Transnacionalne kompanije i strane

direktne investicije
Radovan Kastratović

Beograd, 24. oktobar, 2020. godine

Plan rada
• 14.10.2020 – Uvod i specifičnosti MPF
• 21.10.2020 – Devizni sistem, finansijeri, korisnici finansiranja
međunarodnog poslovanja
• 24.10.2020 – Transnacionalne kompanije i strane direktne investicije
• 28.10.2020 – Korisnici i oblici finansiranja međunarodnog poslovanja,
priprema za kolokvijum
• 04.11.2020 – Kolokvijum
• 11.11.2020 – Neradni dan
• 18.11.2020 – Ispravka kolokvijuma i upis ocena
• 25.11.2020 – Rizici finansiranja međunarodnog poslovanja
Sadržaj
• Transnacionalne kompanije
• Definisanje pojma
• Motivi ekspanzije
• Vrste
• Nefinansijske transnacionalne kompanije u međunarodnom poslovnom
finansiranju
• Finansijske transnacionalne kompanije u međunarodnom poslovnom
finansiranju
• Strane direktne investicije
• Definisanje pojma
• Efekti priliva u zemlji domaćinu
• Dinamika tokova stranih direktnih investicija
Pojam transnacionalnih kompanija
• Kompanija
• Oblik organizovanja poslovne aktivnosti
• Korporacija – AD
• TNK su najčešće korporacije, ali ne nužno
• Etimologija
• trans (lat.) – preko
• Dakle, kompanije koje obavljaju poslovne aktivnosti preko/izvan granica
zemlje u kojoj su osnovane
• Multinacionalna kompanija nije sinonim (iako se često tako koristi)
• Sedište u više zemalja (Unilever, Royal Dutch Shell)
Pojam transnacionalnih kompanija
• Najšira definicija – kompanija koja kontroliše proizvodne ili uslužne
pogone van svoje zemlje
• Prema UNCTAD-u – inkorporirana ili neinkorporirana preduzeća koja
se sastoje od matičnih preduzeća i njihovih filijala u inostranstvu
• Bitni elementi:
• Poslovne aktivnosti u najmanje dve zemlje
• Direktna kontrola nad poslovanjem filijala
• Matična kompanija donosi strategiju na nivou sistema
 Sistem transnacionalne kompanije

Matična zemlja
Organ
izovan Zemlja domaćin
je i ko
ntrola
filijale
Finansij
ski i trgo
vinski to
Snabdevan kovi
je proizvod
repatrijaci ima
ja profita
Matična kompanija: Filijala:
• Kontroliše sistem • Kontrolisana kompanija
• Donosi odluke • Aktivnostima doprinosi
sistemu TNK
Istorijski razvoj – 17. vek
• Nastanak
• Najraniji primeri
• Istočna hemisfera – The British East India Company i Dutch East India
Company
• Zapadna hemisfera – Hudson’s Bay Company
• Razlike u odnosu na moderne transnacionalne kompanije
• Osnivači - vladari
• Cilj - zarada za račun kraljevstva
• Transnacionalne po osnivanju, nema evolucije u poslovanju
• Slaba neposredna kontrola matičnih država (zbog tehnologije)
 Istorijski razvoj – 17. vek

Izvor: Doyoung Ahn, http://zhang.digitalscholar.rochester.edu/mapping/spices_ahn-doyoung-min/

