Testovi ličnosti

Dva kriterijuma važna za proces konstrukciju

upitnika i skala:
1. odnosi se na sadržaj i sveobuhvatnost ispitanih
fenomena.
2. odnosi se na metadološki pristup konstrukcije mernih
instrumenata.
1. Sadržaj i sveobuhvatnost ispitanih fenomena.
Najpoznatiji instrumenti koji se koriste :
 NEO PI-R
 EPQ-R ( Ajzenk 1991)
 16PF ( Katel 1970 )
 ZKPQ ( Zuckerman 2002)
Buss i Perry razvili su četrvrofaktorski instrument za
procenu agresivnosti koji uključuje skale za procenu
fizičke agresije,verbalne agresije,ljutnje i hostilnosti.
Skale za procenu konstrukata:
 traženje senzacija
 anksioznosti
 Ili depresivnosti
2. Metadološki pristup konstrukcije mernih instrumenata.
Prilikom konstrukcije mernih instrumenata
razlikujemo dva pristupa:
 racionalni ili teorijski ( istraživač polazi od nekih teorijskih
razmatranja ili pretpostavki)
 empirijski ( ne polazi od unapred postavljenih hipoteza vec se
instrumenti razvijaju na osnovu dobijenih podataka)
Kao adekvatna ilustracija ove dve paradigme mogu
poslužiti istraživanja Katela i Ajzenka.
 Ajzenk ( postojeća tipologija ličnosti)
 Katel ( induktivno-hipotetičko-deduktivnu spiralu)
MMPI je razvijen u cilju procene psihopatoloških
dijagnostičkih kategorija.
-Prvi korak u njegovom konstruisanju predstavljalo je
prikupljanje velikog broja samoopisa. Koji su
primenjeni na uzorku normalnih osoba i osoba sa
psihijatrijskom dijagnozom.
-Drugi korak bio je da diskreminiše pripadnike
odredjene dijagnostičke kategorije od ostatka
populacije.
 Pouzdanost merenja

