рак Кројач.
После читања следи питање:
– Који је део приче за вас најзанимљивији?
– Сада сами прочитајте целу причу и подвуците следећа места у тексту:
* реченице које указују на то да је Рак Кројач био вредан
* описе хаљина за рибе и материјала од којих су направљене
* опис припремања вира за забаву
* места у причи за која мислите да су нарочито лепа.
Ученици до краја часа самостално читају и подвлаче занимљиве делове текста.
Читање делова текста које су ученици подвукли и разговор о томе зашто су
изабрали баш те делове.
Стандарди:

Наставна јединица: Прича о раку кројачу Д. Максимовић
ТОК ЧАСА

Какву би хаљину/одело ти наручио од рака кројача када би ти се за то пружила
прилика? Опиши како би изгледала и шта би тражио да ти рак у хаљину/одело утка.
Како би изгледао накит који би уз то носио-ла?

Сажето препричавање текста (индивидуално) према упутству из Читанке, стр.
130.
Читање ученичких одговора.
Следи разговор о тексту према питањима из Читанке.

Цртање најлепшег одела које је сашио рак кројач.
Стандарди:

Наставна јединица: Вожња Д. Максимовић
ТОК ЧАСА

– Замислите да се колима возите по природи, на пример да се возите путем који
води кроз ливаде, воћњаке, села итд. Како то изгледа?

– Сада ћу вам прочитати песму Вожња Десанке Максимовић. Након читања
песме следе питања:
– Који су вам детаљи из песме били занимљиви?
– Сада читајте песму сами и размишљајте о питањима у вези с песмом.

Разговор о томе зашто су путовања кроз нове пределе узбудљива.
Домаћи задатак: Напиши састав према упутству из Читанке, стр. 132.
Стандарди:

Наставна јединица: Шта смо научили
Тип часа: обнављање и систематизација
Наставна средства: Српски језик, стр. 48–49
Циљ и задаци часа: обнављање и систематизација стечених знања о речима и
њиховом грађењу и значењу
ТОК ЧАСА

Понављање о речима и врстама речи.

Систематизација наученог према шеми из уџбеника Српски језик, стр. 48–49.
У другом делу часа читање домаћих задатака о вожњи колима која вуку коњи.

Анализа прочитаних домаћих задатака.
Стандарди:
1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких
именица) и глаголско време (презент, перфекат и футур)
1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и
градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве)
1СЈ.2.4.3. препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу
понављање)

Наставна јединица: Једанаеста провера знања – контролни задатак
Наставна средства: Српски језик наставни листови - једанаеста провера знања
(стр. 23-24)
ТОК ЧАСА


Подела контролних листова - једанаеста провера знања.
Самостални рад ученика на задацима из једанаесте провере знања.



Наставна средства: Српски језик наставни листови - једанаеста провера знања
(стр. 23-24)
ТОК ЧАСА


На овом часу анализирају се резултати Једанаесте провере знања. Учитељ
саопштава општу оцену, указује на оно што је добро урађено, као и то које су најчешће
грешке у решавању задатака. Онда се анализира сваки задатак посебно и утврђује на
чему ученици треба више да раде. Важно је да ученици могу сами да процене у чему су

Изражајно читање песме Вожња Десанке Максимовић или текста по избору ученика.

месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а
који спорије

ТОК ЧАСА

Припреме за драмско извођење текста који смо изабрали на претходном часу
лектире. Избор комисије.

На овом часу ученици по групама изводе изабране драмске комаде. Њихово
извођење прати жири састављен од ученика и бележи утиске.

Након наступа свих група сумирају се резултати.
На овом часу неће бити времена за извођење свих драматизација, те наставити на
следећем или организовати блок-час.
Стандарди:

ТОК ЧАСА

Припреме за драмско извођење текста који смо изабрали на претходном часу
лектире. Избор комисије.

На овом часу ученици по групама изводе изабране драмске комаде. Њихово
извођење прати жири састављен од ученика и бележи утиске.

Након наступа свих група сумирају се резултати.
Стандарди:

Наставна јединица: Здравица Д. Радовић
ТОК ЧАСА

– Шта је то здравица?
– Када се изговара здравица?
– Како бисте ви наздравили другу или другарици за рођендан?

– Сада ћу вам прочитати песму Здравица Душана Радовића. Можда сте је већ
чули.
– Да ли сте ту песму чули и раније?
– Којом приликом/где?
Ученици самостално читају песму.
Разговор о песми према питањима из Читанке.

Певање песме уз музику.
Стандарди:
текст

Наставна јединица: Сети се шта смо научили у трећем разреду
Тип часа: систематизација и обнављање
Облици рада: фронтални облик рада, индивидуални облик рада, групни
облик рада
Циљ и задаци часа: систематизација наставних садржаја обрађених у трећем
разреду; оспособљавање ученика за тумачење и самосталну
израду шема
ТОК ЧАСА

Певање песме Здравица Душана Радовића

– На овом часу разговараћемо о ономе што смо учили у трећем разреду.
Отворите читанке на 134. страни. Сетимо се шта смо све учили.
– Који су вам се текстови највише допали? А које су вам вежбе биле занимљиве?
Следи квиз знања - шта смо научили из граматике и правописа.

Постављање загонетки и одгонетање.
Стандарди:
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада,
због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима ликова
брзалице)

Наставна јединица: Час је ваш
Тип часа: систематизација
Облици рада: фронтални облик рада, индивидуални облик рада, групни
облик рада
Циљ и задаци часа: стварање позитивне атмосфере на крају школске године
ТОК ЧАСА

Певање обрађених песама за које је компонована музика.

На овом часу ученици рецитују, изводе драматизације обрађених драмских
текстова и сл. по личном избору и интересовању.

Певање песме по заједничком избору ученика целог одељења.
Стандарди:

Srpski Jezik 3 Pripreme Sa Standardima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski Jezik 3 Pripreme Sa Standardima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПЛАН НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА

1. НИГДЕ НИЈЕ КÔ КОД КУЋЕ

1. Упознавање с програмом и уџбеницима за српски језик

2. Лепа реч и гвоздена врата отвара

46. Обрада текста Умемо ли да слушамо саговорника

3. Ко се воли тај се пише

87. Говорна и писмена вежба Ко се воли тај се пише – увод у тему

124. Говорна и писмена вежба – увод у тему Тајне света

5. Све што расте хтело би да расте

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

Следи индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова стр. 4

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

Индивидуални рад ученика на задацима из Наставних листова, стр. 6-7.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној)

Час по реду: 10.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Час по реду: 12.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Час по реду: 14.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Час по реду: 15.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Најава наставне јединице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Час по реду: 17.