Istorijski razvoj – 17. vek
• Poput države
• Vojska i ratna flota
• Pravo na osvajanje teritorija
• Pravljenje tvrđava i osnivanje gradova
• Sopstvena valuta
• Enorman profit od trgovine začinima, pamukom, svilom, čajem i
kafom
Istorijski razvoj – prva polovina 19. veka
Istorijski razvoj – prva polovina 19. veka
• Nove proizvodne tehnologije i masovna proizvodnja
• Liberalizacija kompanijskog prava
• Nije potrebna dozvola vladara za osnivanje kompanija
• Uveden koncept pravnog lica sa ograničenom odgovornošću
• Omogućeno uključivanje velikog broja investitora koji rizikuju samo sopstvene
uloge
• Razvoj transporta
• Ekspanzija železnice
• Otvaranje Sueckog kanala
• Razvoj telekomunikacija – telegraf i Transatlanski kabal – poboljšane
mogućnosti kontrole filijala od strane matičnih kompanija
Istorijski razvoj – prva polovina 19. veka
• Rezultat - Ogroman rast tražnje za sirovinama i energijom
• Nedovoljna ponuda u industrijalizovanim zemljama
• Profitabilno rešenje – investicije u primarni sektor u manje razvijenim
zemljama
• Talas investicija u inostrane plantaže i rudnike
• Matične zemlje – Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Nemačka, Francuska i
Holandija
• Zemlje domaćini – uglavnom manje razvijene zemlje i kolonije
• Pozitivan stav prema transnacionalnim kompanijama
• Uzrok pozitivnog stava - kolonijalno uređenje
• Interesi metropole ispred interesa kolonija
Istorijski razvoj – druga polovina 19. veka
• Pojava modernih transnacionalnih kompanija
• Postepen razvoj kompanija

Poslovanje na Osnivanje filijala

Izvoz
lokalnom tržištu u inostranstvu

• Značajan motiv postaje pristup tržištu

• Siemens (1855) – uvođenje telegrafa u carskoj Rusiji
• Singer (1867) – otvaranje fabrike u Škotskoj
• Do kraja veka osnovane filijale u Kanadi, Austriji, Nemačkoj, Rusiji
• Prva moderna transnacionalna kompanija
Istorijski razvoj – prva polovina 20. veka
• Nastavak procesa transnacionalizacije
• Automobilska industrija
• Ford otvara fabriku u Engleskoj 1908.
• GM kupuje Opel 1929. – prva prekogranična akvizicija
• Do tada istorijski maksimum aktivnosti transnacionalnih kompanija
• Svetski ratovi i Velika depresija
• Preokret
• Smanjenje proizvodnje
• Protekcionizam
• Stvaranje državnih monopola
Istorijski razvoj – druga polovina 20. veka
• Ponovna ekspanzija transnacionalnih kompanija
• Rast broja
• 1970-ih – 7.000
• 1990-ih – 30.000
• Početkom 2000-ih – 77.000
• Uzroci
• Stvaranje EEZ – podstaklo američke kompanije da posluju u Evropi
• Liberalizacija trgovine – podstaklo fragmentisanje proizvodnje
• Povećanje konkurencije – podstaklo japanske industrijske gigante da presele
segmente proizvodnje
 Istorijski razvoj – 1990-2019
Pokazatelj aktivnosti 1990 2005-2007 2015 2016 2017 2018
transnacionalnih (prosek)
kompanija

