FIZIOLOGIJA

Prof. Dr Milica Marinković

MEDICINSKA FIZIOLOGIJA
Tomislav M. Jovanović

Defektološki fakultet, Beograd 2004

 Literatura

1. T.M. Jovanović. Medicinska fiziologija.

Defektološki fakultet, 2004; Beograd
2. A.C. Guyton & J.E. Hall. Medical
physiology, tenth edition. W.B. Saunder
company 2000; Phyladelphia, Pensilvania,
USA. Prevod: Savremena administracija 2003;
Beograd
3. I. Anđelković, A. Stajkovac, A. Ilić. Anatomija
i fiziologija (za prvi razred medicinske škole).
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2000;
Beograd
 Spremanje ispita

PROGRAM PRIPREMANJA ISPITA IZ

FOZIOLOGIJE

(skriptarnica)
 План и распоред извођења наставе (предавања и вежбе):

По седмицама Предавања

I Увод у физиологију. Функционална организација људског

тела. Унутрашња средина
II Организација и функција ћелије. Транспорт кроз ћелијску
мембрану. Телесне течности
III Мембрански потенцијали. Функционалне карактеристике
неурона.
IV Функционална организација нервног система

V Функционална анатомија нервног система

VI Моторне и сензорне функције нервног система, чула
VII Функционалне карактеристике мишићног ткива
VIII Функција крви. Функција кардиоваскуларног система
IX Функција респираторног система.
X Функција уринарног система
XI Ф-ција репродуктивног система
XII Функција дигестивног система, јетре и панкреаса
XIII Метаболизам и терморегулација
XIV Функција ендокриног система
XV Физиологија коже
 Оцена знања (максимални број
поена 100,оцена 10)

Предиспитне обавезе 30-50 поена

Предавања-вежбе 20
Активност у току предавања- консултација 10
поена
колоквијум-и 20 
Завршни усмени испит 50 поена 
 Ivo Andrić. Znakovi pored puta:

“ SVI SE POLOŽENI ISPITI

PO DRUGI PUT POLAŽU,

I TO PO MNOGO TEŽIM MERILIMA.
 KOD PRVOG POLAGANJA
MOŽE I
SREĆA DA POMOGNE,
MOGU LJUDI
KROZ PRSTE DA POGLEDAJU,
 ALI KOD DRUGOG (Polaganja)
- NIČEG OD SVEGA TOGA.

IGRA SLUČAJA STANE,

A SVI LJUDI SE PRETVORE

U HLADNE, BEZOBZIRNE SUDIJE

ILI NEUMOLJIVE SVEDOKE………..

 ZA TAJ DRUGI,
ODLUČUJUĆI
I
STVARNI ISPIT
TREBALO BI ZAPRAVO DA SE
SPREMAJU………"

Sa ovom preporukom pripremati “PRVI” ispit

 PHYSIOLOGIA1

Nauka o prirodnim zbivanjima,

procesima u organizmima
(biljke, žvotinje čovek)

Prvobitno značenje, nauka o prirodi-fizika

1
MEDICINSKA FIZIOLOGIJA

NAUKA O FUNKCIONISANJU
LJUDSKOG ORGANIZMA
 LJUDSKI ORGANIZAM

JE
SKUP MEDJUSOBNO POVEZANIH

ORGANSKIH SISTEMA
 OSNOV FIZIOLOŠKIH FUNKCIJA

“Ljudsko telo je precizno strukturiran*

sadržaj HEMIJSKIH REAKCIJA.” (!)

* Structura (lat.) : način građenja, sastav

ustrojstvo, raspored
 OSNOV FUNKCIJA

(Bio)hemijske reakcije

Izgradnje i razgradnje organskih materija

Učešće neorganskih materija
(voda, elektroliti)
Glavna karakteristika funkcije
ljudskog organizma
HOMEOSTAZA
 HOMEOSTAZA

 Postojanje i održavanje relativno KONSTANTNE

sredine u organizmu

 održavanje zapremine, temperature i hemijskog

sastava ekstracelularne tečnosti za svaku ćeliju
 Unutrašnja sredina
(sredina unutar organizma)

Sredina (okolina) u kojoj žive i funkcionišu

ćelije ljudskog organizma:
Ekstracelularna tečnost

Homeostaza: održavanje zapremine, temperature i

hemijskog sastava ekstracelularne tečnosti za
svaku ćeliju
MEHANIZMI održavanja homeostaze:

NEGATIVNA povratna
sprega
Povećanje izaziva
smanjenje
POZITIVNA povratna
sprega
Povećanje izaziva
povećanje
UVOD U ORGANIZACIJU TELA I
OPŠTI FIZIOLOŠKI PRINCIPI
Organizacija
 Organizacija

V. LJUDSKI ORGANIZAM
je
skup medjusobno povezanih
organskih sistema

Organizam je svaka živa zasebna jedinica

(jednoćelijska ili višećelijska)
 Organizacija
IV. SISTEM ORGANA
grupa organa koja vrši
ZAJEDNIČKU FUNKCIJU ili SET* funkcija.

