ДИГИТАЛНА

ОБРАДА СИГНАЛА

10. Филтарске структуре

Рачунарско инжењерство
Предавач: Ђорђе Дамњановић

Факултет техничких наука Чачак

Претходна лекција

 Спецификације и основне дефиниције

 Пројектовање FIR филтара применом прозорских функција

 Предзнања из Сигнала и система!!!

Факултет техничких наука Чачак

Наставак
 Реализација дигиталних филтара
 FIR структуре
 директна реализација
 транспонована реализација
 FIR филтри линеарне фазе
 каскадна реализација
 IIR структуре
 директне I и II реализације
 транспонована директна II реализација
 каскадна реализација

 Предзнања из Сигнала и система!!!

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних
филтара
 Реализациона структура је блок дијаграм који се формира
повезивањем основних блокова.
 На тај начин се блок дијаграмом представља процес
израчунавања сигнала на излазу дигиталног филтра.
 За сваку функцију преноса се може наћи више алтернативних
реализационих структура.
 Имплементација дигиталног филтра може бити хардверска
или софтверска. У оба случаја и константе множења и улазни
сигнал се представљају са коначном тачношћу. Тако настају
ефекти коначне дужине речи који деградирају пројектоване
карактеристике филтра.

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних
филтара
 Улазно-излазни модел IIR филтра претпоставља коначну
суму:
N M
y[n]   am y[n  m]   bm x[n  m]
m 1 m 0

 С друге стране, FIR филтри се могу реализовати

конволуционом сумом која је коначна:
M
y[n]   hm x[n  m]
m 0

Факултет техничких наука Чачак

 Реализација дигиталних
филтара
 Рачунарске алгоритме за реализацију дигиталних филтара
могуће је погодно приказати помоћу блок дијаграма
користећи елементарне блокове:

x[n]  y[n] x[n] y[n]

w[n]
множач
суматор
x[n] x[n]
x[n] z 1 y[n]
x[n]
елемент за кашњење чвор гранања
Факултет техничких наука Чачак
Реализација дигиталних
филтара
 Предности приказивања система помоћу блок дијаграма:
 Једноставно је написати рачунарски алгоритам увидом у блок
дијаграм.
 Једноставно је анализирати блок дијаграм како би се одредио
експлицитни однос улаза и излаза.
 Једноставно је преуређење блок дијаграма како би се
изградио “еквивалентни” блок дијаграм.
 Једноставно је дефинисати захтеве за елементе за
реализацију.
 Једноставно је развити приказе блок дијаграма директно из
преносне функције.

Факултет техничких наука Чачак

Еквивалентне структуре
 Две структуре дигиталног филтра су еквивалентне ако имају
исту функцију преноса.
 Постоји низ метода за генерисање еквивалентних структура
 Врло је користан поступак генерисања еквивалентне
структуре тзв. поступком транспоновања изворне структуре.
 Поступак транспоновања блок дијаграма:
 Окренути све токове сигнала.
 Заменити све чворове гранања са суматорима и обрнуто.
 Заменити улазни и излазни чвор.
 Све остале методе за градњу еквивалентних структура
базирају се на специфичном алгоритму за сваку структуру.

Факултет техничких наука Чачак

Еквивалентне структуре
 Постоји заправо бесконачан број еквивалентних структура
које реализују исту преносну карактеристику.
 Зато је немогуће развити све еквивалентне реализације.
 Коришћењем аритметике бесконачне прецизности било која
реализација дигиталних филтара понашала би се идентично
за било коју еквивалентну структуру.
 Међутим, у пракси, због коначне дужине речи, специфична
реализација се може понашати потпуно другачије од своје
еквиваленте реализације.

Факултет техничких наука Чачак

Еквивалентне структуре
 Важно је стога изабрати структуру која показује најмању
осетљивост на ефекте квантизације у случају коришћења
аритметике коначне прецизности.
 Очигледан приступ у проналажењу такве структуре базира се
на анализи утицаја коначне дужине речи и аритметике
коначне прецизности за велики број еквивалентних структура
чиме је омогућен избор најповољније.