Prodaja (mlrd. USD) 7 136 24 621 26 019 25 649 26 580* 27 247*

Novododata vrednost
(mlrd. USD) 1 335 5 325 6 002 5 919 6 711* 7 257*

Vrednost imovine
(mlrd. USD) 6 202 50 747 91 261 95 540 104 915* 110 468*

Broj zaposlenih
(hiljade) 28 558 59 011 69 533 70 470 73 571* 75 897*

*Procene
Izvor: Prilagođeno prema UNCTAD (2019). World Investment Report 2019: Special Economic Zones, p. 18
Istorijski razvoj – 1990-2019 - uzroci
• Kolaps komunizma i proces tranzicije
• Promena odnosa prema stranom kapitalu
• TNK kao instrument tranzicije u tržišnu privredu
• Kina
• Zaokret u ekonomskoj politici
• Postala najznačajnija destinacija filijala TNK
• Finansijske krize iz 1980-ih
• Nedostupni prekogranični krediti za najmanje razvijene zemlje
• Promena stava prema TNK
• Aktivno privlačenje TNK
Istorijski razvoj – 1990-2019 - uzroci
• Talas akvizicija u SAD od strane kompanija iz EU
• Jačanje kompanija iz zemalja sa tržištem u nastajanju
• Informatička revolucija
• Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija
• Smanjenje značaja geografske distance
• Smanjenje troškova koordinisanja poslovnih aktivnosti u različitim zemljama
• Razvoj transportnih sredstava
• Standardizacija transportnih kontejnera
• Povećanje brzine transporta
Istorijski razvoj – 1990-2019 - uzroci
• Stvaranje globalnog tržišta i intenziviranje konkurencije
• Popularizacija kompleksnih proizvoda
• Automobili i elektronika
• Proizvodnja komponenti na različitim lokacijama
• Liberalizacija međunarodnih ekonomskih odnosa
• Napuštanje politike kontrolisanja tokova kapitala
• Smanjenje barijera aktivnosti TNK (korišćenje domaćeg sadržaja, ograničenja
udela u vlasničkom kapitalu)
• Smanjenje trgovinskih barijera
Eksterni faktori nastanka i ekspanzije TNK
• Šta se može zaključiti iz istorije? Šta je doprinelo razvoju i podstaklo ekspanziju TNK,
a da nije direktno vezano za motiv vlasnika?
• Tehnološki razvoj
• Telekomunikacije
• Transport
• Proizvodni procesi
• Standardizacija
• Proizvodnje
• Prava
• Političke promene
• Konkurencija
• Rast svetske privrede
• Brojni drugi spoljni impulsi koji smanjuju značaj distance i zahtevaju veću efikasnost
Motivi ekspanzije TNK
• Šta je osnovni motiv za osnivanje filijale u inostranstvu iz ugla matične
kompanije?
• Profit
• Matična kompanija nastoji da poveća odnosno maksimizira profit na
nivou čitavog sistema
• Univerzalan i najuopšteniji motiv
• Kompleksna stvarnost
• Ne sme se zanemariti da postoje brojne pojedinosti koje utiču na
odluku
Motivi ekspanzije TNK (ekonomska teorija)
• Prve teorije
• Kretanje kapitala kao vid arbitraže
• Motiv su veći prinosi u inostranstvu
• Ne uzima se u obzir faktor kontrole
• Hekšer-Olinov model trgovine
• Kretanje kapitala kao posledica različite raspoloživosti resursa među zemljama
• Problem – pretpostavka o konstantnim prinosima
• Zanemarena ekonomija obima
• Razvoj čipova – 3 milijarde USD R&D
• Razvoj lekova – 800 miliona USD R&D i testiranje
• Hajmerova teorija
• Čuvanje prednosti i insistiranje na vlasničkim odnosima zbog smanjenja rizika i
Motivi ekspanzije TNK (ekonomska teorija)

• Inovacija • Navikavanje • Pojava • Standardizacija

• Nestandardan potrošača na imitatora • Cena ključni
proizvodni proizvod • Cene se faktor
proces • Raste tražnja smanjuju • Kompanije
• Cene visoke • izvoz • Konkurencija osnivaju filijale
• Proizvodnja raste u zemljama u
isključivo u • Inovator razvoju kako bi
matičnoj osniva filijale ostale
(razvijenoj) u inostranstvu konkurentne
zemlji kako bi
• Izvoz zaštitio tržište
(u razvijenoj
zemlji)
Motivi ekspanzije TNK (ekonomska teorija)
• Eklektična OLI paradigma
• Tri uslova da bi kompanija osnovala filijalu u inostranstvu
• Postojanje prednosti vlasništva (Ownership) – neopredmećeni kapital koji se
može transferisati filijalama – tehnologija
• Postojanje prednosti internalizacije (Internalisation) – isplativije da se
transakcije neopredmećenog kapitala odvijaju unutar sistema kompanije,
zaštita rizika (Hajmer)
• Prednost lokacije (Location) – ako su prethodni uslovi zadovoljeni, kompanija
će osnovati filijalu u inostranstvu, tako gde postoji ovakva prednost
• Trgovinske barijere
• Transportni troškovi
• Raspoloživost inputa
Motivi ekspanzije TNK (praksa)
• Brojni motivi nisu obuhvaćeni teorijama a postoje u praksi
• Pritisak akcionara/vlasnika
• Prilagođavanje preferencijama i zahtevima lokalnih tržišta
• Internet kompanije
• Proizvođači oružja – često ne mogu snabdevati vladu ako proizvodnja nije
locirana u zemlji
• Bežeće investicije – izbegavanje restriktivne regulative
• Podržavajuće investicije – praćenje klijenata (usluge)
• Diversifikacija rizika (politički problemi, štrajkovi, prirodne nepogode)
• Odgovor na apresijaciju deviznog kursa – Japan 1980ih i Kina danas
•
 Vrste transnacionalnih kompanija

Horizontalne Vertikalne Konglomeratske

Kako matične kompanije stiču filijale?