*Set- izvestan broj stvari koje su zajedno jer su

slične ili komplementarne (jedna drugu
dopunjuju)
Usta, creva (dopunjuju)
ORGANSKI SISTEMI
POKROVNI
SKELETNI SISTEM
 MIŠIĆNI

glatki

skeletni srčani
 NERVNI CNS (mozak i k.moždina)

PERIFERNI VEGETATIVNI
 ENDOKRINI
hipofiza
paratireoidne
tireoidea
timus

Nadbubrežna
Kora
(korteks)
Srž (medula)
pankreas

Testisi /
ovariumi
KARDIOVASKULARNI
Mali
Veliki plućni
sistemski
 LIMFNI

limfotok Limfni čvorovi

 RESPIRATORNI
Gornji disajni

Donji disajni putevi

(Traheobromhijalno
stablo)*
*istim račvanjem prate
ga krvni sudovi
DIGESTIVNI
URINARNI I REPRODUKTIVNI
 III. ORGAN

Grupa tkiva koja obavlja specifičnu funkciju

primer:
 želudac (vezivno, mišićno,epitelno,nervno tkivo)
 II TKIVO

Grupa ćelija iste gradje i funkcije zajedno

sa ekstracelularnom tečnošću

epitelijalno,vezivno, mišićno, nervno

 I. ŽIVI NIVO

ĆELIJA

Najmanja živa
strukturna i
funkcionalna
jedinica (najmanji
organizam)
“0”. NEŽIVI NIVO

HEMIJSKI ELEMENTI
HEMIJSKE VEZE
MOLEKULI
 HEMIJSKI ELEMENTI
Najprostiji nivo organizacije ljudskog tela

(više od 20)

Ugljenik (C)
vodonik(H)
kiseonik(O) čine 99% TT
azot (N)
fosfor (P)
kalcijum (Ca)
sumpor (S)
 ZAŠTO OVI ELEMENTI?

BELANČEVINE : C, H, O, N, / S, P
MASTI : C, H, O, / P
UGLJENIHIDRATI : C, H, O,
NUKLEINSKE KISELINE : C, H, O, N, P
Ca (Kosti, kogulacija, m.kontrakcije, lučenje
neurotransmitera)
 HEMIJSKI ELEMENTI
Oligoelementi-mikroelementi

gvoždje (Fe) molibden(Mb)

bakar (Cu) silicijum (Si)
nikl (Ni) rubidijum (Rb)
kobalt (Co)
cink (Zn)
jod (J) čine 0.01% organizma
 MOLEKUL

struktura sačinjena od više, najčešće različitih

atoma,
koja ima sasvim druge osobine od atoma koji
je čine (H2, O2, = H2O)

Atomi u molekulu su sjedinjeni pomoću

HEMIJSKIH VEZA (privlačne sile)
 ATOM

najmanja čestica koja

ima osobine
elementa
HEMIJSKE VEZE
 ZAŠTO HEMIJSKE VEZE?

Procesi izgradnje = uspostavljanje veza

Procesi razgradnje = kidanje veza
HEMIJSKE VEZE

JONSKE
KOVALENTNE
VODONIČNE
 JONSKE
nastaju odavanjem elektrona jednog atoma i primanjem tih elektrona
od drugog atoma, što uzrokuje elektropozitivnost prvih a
elektronegativnost drugih, zbog čega se oni medjusobno
Zastupljene u neorganskim
privlače.
jedinjenjima

Na+ Cl-
 KOVALENTNE

veze u kojima dva ili više

atoma imaju zajednički
par elektrona.
Zastuplenene u
organskim
jedinjenjima.
 VODONIČNE

veze, sile koje se javljaju u jedinjenjima u kojima je vodonik kovalentno vezan

sa drugim atomima pa se ponaša kao slabo elektopozitivan,
privlačeći slabo elektronegativne delove molekula (belančevine). Odgovorne za
trodimenzionalnu strukturu jedinjenja koja omogućava
ispoljavanje odredjenih funkcionalnih osobina (belančevine i DNK).
 HEMIJSKE REAKCIJE

(FORMIRANJE I RASKIDANJE HEMIJSKIH

VEZA)

IZGRADNJA (SINTEZA)

RAZGRADNJA

jedinjenja
NEORGANSKA JEDINJENJA
NEORGANSKA JEDINJENJA

Voda
Elektroliti
gasovi
 VODA

60-75% ljudskog organizma,

stalno se kreće i redistribuira
 VODA

Distribucija (raspored)

 1. Intracelularna tečnost (ICT)* 65% telesne vode

 2. Ekstracelularna tečnost (ECT)* 35% telesne

vode
• voda krvne plazme, limfe
• intersticijalna (izmedju ćelija)
• voda specijalizovanih odeljaka (CST, sinovijalna,
očna vodica)
*rastvor
 VODA

rastvarač

Uloga
 a. rastvarač
 b. oblaganje površina (rastvor)
 c. učešće u termoregulaciji (rastvor)
 UNUTRŠNJA SREDINA

