Dragan Marković

 Valorizacijom utvrđujemo turistički

potencijal (vrednovanje prostora i sadržaja)
date destinacije, sa aspekta ocene mgućnosti
za turističko privređivanje

 Kod turističkih vrednosti razlikujemo:

 Upotrebnu vrednost, koja je u vezi sa
atraktivnosti motiva (korisnošću i retkošću)
 Tržišna vrednost – turistička ponuda ima
karakter robe i koja se kao takva valorizuje na
tržištu
 Podrazumeva kvalitativnu i kvantitativnu
objektivnu ocenu vrednosti turističkih motiva
 Oni motivi koji dobiju najvišu vrednost mogu
očekivati i najveću turističku tražnju pa se
istima daje prioritet
 Predstavlja postupak ocenjivanja prostora i
objekata i pojava u njemu kao mogućnosti za
turističko i privredno –turističko aktiviranje
 Da bi atraktivna svojstva turističkih motiva dobila
tržišni oblik vrednosti kroz turističku ponudu,
neophodno je sprovesti postupak turističke
valorizacije

 Centralna pitanja turističke valorizacije su:

 Procena moguće turističke posete
 Analiza turističkih potreba

 Predstavlja najznačajniju fazu planiranja

prostornog turizma (koju dobijamo na osnovu
analize ocena motiva)
 Za razliku od ekonomske valorizacije, koja
podrazumeva stvaranje nove vrednosti,
turistička valorizacija podrazumeva ocenu vrednosti
turističkih motiva, ali i ekonomsko aktiviranje koje
je maksimalno podređeno očuvanju inegriteta
turističke vrednosti
 Ulaganjem određenog rada i izgradnjom
različitih objekata i sadržaja (sekundarni
elementi) primarni elementi dobijaju tržišnu
vrednost i valorizuju se na tržištu
 Neophodna postupnost i sistematičnost
realizacije postupka turističke valorizacije
 Oslanja se na postupak da se na bazi
istraživanja jednih elemenata, pojava i objekata,
može prosuđivati o drugima

 Vrši se na bazi istraživanja:

 Od opšteg ka posebnom
 Iz literature ka terenskim opservacijama
 Iz prošlosti u budućnost
 Najvažniji kriterijumi turističke valorizacije
(Nikolić, 1998):
 Stepen atraktivnosti turističkih motiva,
 Razvijenost saobraćajne infrastrukture,
 Nivo opremljenosti turističkih lokaliteta i
centara,
 Obim ostvarenog prometa
 Interni faktori (označavaju specifična svojstva
i vrednost svakog turističkog resursa
ponaosob):
 Stepen iskorišćenosti turističkog resursa
(urbanizacija, infrastruktura, oprema i
turističke usluge)
 Inherentne karakteristike turističkog resursa
(predstavlja one atraktivne atribute resursa na
kojima se bazira njihova turistička vrednost)
 Eksterni faktori (elementi koji omogučavaju
turističko korišćenje motiva na datom prostoru):
 Pristupačnost resursa (izražena odgovarajućom
infrastrukturom koja omogućava pristup datom
resursu)
 Blizina emitivnih centara
 Specifičnost turističkog resursa (utvrđuje se
poređenjem sa drugim resursima istog tipa)
 Značaj resursa (određuje se na osnovu obima
turističke tražnje orijentisane ka datom resursu)
 Kriterijumi koje je definisala WTO spadaju u grupu
objektivnih kriterijuma, koje procenjuju turistički eksperti
(delfi metoda)

 Trebalo bi imati u vidu da je vrednovanje prostora za

turistu, najvećim delom, emotivan i subjektivan
doživljaj

 Vršenje efektivnog istraživanja u korist dobijanja

relevantnih informacija na osnovu kojih se vrši
valorizacija:

Spoj objektivnih kriterijuma (stručnjaka i

organizacija) sa subjektivnim doživljajem turiste
 Najpogidnija je komparativana metoda, puten
koje vršimo poređenja:
1) Između matičnih područja i turističkih
destinacija
2) Između turistički destinacija međusobno
 Na one kojima se vrednuju svi turistički resursi
na određenom prostoru
 Na one kojima se vrednuje prostor u zavisnosti
od dominantnih vrsta turizma
 Na one koje su orijentisane na vrednovanje
različitih tipova rekreativnih aktivnosti
 WTO preporučije izradu tipskih formulara,
pomoću kojih bi istraživači mogli da obave
inventarizaciju i procenu turističkih vrednosti
 Rezultati istraživanja prikazuju se numerički,
putem skala vrednosti (poeni, ponderi, bodovi,
indeksi), obično od jedan do deset
X = A + B + C + D (zbir procene internih faktora)
Y = E + F + G + H (zbir procene eksternih faktora)

A – procena urbanizacije
B – procena infrastrukture
C – Procena opreme i usluga
D - Procena inherentnih karakteristika
E – Procena pristupačnosti
F – Procena specifičnosti resursa
G – Procena blizine emitivnih centara
H – Procena značaja resursa
 Sastoji se u klasifikaciji motiva u više različitih
hijerarhijski poređanih kategorija
 Vršenje rangiranja turističkih motiva na osnovu
njihove ukupne vrednosti
 Turistički motivi i prostorne celine kojima isti
pripadaju se mogu rangirati kao vrednosti
međunarodnog, nacionalnog i lokalnog
značaja, što predstavlja – Važan orijentir za
utvrđivanje prioriteta za razvoj turizma u budućem
periodu i izradu odgovarajućih planskih
dokumenata