Osnivanje Akvizicija Merdžeri

TNK prema delatnosti
Nefinansijske – proizvodnja i
usluge Finansijske - banke
Nefinansijske transnacionalne kompanije
• Finansijeri u međunarodnom poslovanju – svi koji imaju kapital i koji
su spremni da ga pozajme
• Banke
• Preduzeća
• Ostali izvori finansiranja (agencije, fondovi, druge institucije)
• Transnacionalne kompanije – najznačajnije među preduzećima
• Ogromna finansijska moć
• Veliki finansijeri
• Veliki korisnici finansiranja
• Sistem mreže matične kompanije i filijala
• Strategijska prednost u odnosu na lokalne kompanije
Načini finansiranja TNK - eksterno
• Finansiranje korišćenjem
finansijskog sistema zemlje
domaćina Matična
• Filijala može biti dužnik, ali i zemlja
kreditor Zemlja
• Pristup finansijskim resursima u domaćin
zemlji domaćinu lakši za lokalne
kompanije
• Bolje poznavanje ekonomskog,
Finansiranje
pravnog i finansijskog sistema
Kontrola
• Atraktivnost poznatih TNK
Načini finansiranja TNK - intrafirmsko
• Kreditiranje ili zaduživanje
unutar sistema TNK
• Akteri matična kompanija i
filijale
• Povoljnije od eksternog
finansiranja
• Posebno korisno u slučaju loših Finansiranje
ekonomskih prilika u zemlji Sis
tem
domaćinu
TN
K
Kada se koristi intrafirmsko a kada eksterno
finansiranje?
Pretežno intrafirmsko
• Različiti pravni sistemi zemlje
porekla i zemlje domaćina
• Nepovoljni uslovi u zemlji
domaćinu
• Visoke poreske stope
• Visoke kamatne stope
• Otežan pristup kreditima
• Nizak nivo prava kreditora
• Korupcija
• Politička nestabilnost
Pretežno eksterno
• Sličan pravni sistem matične
zemlje i zemlje domaćina
• Povoljni uslovi u zemlji domaćinu
• Niske poreske stope
• Niske kamatne stope
• Pristupačnost kredita
• Visok nivo prava kreditora
• Visoka finansijska disciplina
Šta pospešuje intrafirmsko finansiranje?
• Pogoršanje uslova eksternog finansiranja (kreditiranja među
bankama)
• Pogoršanje opšteg privrednog ambijenta u zemlji domaćinu
• Kreditna zakonska liberalizacija
Kompanijski zajmovi
• Nov izvor finansiranja na finansijskom tržištu
• Kompanije u ulozi kreditora
• Značajno za mala i srednja preduzeća za koje banke nemaju dovoljno
razumevanja
• Primer Srbije
• Kompanijske pozajmice nisu ranije bile dozvoljene
• Izmenom zakona o deviznom poslovanju omogućeni
• Kreditiranje rezervisano za banke
• Međukompanijski zajmovi dozvoljeni
• Pozajmljivanje novca ne sme biti osnovna delatnost kompanijama
Zajam i kredit
• Kredit:
Zajam • Isključivo banke
• Predmet ugovora o kreditu –
novac
• Kamata – bitan element ugovora
• Mogućnost zaračunavanja kamate
na kamatu
Kredit • Zajam
• Sva fizička i pravna lica
• Predmet ugovora – novac i stvari
• Kamata – nije obavezna
• Kamata na kamatu nedozvoljena
Transferne cene
• Definicija - cene koje se formiraju za proizvod, uslugu ili
tehnologiju koje se razmenjuju u okviru sistema jedne
transnacionalne kompanije.
• Karakteristike
• Administrativno određene
• Cilj – maksimizacija profita TNK
• Najčešće ne odgovaraju stvarnoj vrednosti robe (tržišne cene)
• Najčešće niže od tržište
• Mogu biti i više od tržišne (subvencionisanje izvoza)
• Najveća odstupanja u intrafirmiskim transakcijama između filijala u
