Kombinacija:

Zadatak 1.1. Osnovne osobine i vremenske transformacije signala

a) Odrediti analitički izraz za signale:
i

b) Nacrtati grafike signala , ,i .

c) Analitički odrediti paran i neparan deo signala i .

d) Prikazati grafike , , , , i .

Rešenje:
a) Zamenom parametara i dobijamo funkcije:

b) Grafike ćemo nacrtati primenom programa MatLab. Heviside-ova funkcija, , biće određena

izrazom , jer ovaj izraz u MatLab-u vraca vrednost za ispunjen i vrednost za neispunjen
uslov.

Dobijeni grafici:
 Zadati signal x(t)
1
x(t)

0.5

0
-2 -1 0 1 2 3 4 5 6
t
Dobijeni signal f(t)
1

0.5
f(t)

0
-2 -1 0 1 2 3 4 5 6
t
Dobijeni signal g(t)
1.5

1
g(t)

0.5

0
-2 -1 0 1 2 3 4 5 6
t

Kod kojim su iscrtani grafici signala u programu MatLab je:

>> t=-2:0.0001:6; // interval vremena
>> x=abs(sin(pi.*t/2)).*((t>=0)-(t>=4)); // izračunavanje
>> f=abs(sin(pi.*(2-4.*t)/2)).*(((2-4.*t)>=0)-((2-4.*t)>=4));
// izračunavanje
>> g=x+f; // izračunavanje

>> subplot(3,1,1),plot(t,x); // iscrtavanje funkcije signala

>> subplot(3,1,1),xlabel('t'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,1),ylabel('x(t)');
>> subplot(3,1,1),title('Zadati signal x(t)');

>> subplot(3,1,2),plot(t,f); // iscrtavanje funkcije signala

>> subplot(3,1,2),xlabel('t'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,2),ylabel('f(t)');
>> subplot(3,1,2),title('Dobijeni signal f(t)');

>> subplot(3,1,3),plot(t,g); // iscrtavanje funkcije signala

>> subplot(3,1,3),ylabel('g(t)'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,3),xlabel('t');
 >> subplot(3,1,3),title('Dobijeni signal g(t)');

c) Funkcija signala ima oblik,

Parni deo signala izračunavamo primenom obrasca,

Tako dobijamo,

Neparni deo signala izračunavamo primenom obrasca,

Tako dobijamo,

Funkcija signala ima oblik,

Parni i neparni deo signala dobijamo na sličan način kao i kod funkcije signala ,

Kako je dobija se,

d) Dirac-ova funkcija, , biće određena izrazom , jer ovaj izraz u MatLab-u vraca vrednost

za ispunjen i vrednost za neispunjen uslov.

Dobijeni grafici za signal :

 Parni deo signala w[n]
2

1.5
Ev(w[n])

0.5

0
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
n
Neparni deo signala w[n]
2

1
Od(w[n])

-1

-2
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
n
Signal w[n]=Ev(w[n])+Od(w[n])
4

3
w[n]

0
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
n

Kod kojim su iscrtani grafici signala u programu MatLab je:

>> n=-10:10; // interval vremena

>> Ev=1/2.*((n>=-6)-(n>=0)+2.^(n/4).*((n>=0)-(n>=8))+ // izračunavanje parnog dela w
((-n)>=-6)-((-n)>=0)+2.^(-n/4).*(((-n)>=0)-((-n)>=8)));
>> Od=1/2.*((n>=-6)-(n>=0)+2.^(n/4).*((n>=0)-(n>=8))- // izračunavanje neparnog dela w
((-n)>=-6)+((-n)>=0)-2.^(-n/4).*(((-n)>=0)-((-n)>=8)));
>> w=Ev+Od; // w predstavlja zbir parnog dela

i neparnog dela
>> subplot(3,1,1),stem(n,Ev); // iscrtavanje signala
>> subplot(3,1,1),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,1),ylabel('Ev(w[n])');
>> subplot(3,1,1),title('Parni deo signala w[n]');

>> subplot(3,1,2),stem(n,Od); // iscrtavanje signala .

>> subplot(3,1,2),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,2),ylabel('Od(w[n])');
>> subplot(3,1,2),title('Neparni deo signala w[n]');

>> subplot(3,1,3),stem(n,w); // iscrtavanje signala

 >> subplot(3,1,3),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,3),ylabel('w[n]');
>> subplot(3,1,3),title('Signal w[n]=Ev(w[n])+Od(w[n])');

Dobijeni grafici za funkciju :

Parni deo signala z[n]

1
Ev(z[n])

0.5

0
-3 -2 -1 0 1 2 3
n
Neparni deo signala z[n]
0.5
Od(z[n])

-0.5
-3 -2 -1 0 1 2 3
n
Signal z[n]=Ev(z[n])+Od(z[n])
1
z[n]

0.5

0
-3 -2 -1 0 1 2 3
n

Kod kojim su iscrtani grafici signala u programu MatLab je:

>> n=-3:3; // interval vremena

>> Ev=1/2.*(2.*(n==0)+(n==1)+(n==-1)); // izračunavanje parnog dela z
>> Od=1/2.*((n==1)-(n==-1)); // izračunavanje neparnog dela w
>> z=Ev+Od; // z predstavlja zbir parnog dela

i neparnog dela
>> subplot(3,1,1),stem(n,Ev); // iscrtavanje signala
>> subplot(3,1,1),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,1),ylabel('Ev(z[n])');
>> subplot(3,1,1),title('Parni deo signala z[n]');

>> subplot(3,1,2),stem(n,Od); // iscrtavanje signala .