Факултет техничких наука Чачак

Поједностављено цртање блок
дијаграма

x1[n] x1[n]
y[n]= x1[n]+ x2[n] y[n]= x1[n]+ x2[n]

x2[n] x2[n]

x[n] a y[n]= ax[n] x[n] a y[n]= ax[n]

x[n] y[n]= x[n-1] x[n] z-1 y[n]= x[n-1]

z-1

Факултет техничких наука Чачак

 Реализација дигиталних FIR
филтара
 Директна реализација:

M
y[n]   hm x[n  m]
m 0

x[n] z-1 z-1 z-1 z-1

h0 h1 h2 h3 hM-1 hM

y[n]

Факултет техничких наука Чачак

 Реализација дигиталних FIR
филтара
 Транспонована структура:
2
y[n]   hm x[n  m]  h0 x[n]  h1 x[n  1]  h2 x[n  2]
m 0

x[n] z-1 z-1 y[n] z-1 z-1

h0 h1 h2 h0 h1 h2

y[n] x[n]

y[n]  h2 x[n  2]  h1 x[n  1]  h0 x[n]

z-1 z-1 y[n]

h2 h1 h0
x[n]
Факултет техничких наука Чачак
Реализација дигиталних FIR
филтара
 Транспонована структура M-тог реда:

z-1 z-1 z-1 z-1 y[n]

hM h M-1 hM-2 hM-3 h1 h0

x[n]

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних FIR
филтара
 FIR филтар линеарне фазе (4 типа):
 Тип 1: h[n] = h[M-n] 0  n  M, M је паран
M
-1
2
M M
y[n]   h[m]{x[n  m]  x[n  M  m]}  h[ ]x[n  ]
m 0 2 2

 Тип 2: h[n] = h[M-n] 0  n  M, M је непаран

M-1
2
y[n]   h[m]{x[n  m]  x[n  M  m]}
m 0

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних FIR
филтара
 Тип 3: h[n] = -h[M-n] 0  n  M, M је паран
M
-1
2
M
y[n]   h[m]{x[n  m]  x[n  M  m]} h[ ]0
m 0 2

 Тип 4: h[n] = -h[M-n] 0  n  M, M је непаран

M-1
2
y[n]   h[m]{x[n  m]  x[n  M  m]
m 0

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних FIR
филтара
 FIR филтар линеарне фазе:
 М парно x[n] z-1 z-1 z-1

z-1 z-1 z-1

h0 h1 h2 hM/2-1 hM/2

y[n]

 М непарно
x[n] z-1 z-1 z-1

z-1
z-1 z-1 z-1
h0 h1 h2 h(M-3)/2 h(M-1)/2

y[n]
Факултет техничких наука Чачак
Реализација дигиталних FIR
филтара
 Каскадна реализација FIR филтра.
 Разбијање трансфер функције H[z] на секције другог реда:

M Ms
H [ z ]   h[n]z n
  (b 0m  b1m z 1  b 2m z  2 )
n0 m 1
 Где је Ms највећи цео број садржан у (M+1)/2.

x[n] = x1[n] H (z) y1[n] H (z) y2[n] yMs-1[n] H (z) yMs[n]

1 2 Ms
x2[n] x3[n] xMs[n]

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних FIR
филтара
 Каскадна реализација FIR филтра:

H m ( z )  b 0m  b1m z 1  b 2m z 2
y m [n]  b 0m xm [n]  b1m xm [n  1]  b 2m xm [n  2]

xm[n] b0m ym[n]

)
z-1
b1m

z-1
b2m

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних FIR
филтара
 Изглед целе структуре каскадне реализације FIR филтра:

x[n] b01 b02 b0Ms y[n]

z-1 z-1 z-1

b11 b12 b1Ms

z-1 z-1 z-1

b21 b22 b2Ms

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
N M
y[n]   am y[n  m]   bm x[n  m]
m 1 m 0

 Применом z трансформације функција преноса:

M

b m z m
H( z )  m 0
N
1   am z  m
m 1

 Овакав систем има и нуле и полове.