zemljama u razvoju i matičnih kompanija u razvijenim zemljama
Razlozi primene transfernih cena
• Snižavanje poreskog opterećenja
• Snižavanje carinskog opterećenja
• Zaobilaženje restriktivnog režima repatrijacije profita
Posledice primene transfernih cena
• Remećenje delovanja tržišnog mehanizma
• Bogaćenje TNK
• Siromašenje zemlje domaćina
• Nefer i nekorektna poslovna praksa
• Preduzimaju se aktivnosti suzbijanja
• Sistematska kontrola
• Službe za otkrivanje
• U Srbiji – u slučaju poslovanja za povezanim licem obavezna studija o
transfernim cenama koja se dostavlja poreskoj upravi
Finansijske transnacionalne kompanije
• Banke – tradicionalno najznačajniji finansijeri međunarodnog
poslovanja
• Uloga banaka u međunarodnom poslovnom finansiranju
• Izvor finansiranja
• Savetodavna uloga – daju predloge i rešenja klijentima kako da zatvore
finansijsku konstrukciju međunarodnih poslova
• Vlasništvo
• Domaće
• Strano
• Mešovito
• Banke kao transnacionalne kompanije – filijale u zemlji domaćinu
posluju kao i domaće banke, pod okriljem centralne banke
Uzroci ekspanzije transnacionalnih banaka
• Liberalizacija finansijskih usluga
• Davanje nacionalnog tretmana stranim bankama
• Evropska unija
• Krajem 1980-ih uvedena jedinstvena dozvola za rad
• Dozvola važi za sve članice EU
• Banke iz bilo koje članice bez prepreke mogu otvarati filijale u ostalim članicama
• SAD
• 1995. omogućeno da banke mogu otvarati filijale u svim saveznim državama
• Tehnološki razvoj – primena savremenih informacionih tehnologija
utiče na sve aspekte bankarskog poslovanja
• Proces globalizacije – vodi ka konsolidaciji kapitala
Efekti ekspanzije TNK u bankarstvu
• Opšti efekti
• Ukrupnjavanje bankarskog kapitala
• Opadanje broja bankarskih institucija
• Rast koncentracije bankarskih tržišta
• Rast ukupne aktive banaka
• Rast učešća stranog kapitala u bankarskim sektorima zemalja
Efekti ekspanzije TNK u bankarstvu
• Efekti u matičnoj zemlji
• Pozitivni
• Rast profita matične banke
• Povećanje konkurencije
• Povećanje spremnosti u slučaju finansijskih kriza
• Negativni
• Pad zaposlenosti u bankarskom sektoru
• Pad prosečnih plata u bankarskom sektoru
• Pad kreditnog potencijala
Efekti ekspanzije TNK u bankarstvu
• Efekti u zemlji domaćinu
• Pozitivni
• Priliv dodatnog kapitala
• Stimulisanje konkurencije
• Poboljšanje stabilnosti bankarskog sistema
• Uvođenje novih bankarskih proizvoda i tehnologija
• Negativni
• Otežan nadzor stranih banaka
• Potencijalna nestabilnost u slučaju krize
• Repatrijacija profita i pritisak na platni bilans
Metodi osnivanja inostranih filijali banaka
Osnivanje
• Greenfield investicija
• Prednost – fleksibilnost
• Nedostatak – duži period
uhodavanja i sticanja
klijenata
• Primer – Raiffeisen Bank,
Bank of China
Akvizicija Merdžeri
• Prednost – preuzimanje • Iste prednosti i nedostaci
postojeće baze klijenata, kao i kod akvizicija
kraći period uhodavanja i • Primer – NLB se spojila sa
potencijalna sinergija Continental bankom
• Nedostatak – cena, otežana 2005., a kasnije sa LHB
koordinacija i stvaranje čime je nastala današnja
monopola NLB