Koncept pouzdanost odnosi se na stepen u kom su

opservacije stabilne,pouzdane i mogu se ponoviti.
 Kolika je verovatnoća da će se prilikom ponovljene
Procene ponoviti isti postupak?
Faktori koji dovode do greške merenja mogu biti:
-ispitanici
-test
-način primene testa
Interna konzistentnost to je pouzdanost unutar niza opservacija
istog aspekta ličnosti. Visoka interna konzistetnost može se postići
parafraziranjem pojedinih stavki instrumenata.Suprotan stav je stav
Katela koji je smatrao da visoka interna konzistentnost može
dovesti do procena ograničenih i trivijalnih varijabli. Idealan test
prema njemu je test u kome svi ajtemi visoko koreliraju sa
predmetom merenja,ali ne jedan sa drugim. Najčešće korišćen
koficijent pouzdanosti je Kronbahova alfa ona mogućuje procenu
korelacija.Grupe ajtema sa drugom grupom ajtema. Alfa od 0.7 se
smatra minimumom za dobar test sa tim se slaže i Katel jer u
domenu proučavanja ličnosti koficijent pouzdanosti iznosi 0.7,
dok se kod testova sposobnosti penje na 0.9.
Kronbahova alfa procenjje u kojoj meri se skup ajtema odnosi
na jednodimenzionalan konstrukt.Kada podaci imaju
multidimenzionalnu strukturu.
Kronbahova alfa je manja.
Kronbahova alfa nije statistički test on je koeificijent
pouzdanosti.
Intersubjektivna saglasnost. Podaci o ličnosti ne dobijaju se
uvek pustem samoprocene. Osoba koja vrši procenu je izvor
greške u tom slučaju pouzdanost se može utvrdjivati
poredjanjem sa procenom drugih procenjivača. Ukoliko je
slaganje izmedju njihovih procena veće, veća je i pouzdanost.
Test-retest. Zasniva se na stabilnosti i vremenu. Ako ličnost
poseduje neke stabilne osobine, onda bi trebalo da se ispolje i
nakon jedne nedelje,meseca ili godine. Ova vrsta pouzdanosti
podrzumeva davanje testa istim ljudima dva puta.
 Validnost merenja
Kriterijumska validnost. Zbog postojanja spoljašnjeg
kriterijuma ova validnost se često naziva kriterijumska ili
prediktivna validnost, jer se na osnovu rezultata na testu mogu
predvideti odredjene manifestacije na planu ponašanja.
Osnovni problem odnosi se na pitanje da li su procenjivana
ponasanja uvek precizno operacionalizovana i da li dobro
održavaju dati konstrukt.
Konvergentna validnost. Zahteva dokaze koji su manje
direktni od procene koja se zahteva kod kriterijumske validnosti.
Korisna mera validnosti može biti pokazivanje da je konstrukt
povezan sa sličnim konstruktima ili merama.
 Problemi sa testovima ličnosti-stilovi odgovaranja
Najcesci problemi su stilovi odgovaranja. Cesto kod ispitanika postoji
usmerenost ka davanju odredjene vrste odgovara, set odgovora. Sklonost
ka davanju takvih odgovora moze otezati procenu osobine koja je
predmet merenja.
Ekviescencija (povodljivost) Ljudi mogu ispoljavati tendenciju slaganja
sa skoro svakim iskazom koji se nalazi u upitniku bez obzira na njegov
sadrzaj.
Ekstremnost- Obrazovanije osobe cesce odgovaraju na ajteme upotnika
sa ‘’nikad’’ ili ‘’uvek’’
Zlatna sredina- Ona predstavlja biranje odgovora ‘’ne znam’’, ‘’nisam
siguran’’ itd. Ljudi koji nisu zavrsili srednju skolu tri puta su skloniji da
odgovaraju sa ‘’ ne znam’’ u odnosu na ispitanike sa visim stepenom
obrazovanja.
.
Socijalna pozeljnost- Neki autori se zalazu za razlikovanje dve vrste
karakteristika koje se dovode u vezu sa davanjem socijalno pozeljnih
odgovora.
Prva vrsta je samoodbrana. U pitanju je nesvesna tendencija osobe da sebe
procenjuje i vidi kao dobru i punu vrlina.
 Druga vrsta je upravljanje impresijom. To moze biti taktika, motiv ili
vestina.
Dzons i Pitman su napravili taksonomiju onih koji koriste upravljanje
impresijom:
1. Onaj koji se dodvorava- on se trudi da se dopadne
2. Zastrasivac- trudi se da deluje pretece
3. Samopromoter- trudi se da deluje kompetentno
4. Ponizan- trudi se da deluje bespomocno
5. Uzoran- trudi se da deluje moralno, pun vrlina
Upravljanje impresijom moze biti strategija- nacin da se poveca moc nad
nekim. Kontrola ovog vida socijalne pozeljnosti je neophodna.
Kontrolne skale. Neki instrumenti poput EPQ ili MMPI sadze
kontrolne skale koje imaju za cilj procenu stila odgovaranja
ispitanika. Tri kontrolne skale u prvobitnoj veziji MMPI bile su:
1. L skala ili skala laganja- skala koja odrazava rigidnost i naivnost
u pristupu test materjalu, tendenciju da se ispitanik pokaze u sto
boljem svetlu.
2. F skala- registruje konfuzno misljenje, nerazumevanje materjala
ili samopotcenjivanje, kao i naglasavanje sopstvene patologije
3. K skala- Procenjuje nespremnost za ispoljavanje sopstvenih
karakteristika, te se smatra skalom kontrole ili odbrambenih
karakteristika.
Istrazivanja su pokazala da su na sklonost ispitanika ka davanju
socijalno pozeljnih odgovora na MMPI najosetljiviji ajtemi L
skale, ali i neke skale koje ne pripadaju grupi kontrolnih.
Najcesce koriscena skala za evidentiranje sklonosti ka
disimulaciji je L skala iz Ajzenkovog upitnika EPQ. L skala
upitnika EPQ sastoji se od stavki opisa osobina i ponasanja koja
su ili socijalno pozeljna ali retko izvoljena, ili cesto izvoljena ali
socijalno nepozeljna. Prema misljenju Ajzenka u odredjenim
situacijama iza rezultata na L skalama kriju se stabilne dimenzije
licnosti.
Jedan od upitnika koji sadrzi veliki broj kontrolnih skala je MPQ. On je
primarno imao 6 skala validnosti:
1. Prva kontrolna skala u ovom upitniku je VRIN- odnosi se na
konzistenciju u procesu davanja odgovora
2. TRIN skala- ona meri nekonzistentnost odgovora ‘’ tacno’’.
3. MPQ takodje sadrzi index socijalne pozeljnosti od 14 ajtema skalu ‘’malo
verovatnih vrlina’’ ili UNVIR skala
4. DRIN skala- obuhvata parove ajtema koji su suprotni po sadrzaju, ali su
oba ajtema u paru visoko socijalno pozeljna. Ako ispitanik odgovori sa
tacno na oba, to znaci da je vise usmeren na pozeljnost odgovora, nego na
njihov sadrzaj
5. SLIPS skala- skala validnosti, od ispitanika se zahteva da identifikuju
koja od dve reci u odgovoru je najslicnija ili najmanje slicna reci-
stimulus.
6. INVAL skala koja kombinuje skorove sa drugih skala i tako moze biti
narocito osetljiva na slucajnu gresku.
 Samoprocena i procena od strane
drugih
Dominiraju dva stava u vezi sa tacnoscu samoopazanja.
Prvi stav- opazanje sebe zasniva se na socijalnoj realnosti i predstavlja tacan odraz
ponasanja i iskustva.
Prema principu ‘’saglasne validacije’’, samoprocena je validna ako pokazuje korelacije
sa procenom od strane drugih.
U nekim istrazivanjima dobijene su niske korelacije izmedju samoprocene i procene od
strane drugih, moguce je da postoji iskrivljena samoprocena, ali isto tako moguce je i da
postoji iskrivljena procena drugih ljudi.
Hedonisticka predrasuda ili greska- poznata i kao samosluzeca atribuciona predrasuda je
koncept koji se odnosi na tendenciju da se uspeh ispituje vlastitim sposobnostima, a
neuspeh spoljasnjim ciniocima.
Problemu samoprocene prikljucuje se i problem procenjivanja drugih. Razlika izmedju
samoprocene i pocene drugih su poznate kao razlike izmedju posmatraca i posmatranog.
Razlika se bazira na stavu da se prilikom samoprocene ponasanje opisuje situacionim
uzrocima, dok se isto ponasanje drugih osoba pripisuje karakteristikama licnosti.