Факултет техничких наука Чачак

 Реализација дигиталних IIR
филтара
 Директа I реализација IIR филтара:
x[n] b0 y[n] - M+N+1множења
- M+N сабирања
z-1 z-1
b1 -a1 - M+N+1 меморијских
локација
z-1 z-1
b2 -a2

z-1 z-1
b3 -a3
систем полова
систем bM-1 -aN-1
нула
z-1 z-1
bM -aN

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 Директа II реализација IIR филтара:
x[n] b0 y[n]
w[n]
-1
z
-a1 b1
w[n-1] - M+N+1множења
-1
z - M+N сабирања
-a2 b2 - max(M,N) меморијских
w[n-2] локација
z-1
-a3 b3 N
w[n]   am w[n  m]  x[n]
m 1
-aN-1 bM-1
M
z -1 w[n-maxN,M]
y[n]   bm w[n  m]
-aN bM m 0

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 Недостаци директне реализације IIR филтара
 Изузетно осетљиве на промене коефицијената
 Нису препоручљиве у практичним апликацијама
 квантизација коефицијената
 аритметика коначне дужине речи

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 Трансонована директа II реализација IIR филтара:
x[n] b0 y[n]

z-1
b1 w1 -a1 y[n] = w1[n-1] + b0x[n]

z-1 wm[n] = wm+1[n-1] – amy[n] + bmx[n]

b2 w2 -a2
m = 1, 2, ..., N-1
z-1
b3 -a3
wN[n] = bNx[n] – aNy[n]

bN-1 -aN-1 N M
y[n]   am y[n  m]   bm x[n  m]
z-1 m 1 m0
bN wN -aN

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 IIR систем другог реда – директна I реализација:

b 0  b1 z 1  b 2 z 2
H( z ) 
1  a1 z 1  a 2 z  2
x[n] b0 y[n]

-1 -1
z z
b1 -a1

-1 -1
z z
b2 -a2

y[n] = b0x[n] + b1x[n –1] + b2x[n-2] – a1y[n-1] – a2y[n-2]

Факултет техничких наука Чачак
Реализација дигиталних IIR
филтара
 IIR систем другог реда – директна II реализација:

x[n] w[n] b0 y[n]

-1
z
-a1 w[n-1] b1

-1
z
-a2 w[n-2] b2

w[n] = – a1w[n-1] – a2w[n-2] + x[n]

y[n] = b0w[n] + b1w[n-1] + b2w[n-2]

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 IIR систем другог реда – трансонована директна II
реализација:

x[n] b0 y[n]

y[n] = b0u[n] + w1[n-1]

-1
z
b1 w1[n] = b1x[n] – a1y[n] + w2[n-1]
w1[n] -a1
w2[n] = b2x[n] – a2y[n]

-1
z
b2 -a2
w2[n]

Факултет техничких наука Чачак

Реализација дигиталних IIR
филтара
 Кaскaднa рeaлизaциja IIR филтaрa.
 Рaзлaгaњe трaнсфeр функциje H(z) нa сeкциje нижeг рeдa.
 Пoлинoми у брojиoцу и имeниoцу прикaзуjу сe кao
прoизвoди пoлинoмa нижeг рeдa:

B( z ) B1 ( z )  B2 ( z )  B3 ( z )
H( z )  
 A( z ) A1 ( z )  A2 ( zпoстижу
Рaзличитe кaскaднe рeaлизaциje
)  A3 ( z ) сe
рaзличитим
упaривaњeм пoлoвa и нулa или/и измeнoм рeдoслeдa сeкциja
у кaскaди.

Факултет техничких наука Чачак

 Реализација дигиталних IIR
филтара
 Рaзличитe eквивaлeнтнe кaскaднe рeaлизaциje рaзличитим
упaривaњeм пoлoвa:

B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z )
A1 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A1 ( z )

B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z )
A3 ( z ) A1 ( z ) A2 ( z ) A2 ( z ) A1 ( z ) A3 ( z )

B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z )
A1 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z ) A1 ( z )
Факултет техничких наука Чачак
 Реализација дигиталних IIR
филтара
 Рaзличитe eквивaлeнтнe кaскaднe рeaлизaциje прoмeнoм
рeдoслeдa сeкциja:

B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B1 ( z ) B3 ( z ) B2 ( z )
A1 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A1 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z )

B2 ( z ) B1 ( z ) B3 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B1 ( z )
A2 ( z ) A1 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A1 ( z )

B3 ( z ) B1 ( z ) B2 ( z ) B3 ( z ) B2 ( z ) B1 ( z )
A3 ( z ) A1 ( z ) A2 ( z ) A3 ( z ) A2 ( z ) A1 ( z )

Факултет техничких наука Чачак

Питања!

 Еквивалентне структуре дигиталних филтара.

 Реализација дигиталних FIR филтара.
 Реализација дигиталних IIR филтара.

Факултет техничких наука Чачак