СТРАНА УЛАГАЊА

У СФРЈ
 Тешкоће југословенске привреде
1980-их година
 Притисак отплате раније узетих кредита
 Слабости производне структуре - чије функционисање
зависи од прилива иностране акумулације
 Платнобилансне тензије
 Смањен прилив иностраних средстава
 Појава високе инфлације
 Јавила се потреба за иностраним средствима за промену
структуре југословенског извоза

 Директно производно ангажовање страног капитала

 Разлози за слаб интерес иностраних инвеститора за страна

директна улагања у СФРЈ:
• појачана инфлација (мала страна предузећа)
• ниска профитна стопе у привреди
• карактер домаћег привредног система
• развијеност домаћих институција
 Прилив капитала у Југославију у
виду страних улагања
 Крајем1967. законски је омогућено ангажовање иностраних
средстава у форми страног улагања
 Касније допуне репресивно су третирале ову сферу
 ’’Закон
о улагању средстава страних лица у домаће
организације удруженог рада’’ из 1978. – доводи до пада
интереса иностраних субјеката за заједничка улагања у
Југославију
 Тренд смањеног интересовања – до 1984.
Уговори са странцима о заједничком улагању
Година Број уговора на снази
1975 79
1976 118
1977 106
1978 122
1979 128
1980 106
1981 103
1982 106
1983 96
1984 114
1985 118
1986 133
1987 144
1988 141
 Промене одредби ’’Закона о улагању средстава
страних лица’’ - укидање максимирања добити
страног улагача

 Повећан је број склопљених уговора - али не и укупан

износ страних средстава

 Повећана интересовања за улагања у трговину –

’’игре на срећу’’ звог брзе зараде

 Мање заинтересовани за улагања у производњу

 Поузданијеоцене улоге и обима заједничких улагања – на основу
висине средстава у домаћој привреди
Износ иностраног улагања у домаћу привреду – стање
крајем године
Крајем године У млрд.динара У млн.долара
1984 43,3 204
1985 78,6 251
1986 174,0 380
1987 - 480

 Највећа улагања– инвеститори из СР Немачке и из САД

 Гранска усмереност страних
улагања
 Неуједначене методологије
• Производња саобраћајних средстава и делова, хемијска
индустрија
• Хемијска индустрија, производња хране, индустрија
металних производа, производња транспортних средстава

 Страна улагања – највише у индустрије за које се брзо

развијало домаће тржиште
 Улога страних улагања у
домаћој привреди
 Закон
о страним улагањима 1988. – повећао број и
вредност уговора са страним партнерима
Страна улагања у периоду 1989-1990. године
Облик предузећа Број предузећа Структура у % Вредност Структура у %
иностраног улагања
(у 000)

Мешовита 2.397 68,1 742.458 45,3

Инострана 661 18,7 168.165 10,2

сопствена

Класична 463 13,2 726.237 44,5

зајед.улагања

УКУПНО 3.521 100,0 1.636.860 100,0

 Закључак
 Страна улагања имају позитиван утицај на селективније
инвестирање – доприноси бољим пословним резултатима

 Уношење инвестиционе опреме у земљу

 Трансфер технологије – производња производа која се продају на

домаћем и иностраном тржишту

 Ефекат преливања увезене технологије на остале домаће

произвођаче
 Питања
 Зашто је била мала заинтересованост за улагање у СФРЈ 1980-их
година?

 Које године је законски омогућено инострано улагање?

 До кад је трајао тренд смањеног интересовања?

 Чији инвеститори су највише улагали у привреду СФРЈ?

 Када се повећао број и вредност уговора са иностраним партнерима?

Кристина Чабаркапа 134/2018