• Primer – OTP, Niška, Zepter
Strane direktne investicije kao vid
finansiranja međunarodnog poslovanja
• Osnovni oblici finansiranja međunarodnog poslovanja
• Klasični oblici – odnos dužnik-poverilac
• Direktni krediti – prodavac kreditira kupca
• Indirektni krediti – u posao kreditiranja uključena banka
• Složeni oblici
• Vlasnički – strane direktne investicije
• Nevlasnički
• Međunarodni faktoring
• Međunarodni forfeting
• Međunarodni lizing
• Međunarodni ofset aranžmani
Karakteristike složenih oblika finansiranja
• Velika vrednost poslova
• Kompleksnost transakcije
• Veliki broj učesnika – finansijera
• Veliki broj ugovora
• Veći stepen osiguranja finansijske transakcije
Vlasnički oblici finansiranja
• Definicija – finansiranje zasnovano na sticanju vlasničkih prava
finansijera nad predmetom finansiranja
• Vlasništvo nad imovinom u inostranstvu
• Imovina može biti kompanija
• Zasniva se na stranim direktnim investicijama
• Strane direktne investicije – proces kojim rezidenti matične zemlje
stiču vlasništvo nad kompanijom (filijalom) u drugoj zemlji
(domaćinu) sa ciljem ostvarivanja dugoročne kontrole nad poslovnim
procesima filijale
• Kontrola
• Dugoročnost
• Razlika u odnosu na portfolio investicije
Oblici stranih direktnih investicija
• Ulaganja uz potpuno vlasništvo
• Greenfield investicije – izgradnja novih kapaciteta
• Brownfield investicije – revitalizacija postojećih kapaciteta
• Zajednička ulaganja
• Međunarodni merdžeri
• Međunarodne akvizicije
• Ulaganje u slobodne eksportne proizvodne zone
Komponente stranih direktnih investicija
• Vlasnički kapital – kupovina vlasničkih udela ili akcija
• Reinvestirana dobit – profit koji se ne raspoređuje u vidu dividendi niti
se repatrira matičnoj kompaniji
• Unutarkompanijski zajmovi – davanje i primanje zajmova između
matične kompanije i filijale
TNK i strane direktne investicije
• Bliski pojmovi
• Transnacionalne kompanije su glavni nosioci stranih direktnih
investicija
• Strane direktne investicije su proces kojim transnacionalne kompanije
stiču strane filijale
• Transnacionalne kompanije nisu jedini nosioci stranih direktnih
investicija
• To mogu biti i fizička lica koja su rezidenti jedne zemlje a stiču kontrolu nad
kompanijom u drugoj zemlji
Efekti stranih direktnih investicija u zemlji
domaćinu
• Politički
• Pitanja suvereniteta i bezbednosti – posebno značajno za sektor poljoprivrede
• Uticaj na vlast zemlje domaćina
• Sociološki
• Promene u kulturi (sličnosti prodavnica po gradovima, lanci restorana)
• Menjanje navika i običaja
• Podsticanje migracija iz sela u grad (povećana mehanizacija u poljoprivredi)
• Ekonomski
Ekonomski efekti stranih direktnih investicija
u zemlji domaćinu
• Priliv kapitala
• Nadomeštavanje nedostatka domaće štednje
• Obezbeđivanje sredstava za investicije
• Opasnost od finansiranja filijala sa domaćeg tržišta kapitala
• Opasnost od repatrijacije profita
• Rast proizvodnje
• Efikasnija upotreba resursa zemlje domaćina
• Stavljanje u funkciju neiskorišćenih resursa
• Ako je u pitanju akvizicija već produktivne kompanije, proizvodnja može ostati
ista
Ekonomski efekti stranih direktnih investicija