EKSTRACELULARNA TEČNOST (RASTVOR)

JE UNUTRAŠNJA SREDINA
U KOJOJ ĆELIJE OBAVLJAJU SVOJE
FUNKCIJE
GASOVI

O2 i CO2
 Ćelijsko disanje
hrana
KISEONIK
(21% vazduha)

Spoljašnja ćelija
sredina

(Višak CO2= acidoza)

 ELEKTROLITI (JONI)

manjak (katjoni) ili višak elektrona (anjoni) u

poslednjoj putanji

Na+,K+
Cl-,PO4-

H+ , OH-
 Koncentracija jona vodonika
(pH 0-14)

Kiseline povećavaju koncentraciju jona

vodonika, pH = 0-7 (H+ -------)

Baze smanjuju koncentraciju jona vodonika,

pH = 7-14 (---------OH- )
 Koncentracija jona vodonika

Intracelularno pH = 6.8
U krvi 7.35 - 7.45,
kompatibilno sa životom 7.2 - 7.9

pH održavaju pluća, bubrezi i puferski sistemi

 PUFERSKI SISTEMI

Hemijsko jedinjenje ili par jedinjenja (kiselina i

njena so), koji reaguju sa viškom H ili OH
jona
Belačevine

NH2-C...............................C-COOH

NH2-C...............................C-COOH
Sa viškom OH jona

Sa viškom H jona
 Bikarbonati
Višak OH jona

H CO  H  HCO 3 NaOH
  H O  NaHCO
2 3 2 3

NaHCO  Na   HCO 3 HCl

 NaCl  H CO
3 2 3

Višak H jona
ORGANSKA JEDINJENJA

Ugljeni hidrati (šećeri)

Proteini (belančevine)

Lipidi (masti)

Nukleinske kiseline
ORGANSKA JEDINJENJA
 UGLJENI HIDRATI
(C,H,O)

Monosaharidi :

pentoze (C5H10O4), riboza, dezoksiriboza, gradja
DNK i RNK

heksoze (C6H12O6), glikoza, fruktoza, galaktoza,
Energetske potrebe organizma
Disaharidi:
 sukroza, laktoza maltoza, dva monosaharida
vezana kovalentnim vezama
 UGLJENI HIDRATI

Oligosaharidi

 3-20 monosaharida.

 Na spoljašnjoj strani ćelijske membrane,

odredjuju antigeničnost ( napr. krvnih
grupa A, B, AB)
 UGLJENI HIDRATI
Polisaharidi
 Hiljade molekula glukoze vezane na razluičite
načine, različitih osobina.

 Glikogen i skrob razgranati molekuli

 celuloza - prav molekul biljnog porekla, za

čoveka nesvarljiv.
 LIPIDI
(C, O, H, P)

Različiti tipovi jedinjenja

koja se
rastvaraju u organskim rastvaračima
(etar, hloroform, benzin, aceton..)
 LIPIDI

Proste, prave, masti

su estri glicerola i masnih kiselina

 zasićene masne kiseline: palmitinska stearinska

(tečne-čvrste na sobnoj t0) CnH2nCOOH
 nezasićene: palmitoleinska, linoleinska,
arahidonska. Imaju jednu, dve ili više dvogubih
veza-dvostrukih kovalentnih veza izmedju
ugljenikovih atoma (nezasićene), manjak
vodonika
 LIPIDI
Voskovi
Lipoidi
pored glicerola i masnih kiselina sadrže druge
sastojke npr. azotnu bazu- holin (acetilholin)

Sterini (holesterol) - alkoholi

Žučne kiseline (derivati holinske kiseline)

važne za varenje i resorpciju masti
i vitamina A, D, E, K
 PROTEINI
(C, O, H, N / S, P)

makromolekuli koloidnih osobina u rastvoru

sastoje se od aminokiselina
+ NH -R-C-H-COOH -
2

vezanih peptidnom vezom NH2-COOH

 PROTEINI

Enzimi
polipeptidi
• proste ili složene belančevine koje
imaju ulogu katalizatora
teorija aktivnog mesta (deo strukture koji reaguje
sa supstratom)
• enzimsupstrat kompleks
NUKLEINSKE KISELINE

DNK
RNK

NUKLEOTIDI
 DNK

Desoksiribonukleinska kiselina

 Fosfatna grupa
 desoksiriboza
 adenin-timin nukleotid
 guanin-citozin
 RNK

ribonukleinska kiselina

• fosfatna grupa
• riboza
nukleotid
• adenin-uracil
• guanin-citozin
 ATP

adenozintrifosfat

specijalizovani nukleotid: adenin-riboza-

(PO4)3

razgradnja ATP-a energija za ćelijske

procese