>> subplot(3,1,2),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,2),ylabel('Od(z[n])');
>> subplot(3,1,2),title('Neparni deo signala z[n]');

>> subplot(3,1,3),stem(n,z); // iscrtavanje signala

>> subplot(3,1,3),xlabel('n'); // ispisivanje labela na grafiku
>> subplot(3,1,3),ylabel('z[n]');
>> subplot(3,1,3),title('Signal z[n]=Ev(z[n])+Od(z[n])');
Zadatak 1.2. Konvolucija i korelacija
a) Analitički odrediti konvoluciju

Nacrtati grafik signala .

b) Analitički odrediti korelaciju

Nacrtati grafik signala .

Rešenje:
a) Na osnovu komutativnosti operacije konvolucije signala, računamo sledeću konvoluciju:

Pošto funkcija sa vrednošću postoji samo na intervalu od , možemo pisati da je:

Uvođenjem smene da je dobijamo integral:

Kada funkciju integralimo po intervalima, dobijamo:

Grafik signala dobija se sledećim kodom otkucanim u MatLab-u:

>> a=2/pi.*(1-cos(pi.*t/2)).*((t>0)-(t>2)); //interval funkcije

>> b=4/pi.*(t/t)*((t>2)-(t>4)); //interval funkcije
>> c=2/pi.*(1+cos(pi.*t/2)).*((t>4)-(t>6)); //interval funkcije
>> d=a+b+c; //ukupna vrednost
>> plot(t,d); //iscrtavanje grafika
>> xlabel('t'); //ispisivanje labela
>> ylabel('cv(t)');
>> title('Konvolucija signala x(t) i y(t)');
 Time dobijamo grafik funkcije :

Konvolucija signala x(t) i y(t)

1.4

1.2

0.8
cv(t)

0.6

0.4

0.2

0
-1 0 1 2 3 4 5 6 7
t

b) Data je korelacija:

Zamenom korektnih vrednosti broja , u opsegu dobijaju se vrednosti diskretnog signala

.
Na osnovu prethodno izračunatih vrednosti možemo napisati analitički izraz za signal .

Grafik funkcije se dobija sledećim kodom u programu MatLab:

>> n=-8:8 //postavljanje opsega

>> cr=(2.^(7/4)).*(n==-7)+(2.^(-n/4)+2.^((-n+1)/4)).* //analitički izraz funkcije
((n>=-6)-(n>=0))+2.*((n>=0)-(n>=8))
>> stem(n,cr) //iscrtavanje grafika
>> xlabel('n') //ispisivanje labela
>> ylabel('cr[n]')
>> title('Korelacija signala w[n] i z[n]')

Dobijeni grafik signala je:

Korelacija signala w[n] i z[n]

7

4
cr[n]

0
-8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8
n
Zadatak 1.3. Osnovne osobine sistema
a) Analitičkim postupkom utvrditi da li je sistem S:
linearan, stacionaran, sa memorijom, kauzalan.
b) Analitičkim postupkom utvrditi da li je sistem L stabilan.
c) Utvrditi da li je sistem L invertibilan, pa ako jeste, odrediti njemu inverzni sistem .

Rešenje:

a) Da li je sistem linearan videćemo proverom homogenosti sistema:

Ako podubu zamenimo pobudom dobijamo:

Kako je , sledi da sistem nije linearan.

Sistem je stacionaran ako za pobudu generiše signal .

Zamenom pobude dobijamo:

Dalje sledi:

Konačno dobijamo:

Na osnovu čega zaključujemo da sistem nije stacionaran.

Sistem je memorijski, jer za određivanje vrednosti , potrebno je poznavati ulazni signal

, tj. ulazni signal u drugom vremenskom trenutku.

Sistem je kauzalan jer se za izračunavanje trenutne vrednosti signala ne koriste

vrednosti ulaznog signala iz budućnosti, već samo trenutna vrednost i vrednost iz prošlosti,

i .

b) Sistem je stabilan ako postji konstanta takva da je i ako je tada odziv ogranicen

nekom konstantom .

Za datu funkciju sistema :

sledi:

Dokazali smo da je sistem stabilan.

c) Racunajuci izlazni signal u razlitim trenucima dobijamo

Sumiranjem gore navedenih jednacina dobijamo:

Na ovaj način možemo odrediti pobudu na osnovu izlaznog signala.

Zaključujemo da je sistem invertibilan.