u zemlji domaćinu
• Tržište rada
• Unapređenje kompetencija zaposlenih
• Povećanje zaposlenosti
• Rast zarada
• Opasnost – eksploatacija
• Transfer tehnologije
• Ne mora nužno biti tehnologija koja odgovara zemlji domaćinu
• Konkurencija
• Može je podstaći
• Može je ugroziti
Ekonomski efekti stranih direktnih investicija
u zemlji domaćinu
• Životna sredina
• Unapređenje ukoliko je superiorna tehnologija
• Negativan uticaj ukoliko je beg od standarda u razvijenim zemljama
• Trgovina
• Komplementarnost
• Informacije o stranim tržištima
• Razvijene distributivne mreže
• Lakše podnose fiksne troškove izvoza
• Supstitutivnost
• Preusmeravanje ka tržištu zemlje domaćina
• Istiskivanje lokalnih izvoznika
Obim i pravci stranih direktnih investicija
Globalni godišnji tokovi SDI (1970-2018)
2500000
2000000
1500000
1000000
500000
0
7 0 72 74 76 78 80 82 84 86 88 90 92 94 96 98 00 02 04 06 08 10 12 14 16 18
19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Godišnji neto priliv SDI (mln. USD)
Izvor podataka: UNCTAD
Obim i pravci stranih direktnih investicija
• 1970-1980
• Opadanje investicija u eksploataciju prirodnih resursa
• Rast investicija u industrijsku proizvodnju i usluge
• 1980-1990
• Početak velikog rasta
• Dominacija Severne Amerike i Zapadne Evrope u tokovima
• Sve veće jačanje Japana
• SAD počinje da registruje veće prilive od odliva
• 1990-te
• Reforme u Kini
• Prestanak Hladnog Rata
• Pad Berlinskog zida
• Tehnološki progres
Obim i pravci stranih direktnih investicija
• 2000-te
• Sve veća zastupljenost u sektoru finansijskih usluga
• Kriza
• Pad, najviše unutarkompanijskih zajmova
• Oporavak – nestabilni tokovi
Liberalizacija tokova SDI
• Jedan od ključnih faktora rasta nakon 1990.
• 1992-2008 – 2300 sporazuma o liberalizaciji SDI
• Nacionalni tretman stranom investitoru
• Isti uslovi kao domaće kompanije
• Nacionalna politika prema stranim direktnim investicijama
• Restriktivna
• Ograničavanje stranih direktnih investicija
• Vlasnička ograničenja (obavezno učešće domaćeg kapitala)
• Uslovi poslovanja (obavezno učešće domaćeg sadržaja)
• Liberalna
• Podsticajna politika
Podsticaji
• Savremeni trend – takmičenje među zemljama u privlačenju stranih
direktnih investicija
• Vrste podsticaja
• Fiskalni – smanjenje poreskog opterećenja investitora
• Finansijski – povećanje finansijskog potencijala investitora
• Regulatorni – podsticaji kroz izmene zakona, poboljšanje privrednog
ambijenta
• Ostali podsticaji – povećanje profitabilnosti nefinansijskim sredstvima
(besplatno zemljište, infrastruktura)
• Primena
• Razvijene zemlje – finansijski
• Zemlje u razvoju – fiskalni podsticaji
Primeri uspešne podsticajne politike
• Kina
• Sektorske smernice
• Ohrabrivanje, ograničavanje i zabrana u zavisnosti od sektora
• Podsticaji
• Visokotehnološki sektori
• Izvozno-orijentisani sekotri
• Rast izvoza i privredni rast
• Irska
• Industrijalizacija putem stranih direktnih investicija
• Akcenat na obrazovanju i dobroj infrastrukturi
• 90% izvoza pod kontrolom TNK
 Strane direktne investicije u Srbiji
Godišnji tokovi SDI u SFRJ, SRJ i Srbiji (1980-2018)
7000

• Dopuštena strana ulaganja

6000
ali ograničena vrednost
5000 uloga na 49%
• 1989 – prvi liberalniji zakon
4000
koji je dozvolio potpuno
3000 vlasništvo
2000

1000

0
1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Godišnji neto priliv SDI (mln. USD)

 Strane direktne investicije u Srbiji
Godišnji tokovi SDI u SFRJ, SRJ i Srbiji (1980-2018)
7000

• Period političke
6000
nestabilnosti, rat
5000 • Od sredine 1990-ih
slobodne eksportne
4000
proizvodne zone (bez
3000 efekta)
2000

1000

0
1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Godišnji neto priliv SDI (mln. USD)

 Strane direktne investicije u Srbiji
Godišnji tokovi SDI u SFRJ, SRJ i Srbiji (1980-2018)
7000

• Zakon o stranim ulaganjima

6000
• Liberalizacija ulaganja
5000 • Puna sloboda ulaganja i
nacionalni tretman
4000

3000

2000

1000

0
1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Godišnji neto priliv SDI (mln. USD)

 Strane direktne investicije u Srbiji
Godišnji tokovi SDI u SFRJ, SRJ i Srbiji (1980-2018)
7000

6000

5000

4000

3000

2000

1000

0
1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Godišnji neto priliv SDI (mln. USD)

Poreklo SDI u Srbiji (2010-2017)
Priliv (mil. EUR) %

EU 11 315,35 73%
Rusija 1 472,34 9%
Švajcarska 904,16 6%
UAE 367,09 2%
Kina 288,15 2%
SAD 254,81 2%
Hong Kong 240,82 2%
Crna Gora 140,36 1%
Južna Koreja 91,34 1%
Bosna i Hercegovina 84,87 1%
Ostali 363,83 2%
 Prilivi SDI u Srbiji po sektorima (mln. EUR)
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Prerađivačka industrija 329,439 631,124 521,244 679,199 535,204 721,135 749,5 634,3 924,8
Finsnsijske usluge 432,747 840,435 290,563 141,455 357,957 484,035 447 367,5 494,8
Veletrgovina 133,337 1019,162 194,089 300,018 224,769 208,484 138,2 312,3 317,7
Građevinarstvo 35,299 91,594 19,436 67,136 162,662 264,512 272,9 406,8 457,1
Rudarstvo 204,248 478,108 218,829 179,865 26,03 22,147 -33 102,5 402,3
Saobraćaj 21,246 65,866 17,398 70,823 -9,422 68,462 68,6 22,4 660,1
Nekretnine -19,881 72,085 22,058 -55,732 24,723 57,571 124,5 221,7 132
Profesionalne, naučne i dr.
usluge 29,428 31,994 116,359 4,112 83,597 27,088 141,2 65 61,8
Poljoprivreda 19,842 30,898 9,225 65,805 -0,33 63,846 43,3 72 154,7
 Aktivnosti filijala TNK u Srbiji
Vrednost Novododata Troškovi radne
Promet proizvodnje vrednost snage
Broj filijala Broj zaposlenih
mil. RSD

2011 2478 174 605 2 178 829 1 384 486 397 445 195 312
2012 2708 181 953 2 523 346 1 547 017 479 329 214 637
2013 2642 189 414 2 725 001 1 789 085 504 724 233 905
2014 2624 198 797 2 813 511 1 855 490 520 461 250 675
2015 2615 198 732 2 875 772 1 908 835 530 611 262 597
2016 2713 223 125 3 163 174 2 076 645 597 734 294 229
2017 2740 245 573 3 498 493 2 355 815 668 147 337 993
Izvor podataka: RZS
Poreklo filijala (2017)
Ofšor Slovenija
Izvan EU 2% 10%
20%
Italija
9%

Austrija
8%

EU (osali)
51%
Izvor podataka: RZS
Dodatna literatura
• Dunning, J.H. & Lundan, S.M. (2008). Multinational enterprises and
the global economy. Cheltenham: Edward Elgar Publishing
• Buckley, Peter J., & Mark Casson. (2016). The future of the
multinational enterprise. Berlin: Springer
• Caves, R.E. (1996). Multinational enterprise and economic analysis.
Cambridge: Cambridge University Press.
• Cohen, S.D. (2007). Multinational corporations and foreign direct
investment: Avoiding simplicity, embracing complexity. Oxford: Oxford
University Press.
• Moosa, I.A. (2002). Foreign Direct Investment: Theory, Evidence and
Practice. New York: Palgrave MacMillan.
Hvala na pažnji!